Od svoje najranije mladosti pišem poeziju...i na tom dugom poetskom putu posvuda su me ljudi pitali; kome upućujem riječi svojih pjesama...kojoj to ženi pjevam...opet ću vam reći; nijednoj osobi ne upućujem riječi svoje poezije...ja pjevam čovjeku...svakom onom tko pronađe nešto lijepo u mojim stihovima...zar kipar mora misliti na neku ženu dok stvara zanosni lik žene u kamenu...zar slikar mora misliti na neku ženu dok nam prenosi uzvišenu ljepotu ženskog tijela...zar skladatelj mora misliti na neku ženu dok stvara lijepu glazbu u kojoj se opjevava ljubav prema ženi...zar pjesnik mora misliti na neku ženu dok pjeva o vječnoj ljubavi prema ženi...Dakle, ja samo vraćam riječi mojih pjesama onamo odakle sam ih primio, vraćam ih njihovom...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
ko zna link za blog, zna, ko ne zna nek pita @Sandveil dance (izvini draga :))
šalim se, molim vas ne uznemiravajte ženu
elem, što bi rekli u jednoj seriji uz koju sam odrasla, idemo dalje
A šta znam.
Možda su svi ti SJW, feminazi i extremni leftičari u pravu. Volela bih samo da napomenem da nikad još nisam govorila o: umerenima. Umereni su nešto drugo, pristojan svet, s mnogo dobrih ideja i ispravnom ideologijom. Ali danas kao da retko ko razume razliku, ponajmanje oni radikalni i s leva i s desna. Mnoge sam komentare, postove, rasprave, svađe i vređanja po netu čitala, i stvarno izgleda da umereni najgore prolaze u toj priči - niko ne shvata ni ko su oni, ni za šta se zalažu. Za desničare nisu dovoljno desno, za leftiste nisu...
ako neko zna link za blog, zna, ako ne, šta da vam radim :mrgreen:
(nešto) kraća verzija:
... tako sam ponovo došla ovde da se družim sa svojim zidovima (Metalika moj dobar drug) pronašavši, opet i još jednom stvar koja me nervira. I, ako se potrudim da pružim šansu tom drukčijem mišljenju kojem se protivim, ko zna, možda se sutra ujutro probudim kao extremni levičar i feminazi?
Da se ne šalimo.
Rekla sam: nervira (me), jer to nije nešto što me nervira od juče, niti me je nervirati prestalo. To je nešto čega sam već dugo svesna - tačnije, s čim već duže imam problem - što me nervira konstantno, i čemu ne vidim ni rešenja ni kraja. Osim u slučaju da pružim više šanse onima koji misle drugačije, ali nažalost, kad slušam njih, onda...
Ovde po pravilu pričam o onome što mi zapadne za oko i iznervira me, što, kao prvo, i jeste bila svrha bloga kad sam ga započinjala. Ima mnogo stvari koje volim i koje su mi drage, ali, kao što rekoh - i po cenu da ostavim utisak nekog ko je konstantno ogorčen - stvari koje volim nisu bile srha ovde.
Zašto to pominjem? Zato što bi neko ko bi skroz slučajno zabasao, sigurno stekao utisak kako u životu nemam pametnija posla ni većih briga nego se baviti trivijalnostima (naravno, stoga jer sam konstantno ogorčena i ništa lepo u svom životu nemam). Postoje tri odgovora na to.
Prvo, da, ovde sam ogorčena jer pišem o stvarima koje me ljute. To ne znači da ništa lepo u životu nemam. To samo znači da ovde pišem o stvarima koje me ljute...
I
Kišilo je tog dana
U vazduhu se osećao ukus paljevine
Mnogi su plakali zbijeni u grupi
Samo je ona stajala
Mokra
Nema, ni glasa
Bez pokreta
Ugasla
Kao kamen sivi
Potom su prišli
Odveli je
Na drugu stranu
Dosta je videla
Za njom je ostala
Lopta od krpi
II
Izdao sam knjigu poezije
Malu knjižicu
Sa dvadesetsedam pesama
Moje lično shvatanje sveta
O bogu i ljudima
S njihovim vrlinama i manama
O nadi i razočarenjima
I radovao se
Ptićima razletelim u svet
A onda su ljudi
Vikom i larmom
Sve dočekali na nož
Sručivši mrak na moja pleća
Zatvorili ulice
Spremali drva za vatru pokajanja
Za lomaču
Gde će se sve pretvoriti
U prah u pepeo zaborava
Samo je Bog
Mudro ćutao
uplašen
III
Moj sin...
