Bila je pomalo uvređena, kao dete kojem natrljaju nos, kad su izašli iz kuhinje na hodnik, ali onda joj odblesak nekog zalutalog zraka svetla kroz jedna vrata privuče pažnju. Ona pogleda i ozari se.
-Hej, šta je to..?
Ne misleći, gurnula je vrata i zakoračila u prostoriju.
Prošlo je izvesno vreme pre nego se dosetila da je Vil nijednom rečju ili pokretom nije zaustavio, taman kao i kad su bili u onoj odaji tajni - što je sve sumnjivo ukazivalo na činjenicu da je, možda, ne bi sprečio ni da je probala ranije.
Stvar je bila u tome što ona nikad ranije nije.
Bez obzira koliko bila zaintrigirana, Teodora nije pitala ništa što je smatrala ličnim, odnosno neučtivim za pitati. U to je svakako spadalo zavirivanje u Vilove sobe. Nije videla...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sedela je na ivici golemog, prastarog stola, kojem su noge bile prikovane za pod, i gledala ga dok je preturao po kuhinji. Kroz malo okno s rešetkom, retko je lepo svetlo padalo na njeg u širokom snopu. U zadnjih par časova, nebo se posve razvedrilo. Mirisalo je na opranu zemlju, čist vazduh. Ona pomisli: u ovoj je šumi svetlo uvek zlatno i ružičasto, kad on reče, ne okrečući se:
-Iskreno, meni je cela ta priča s Isabel Vilijams bila čudna od početka.
-Kako to misliš?
-Čovek bi rekao da ti nikad ne bi pristala raditi za nekoga kao što je Isabel.
Ona se namrgodi.
-Kao da me je uposlila da joj obavljam ko zna kakve prljave poslove... Radila sam joj u biblioteci, do vraga.
-Svejedno.
-Uopšte nije. Uostalom, koliko bih poslova u Engleskoj...
Odveo ju je u sobu pored.
Dolazila je kod Vila celo leto, ali još nije videla drugu prostoriju osim te u kojoj su obino sedeli, i velike, ljupko starinske kuhinje gde su ponekad brbljali dok bi on kuvao čaj. Ova je soba gledala na prilaz kući, i bila je veća od, kako joj se činilo, ostalih.
U prvi joj se mah učinilo da je toliko pretrpana da uopšte ne može raspoznati jednu stvar od druge. Lampa koju je Vil upalio, bacila je jak, savršeno pravilan krug žutog svetla na golemi stol što se pružao sredinom sobe, i ona pomalo poče shvatati. I stol i police svud naokolo po zidovima, od poda do plafona... Sve je bilo krcato knjigama, debelim svežnjevima papira u koricama uvezanim trakama, poput herbarija. Ali bilo je i isto tako mnogo mračnih...
Čim je došla kući, popela se u svoju sobu. Nije izašla ceo dan, sve do sledećeg jutra. Gospođa Marpl joj je na poslužavniku donela vruću supu i održala joj lekciju o hodanju po kiši. Poslušno ju je progutala, i supu i lekciju, nadajući se da neće povratiti čim gđa Marpl izađe. Činilo joj se da nije okla sklopila sve te sate. Nije mogla izbaciti Isabel Vilijams iz glave.
Zašto, o zašto bog - ako ga ima! - nije poslao strelu da zapuši usta toj ogavnoj ženetini?.. Kako bog može dozvoliti da u njegovim kućama sede takve licemerne olupine ljudskog roda kao što je Isabel Vilijams? Da boga ima, mislila je, on ne bi dopustio da Isabel Vilijams živi dana duže.
Nije mogla verovati da u 21.veku još uvek ima fanatika koji bi da potpaljuju lomače...
Nedelju ili dve kasnije probudila se u svojoj potkrovnoj sobi mrzovoljna i neispavana. Prvo što je pomislila, bilo je: hoće li ta prokleta kiša ikada prestati..! Padalo je danima. Sva su se okolna polja pretvorila u more kaljuže. Iz kuće nije izlazio niko ko zaista nije morao, i ona je danima neutešno posmatrala pustu ulicu kroz prozor biblioteke. Ali, danas je bila nedelja, i razveselila se čim se setila kako se Vil vraća iz Londona.
On je već dve godine predavao na jednoj katedri u Londonu i baš pre koju nedelju ponovo su mu počela predavanja. Ostajao je po par dana, a danas se trebao vratiti. Rekao joj je da obavezno dođe.
Raspoloženje joj se rapidno popravilo. Gđa Marpl se muvala po kući, trošeći veći deo dana tako što ju je...
-Dakle, čujem da si zapala u nevolje noćas.
