Gospođa Marpl je imala lice okruglo kao mesec, i belu kosu paperjastu poput maslačka. Prvi pogled na njene modre oči rekao joj je da s ovom ženom neće imati nikakve muke. Pokojni spuprug gđe Marpl bio je strastveni putnik, i vodio je po celom svetu. Baš kao i Teodora, zaljubio se u ovo selo čim ga je ugledao. Kad je otišao u penziju, kupio je kuću pod čijim se krovom Teodora upravo smestila. Otkad je umro, a jedina im ćerka, Fiona, otišla za Australiju, gospođa Marpl je gajila svoje cveće i povremeno izdavala sobe slučajnim namernicima. "Nema ih, doduše", rekla je, veselo se, poput devojčice, nasmejavši. "Niko ne dolazi ovamo, draga." Pri tom ju je ljubitljivo posmatrala. "Da li sa danas tako oblače mladi u Londonu, mila?" Onda se...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ivana ju je dopratila na železničku stanicu. Pitala je:
-Zar te ne čudi, još uvek, kako su engleske železnice nešto sasvim drugačije nego one kod kuće?
Ona je slegla ramenima.
-Ovde je sve drugačije nego kod kuće.
Ivana ju je pomno motrila. Zadnjih je nedelja gledala u nju kao nikad u svom veku, kao da je prvi put vidi, ili kao da ju je prvi put postala svesna.
Primetivši to, ona se isceri:
-Hoćeš prestati da bleneš u mene? Selim se, neću se ubiti ili prijaviti u Legiju stranaca!..
-Kao da možda hoćeš.
Crnokosa je devojka sela na pregradu između perona i izvadila cigaretu iz uske kutije. Ivana je bila sušta suprotnost: suprotni pol u njihovom prijateljstvu. Skrstila je noge u elegantnim, vrtoglavo visokim štiklama veštičje špicastog...
U jedan sat posle ponoći, narandžasti kamion sa narandžastim svetlom brunda kroz ulice, zastaje pored svakog kontejnera a potom odlazi ostavljajući za sobom još veću tamu i još veću tišinu od one u koju je došao.
U jednom delu grada, on leži u krevetu sa psom, mazi ga i češka i šalje poruke svojoj ljubavnici
žena u drugoj sobi igra War Craft online
deca spavaju blaženim snom sa mesečinom na licu.
U drugom delu grada, ona leži u krevetu sa mačkom, mazi je i češka i šalje poruke svom ljubavniku
muž u drugoj sobi igra neku pucačinu online
deca spavaju blaženim snom sa mesečinom na licu.
Hektor žmirka dok ga gazda češka iza ušiju i ceo krevet se lagano ljuljuška
Fric prede, struže kao traktor dok leži na grudima svoje gazdarice...
Danas 23 Oktobra tk.godine,Beograd je zauzeo prvo mesto u evropi,po zagadjenosti vazduha.Niko od odgovornih u Vladi,nije nasao za shodno,da se obrati
gradjanima beograda,tim povodom.U svakom normalnom gradu,skole ne bi radile,tih dana,kada je tako uzasna zagadjenost vazduha.Ocekivalo se,da ce se javiti
nekim saopstenjem,Ministar za ekologiju.Nije se javio.Ocekivalo se,da ce dati neko objasnjenje,bar Sekretar gradskog Sekretarijata za Ekologiju.Medjutim ne.Ma kakvi
to su suvise velika "gospoda", da bi oni imali neke kontakte sa gradjanima.Pitam se,sta radi,i da li uopste nesto radi po pitanju enormne zagadjenosti u Beogradu,
Ministar Ekologije drug Trivan.Zasto u danima velike zagadjenosti vazduha ,nisu podeljene djacima beograda...
Subota. Stardate 22.09.2018.