Vladan Desnica: "U svome najprisnijem i najbitnijem, čovjek je uvijek sam. Nosimo oko sebe svoju samoću kao svoju atmosferu. Naše samo jezgro ovijeno je tankom no nesaderivom opnom koja nas od svega odvaja. Biće — mala tačka svijesti, okružena beskrajem ništavila. I, najzad, čovjek i umire sam.''
-Biće koje nije svesno svoga bitka ima doživljaj ništavila. Mala tačka svesti nije okružena ništavilom, već izranja iz dubine duše u prostranstvo duha. U jedinstvu s njima postaje stvaralačka vatra koja sruši barijeru izmedju unutrašjeg i spoljašnjeg. Tako ekspanzira u novi, viši smisao. Oseti radost kreativnosti i života. Sve što je živo treba da se otvara, da diše. Da bi unutrašnji život ostao zdrav i svež mora imati vezu s vanjskim...
Max De Pree "Ne možemo postati ono što hoćemo da budemo tako što ćemo ostati ono što jesmo!"
-Zato je potreban stalni razvoj. On se postiže unutrašjom interakcijom izmedju svesnog i nadsvesnog. Svesno je realizovani razvoj ili ono što trenutno jesmo. Nadsvesno je viši potencijal ili nerealizovana mogućnost koju smo u stanju da ostvarimo. Ta mogućnost se javi u vidu želje.
Ali, dok neke ljude želja pokrene u aktivnost, kod nekih ostaje pasivna. Ako je ego opterećen nerasčišćenim konfliktima, predrasudama, sumnjom u vlastitu sposobnost, strahom od neuspeha itd. gubi motivaciju i postaje inertan.
Ukoliko dodje do takve reakcije potrebna je introspekcija kojom se identifikuju unutrašnje prepreke i uzrok njihovog nastanka. Da bi se...
Pomen
sa mnostvo pitanja
suza i jada
ratnika a ne lopova
za zemlju i narod
dusa ne spokoja
vecnog li skitanja
Намјеравам да будем читава армија људи. Страни језици су ме одувијек привлачили. Још од тренутка кад сам, једне године на љетовању у кампу срела жену која јe, од кућице до кућице, говорила други језик. Тад ми је то изгледало као сасвим невјероватна и надљудска способност.
Сад, кад у овом свом мозгу држим свој матерњи језик, три језика које познајем на веома високом нивоу, два са којима сам на неком осредњем и још непар њих на нивоу да не бих остала гладна да дођем у земљу у којој се они говоре, ствар ми изгледа нешто мало другачије. Њено говорење силних свјетских језика није никад било надљудска способност. У питању су, сад сам то и на својој кожи осјетила, само сати и сати проведени у учењу, читању, вјежбању изговора и, ако имате...
juce kao i danas
opet kisa..probija
danas mozda nece
biti sutra
kao da je ljubim
a drugi dobija..
Ako me jednog dana
Izmestiš iz zbilje dana
Ako me jednog trena
Izgnaš iz jutarnje svetlosti
Ako me odvedeš tamo
Gde se ne ide sa osmehom
I otrgneš, izvučeš iz kaljuge
Gde sam se zaglibio
Jer sam živeo život
Pun blata, vode, svetlosti, pepela, hladnoće
Život čoveka, jednostavan I prost
A onda me prevedeš sa one strane
Žive ograde
Da preskočim granični kamen, tražiš
I sa proplanka bulki I belih rada
Osvanem u zatvoreni vrt bosiljka I lijandera
Sa slatkih visina do gorkih dubina
Ako me jednog dana
Blago, očinski nežno, tiho
S molbom na usnama, zamoliš
U hladno jutro, u melanholično popodne
U nezbrinuto veče
Ili preteći, oštro, sirovo zatražiš
Da zastanem u priči, da ćutim
Da govor, reč, slog, glas
Zamenim...
Sećam se našeg dvorišta prepunog cveća. Majka i otac su sa velikom ljubavlju gajili to cveće i deo te ljubavi preneli na mene.
