-Gospođica Wittleshire, ja vas molim da završimo ovaj razgovor.
Gradonačelnik je bio onizak i trbušast čovek crvenog lica hedoniste i napuderisane perike. Neki su govorili da su ga na taj položaj doveli Čuvari Znanja koji su, zapravo, vladali gradom iz senke zadnjih pet stotina godina; da gradonačelnik nije ništa do marioneta kojoj drugi povlače konce. Ali Celina je znala da to nije tačno. Na svom položaju ekselencija može zahvaliti starom prezimenu kojim se oženio, enormnom bogatstvu i proračunatim trgovcima koji vole da imaju poslovne saradnike u Veću. Njegova rezidencija nalazila se u Gornjem gradu, bogataškom kraju, u susedstvu plemićkih kuća koje su s brda oholo posmatrale krovove i pučinu; a žena mu je bila vrlo mlada, upravo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kad su se vrata zatvorila za Celinom Wittleshire, brat Devon je još nekoliko trenutaka nastavio zuriti u pravcu kojim je otišla.
Ni uz najbolju volju nije mogao iz glave izbrisati malopređašnji šok, onaj momenat kad je skočila sa stolice i u nestrpljenju pograbila skut svoje haljine. Za jedan tren podigla ga je tako visoko da je uspeo videti ceo njen list, sve do kolena. Poznavao je Celinu Wittleshire godinama, i tek je tog trenutka postao svestan da nosi čizme sa štiklom. Uvrnuta činjenica, nešto što nikad o njoj ne bi pretpostavio.
Često mu se činilo da je u vanjskom svetu sve naopako i pogrešno. Pripadao je Redu od svoje sedme godine, od momenta kad su ga sveštenici otkrili na onom gnusnom mestu i odveli sa sobom. Monasi se uvek...
iščeprkala sam nešto na šta sam bila potpuno zaboravila, a što sam (skoro) privela kraju
nadam se da će se kraj sam iskristalisati
ako iko želi poći na put sa mnom još jednom, mada ovaj put malo drugačiji, unapred hvala :)
Kancelarija brata Devona bila je gola i spartanska. Do poda spušteni prozori gledali su preko grudobrana i krovova. Nije bilo nikakvih zavesa ni slika. U stvari, u celoj prostoriji nije bilo beskorisnog ukrasa ni koliko bi crnog pod noktom.
Nokti brata Devona, a koliko je Celina uspela da vidi, uvek su bili besprekorno čisti.
Godinama je dolazila ovamo, ne baš redovno i ne baš zato što je htela; i nikad se nije do kraja svikla. Niko se nije osećao opušteno u prisustvu brata Devona, mada je bio tih, smiren i učtiv...
U karantinu bez voljene u zivotu bez poente surogati sve su adrese se menjaju samo njene oci jos i dalje traju spektar zvukova boja i mirisa stapa se u fatamorganu njenih obrisa nizu se zamene pa razocarenja pokusaj simulacije lepote zivljenja ali srcu jedino je stalo da se povrati ono sto se imalo u istoj formi znam da je nemoguce sa strepnjom iscekujem dane buduce cesto ih samo otaljavam ostatak zivota hteo bih da prespavam u snovima da se desava nedosanjano zivot koji nekad hteli smo da imamo na granici razuma postojan sam jako u realnosti neka te ima svako ono sto je bitno i neponovljivo postavilo je kao primer novi nivo kome se nece niko ni priblizavati budi bez brige jer ja cu spavati
Задњих дана по медијима је доста пажње изазвала одлука да се у српској пријестолници преименују улице именоване по (неким) топонимима, као и одлука да Благоје Јововић, атентатор на Павелића, добије своју улицу.
Одлука да се преименују улице именоване по неким топонимима мислим да је исхитрена и ту ваља бити опрезан код уклањања неких имена, та имена улица по топонимима имају некад симболичку важност, некад би кроз та имена подсјећало на трагичну судбину и страдање нашег народа, Београд је увијек био отворен град, и кроз та имена по топонимима се шаље порука пријатељства и отворености према свима. И овдје, по мени, ваља бити крајње обазрив код отклона од неких топонима.