Isabel Vilijams je to jutro neobično dugo vremena provela u biblioteci. Spočetka je dolazila svakodnevno, poput kakvog zmaja nadgledajući Teodorin posao i ponašanje. Devojka koja je tu radila pre, glavačke je izbačena jer je vanbračno zatrudnela. Isabel, duboko religiozna, glavni dobrotvor lokalne crkve, uopšte nije imala sluha za predbračni seks. Međutim, Teodora joj nije pružala prilike ni za kakvu kritiku. Dolazila je na posao čista i uredna, ne mnogo našminkana, i sa svakim je bila ljubazna i trpeljiva. Ona je volela raditi s knjigama i nikada joj ne bi dosadilo kopati po policama, po sto puta zvati dobavljače, pospremati i slagati. Tako je Isabel polako prestala dolaziti. Svraćala je tek...
Ja sam
na ovome svetu
manje ,,,vise
ne mogu da svarim
sve ovo..
gluposti...ljude
kao ptice na nebu
odlazim
i mekom iskrom ne vraca mi se
sanjam ..
ma necu vise da se klanjam
ma kako mi bude
Imam ja godina,,
ali zrelost me jos nije stigla
tesko ja to vidim
to zrenje..prezrelost..trulez
i nestajanje..
jos uvek decak pise..
Ako ti je život tako mučan
Da želiš da ga napustiš
Metak ti darujem
I nad Biblijom se zaklinjem
Da je bio zločin iz strasti
A da je to istina
Znaće svako kad se prekrsti
Kap suze kap kise..ti me ne volis..dan dise noc dise nismo zajedno vise
Kad zivot svoje ucini..kad nas pregazi vreme
zivecemo tamo gde sunca nema
u kajanju i vecnoj tmini..
Ovo je bilo sada napamet..trenutna
ne odlucena ...:)
Kartu u jednom pravcu..
molim
To ja idem i ne vracam se
jer nema razloga
da se ponavljam
ja izgubih
sve sto volim
Naravno da ništa od celog tog razgovora nije pomenula Vilu. Trudila se da kompletan incident što pre i sama zaboravi. Jedno je dobro, ipak, iz njeg proizašlo: sad je bila rešenija nego ikada da ni u snu ne sme započinjati razgovor o Vilovoj porodici.
Jer, to je sve definitivno imalo veze s njegovom porodicom.
Nalazila se u provinciji. Ovde su se ljudi vrednovali po tome koje prezime nose. Vilijamsi svoj pedigre imaju da zahvale čukundedi sudiji, a Vil svom dedi-konjokradici, verovatno. Koji bi drugi razlog postojao? Da je Vil lično počinio kakvu sablazan, to bi čak i ona znala. Čak i ona zna da je stari Frenklin luda pijanica i da je to razlog što ga svi zaobilaze. Koji razlog imaju da zaobilaze izuzetno obrazovanog, pemetnog i...
Njeno je poznanstvo s Vilom napredovalo kao u romanima Džejn Ostin. Nakon prvog susreta, izveo ju je iz kuće i poveo oko ćoška, gde je ugledala širok neasfaltiran put i jeknula: "Satima sam dolazila, a vi mi hoćete reći da postoji put do ovog mesta..?" Osećala se kao budala. Rekao joj je, smejući se, da bi voleo da ga poseti kad god šeta šumom. Za tren nije bila načisto, ali kad su se rukovali, kad su im se oči susrele, njeno je srce preskočilo otkucaj i znala je da će se opet vratiti.
Otad je često dolazila do kuće u šumi. Njihovi su razgovori bili opširni i dugi. Nisu se doticali nikakvih ozbiljnijih tema, ali su i bez toga mnogo razgovarali. Teodori je postalo neobično prošetati šumom i najposle ne svratiti kod Vila. Nekako kao da...
drugi je dan i ne mogu da spavam
Koliko god kuća izvana izgledala neobično, iznutra je bila to još i više. Kroz uski popločeni hodnik, on ju je odveo nadesno, u prostranu sobu koja je imala prozore s kovanom rešetkom na dva zida, velik otvoren kamin i, kako joj se na prvi pogled činilo, knjige gde god bi joj oči pale. Police su bile krcate knjigama. Nije bilo nikakvih uređaja, tv-a ni muzičkog stuba. Soba je izgledala čudno vanvremenska, neobično izmeštena iz epohe.
On reče, s jedva primetnom posprdnom notom u glasu:
-Pa, sedite.
I ona tek tada shvati da stoji nasred sobe i blene kao dete u poslastičarnici.
Trgnula se i pružila mu ruku.