Među tim cvećem bila je i perunika. Lep cvet ali bez mirisa. To mi ne bi privuklo pažnju da mi komšija Joško nije zadao zagonetku. I sad ga vidim kako u bašti zaliva cveće sa kantom u ruci. Na prozoru na laktove naslonjena stoji njegova žena i posmatra ga sa osmehom. U jednom trenutku Joško joj dobaci dosta glasno" "Ružo, još mi miriše ruka na tvoju peruniku" a ona se nasmeši pa mu odgovori "ćuti bre, čuće te komšije".
Odoh ja odmah do naše perunike, pomirišem...ništa. Pitam majku zašto naša perunika ne miriše a ona pita a "čija miriše"? Joškova rekoh i ispričah joj šta sam čuo. Ona se nasmeja pa reče: "ma...
Dobro veče poštovani članovi foruma Krstarice.
Želim da Vam saopštim i izjavim da sam jako srećan što sarađujem sa dobrim forumašima i moderatorima i adiministratorima ovog foruma i da sam pronašao mesto pod nebesima na kojem mogu da se družim sa ljudima.
U ponedeljak sam bio kod stomatologa u domu zdravlja kako bi mi pregledao zube. Da budem iskren ja se ne bojim stomatologa. Srećan sam kada idem kod njih zato što će mi pomoći da u grob ponesem sve moje zube. Kada sam bio mali pao sam sa ljuljaške i iskrivio zube. 10 godina mi je ortoped vilica nameštao zube. 5 godina sa običnom protezom a 5 godina sa fiksnom. Na kraju je uspeo da mi namesti zube pa sada imam lep osmeh. Svaki dan perem zube. Čak sam pastu i četkicu nosio na faks i na...
Poštovani forumaši, administracijo i moderacijo,
želim da sa Vama sivma podelim kako se edukujem preko ovog foruma. Pre svega imam da kažem da je forum jedna divna kreacija zato što kroz nju mogu da nauče dosta stvari. Tu spadaju zanja iz raznih oblasti kao što su kompjuteri, interent, religija, ljubav, umetnost i drugo. Super stvar kod foruma je da učestvuje pregršt forumaša. Svakodnevno na forumu postuje veliki broj forumaša te forum svakodnevno raste. Zamislite samo: pre 21. godinu, 26. marta 1999. (klikni da bi video gde sam saznao informaciju) kada je nastao forum koliko forumaša je postovalo. To nije ni reka, ni more nego okean forumaša koji učestvuju u izgradnji foruma. Iako forumaš nema status moderatora ili administratora on...
Listam pre neki dan kanale na TVu i slučajno se zadržah na nekoj lokalnoj televiziji
jer sam prepoznao jednog našeg seksologa koji deli savete na svim kanalima.
Odmah sam shvatio da mlada voditeljka insistira da on priča o dimenzijama penisa
a on kao za đavola preskače tu temu. U jednom trenutku mislim da mu je bilo dosta
i obrati joj se rečima:
- Gospođice nećete biti zadovoljni onim što ću vam reći, odnosno bićete nezadovojni
kada shvatite da ste do sada idealizovali pogrešne muškarce.
Ona i dalje insistira, kaže hoću istinu pa kakva god da je a oči joj kao žeravica.
Dobro kaže on ako već insistirate reći ću vam da za dobar orgazam učestvujete samo
sa prva dva santimetra vaše vagine a sve ostalo je prazan hod.
Znači, da me bolje...
tog dana,
bejah svedok cveća, lišća, i drveća.
soka, i toka.
razmišljanje, vaganje, nasilje..
na kratko prestade.
u pauzama između reči,
koje sam ćutao,
skoro da se osetih
zdravo.
http://www.wftucentral.org/wftu-declaration-on-the-occasion-of-the-world-food-safety-day/
Током овог тужног периода пандемије Covid-19 која није штедела ниједну земљу на свету,у ситуацији када се радници суочавају са несигурним животним и радним условима,Светска федерација синдиката заједно са више од 100 милиона радника у 132 државе,обележила је 7.јуна 2020.год Светски дан безбедности хране.
Суочени са империјалистичким силама и њиховим мултинационалним компанијама,које намећу и на свој начин утичу на потребе народа за храном,управо њена безбедност захтева гаранцију квалитета прехрамбених производа које уносимо у свој организам.
Будући да се од давнина сматрала првим леком међу грађанима света (у Србији је позната још и изрека да...
Pre neki dan bila je na RTS2 emisija o Hijeronimusu Bošu i njegovoj čuvenoj slici „Vrt uživanja“.