Овдје се ваља више фокусирати на улице именоване по личностима, да...
jutro mlado i predivno
a ja mamuran kao
kao pijani som
i opet sve upropasti
noc
a danju kao andjeo letim
kada padne noc odma u brlog sletim
kada laz ne razumem
ja po istini pljuskam
opet sve zavisi
dali dnevni andjeo ili pak nocni kjlusan
i prolazi vecno
more
i kad me nemas
ja kao decak
i dalje .
cekam i zovem te po krajevima
gde bivak imam
kad te nema
to nicu bore..
i to beskrajno
trazicu
tu moju ljubav
kad je nemam
zemljom poprasen
gledacu gore
Tao Te Ching: “Šta je dobar čovek ako ne učitelj lošem čoveku? Šta je loš čovek ako ne rad dobrog čoveka? Ako to ne razumeš, izgubićeš se, ma kako da si inteligentan. To je velika tajna.”
Nema sumnje da odnos izmedju ljudi ima ogroman uticaj na njihovo formiranje. Ali, ne treba zapostaviti ni značaj individualnog razvoja. Da li će neko biti dobar ili loš zavisi i od ličnog izbora.
Pored toga, karakteristike dobrog čoveka nisu pravilno shvaćene. Dobar čovek nije neko ko je glup, ko nema lično dostojanstvo i dozvoljava da ga iskorišćavaju. Naprotiv, dobar čovek je izuzetno oštrouman i mudar, jer je svestan granice izmedju dobra i zla.
Zato i zna kada se prelazi i kada treba dati prvenstvo svojim, a kada tudjim potrebama. Tako stvara...
pa kada nikada lagao nisam
to ljubav me ...
ni krao
los bio
ta dusa koja deli
te kapi slane il slatke
to ljubav me
nikome nikada sluga
ali to bice da ne mogu
da srcem
lomim i palim
kazi
to ljubav jedina druga
i danas mi se desi
pokusaji
i cu stari glas
sve zaboravih
zar sam osudjen na propast
ta ljubav...katastrofa
preziveo sve i
opet jarac tvrdi
pokusava
da je zarobi
usne kao mlecac..
ja ..oko ne zaboravljam
opet za ljubav
sve da..
dok me ne rastave..
maa
Svi korisnici KP android aplikacije maločas su dobili puš poruku kako se uspeva.
Mene je to šokiralo jer u Srbiji niko ne piśe kako je uspeo, bilo u poslu bilo da ga ture za regionalnog.
Koliko se nakečiti, kakav biti prema onima koji ti donose pare, da li oni čine tebi ili ti njima....
Nikad mi neće biti jasno zašto su Soko Štark i Frikom predati ustaškoj Atlantic Udruzi?
To nisu bili gubitaši...
Kad će oni da napišu kakvu njigu o menidjmenatu?
"Stoka na putu" ili nešto sl.?
Toplina koja je izbijala iz tla, već se neko vreme točila u nju; kao da joj u tome ništa ne stoji na putu. To nije izgledalo kao kad se, promrzli, zažarite od razbuktale vatre otvorenog ognjišta. To je, zapravo, izgledalo kao da je ona sama postajala otvoren plamen sa svakim trenutkom koji je provela ležeći na travi. Više nije uspevala napraviti razliku između topline koja izbija iz zemlje, i one koja udara iz njene rođene kože. Iz sve se snage upinjala ostati budna i svesna; iako je znala da vodi unapred izgubljenu bitku: ovde je na delu bilo nešto čemu je sva njena snaga ikada bila nedovoljna da gospodari.
Žestoko se napregla da razumno izgovori:
-Kako si se, za ime sveta, ikad mogao bojati mene?.. Jer, to je ono što se desilo. Ja...
Niče je najviše doprineo verovanju da intelektualna superiornost vodi nerazumevanju i osamljenosti. Mada se mišljenja koja idu ispred vremena posmatraju s nevericom, omalovažavanjem i ismejavanjem ne mora se stvoriti tragična izolovanost od društva.