-Oprostite, molim vas, ja... Uopšte se nisam predstavila. Ali ova kuća... Mislim, u šumi, nikad ne...
ovo je treći deo danas, kunem se :mrgreen:
Gospođa Vilijams je bila žena-zmaj, od one vrste koju je Teodora slabo marila. Ponekad je mislila da ima urođenu averziju spram diktatora. A, ako je na svetu postojao autentičan diktator, to je bila Isabel Vilijams.
Na fotelji je sedela toliko pravo kao da ima željeznu konstrukciju umesto kičme. Oči su joj bile prozirno sive, ledene, i imala je neuobičajeno kratko podsečenu čelično sivu kosu, poput čuvarke u konc-logoru. Bila je visoka i mršava i imala muški korak. Njena je stroga odeća usedelice, pod kojom je nosila poluvekovno očuvano devičanstvo, iako skupa i po meri, odisala bolnim betonskim sivilom soc-realizma iz Teodorine domovine. Mogla ju je zamisliti s partijskom značkom na reveru...
Gospođa Marpl je imala lice okruglo kao mesec, i belu kosu paperjastu poput maslačka. Prvi pogled na njene modre oči rekao joj je da s ovom ženom neće imati nikakve muke. Pokojni spuprug gđe Marpl bio je strastveni putnik, i vodio je po celom svetu. Baš kao i Teodora, zaljubio se u ovo selo čim ga je ugledao. Kad je otišao u penziju, kupio je kuću pod čijim se krovom Teodora upravo smestila. Otkad je umro, a jedina im ćerka, Fiona, otišla za Australiju, gospođa Marpl je gajila svoje cveće i povremeno izdavala sobe slučajnim namernicima. "Nema ih, doduše", rekla je, veselo se, poput devojčice, nasmejavši. "Niko ne dolazi ovamo, draga." Pri tom ju je ljubitljivo posmatrala. "Da li sa danas tako oblače mladi u Londonu, mila?" Onda se...
Ivana ju je dopratila na železničku stanicu. Pitala je:
-Zar te ne čudi, još uvek, kako su engleske železnice nešto sasvim drugačije nego one kod kuće?
Ona je slegla ramenima.
-Ovde je sve drugačije nego kod kuće.
Ivana ju je pomno motrila. Zadnjih je nedelja gledala u nju kao nikad u svom veku, kao da je prvi put vidi, ili kao da ju je prvi put postala svesna.
Primetivši to, ona se isceri:
-Hoćeš prestati da bleneš u mene? Selim se, neću se ubiti ili prijaviti u Legiju stranaca!..
-Kao da možda hoćeš.
Crnokosa je devojka sela na pregradu između perona i izvadila cigaretu iz uske kutije. Ivana je bila sušta suprotnost: suprotni pol u njihovom prijateljstvu. Skrstila je noge u elegantnim, vrtoglavo visokim štiklama veštičje špicastog...
Danas 23 Oktobra tk.godine,Beograd je zauzeo prvo mesto u evropi,po zagadjenosti vazduha.Niko od odgovornih u Vladi,nije nasao za shodno,da se obrati
gradjanima beograda,tim povodom.U svakom normalnom gradu,skole ne bi radile,tih dana,kada je tako uzasna zagadjenost vazduha.Ocekivalo se,da ce se javiti
nekim saopstenjem,Ministar za ekologiju.Nije se javio.Ocekivalo se,da ce dati neko objasnjenje,bar Sekretar gradskog Sekretarijata za Ekologiju.Medjutim ne.Ma kakvi
to su suvise velika "gospoda", da bi oni imali neke kontakte sa gradjanima.Pitam se,sta radi,i da li uopste nesto radi po pitanju enormne zagadjenosti u Beogradu,
Ministar Ekologije drug Trivan.Zasto u danima velike zagadjenosti vazduha ,nisu podeljene djacima beograda...
Subota. Stardate 22.09.2018.
Naučnici kažu da samo u našem sunčevom sistemu postoji minimum 90 meseca. Pitate se pa šta sa tim podatkom? Hoće li to podići bruto domaći proizvod i ukinuti rialitije? Neće... ali možda će ovaj jedan koji se vrti oko naše planete pruzrokovati neku plimu ili oseku.. dati razlog nekom mesečaru da prošeta.. ili pretvoriti nekog u vukodlaka... možda. Naučnici takođe misle i da je on nastao kao prozivod sudara neke planete veličine marsa i zemlje pre ko zna koliko miliona godina... i tako je ostao tu da se vrti.. da svojim uticajem kreira i definiše naš svet.. I tako polako dolazimo do suštine ove večeri.. Šta li onda rade ostalih 89 meseca ako je ovaj naš ovakav? Recimo, drugi po veličini u našem sunčevom...
Prikaz dominirajućeg stanovništva po mestima komparativno prema popisima stanovništva od 1991. odnsno 2001.
