Slučajno naleteh ma ovo moje razmišljanje a bilo je davno.
Pitaj Boga kako bi sad napisao.
Vreme
Kažu da vreme leči bol i rane.
Lažu,ne broji noći i crne dane.
Skriješ ih negde u srcu duboko,
poželiš da ih nikad ne vidi oko.
Mislim, ja lako ću sa ožiljcima
iako ih za jedan život puno ima.
Zaboravih na noć i kasne sate
i senke koje me unazad vrate.
Mnogo sam lako pravio greške,
a leka ne nadjoh za rane teške.
Ostade iza mene mnogo dana,
postadoh prvak u lizanju rana.
Da mogu sada da vratim vreme,
na ledjima ne bih nosio breme.
Znam da je sada to nemoguće
mozak mi bio smešten u gaće.
Kada mi bude došao dan,
da odem tiho u večni san,
tad više neće biti dileme,
neće mi biti važno vreme.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
neki ljudi su toliko otežali od svojih tajni,
da ništa ne može toliko da ih porazi
kao sopstveni uspeh.
opterećeni i napunjeni raznoraznim krivicama,
stvarnim ili umišljenim,
sakriveni od sačme pogleda,
vode svoje tihe, povučene živote.
Izazov se našao pred Bogom. Svemoćnim. Ili Matorim, kako su ga među sobom zvali.
Razmišljajući o Izazovu, ponekad se pitao zašto im je dozvolio tu igricu. Da li zato što je i sam voleo igrice, ili zato da bi sebi, a ne njima, svaki put iznova dokazao da je to što jeste. Da je svemoćan. Ponekad se pitao i zašto ih, sve zajedno, trpi. Svakako je mogao da ih pošalje u ništavilo kad god to poželi. Tako bi ostao sam. Beskrajno moćan. I beskrajno sam.
* * *
Neki od njih su sebe smatrali bogovima. Ravnopravnim sa Svemoćnim. Zato bi se svaki put uznemirili kada bi im se Matori obratio sa "Anđeli moji". Šta da se radi. Trpeti se mora. A ne zna se šta im je bilo gore, beskrajna blagost u njegovim rečima...
Dobar dan želim.
Saznao sam da ovaj forum ima opciju da se napravi blog pa evo da testiram kako radi.
Ovo je moj prvi blog post.
Bleda Ciganka
Zalutala ulicama nestrpljenja
Korakom bez prestanka
Traži dušu znamenja
Kome bi je ukrala,
S kim podelila
Gradom buka odjekuje
Poneka lutalica zajuče
Ona se nehajno osmehuje
Ne postoji ni sutra ni juče
Godinama te nauče
Vetar što uporno cvili
Poništiće njoj pisanu kletvu
Obraćajući se Vili
Mir doneće kao setvu
Ma gde se okovi skrili
.... od prije 7 godina....
07.08.2013. Negdje oko 9 ujutro. General dolazi po mene mečkom. Prvo malo pričamo kući, pa polako krećemo. General pali muziku, naravno Pink Floyd. Dvostruki “The Wall” je naučio napamet, sad pušta album Pulse, CD2. Prvo idemo da gledamo Vasa kako igra mali fudbal. Jako loše igra Vasova ekipa, gube sa 3:0. Predlažem generalu da idemo, da ne gledamo bruku. Idemo na piće u Havanu. Malo je ljudi, rano je još. Pretpostavljam da svira Radio S. Meni je smoran, ali ignorišem ga, pričam sa rođakom. Sebi sam naručio produženi espresso, General traži dvije kocke leda. Konobarica mu donosi šest kocki. Rođak ladno stavlja 6 kocki leda u čaj. Bio mu je prevruć čaj, pa ga je MALO ohladio.
20.08.2013
Juče je bilo Sveto...
ko ima adresu mog bloga, hvala, ko ne, šta da vam radim :mrgreen:
I ovde i po drugim sam mestima otvoreno govorila da sam tradicionalna. Ono što nisam sigurna, jeste da li je iko zaista razumeo šta time mislim. (Sličan problem imam i kad kažem "normalno" odnosno "ludo", jer za mene te reči imaju drukčiji smisao nego se mainstream uzima.)