Naučnici kažu da samo u našem sunčevom sistemu postoji minimum 90 meseca. Pitate se pa šta sa tim podatkom? Hoće li to podići bruto domaći proizvod i ukinuti rialitije? Neće... ali možda će ovaj jedan koji se vrti oko naše planete pruzrokovati neku plimu ili oseku.. dati razlog nekom mesečaru da prošeta.. ili pretvoriti nekog u vukodlaka... možda. Naučnici takođe misle i da je on nastao kao prozivod sudara neke planete veličine marsa i zemlje pre ko zna koliko miliona godina... i tako je ostao tu da se vrti.. da svojim uticajem kreira i definiše naš svet.. I tako polako dolazimo do suštine ove večeri.. Šta li onda rade ostalih 89 meseca ako je ovaj naš ovakav? Recimo, drugi po veličini u našem sunčevom...
Prikaz dominirajućeg stanovništva po mestima komparativno prema popisima stanovništva od 1991. odnsno 2001.
Mesta sa većinskim srpskim stanovništvom prikazana su plavom bojom, a mesta sa većinskim hrvatskim stanovništvom crvenom bojom.
Prvi prikaz u paru predstavlja rezultate popisa iz 1991. godine, a drugi prikaz u paru predstavlja rezultate popisa stanovništva 2001. godine.
Meni su sve to gluposti.
Stvari u trendu, najnoviji modeli telefona, skupe torbe, cičanje "Draga moja!" uz cmakanje vazduha, biti fensi, biti popularan. Glupavi, šuplji razgovori ni o čemu, svađe za i protiv političara. Uvek u svakom trenutku znati koji je novi film izašao, koja je najgledanija serija, šta je rekla bivša devojka poznatog pevača. Šta je ma koji popularni mulac izjavio o bilo čemu. "Kako je, komšinice?" (Ja, možda bolesna, možda na samrti): "Moglo bi bolje, komšija." "Neka, hvala bogu, nećemo kvariti! A i nešto ko da će kiša danas, jel, e baš smo lepo ispričali, ajde pozdravi kući, vidimo se!"
Nisam popila svu pamet sveta (daleko od toga), samo kažem da su meni sve to gluposti.
Internet lagano postaje "thought...
Razgori zora sve vatre
što u tebi gore.
I svi biseri ti padoše s vrata.
A riječ ti bje tiha, umiljata.
Pogled tužan u očima ti vidim.
Njegov lik ti izgleda kao mrtvo svjetlo u tami.
Pijanu tišinu moliš da ga zaboraviš
kako bi naša tijela bila slobodna
u postelji zasutoj ludilom i zlatom.
I tako dok ostaješ bez muža
grudi ti slave novi život u čije
lice brizne topli mlaz ljubavi i ljepote.
Ljubavnica sad si moja.
Iza prozora čuje se miris noćnih besmislica.
Niču mladi voćnjaci.
A dani lete nebom kano rujno vino niz grlo.
Dok mladi golub traži mjesto na
na mojoj uzavreloj ruci.
Da može vidjeti kako mi se obraz
topi i žari.
Od tvog žara ljubavnico moja.
Planska politika je zamenjena tržišnom politikom.
Znači nije bitno šta valja nego kako doći do bilo kakvih para po bilo koju cenu.
Evo vam primer:
Bivša mi firma otpustila super radnika a šefa kaznila tri meseca sa 20% od plate jer klinja na paketu za Kosovo nacrtao С С С С
Žalili se tržišni partneri odozdo, firma je tržišno reagovala a ionako ih bije glas pa im niko ne dolazi na slatko kisele oglase.
We fight even aganist God
That is in our blood
Neither devil is on our side
And thats how we have survived
Everyone knows you as ingenious
But our talents are varius
Maybe the new world needs us
When we beat heavy past
While we fully believe in Christ
No one will brake our trust
The ant has lost its kingdom
It has been fighting for its freedom
The ant walks through the world all alone
The whole universe is called its home
Exploring the next dimesions
To expirience the new sensations
The stars will be the directions
O čemu mediji ćute
Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili. Pri tom je najviše stradalih zabeleženo u 1992. godini - 71
procenat od ukupnog broja srpskih žrtava u Srebrenici i 64 procenta u Bratuncu.