Mesta sa većinskim srpskim stanovništvom prikazana su plavom bojom, a mesta sa većinskim hrvatskim stanovništvom crvenom bojom.
Prvi prikaz u paru predstavlja rezultate popisa iz 1991. godine, a drugi prikaz u paru predstavlja rezultate popisa stanovništva 2001. godine.
Meni su sve to gluposti.
Stvari u trendu, najnoviji modeli telefona, skupe torbe, cičanje "Draga moja!" uz cmakanje vazduha, biti fensi, biti popularan. Glupavi, šuplji razgovori ni o čemu, svađe za i protiv političara. Uvek u svakom trenutku znati koji je novi film izašao, koja je najgledanija serija, šta je rekla bivša devojka poznatog pevača. Šta je ma koji popularni mulac izjavio o bilo čemu. "Kako je, komšinice?" (Ja, možda bolesna, možda na samrti): "Moglo bi bolje, komšija." "Neka, hvala bogu, nećemo kvariti! A i nešto ko da će kiša danas, jel, e baš smo lepo ispričali, ajde pozdravi kući, vidimo se!"
Nisam popila svu pamet sveta (daleko od toga), samo kažem da su meni sve to gluposti.
Internet lagano postaje "thought...
Razgori zora sve vatre
što u tebi gore.
I svi biseri ti padoše s vrata.
A riječ ti bje tiha, umiljata.
Pogled tužan u očima ti vidim.
Njegov lik ti izgleda kao mrtvo svjetlo u tami.
Pijanu tišinu moliš da ga zaboraviš
kako bi naša tijela bila slobodna
u postelji zasutoj ludilom i zlatom.
I tako dok ostaješ bez muža
grudi ti slave novi život u čije
lice brizne topli mlaz ljubavi i ljepote.
Ljubavnica sad si moja.
Iza prozora čuje se miris noćnih besmislica.
Niču mladi voćnjaci.
A dani lete nebom kano rujno vino niz grlo.
Dok mladi golub traži mjesto na
na mojoj uzavreloj ruci.
Da može vidjeti kako mi se obraz
topi i žari.
Od tvog žara ljubavnico moja.
Planska politika je zamenjena tržišnom politikom.
Znači nije bitno šta valja nego kako doći do bilo kakvih para po bilo koju cenu.
Evo vam primer:
Bivša mi firma otpustila super radnika a šefa kaznila tri meseca sa 20% od plate jer klinja na paketu za Kosovo nacrtao С С С С
Žalili se tržišni partneri odozdo, firma je tržišno reagovala a ionako ih bije glas pa im niko ne dolazi na slatko kisele oglase.
We fight even aganist God
That is in our blood
Neither devil is on our side
And thats how we have survived
Everyone knows you as ingenious
But our talents are varius
Maybe the new world needs us
When we beat heavy past
While we fully believe in Christ
No one will brake our trust
The ant has lost its kingdom
It has been fighting for its freedom
The ant walks through the world all alone
The whole universe is called its home
Exploring the next dimesions
To expirience the new sensations
The stars will be the directions
O čemu mediji ćute
Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili. Pri tom je najviše stradalih zabeleženo u 1992. godini - 71
procenat od ukupnog broja srpskih žrtava u Srebrenici i 64 procenta u Bratuncu.
A kada je posle uspešnog dejstva srpske vojske došao kraj muslimanskim
osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju, upravo je stvaranje srebreničke
zaštitne zone spaslo muslimane...
ovo je stariji post s mog bloga, modifikovan s dva klipa s yt, zato se izvinjavam ako neke informacije zvuče zastarele
Najlepše molim, ako imate strpljenja, prvo pogledati ovaj klip. Bitno je zbog fabule radnje.
Ovaj sam vikend, odbijajući i dalje da gledam rts, i inforišući se jedino putem neta - i to striktno samo o eventualnom policijskom času - ostala bez cigara. I hleba. Ja sam stratsveni pušač, i hleb me ne sekira - nedostatak cigara i te kako. Mea culpa. Ne krivim nikoga, čak ni sebe što i dalje odbijam gledati rts, pink i ostala sranja. Uostalom, podatke o policijskom času možete dobiti i bez da se izlažete mentalnoj bolesti kao što je rts.
Elem, u bez-cigaretnom bunilu od 60 sati, našla sam se u vrtlogu opskurnih yt...
Ples sa vukovima,
Zapisan je u genima
Aski što luta bez pastira
Koja beše bela kao list papira
Dok nije crnilo pokupila
Od polusveta što je prigrabila
Dolinu spasa dok sanja
Na stado se ne oslanja
Hoće li naći svog psa čuvara
Da prati je i brani od utvara??