Slika je ustvari triptih koji se svakog dana pažljivo otvara i zatvara pred očima mnogobrojne publike iz celog sveta koja se pred njom skuplja.Na stranu sad istorija o tome kako je slika nastala,kako je bila otimana i skupo plaćana da bi jedan kralj tražio da mu se slika donese u samrtnom času,on je valjda znao zašto a menščini da bi lakše sa ovog sveta otišao,itd...Slušajući razne stručnjake kako tumače sliku tj detalje na njoj i kako je svi vide na svoj način, i publika takodje,zapitah se i ja šta slika pretstavlja.
Za mene je ona ilustracija Šopenhauerove volje pre nego što nam je filozof istu opisao u svom čuvenom delu“Svet kao volja...
nisam čovek mnogo ljudi.
gubim se u gomili.
teške su moje zavese.
nije do tebe, do mene je.
treba mi jesen u kojoj ću moći slobodno da dišem.
tražim rečenice koje bi otvorile
disajne tokove života u meni..
svež dah, blag vetar..
tihe prizore koji bude
mladu, zaceljujuću limfu..
krošnje slobode..
Kao Marija u Moravi
češljao sam knjige, brojao sam vetar.
postadoh čovek - muzej.
možda polako treba da odaznavam,
sve dok jednom i ja,
kao Marija u Moravi,
ne uzviknem:
kako je lepo!
***
muči li tebe ista pomisao na svaki dan,
rudimenti letnjeg doba,
i primetno izduživanje senki.
hladni dodiri postaju kružno stvarni,
ako je to uopšte moguće izneti kao tvrdnju,
i neka samoća donela je zimu u mene,
pre vremena.
dešavalo se ranije pa nije suludo verovati
da će topli talasi opet preplaviti,
i očistiti ulice suncem.
ali nije uzalud podići spomenik od snega.
prešvrljane pesme, pocepani crteži.
cvetne bašte pune su divljih ljudi.
izopšteni sentimentalac
nosi buket mračnih pupoljaka
na groblje ideja.
nije tako strašno ni prespavati.
ovaj život, ovaj svet.
*
stanari u kostima drveća,
ne stavljam žeton na moje psihičko stanje.
*
stihovi se hvataju u moju mrežu dremanja.
*
pridev koji ponavljaš si ti.
*
trčanje četvoronoške,
golim očima viđeno, i drhtavim glasom rečeno -
sjaj nekih ljudi je ponekad poražavajući.
*
komotna u laži,
spiralno kidiše - povremena - virtuelna moć.
*
noć otvara svoje latice i ponovo me uvlači u sebe.
из реке живота откидају се таласи догађаја, ланци дешавања, понекад можда само тешко разумљиве карике. долажењем, и надолажењем, запљускују, и тако обнављају пресушене песничке животе. док им се утисци котрљају кроз нервни систем, они, у потајним, или јавним тишинама, подробно, или полуподробно, смишљају своје нове, свеже планове. после цврче о томе. „изнемоглост дана. жвакање ваздуха до суштине, ако је то човеку уопште могуће. информације су храна. не храни сите.“ тако неке реченице издвајају песнике једне од других, иако су, у суштини, они занимљивији једнако склони необичном изражавању. неспособни за неку дужу и смисленију прозу, песници су волшебници звучности, ритма, понекад стила.
Slučajno naleteh ma ovo moje razmišljanje a bilo je davno.
Pitaj Boga kako bi sad napisao.
Vreme
Kažu da vreme leči bol i rane.
Lažu,ne broji noći i crne dane.
Skriješ ih negde u srcu duboko,
poželiš da ih nikad ne vidi oko.
Mislim, ja lako ću sa ožiljcima
iako ih za jedan život puno ima.
Zaboravih na noć i kasne sate
i senke koje me unazad vrate.
Mnogo sam lako pravio greške,
a leka ne nadjoh za rane teške.
Ostade iza mene mnogo dana,
postadoh prvak u lizanju rana.
Da mogu sada da vratim vreme,
na ledjima ne bih nosio breme.
Znam da je sada to nemoguće
mozak mi bio smešten u gaće.
Kada mi bude došao dan,
da odem tiho u večni san,
tad više neće biti dileme,
neće mi biti važno vreme.
neki ljudi su toliko otežali od svojih tajni,
da ništa ne može toliko da ih porazi
kao sopstveni uspeh.
opterećeni i napunjeni raznoraznim krivicama,
stvarnim ili umišljenim,
sakriveni od sačme pogleda,
vode svoje tihe, povučene živote.