Ukoliko se neko na vrh planine oseća usamljen i ima želju za kontaktom s ljudima u dolini treba sići do njih. Inače, postaje detinjasto sedeti na vrhu i jadikovati nad svojom sudbinom. To nije odraz mudrosti, već nerazumevanja. Mudrost pronadje izlaz i rešenje. Otuda i narodna izreka: “Ako neće breg Muji mora Mujo bregu.”
Krutoj, jednostranoj intelektualizaciji nedostaje duhovni uvid. Bez duhovnosti čovek sebe, i sve oko sebe, shvata preozbiljno i fatalno pošto nije svestan dubljeg...
Decembar 1977: Francuz, Englez i Šveđanin, kad kupuju auto, lišeni su svih onih zadovoljstava koja pri tom poslu doživljava naš čovjek.
Francuz izabere boju, obavi probnu vožnju sa svojom porodicom pa, ako je zadovoljan, plati auto i vozi ga odmah kući.
Naš čovjek, kad skupi novac za auto, najprije polazi u potragu za osobom koja radi u određenoj autokući. Kad ga nađe, nosi mu kući bocu boljeg pića, ženi cvijeće, a djeci bombonijere. Poslije se trudi da tom čovjeku iz autokuće namjesti kćer. “Mala je završila filozofiju, a još nema namještenja” – izjavio je otac čim su se upoznali i izrazio želju da mu kupac auta što hitnije riješi taj porodični problem.
Ako ta vaša veza s autoindustrijom voli ribu, dužnost je da mu subotom nabavljate...
Ево мене пред вјеридбом благо мени. Мојом.
Уводна опаска прије него што пређемо на право питање: све што не волиш у кућу ти дође. Тако каже моја будућа свекрива. Не бих то баш тако рекла, прије би било нешто као завршићеш са неким ко је све различито од оног што си некад желио/жељела. Тако и мени. Има тренутака кад не знам на који начин смо се нас двоје нашли у љубави, а некад ми је кристално јасно.
Није то ни важно толико.
Хтјела бих да поставим питање за које је неопходно прво да споменем да нас двоје имамо исту дијагнозу, а онда и да смо се преко ње упознали, али да се нисмо због ње везали оволико. Јесмо се зближили преко ње, то стоји, али нисмо због ње заљубљени.
Углавном, хтјела бих да поставим питања која мени/нама постављају и...
kada odsjaj vidim
moj kraj
lepotu
tu nema dana ili noci
kao oguljen kraj
ma ne znam
ljubav..ljubim
ljubim sve do beskraj
samo da nas zivot
sve ima kraj
i zato samo ljubim
i...nisam mogao ovo da zavrsimmm...hvala...glava luda
danas kao i svaki dan
malo sam ....
od drugova...bla bla da skratim
bi sam medju svojim zvezdama
i na dan ja to
pokusao da na
bivse kapije da..
svratim
kao san..dolazi jecaj
i prica kao moja pa kao sestre
iste kao duse moje
ali ja moram da kratim
Evo jedna ljubavna...
Kuknjava, revanje, očaj...
Najavljuju nam svima kraj!
Opasnost za vratom dahće,
korona vragu nas daće!
Opozicija...levica...desnica...
Nad narodom dignuta pesnica,
pod opsadnim stanjem korone
vlast nam rađa morone!
Rizika za bilmeze uopšte nema
ipak su oni društvena krema,
gde se pojave virus zadrema
il' se baci na vežnju goblena...
Okupljaju se tako naši izabrani kurtoni
hrabro prkoseći koroni,
jer ta ubica svetskoga glasa
zadrhti kad je pogleda Vučko-dasa...
Narodu se opet ključem preti
k(m)orona nam se sada sveti,
ovaj put slušajmo šta struka kaže
i obavezno nosimo brnjice kako traže...