A kada je posle uspešnog dejstva srpske vojske došao kraj muslimanskim
osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju, upravo je stvaranje srebreničke
zaštitne zone spaslo muslimane...
ovo je stariji post s mog bloga, modifikovan s dva klipa s yt, zato se izvinjavam ako neke informacije zvuče zastarele
Najlepše molim, ako imate strpljenja, prvo pogledati ovaj klip. Bitno je zbog fabule radnje.
Ovaj sam vikend, odbijajući i dalje da gledam rts, i inforišući se jedino putem neta - i to striktno samo o eventualnom policijskom času - ostala bez cigara. I hleba. Ja sam stratsveni pušač, i hleb me ne sekira - nedostatak cigara i te kako. Mea culpa. Ne krivim nikoga, čak ni sebe što i dalje odbijam gledati rts, pink i ostala sranja. Uostalom, podatke o policijskom času možete dobiti i bez da se izlažete mentalnoj bolesti kao što je rts.
Elem, u bez-cigaretnom bunilu od 60 sati, našla sam se u vrtlogu opskurnih yt...
Ples sa vukovima,
Zapisan je u genima
Aski što luta bez pastira
Koja beše bela kao list papira
Dok nije crnilo pokupila
Od polusveta što je prigrabila
Dolinu spasa dok sanja
Na stado se ne oslanja
Hoće li naći svog psa čuvara
Da prati je i brani od utvara??
Kada bi se zaista brinulo o natalitetu, petoro zdrave dece dobilo bi pomoć, našla bi se neka kuća, službeno bi se pribavila majčina dokumenta iz Prizrena, da sve bude dovedeno u red
Vrdnik - Malo ljudske solidarnosti i topline, razumevanja za muke sedmočlane vrdničke porodice, pomoglo bi bračnom paru Valentini Zagrađa (23), njenom suprugu Sretenu Đuričiću (45), a posebno malim raščupanim glavicama Ivani (7), Ognjenu (6), Teodori (4), Ivanu (2) i tek rođenom Teodoru. Ali, kao da je solidarnosti nestalo, kao da ljudi ne vide ničiju sem svoju muku, pa se ova sedmočlana vrdnička porodica muči u staroj kući nabijači, u više nego skromnih 14 kvadrata. A podatak da soba u kojoj živi ovo petoro dečice, jedno drugom do uva, nije krečena od...
Cause of your words I get frozen
Mine are never loudly spoken
But I know that you felt all of them
From your watery blue eyes
I always get all fiery
Our chance might happen twice
Cause my heart beats like a mistery
We call sillent euphoria
To be the music for insomnia
And we live through love uthopia
Пре двадесетак дана, у Србију је дошао један инжињер, по имену Микеле, из Италије, како би подесио неку апаратуру код нас. Возио сам га 300 километара, на југ, па затим на ручак-вечеру. Провели смо дан заједно. Причљив човек. О свему смо разговарали. Испричао ми је необичну причу.
Каже Микеле:
„ Ми смо Лангобарди са севера. Моји су живели у планинама од увек. Мој деда је био за ондашњу Италију необична фигура. Био је изразито крупан човек. Снажан и висок два метра. У оно време, права атракција. Пре рата, био је активни фашиста. Члан фашистичке партије. Али само до момента, док Италија није потписала споразум са Немачком.
Оног тренутка кад је Мусолини, пошто су га одбили и Енглези и Французи, направио аранжман са Хитлеровом...
David Driskell | Spirits Watching
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Oduvek je znala da je on tu. Sećanje na njega sezalo je u neodređenu prošlost daleku kao detinjstvo zvezda, davno pre nicanja kostiju i mesa, pre sunca, meseca, svetla i mraka ona, drevna Tragačica, i njen vodič, učitelj, iskušitelj i lovina lutali su sami zaigrani skrivanjem, prepoznavanjem, prikradanjem i razotkrivanjem. Bio je čas vidljiv, čas ne, uzimao oblike kakve je hteo, ispuštao sve moguće zvuke ovog sveta, a ona bi ipak uvek prepoznala njegov putokaz u posebno veseloj melodiji zujenja mušica, živopisnim bokorima cveća koje je izraslo samo na njoj prepoznatljiv način, u rozetama belih oblaka na plavom safiru neba, piktografskim tragovima plutajućih...
