Blogovi

Petak, 22.09.2023. Dobro je, vratio sam se nakako Ničeu ponovo, i sad mi je ponovo dobro. Baš mi je to trebalo. Uh, kakvo olakšanje! Skinuo sma sve na engleskom od njega sa torrenta. Počeo sam sa čitanjem "Basic writings of Nietzsche". Posle interesantnih uvoda u ovu zbirku, stigao sam do prve knjige u zbirci "Rođenje tragedije". Sećam se kada sam je prvi put čitao, to je bilo pre skoro 20 godina, u štampanom izdanju, nisam je baš dobro razumeo tada. Tada sam bio mnogo pogubljeniji i nezreliji nego sada. Ali, u to vreme sam bio baš zaluđen za Ničea i njegovu filozofiju, baš mi se to dopadalo, i mogu reći da me je nekako "izvlačilo" sa dna. To je trajalo jedno 4-5 godina. Mnogo mi se dopada Ničeov stil pisanja, jer to je jedan od...

Večeras koračaj tiho, nečujnim korakom, sa druge strane jastuka pokrij me čarobnim oblakom. I pričaj mi dok spavam najnježnije priče, da osjetim da snovi umiju na njih da liče. Pričaj mi o poljima gdje sunce ljubi zlatne suncokrete usnama toplim dodirni moje u slatkom snu da ih osjete Pričaj mi o ljubavi što kao mjesec sjajni krasi naša čela nek topli dlan tvoj dotakne lice moje u snu bih da ljubim tvoje ruke htjela. Pričaj mi o sreći što spava u zjenicama očiju tvojih ušuškaj se večeras kraj mene da budeš čuvar snova mojih.

Nešto kao uvod: Većina mojih priča nalazi se na blogovima Noćna šaputanja i u Dnevniku slučajne domaćice - oba bloga su na WP KROFNE Ova priča je istinita i dogodila se davno, ali se sećam svakog detalja, kao da se to dogodilo juče. Moja koleginica i ja. Sedimo iza jednog šaltera, nove na poslu, i ne snalazimo se najbolje. Plašimo se i " svoje senke ", doručkujemo u parkiću, kifle i jogurt. Ne smemo da odemo ni po kafu, da nam neko ne prigovori što smo napustile radno mesto. Iz današnje perspektive, sve ovo mi deluje smešno.Tada mi to nije bilo nimalo smešno. Jednog dana koleginica se javila da je bolesna i da neće doći na posao. Wow, veća odgovornost za mene, uplašenu klinku ubačenu u svet ajkula. Dobro je, ponela sam doručak od...

Ene, nisam Mira Markovićali ću napisati :"Bilo je to ovako" i time odgovoriti napitanje koje je pre 20.-tak godina mnogima bilo enigma. Jer sva JKPsu porodična preduzeća. Mislim u smislu zaposlenih koji nisurukovodioci. I rukovodeći kadar stupa na scenu po nekimpravilima..... Ali vratimo se tome kako sam pre 20 i kusur godinadobio posao u ovom preduzeću. . Dakleu avgustu 2000.-te dobijem informaciju od jedne žene da miLjermontovoj ulici u zgradi MUP-a zakazan razgovor sa izvesnimMajorom. I to u vezi mog zaposlenja, da ponesem sve diplome i ostalošto se prilaže prilikom zasnivanja radnog odnosa. I kako rečeno,tako i učinjebo. I obučem košulju, sako pantalone i nazujemizglancane cipele. Kravatu sam nosio dok i uniformu, a opet ću...

Pre svega, tako sam zahvalan Ničeu što me je iscelio, da tako kažem. Čitanje njegove literature me zaista leči. Jako uživam dok ga čitam. Zaista mi odgovara ta literatura. To sam shvatio još u mladosti, ali sam, eto, deceniju-dve bio nekako pometen, odvojen od Ničea. Ali više ne. Drugo, jako mi je drago što me je upoznao opet, tačnije podsetio opet, na kulturu i život Antičke Grčke, što mi se takođe jako dopada. Oduvek sam bio impresioniran starom Grčkom. To je možda i najviša i najrazvijenija zapadna kultura ikada. Skinuo sam sa torrenta sve knjige o Antičkoj Grčoj. Počeo sam sa knjigom "All About History - Book of Greek Mythology". Knjiga je jako dobra, opisuje hronološki istoriju Stare Grčke, kakav je bio život, a najveći deo...

U dalekoj galaksiji, na planetu zvanom Andromeda, živjela je žena android po imenu Anya. Bila je visoko inteligentna i sofisticirana sa svim ljudskim emocijama. Jednog popodneva, Anya je gledala svemirski program kada se na ekranu pojavio potpuno novi kanal. Na svoje iznenađenje vidjela je muškarca koji je ličio na stanovnike njene panete, ali nešto joj je govorilo da je ipak drugačiji. Uz sve to sa ekrana je dopirala muzika kakvu nikad nije čula. Snimila je sliku muškarca koji je bio jako privlačan i stavila je u pretraživač. Ubzo su stigli rezultati pretraživanje. Čovjek. Ime Nemanja .Starost 45 godina. Beograd. Srbija. Zemlja. Bacila se na posao i počela istraživati o Zemlji i ljudima. Potražila je na mapi Srbiju i Beograd, a onda...