Ako nam korona ipak dovoljna nije
novi virus će časkom da se posije,
pokosiće decu, penzionere, a bome i radnike,
jer...
kada pokusavam
da sebe pobedim
nema tu ,praznine
ma to sam ja
isti kao i juce
od brda ..stvaram planine
KAD SE SETIM
KAD SE SETIM
izvinjavam se moram da vicem
da me bar neko cuje
ljubavi ljudi ja klicem
Bivse ljubavi
koje su pojele moju dusu
zovem da im zahvalim
sve sam odneo sa zivotom
bes...nasilje i strah
i jedini dah
kada se desi kraj
o bivse ljubavi
sve ste mi drage
predivne
naucio i otisao
u isti mah..
volim dane i noci i tesko mi bude
kao moj zivot..komsijin pas
kad prodje tude
ni kada sve nema
jednostavnost
i sta ti ja znam
kada se otvorim
i probudim
osetim stvarnost
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Trgnuvši se iz sna pored logorske vatre okrenuo se preko ramena da vidi kom nametljivcu je pripadao hrapavi glas. Očekivao je da ugleda nekakvog bahatog odrpanca jer je zvučao otresito i drsko obraćajući se neznancu bez ikakvog povoda. Takvi su obično bili ulični prodavci, pozivači na vašare, prosci, prevaranti i ostala bagra koja je večito navalentno skretala pažnju na sebe i išla mu na živce. Sasvim suprotno od toga, čovek je delovao neočekivano pristojno. Bio je verovatno koju deceniju stariji od njega, obučen skromno, ali pažljivo i uredno, nedavno ošišane, čiste i začešljane prosede kose. Dosta stariji gospodin kome se obratio delovao mu je poznato, ali nije mogao da se seti odakle. Kako...
Ona je malo razmišljala o njegovim rečima. Onda je uzdahnula.
-I Bojdovi su to iskoristili, da. Razumem, Vile. Ljudi su im sami dolazili i plaćali im za svoje gadosti.
-I gadost je postala normalna. Zapravo sam ti želeo objasniti kako je moj život, u osnovi, bio monstruozno normalan. Tipičan život dripca iz visoke klase. Ljudi imaju određene stavove o Veštini, i ti su stavovi budalasto stereotipni.
-U čemu je, onda, bio problem, Vile..?
-U onome što sam znao sve te godine, od početka svog blaziranog života. Ja sam oduvek znao koji je razlog što su me Bojdovi uzeli, i šta se od mene očekuje. Samo je vikar mogao imati dece, a imao je mene, zar ne. Neko mora nastaviti porodični biznis.
-Ali ti to nisi želeo.
-Ne. Ja nikada nisao bio Bojd...
Negde napolju, iza zidova od puzavica i praistorijske paprati; dan je stario. Ali unutra, kao da nikada i nije bio mlad. Senke su ležale na zemlji, samo je obla, savršeno glatka stena mutno sijala u polutami. Teodora je sumnjala da se sunce ikada uspelo probiti do tog mesta. Biljke su bujale crpeći snagu iz tla, umesto s neba. Uzdahnula je i ispružila bose noge do same ivice vode. Osećala se kao da leži na jednoj od onih pločicama obloženih ruskih peći. Nije joj to ulazilo u glavu. Stavila je dlan na mahovinu: bilo je toplo. Toplina je izbijala iz zemlje.
Činilo se da Vil to ne primećuje ili možda ne mari. Svo vreme dok su pričali, on joj je bio okrenut leđima i pri tlu se bavio nečim što ona, zaokupljena mestom, ispočetka uopšte nije...
Tu je na dovratku stajala tetka Keti u svojoj anđeoski beloj haljini. Teodora podiže lice ka njoj. Pokušala joj je reći da joj je žao što je prisluškivala; ali, u isto vreme, želela je nešto sasvim drugo. Želela je da nije morala čuti Vila kako izgovara toliko očajno priželjkivane reči na ovaj način.
Tetka Keti reče:
-Sad moraš ući i rešiti to s Vilom, Teodora.
Pomerila se u stranu i za vreme koliko je Teodora zapinjala preko praga, nestala je. Vrata škljocnuše za njenim leđima i sad su Vil i ona bili sami na celom svetu.
On reče:
-Zar je moguće da si prisluškivala, Teodora?
-Jesam.
-Kao da ne vidim da crveniš.
-Zato što ne crvenim.
-Zato što nemaš ni stida ni srama.
Smešio se.
Taj je osmeh bio umoran. Oči su mu bile umorne i svetlo u...