Pozvao me je telefonom i pitao možemo li se videti te večeri. “Hteo bih da razgovaramo o nečemu vrlo važnom”, kazao je.
Viđali smo se svakodnevno, i puno smo razgovarali o važnim i nevažnim stvarima … Šta je to toliko važno da ne može da čeka sutra? – pitala sam se.
Nije mi bio drug, ni dečko; bio je nešto više: nedosanjana prva ljubav, nesuđeni kosmički partner, prijatelj. Dobro smo se razumeli i dok smo ćutali. Detinjstvo i dečaštvo protekli su mu u burnom raspadu porodice i uz vaspitavanje očevim kaišem, po popravnim domovima, u traganju za svojim mestom pod suncem. Ni u mladosti ga nisu poštedele Scile i Haribde, iz čijih se kandži izvlačio sve tvrđi i ogorčeniji.
Ne znam kada je počeo da me doživljava kao devojku; ne sećam se...
ne daj da te probudim
kako bi što duže sanjala da si budna
i kako ti tišina iz oka ne bi prešla u šutnju
neću te ni imenom zvati
jer tvoje ime je pravo ime
za moju zlatnu knjigu ljubavi
koju svaki dan prelistam nekoliko puta
izvadim iz nje zgužvane listove
preko kojih su nogama prešli
svatovi bez pjesme
pa stavim u nju poneki bijeli stih
i par kapi s čela kosca
što je zaboravio sva nerodna ljeta
draga
ne daj da te probudim
jer pun ti je san
malih divnih uvojaka
što su se rasuli po obrazima noći
koje obožavam
koje slijedim
i koje krijem od zemlje
i od sunca
pa vjerovali ili ne
i od samog boga
U danasnje vreme koje je prosto zaokupilo ceo svet,trazenjem zadovoljstva samo u seksu,brzim kolima,modnim ludorijama,potpuno je potislo vrednosti koji dolaze
koriscenjem uma.Racio je postao nesto,sto mnogi mogu slobodno da pitaju,a sta je to racio.Clanci u bulevarskim novinama,neprestano provlace floskulu,kako
ziveti bez seksa,toboze je jednako zeleti biti bolestan.A upravo nije tako.Nas cuveni Psihijatar Dr.Profesor Jerotic,u svojim predavanjima,dosta prostora je davao
bas tom pitanju.Da li je zivot bez seksa moguc,da li utice na mentalno i fizicko zdravlje coveka.? Vrlo decidno,pobijao je misljenja nekih nadobudnih lekara,koji tvrde
da apsinencija od seksa,moze da izazove psiho fizicke zdravstvene probleme.Kao potvrdu svoje...
Počujte jednu od tog semena kako vam priča bajku :mrgreen:
Priča se kako je Atila imao tri sina, i da je najviše voleo svog najmlađeg. Prilikom dečakovog rođenja, prorok je došao na Atilin dvor i rekao mu kako će ga naslediti upravo taj najmlađi sin. Atila je bio zadovoljan - njegova ljubav spram miljenika činila se i od bogova opravdana.
Međutim, a kako to već biva, posle Atiline smrti, oba starija sina ratovala su međusobno zbog nasleđa, i, kako kažu, nisu se naročito proslavila. Obojica su ubrzo poginula.
Najmlađi, kojeg je Bič Božiji i namerio za naslednika, jedini je preostao.
Nažalost, ni on sam nije bio ni mnogo mudar ni vešt ratnik, i Atilino se carstvo skroz raspalo. Tu, po legendi, najmlađi sin odlazi u anonimnost...