Kad kažem da sam tradicionalna, to ne znači da sam oduševljeni član kakvog KUD-a. To ne znači da sam religiozna, da idem da protestiram u podršku obiteljskih vrednosti ili da mislim kako tetoviranje (ko i pedere) treba zabraniti. To ni u kojem smislu ne znači da smatram kako žena treba prati noge mužu kad se vrati s posla (i onda ih obrisati sopstvenom kosom, valjda?) ponajmanje da bi (ista)...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Još otkad je bila mala čudila se sličnostima kod najrazličitih pojava i ogromnim razlikama kod onih na prvi pogled skoro identičnim. Tako je bilo i sa bliznakinjama. Kad je ugledala svoju baba-tetku po prvi put imala je utisak kao da vidi gospođa Liticu u paralelnom svetu gde je njena stamenost zamenjena lakoćom pera i skoro kliznim korakom koji je vijugajući viorio poput priviđenja i sva ona statična senka sa predosećajem pouzdane nepokretnosti jednog kamena ovde je bila u pokretu, razigrana, nemirna, vrtložna i promenljiva. Pa opet, ličile su jedna drugoj do neprepoznavanja i to ne samo po liku već i po onoj elementarnoj snazi koja omogućava zemlji da podrži kreaciju davši joj sopstveno telo...
У земљи Србији се перфидно протура једна мантра, на томе раде предано антисрпски медији, који често пласирају текстове тако насловљене или са том поруком, како су сви, некад цијели свијет а некад сво окружење, ма шта то значило, против нас.
Онда у правилу иде аутошовинистички памфлет који се наслови или се "поентира" поруком "нешто није у реду са нама чим су сви против нас".
На тој мантри политички рејтинг граде и партије, како смо ето жртве антисрпске пропаганде и како они јадни ето ту не могу пуно промијенити.
Да ли су сви против нас? Да ли је цијели свијет против нас? У данашњем времену када је свијет постао глобално село, то је лако провјерљиво, можете и личним контактом провјерити шта људи различитих народности и култура мисле о...
R. Bah: “ Svi na ovom svetu-svi smo mi odrazi, svi smo ziva ogledala jedni drugih.”
– Dok ogledalo pokazuje fizički odraz, interakcija s okolinom reflektuje psihičko stanje. I u jednom i u drugom slucaju mora postojati nesto drugačije da bi doslo do spoznaje.
Spoljasnja zbivanja aktiviraju unutrasnju kompleksnost u vidu osecanja, misli i reakcija. Tako postajemo svesni sebe i nečeg izvan sebe. To nam omogućava razvoj ili inteligentni dozivljaj zivota. Zato i Jung kaze: „Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do shvatanja nas samih.”
-Ono sto fascinira u svemu je kontradiktornost istog i razlicitog. Naime, svi imamo istu jedinstvenu sustinu ili potencijal ljubavi, konstruktivnosti i sklada, ali ga razlicito razvijamo. Usled...
Subota, deveti maj 2020, 2:34 a.m. Legao sam malo prije 1h. Pokušao sam zaspati, ali nisam mogao. Kao da sam popio kafu u 22h, uopšte mi se ne spava. Malo iza 2h vidim da san neće na oči. Ustajem i palim kompjuter. Kao i obično, palim i Firefox i Chrome. Na potonjem otvaram youtube pejđ. Malo gledam desno šta mi nudi. Biram hitove Fil Kolinsa. Prva pjesma je Another Day In Paradise. Prija mi u ova doba. Dok sam ležao u krevetu najprije sam ležao na boku, dok sam gajio iluziju da ću ubrzo zaspati. U jednom trenutku sam se okrenuo na leđa. Neke ideje su počele da mi prolaze kroz glavu. Jedna od njih je ova: da počnem da blogujem na forumu Krstarice. Neki dan sam na istom forumu objavio blog o Arno Gujonu, ali to i ne računam kao blog, jer...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
U modrom mraku pre svitanja stajala je u dvorištu ispred kuće i mazila Kost u grlu, veselu kerušu koja je navodno pripadala njenim komšijama, ali je zapravo slobodno lutala od kuće do kuće umiljavajući se svima u pokušaju da izmoli ostatke ručka koje su joj rado davali pa je više ličila na burence na štapovima nego na psa. Sećala se kad je prvi put čula ime psa i nasmejala se pitavši zašto je tako zovu, a komšinica joj je odgovorila da će već saznati vremenom. Otada se već bar pedeset puta saplela preko šašave životinje koja je imala izvanredan talenat da se podmetne i ispreči tamo gde je bila najmanje potrebna što je vrlo često bilo pred nogama nekoga ko bi zakoračio.