Rekao joj je:
-Ovde je izvorište svega što znam i umem. Čovek mora biti u kontaktu sa zemljom. Sve što u našoj vrsti ne valja, poteklo je iz činjenice da smo izgubili vezu sa zemljom.
-Je li ovo mesto na kojem se ta izgubljena veza može ponovo uspostaviti?..
-Za mene, svakako.
-Zašto to kažeš? Je li to nešto individualno, za svakog posebno?
-Ovo je mesto posebno za mene, to je tačno. Ali, da li je ono odabralo mene, ili sam ja njega? Kao i stvari koje poseduješ, tako i mesta na kojima često boraviš dele tvoju energiju, curice. Ponekad se granice brišu, i onda je energije sve što preostaje.
-Je li to mnogo važno? To, da se granice brišu?..
-Da li je važno je li čovek u kavezu ili ne? Silom smo prilika ograničeni na svoja tela. Ali ono...
Šuma je bila puna svetla.
Čak ni ona nije to mogla prevideti. Svetlo, koje dve godine gleda kako poput prikaze zna da obasja neku čistinu, proplanak; proviri iz nekog grma ili krošnje kakvog drveta; sad je bleštalo otvoreno i jasno. To više nisu bili ružičasti i zlatni odsjaji koje tokom šetnje uspeva uhvatiti pre krajičkom oka, nego konkretnim vidom i razumom. Prošle godine, Teodori se dešavalo da satima ide kroz šumu prateći nedalek odsjaj koji joj je neprestano izmicao. Bilo je to poput traganja za dugom. Hodala bi i hodala, i zlatno je svetlo uvek bilo maltene nadohvat, iza samo još jednog grma, iza onog tamo stabla, s druge strane ove čistine... Međutim, kad bi došla do tog mesta, svetlo je uvek bilo opet malo dalje.
Nije ga se...
Sedam peceta iz Otkrivenja Jovanovog.
Ovde smo direktno presli na 7 pecata, i zaobisli smo Otkrivenje 4 i 5.
Jer je ovo redosled Otrkivenja, glava 4 i 5 nam objasnjavaju kako je bilo moguce otvoriti 7 pecata i ko ih moze otvoriti i zasto.
Drugom prilikom cemo obraditi i otkrivenje 4 i 5.
U otrkvienju 4 i 5 imamo bogosluzenje na nebu, gde je Hristos ustolicen i proslavljen posle vaznesenja na nebo.
On tamo uzima zapecaceni svitak i zauzima mesto na prestolu sa Ocem kao legitimni vladar zemlje, Sve je sada pokoreno pod njegove noge.
Ef 1,22.
Ali ipak on nije neposredni vladar ovoga sveta.
Postoje jos mnogi pobunjeni ljudi, koji ne prihvataju Njegovu vlast.
Oni treba da budu osvojeni tako da i ljudi koji su robovi greha, budu...
Bili jednom jedan Marko kraljevic i njegova majka Jevrosima. Odluce oni da popiju nesto, i veli Jevrosima dodjiii, veli Marko ajdeee. I tako pili su oni rujna vina dok se nisu dobil. Marko malo vise jer njega je brze vatalo. Ne zna on sta bi sad od besne gusce, kao i svaki kraljevic i upregne on volove i zakaci im ralo.
Kaze njemu Jevrosima, Marko, nemoj da cetujes, mani se vraga idi radi nesto korisno, ori brda i doline te hrani majku i sebe. (Nisam jos cuo da kralj muci muku sa ishranom porodice, mora da je neki klosarski kralj).
Veli Marko ajdeee, al ga je jos drzalo vino pa spustio iz zajebancije da ore drumove. Turci stali i ne veruju. Kralj na volovima ore drum. Inace je Marko sa Turcima bio prs' u dupe pa im bilo cudno zasto se...
jedan dan
kao i svaki,,proseje..
a ljubav jedan dan
nikada
sada kada sam sam
ne zaboravljam
ljubav je jebena i noc i dan i san ,,
i bunilo i pijan,,trezan
bolestan il bezvezan
a samo jedan dan
sam ostao sam