...mnogo prije Cistaca
Faraonn je Ovdje
strojim iza svakog slova
i kad se podrzavaju oni koji nijesu
ni da se uloguju
a starosjedioci brisu
...Srasjediocima je vrijeme
da vise i ne... p i s u ...:hvala:
We are dancing
Like we are sleep-walking
We are singing
As easy as we are talking
The hero takes off the curse
And brings the victory to our universe
That hero saves all the broken
With the words unspoken
And opens the doors of heaven
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Reči
Svejedno je da li plutaju izmešane
u mlakoj neoformljenoj smeši unutar predsoblja umova,
klize na krilima daha izrečene misli,
čuče nanizane utkane u ukrasnu čipku nekog stiha ili pletiva knjige,
prljave su i psovkom bačene da leže u blatu pri kraju ulice,
titraju u noći pod pod mutnim svetlom sveća
šapnute senkama u poverenju
ili neizrečene, skrite u tami intime čekaju rođenje,
uvek su sve reči same.
Svaka je svet za sebe
unutar koje obitavaju sve druge reči
raspršene po njenim vrhovima, dostižnim svetim mestima,
u tišini na rekama, jezerima, razigranim talasima mora,
raskalašno zabavljene karnevalima, pozorištima,
menažerijama i ljudskim cirkusima,
zalutale zatočene u lavirintima...
Da, naslov sam ukrala od Kesića.
Neću govoriti o zidovima koji me slušaju ovde na blogu, govoriću o forumu. Obzirom da pišem o stvarima koje me ljute, često ispadnem ljuta i beskompromisna. Ali to nije tačno. Ja nisam od onih pervertita koji uživaju u konfliktima, zapravo, stvarno se grozim konflikata ma koje vrste. Ali razumem zašto ljudi nekad mogu pomisliti da to nije tačno, i da mi je jedina namera da vređam i svađam se.
Današnja dešavanja na smrt su me izmorila, tako da sam otišla na yt i pustila Thief 4 walkthrough koji nisam igrala jer ne pripada Thief univerzumu i bla bla nije ni bitno. Poenta je da me je to opustilo - postiglo je cilj - odmakla sam se od toksične atmosfere i svadljivih ljudi i na par sati bila mirna.
Ono...
Corrie Ten Boom: “Briga je vrtlog uzaludnih misli koje se okreću oko centra u kojem je strah.”
-U centru brige je strepnja/strah da nešto nije u redu ili da iz nečeg može proizaći nešto loše. Nekada je to osnovano, a nekad ne. U slučaju kada je briga osnovana nije negativna. Omogući da se organizuje i spremnije dočeka teškoća. Takva briga se, često, poistovećuje s pažnjom i trudom da se život učini lakšim i prijatnijim i sebi i drugima.
Neosnovana briga je simptom neurotičnosti i anksioznosti koje umanje sposobnost efikasnog delovanja. Realna briga stimuliše na aktivnost. Preduzimaju se potrebne mere kojima se nastoji izbeći ili bar ublažiti neprijatna situacija.
Neosnovana, kao i preterana, briga parališe. Vodi u očaj i depresiju...
Od svoje najranije mladosti pišem poeziju...i na tom dugom poetskom putu posvuda su me ljudi pitali; kome upućujem riječi svojih pjesama...kojoj to ženi pjevam...opet ću vam reći; nijednoj osobi ne upućujem riječi svoje poezije...ja pjevam čovjeku...svakom onom tko pronađe nešto lijepo u mojim stihovima...zar kipar mora misliti na neku ženu dok stvara zanosni lik žene u kamenu...zar slikar mora misliti na neku ženu dok nam prenosi uzvišenu ljepotu ženskog tijela...zar skladatelj mora misliti na neku ženu dok stvara lijepu glazbu u kojoj se opjevava ljubav prema ženi...zar pjesnik mora misliti na neku ženu dok pjeva o vječnoj ljubavi prema ženi...Dakle, ja samo vraćam riječi mojih pjesama onamo odakle sam ih primio, vraćam ih njihovom...