„Jesi li...
Osvanu noć
Noć je srna.
Kad zatvorim oči..
Modra i crna.
Ruke su bele.
A usne vrele..
Mokre višnje s rumom.
Ovim mračnim drumom..
Širom šume cele..
Tamom što je dele.
Moje modre oči
Crno kljuca vrane
Ostavlju same.
Moje crne oči.
I noć što je crna.
Broje crne dane.
Konj na belom princu
- May 07, 2004 18:01
Duševna pesma
Znam te ljubavi.
Oduvek sam te znao.
Sve tvoje poznajem.
Pre nego sebe znala si.
Ja sam tebe znao.
Dođi.
Kao i uvek čekam te.
Tu na našem starom mestu
Ispod vrbe kod starog groblja.
U snovima tvojim čekam te..
Ja sam te oduvek čekao.
Dođi laka kao što uvek dolaziš
U svilenoj spavaćici dođi mi..
Hodaj po vazduhu.. kad te pozovem.
Nemuštu i lepu, raščešljane kose..
Ja sam te oduvek zvao.
U snu jedino ljubiš me.
Dok providnim rukama grlim te.
Moj duh dok ljubi ti lice.
Jedino tu me voliš, ovako..
Plašiš se.
Ja sam te oduvek plašio.
Ne poznaješ me drugačije
Dok pravim raspored stvari po kući..
Dok korake mi čuješ po tavanu tvoje kuće..
Iz mraka dok gledam te..
Ja sam te oduvek gledao..
I šta kaže dodir duše posle smrti...
U dodiru ogledala moja
Otvori amforu u meni.
Duboko.
Pusti neka poteče..
ono najgušće vino
vekovima zatvarano u odaje
u kojim odzvanjaju praznine
i lutaju nemušti vetrovi nemira..
Popij me u slast.
Lagano i setno.
Dotakni sedefnim prstima
Najmirnije strune moje..
Ja.. u bescenje prodao bih
sve dosadašnje dodire
za onaj.. onaj jedan
u kojem je pre samog pada u vodu
od morskih dubina i tvoje kose
potopom pokisla moja kap u dodirima
umorna od večite kiše
od kože tvoje.
Zadrhti dušu moju..
Nacrtaj najgušćim mastilom
po najfinijem putu svile
kartografiju svih naših isprepletenosti
Mene.. na severnoj hemisferi
i tebe na južnoj..
očima aurore borealis
spojene nevidljivom niti
što prolazi kroz srce zemlje.
Udahni ruke moje...
Po površini jezera
Po površini mirnog i dubokog jezera
ploviš tiho poput labuda.
I samo jedna kap je dovoljna.. jedan dodir..
pa da puknu vrtlozi i vatrometi poput zrelog nara
između magnetnih polova naše kože..
i duboki vir se stvori površinom jagodice prsta..
da klizi niz tvoju kašmirsku kosu.. i dotakne
naizgled slučajno sa strane površinu vrata
i zaustavi vilin konjice u grlu..
Udahni me.. da potonem duboko u predeo
u kom se prelivaju sudbine i mešaju
raskršća naših isprepletanosti..
Ja i ti.. ko dva izvora naših pokislosti
ko dva bezglasna zvuka pomešana u jedan
da odzvanja prostorima istog kaleidoskopskog srca
u kome izviru ponornice i stakltiti pažljivo građeni
da određuju atribute naših konačnosti.
Kap po kap.. poput domina...
На једном од редовних пословних путовања у Амстердам у једном од многоборјних кафића са баштом, сасвим случајно, упознао сам два Татарна из Русије. Оба здрава, средњих година, са по 32 зуба.
Снажни људи, а љубазни, срдачни.
После неког времена, које смо провели у ћаскању, питао сам их за неке њихове обичаје. А споменуо сам им и то, да знам за обичај који прати надметање у куповини коња, код њих.
Коњска пијаца је два пута годишње и тада се они окупљају из свих крајева Губерније. Пошто се заврши основна куповина на коњској пијаци, онда уз велику помпу, главни и најугледији човек изводи свога коња на продају, који, у свој својој лепоти протрчи пред заинтересованим купцима. Коњ, нарочито припремљен за ту прилику, наравно, као најлепши...
