Kafa...
Naidje danas jedan moj drugar u magazu, oćemo kafu? Oćemo!
Nazovem ja šeficu da joj javim da ću uzmem pauzu da omlatimo po kafu i po koji cigar.
Pristavim ja automatsko kuvalo, udje mušterija te dajte ovo te dajte ono, voda ključa al termostat ugasi...
Udje druga muśterija, drugar cupka, treća... E mir i tišina rokaj tri kašike kafe...
Drugar kaže idem na čas do auta nisam poneo mobilni, koj će ti mobilni za kafu al ajd...
Iznesem ja kuvalo, šećer, kašičicu i dve plastične čaše, sipaj u jednu sipaj u drugu...
E sad da se zašećeri... Meni svejedno mogu i bez šećera ili vrlo malo...gorča śto bi se reklo...
Ali ovaj moj drugar, bez četri do pet kašika šećera za 2dl kafe ne moźe...
Dešava se da se neko od društva zajebe pa uzme greškom tu kafu ali...samo jednom i nikad više u životu.
Mi uvek prvo sačekamo kad nismo sigurni koja je čija kafa da taj moj drugar prvo uzme svoju šećerušu extreme.
Dalje je lako... Tek umutim ja taj sav šećer ispred radnje, ko kačamak kad se pravi, kad nailazi nova mušterija...
Ostavim one dve šoljice na metalni sanduk za novine ispred radnje a kuvalo i šećer unesem pa trk za mušterijom.
Uslužim, uzmem ključeve da zamandalim magazu kad ulazi taj moj drugar kaže - brate gorko ovo daj šećer...
Ja u čudu samo śto mi ključevi ne ispadnu iz ruke... Ama ludače ta "gorka" je moja, tvoja je odmah pored nisi valjda ċorav?
Kad ti on meni na to: "ne znam dal sam ćorav al ispred samo ova jedna i to gorka"?!?
Izadjem ja - nema ništa!
Drugar za mnom traži šeċer...
Jel moguċe da je neko od prolaznika maznuo tvoju kafu?
Nek mu je alal, kaže drugar...
Koje alal daj da zovemo hitnu taj posle prvog gutljaja može samo da kolabira...
I tako...
Nije lepo uzimati tudju kafu...
Ovaj što je uzeo extreme šećerušu sigurno neće više nikad ničiju u životu...
Naidje danas jedan moj drugar u magazu, oćemo kafu? Oćemo!
Nazovem ja šeficu da joj javim da ću uzmem pauzu da omlatimo po kafu i po koji cigar.
Pristavim ja automatsko kuvalo, udje mušterija te dajte ovo te dajte ono, voda ključa al termostat ugasi...
Udje druga muśterija, drugar cupka, treća... E mir i tišina rokaj tri kašike kafe...
Drugar kaže idem na čas do auta nisam poneo mobilni, koj će ti mobilni za kafu al ajd...
Iznesem ja kuvalo, šećer, kašičicu i dve plastične čaše, sipaj u jednu sipaj u drugu...
E sad da se zašećeri... Meni svejedno mogu i bez šećera ili vrlo malo...gorča śto bi se reklo...
Ali ovaj moj drugar, bez četri do pet kašika šećera za 2dl kafe ne moźe...
Dešava se da se neko od društva zajebe pa uzme greškom tu kafu ali...samo jednom i nikad više u životu.
Mi uvek prvo sačekamo kad nismo sigurni koja je čija kafa da taj moj drugar prvo uzme svoju šećerušu extreme.
Dalje je lako... Tek umutim ja taj sav šećer ispred radnje, ko kačamak kad se pravi, kad nailazi nova mušterija...
Ostavim one dve šoljice na metalni sanduk za novine ispred radnje a kuvalo i šećer unesem pa trk za mušterijom.
Uslužim, uzmem ključeve da zamandalim magazu kad ulazi taj moj drugar kaže - brate gorko ovo daj šećer...
Ja u čudu samo śto mi ključevi ne ispadnu iz ruke... Ama ludače ta "gorka" je moja, tvoja je odmah pored nisi valjda ċorav?
Kad ti on meni na to: "ne znam dal sam ćorav al ispred samo ova jedna i to gorka"?!?
Izadjem ja - nema ništa!
Drugar za mnom traži šeċer...
Jel moguċe da je neko od prolaznika maznuo tvoju kafu?
Nek mu je alal, kaže drugar...
Koje alal daj da zovemo hitnu taj posle prvog gutljaja može samo da kolabira...
I tako...
Nije lepo uzimati tudju kafu...
Ovaj što je uzeo extreme šećerušu sigurno neće više nikad ničiju u životu...