William B. Yeats: "Ni Hrist, ni Buda ni Sokrat nisu napisali knjigu, jer to znači zamenu života za logički proces." - Hvala bogu što su je drugi napisali. Da nisu čovečanstvo ne bi imalo koristi od njihovog učenja. Ne bi znali što sada znamo. Bez knjiga i razmene individualnog mišljenja nema ni kolektivnog razvoja znanja i progresa. Obezvredjivanje i odbacivanje logike i zdravog razuma je opasno. Otvara vrata svakoj vrsti manipulacije. Fizički univerzum ima tačno utvrdjenje zakonitosti po kojima funkcioniše. One se i otkrivaju kroz razum i logiku. Naravno da pored tih zakonitosti postoje i kompleksnije, duhovne. Medjutim, te zakonitosti su bezgranični potencijal. On uvek ostaje neshvatljiv pošto se samo delimično realizuje kroz novu...

Ustvari, nekoliko puta sam pokušao da otvorim takvu temu na potforumu Muzika, ali tamo su mi rekli da tema već postoji. Tako da ću ovde da posadim jedan blog o pesmama koje sam lično prepoznao kao plagijat ili reminiscenciju, nebitno je.

"Spašavaju ljubav, spašavaju brak!" "Snimaju ako se neki čovek k*rva, žena sve kod kuće vidi." "Do sada sam prodala 2.000 komada" tvrdi prodavačica Ona je čak nudila prolaznicima da probaju ovaj veš, kako bi dokazala njihovu validnost. :gace::gace::gace::gace:

"O LJUDSKOJ PERCEPCIJI STVARNOSTI Ljudska percepcija jako je složen mehanizam: mi, zapravo, ne vidimo očima nego mozgom, oko je naš prozor u "stvarnost", a um je taj koji dobijene informacije analizira, procesuira, izvlači zaključak i donosi odluku o bilo čemu. Jasno je da se lopta na ovoj fotografiji ne kreće, svjesni smo toga jer je to apsolutno nemoguće, no mozak nam konstantno daje informaciju da se kugla pomjera, um je vizualno obmanut i ne može valjano da obradi ponuđene podatke. Ova i slične fotografije o iskrivljenoj percepciji samo je kap u moru kako majstori psiholoških operacija mogu da manipuliraju ljudskim umom na najvećoj razini nudeći Orwellovu tezu: "Laž je istina - istina je laž" u shemi zbunjenosti proturječnih...

Dragi prijatelji i ostali dobronamernici, u ovo vreme oseke ideja, a plime toksičnih odnosa, sa velikom radošću sam shvatila da je lični blog dragoceno i spasonosno mesto za dobre odnose... za poklanjanje životne energije, ali i prihvatanje iste...za javno iskazivanje ljubavi i pažnje, prijateljstva i razumevanja, bez straha da ćete biti ismejani, ili da nećete biti shvaćeni...u svakom slučaju, bićete zagrljeni prijateljskom rukom... Dragi prijatelji, hajde da oživimo ovaj blog - šalama! Uživajte! :vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:

Mislila sam da počnem da pišem od 1.9. al nisam uspela. Morala sam da upišem 16x27 učenika za pedagoške sveske :mrgreen: Zato krećem sa unosom od danas, sviđa mi se nešto ovaj utorak.Dakle, dolazim u školu i utvrdim da nemam internet. To znači, nema planova, nema priprema a nema ni prezentacija. Zovem jednog kolegu, on kaže zovi drugog, drugi kaže, sad ništa ne mogu da ti pomognem već sam kući, radio prepodne, aj sutra ćemo. Znači, danas sam na improvizaciji nastave,kao u stara, dobra vremena. Piskaram u svesci, više vremena posmatram učenike, milina. Koristimo tablu mnogo više, počinju da ih bole ruke od zapisivanja, kenjkaju a kreću i glavobolje :mrgreen: Mene još uvek ne boli gava, ali me grlo malo pecka ;) Prvi odmor, kanc...

otvorene il' pročitane, nabacane il' poslagane, na policama, po tavanima, u škrinjama zaboravljane, sa posvetama, sa pečatima, sa otiscima, prepune fleka, smeju se mraku i oblacima trajnije od planina i reka. strpljivo prkose vremenu tako, i vide gde umiru planete tek uz poneki prašnjav uzdah. sasvim mirno, bez grča, bez sete.