Bajaga & Ins. featuring Josipa Lisac - Ja mislim 300 na sat
Ja mislim trista na sat
I imam odličan vid
Sa zemlje na sedmi sprat
Ja furam jer imam spid
Hajde, umori me, uspori me
Kada se podignem obori me
Hajde, umori me i voli me
Mnogo pametnije je sporije
Ja mislim 300 na sat
I imam odličan vid
Sa zemlje na sedmi sprat
Ko metak jer imam spid
Hajde, umori me, uspori me
Ako se podignem obori me
Hajde, umori me i voli me
Mnogo pametnije je sporije
Pogledaj, pomrčina kaplje s krovova
Sećam se, još dok sam slušala hip hop BG Sindikat:
"Život je prevara, poligon za dupljake
a raznorazne ljige gde god mogu puste krake"
Pa me to, što bi rekli Bugari "Накара да се замислим" i eto i ovde- na forumu.
Zašto sve ovo pričam? Zato što realno vredim- a tonem.
Oko sebe gledam kako napreduju u firmi ljudi koji ne samo da nisu ostvarili ama baš ništa, nego su često bukvalno govna kao ljudska bića, i neko me pita "Zašto si ljubomorna?"
Ne radi se o ljubomori (jer bi to značilo da bih ja volela da sam on-ona), nego se radi o osećaju čuđenja na takvo slepilo.
Hajde u firmama i razumem, ali koja korist od foruma?
Zašto uvek "govna plivaju"?
"Raznorazne ljige gde god mogu puste krake"- zbog toga?
LATINSKE IZREKE
Quod tibi fieri non vis, alteri ne feceris!
Što ne želiš da se tebi dogodi, ne radi drugima!
Non vivimus ut edamus, sed edimus ut vivamus!
Ne živimo da jedemo, već jedemo da živimo!
Non bene pro toto libertas venditur auro!
Sloboda se ne prodaje ni za sva blaga ovog sveta!
Quod linguas cales, tot hominem vales!
Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš!
Odi et amo. Quare id fatiam, fortase requiris!
Nestio, sed fieri sentio et excrucior!
Mrzim i volim.Zašto to činim, možda se pitaš!
Ne znam, ali osećam i mučim se!
Amicus certus in re incerta cernitur!
Pravi se prijatelj poznaje u nevolji!
Non scholae, sed vitae discimus!
Ne učimo za školu već za život!
Quod nocet, saaepe docet.
Šta škodi često poučava. = U svakom...
Ponovo ti čujem glas
nakon toliko vremena
Ponovo se nešto budi
Toplo mi je a pun sam studi
Opet mi pred očima tvoj lik
Onaj pogled
I mangupski mig
U ušima odjekuje korak
Vidim haljinu koja se njiše
Dok srce moje za tobom diše
Opet ću večeras spavati sa tobom
Igraćeš se tvojim
večnim ljubavnim robom.
Dobar dan narode moj napaceni
Tuku te
Po onim cestama mirnog hoda vuku
Hapse te
Nepravdu, jad i cemer umjesto hljeba daju
Silom da cutis?
Savijao si kicmu do one tacke gdje ne mozes vise
Milujem ti lice, darujem ljubav...
Sve bih vas u zagrljaju dusom nosila
Djeda ti hapse
Svestenstvo u marice guraju
Moram li na svoje decenije i to da tovarim?
A samo si slobode zeljan
Smešni oglasi
Prodajem kuću bez krova, zidova, temelja. Vrlo povoljno!
Šifra: ''Gradjevinar''.
Potrebna sekretarica za rad u firmi, atraktivna i slobodnih shvatanja.
Radno vreme dvokrevetno.
Tražim prodavačicu mesnate struke.
Potrebna sekretarica slobodnih shvatanja, topli obrok obezbeđen.
Tražim devojku za satiranje.
Šifra: ''Satiričar''.
Penzioner udovac želi da upozna ženu sličnih sklonosti.
Šarplaninac, birano muško štene, otac Buco Bjelovarski, majka odlična.
Menjam sobnu lampu za dvosobnu.
Šifra: ''Razno''.
Heklam po svadbama, ispraćajima, krštenjima, poseban popust za novu godinu.
Šifra: ''Hekler''.
Plačem kod zubara.
Šifra: ''Plačipička''.
Mašem po aerodromima i autobuskim stanicama.
Šifra: ''Parkins''.
Prodajem kuću...
Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)
Вера – темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)
Слобода Златна
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)
Слобода и зло
На питање како је постало...
Oštar miris je naterao Ma da zaviri u ćupove. Bobice su nepovratno propale. Pretvorile su se u kašu. Mnogo kasnije, neko će otkriti da voćni kvasci dovode do pretvaranja šećera u alkohol. Ma je bila par svetlosnih godina daleko od takvog saznanja. Njena saznanja su se uglavnom svodila na izradu grnčarije, obradu zemlje i brigu o pripitomljenim rogatim stvorenjima. To je znala i time se bavila. Znala je još nešto. Kako da obezbedi poštovanje hijerarhije.
***
Negde na dnu hijerarhijske liste nalazila se Ea. Prilično neinteligentna, čak i po neolitskim standardima, nepopravljivo lenja i nadasve zlobna. Ceo taj paket Einih osobina Ma je držala pod kontrolom. Šakom, motkom a u ređim prilikama blagim ćuškama. Posledice Einih aktivnosti je...
“Kad prestaneš da se trudiš da budeš lepa u pogrešnim očima shvatićeš da u nekim drugim to već jesi.”
-Fizička lepota bez duhovne je nepotpuna. Istinski lepa žena ne traži lepotu kroz oči drugih, već je nosi u vlastitim.
————
“Sve je moguće onima koji veruju.”
-Vera motiviše na aktivnost. Za nešto se zalaže sve dotle dok se veruje da je dostižno ili ostvarljivo. Kada se izgubi vera i nada prestaje i trud. Uspeh je jedinstvo želje, volje, nade i istrajnog rada.
————-
-Ako te ljudi napuste, uprkos tome što si bio iskren i pošten, ne misli da si išta izgubio. Izgubili su oni.
-Do sreće se stiže kroz čisto srce i smiren um.
-Kada neko zna svoju vrednost tada se ne opterećuje time šta drugi misle o njemu.
-Srećan je onaj ko kroz mala...
Dvedeseti januar 2005. Taj dan je moja krsna slava – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan. To je bilo prije 15 godina. Ne sjećam se da li su svi gosti bili otišli. Uglavnom oko 21h odlazim od kuće sa torbom i idem na noćni autobus za Beograd. Idem u Beograd na koncert R.E.M. Tada sam ih jako volio. Ništa manje i danas volim da ih slušam. Koncert, čiji datum nikad neću zaboraviti, bio je u petak, 21.01.2005, u hali 1 beogradskog Sajma. Prijepodne na dan koncerta pio sam kafu u Domu omladine sa djevojkom koju sam upoznao na chatu Krstarice. Preko chata smo se dogovorili gdje i kad da se nađemo, da popijemo kafu i upoznamo se. Takođe smo se dogovorili da joj narežem dva CD-a najvećih hitova R.E.M. To sam uradio. Ima jedna caka –...
Arno Gujon (franc. Arnaud Gouillon; Grenobl, 27. novembar 1985) francuski je i srpski humanista, osnivač i direktor francuske NVO „Solidarnost za Kosovo” (franc. Solidarité Кosovo) i autor knjige „Svi moji putevi vode ka Srbiji”. Prvi put je 2005. godine došao u Srbiju sa bratom Bertranom vozeći kombi pun humanitarne pomoći za Srbe na Kosovu i Metohiji, a od 2015. godine je državljanin Srbije, na osnovu zasluga tokom desetogodišnjeg humanitarnog rada.
Nosilac je više odlikovanja i priznanja za svoj dosadašnji humanitarni rad.
Od 2012. godine se nastanio u Beogradu sa porodicom. Aktivan je u više kulturnih udruženja i redovno drži predavanja i tribine po Srbiji i inostranstvu.
Napomena: Italic (kosa slova) će biti moji komentari...
All love in my heart
Hurts me because I was blind
Lonly girl who walks through the hell
With feeling that she wants to yell
She thought she saw piece of sky
The voices have asked
Why you always want to die?
Perhaps she couldnt cry
Maybe the road is endless
But all she need closeness
The heaven said You will be well
When You touch the healing cell
For surelly surelly You will not disappear
The salvation is near!!