Photo by Miguel Amaya from Pexels: https://www.pexels.com/photo/seascape-and-a-rocky-cliff-8550552/ obrisala sam neki raniji tekst opet, i sad kad obrišem meni je glupo što sam to uradila :confused: a glupo je i da stoji, mada bolje nego da nema. A sad treba nešto i pametno napisati, tek šta bi to bilo :D ajde onda da nađem neku sličicu da ima nešto... to je ova slika na početku

Jesen je obukla najljepše ruho lagano, grimizno i purpurno stavila šešir od suhog zlata a ogrlicu od žutog lišća oko vrata. Sjela u goru i čeka dragog da joj dođe pod skute da joj zbaci šešir sa glave i skine šarene haljine puste. Sa zviždukom stiže iza brijega pa provuče prste kroz krošnje ostaše one bez svoje nošnje to vjetar bješe vragolan što jesen ga čekala vazdan. Zagrli jesen svoga dragog zaplesaše strastveni ples na lišću kraj blatnjava puta od razigrane igre i smijeha iz njedara joj ispade dunja žuta.

Davne 2023 godine sam umrla. Bila je to pomalo čudna smrt. Paperjasto olakšanje. Zatvoriti oči, zaspati, sanjati, oddisati, nestati.... Mrtvo telo je mirno,spokojno, slobodno i plavo. Mrtva duša ne oseća. Davne 2023 godine.moje kosti su se slomile. Oštri rubovi su presekli meso i zdrobili srce. Krv je bila crna. Kao tinta razlila se po koži i po jastucima. Stora predaje je lagano skliznula i pokrila svet. Zasenila misli, snove , nade i ostala da miluje konačno ugašeni plamičak koji je godinama pokušavao vatra da bude i godinama vodio bitku sa vazduhom koji mu nije dao da se napoji. Zatvoriti oči, udahnuti, pomisliti, izdahnuti, nestati.... Kao izmaglica kada se pojavi sunce. Kao svetlost koju uguši mrak. Kao senka koju...

Nadam se da su živi i zdravi oni koji su uživali u stripu "Alan Ford"... Hajde da se podsetimo i uživamo ponovo u citatima koji su postali - nezaboravni: Bob Rok: – Alane, bež’mo, njih je dvojica, a mi smo sami. Brojčano su nadmoćniji! Kupite cveće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu. (natpis na cvećari) Napolju je toliko hladno da ni Staljin ne bi vršio obuku. Naoružajmo se i bež’mo. Da bi pobedio ne smeš izgubiti. Dođoh, videh, pobegoh. Jeremija, novine koštaju 2 centa! To ću ti odbiti od plate! Častan beg bolji je od nečasnog poraza. Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj! General: Mrtve u bolnice, ranjenike u grobove. Grunf: Nemojte me ljubiti, cveću je potrebna ljubav Doktor: Boli vas noga?! Odsecite mu...

Јутрос сам се погледала у огледало. Она женска из огледала ме је гледала у фазону: ,,Шта хоћеш још? Жива си. Мрдаш. Имаш шта и да једеш и да пијеш. Не киснеш. Није ти хладно. Не таласај." Ја је гледам па не знам шта да јој кажем. Јесте тачно све што она прича, али људи стреме и већем и бољем. И то је и природно и нормално. И онда ја њој кажем: ,,Слушај овамо, Милице из огледала. Шта хоћу још? Хоћу да престанем да слушам тебе и твоје ,,Ћути" и ,,Не таласај". Хоћу да престанем да те слушам сваки пут кад ми кажеш да умјесто јабуке поједем крофну са еурокремом и да умјесто мркве грицкам смоки. Хоћу да престанем да ти вјерујем кад ми кажеш да 5 кг вишка није страшно и да ми у овом тренутку није неопходно да радим на себи. Тачно је то, али...

Empty-handed I entered the world Barefoot I leave it. My coming, my going — Two simple happenings That got entangled. — Zen monk Kozan Ichikyo (1283–1360) Inhale, exhale Forward, back Living, dying: Arrows, let flown each to each Meet midway and slice The void in aimless flight Thus I return to the source. — Zen monk Kozan Ichikyo (1283–1360)Gesshu Soko (1696). Poema smrti je žanr poezije koji se razvio u književnim tradicijama istočnoazijskih kultura — najistaknutije u Japanu, kao i određenim periodima kineske istorije i Koreje. Oni imaju tendenciju da ponude refleksiju o smrti – kako uopšte, tako i u vezi sa neposrednom smrću autora – koja je često povezana sa smislenim zapažanjem o životu. Da li ste ikada razmisljali o smrti? I...

Sletanje na aerodrom je uvek uzbudljivo. Posle pasoške kontrole uzimam mali kofer sa točkićima i uzdignute glave hodam ka metrou. Dan je lep. Do stanice na kojoj silazim, budno gledam okolinu i predgrađa, parkove, kuće i male fudbalske terene. Silazim. Hodam do kuće u kojoj sam smešten, sve usput je već poznato a opet kao novo, sveže. Nasmejan sam i ponosan. Pravim se da je sve to moj kraj, što i jeste donekle, očekujem uzbudljive susrete ovaj put. Grlim se sa svima u kući i odlazim u moju sobu. Popodne žurno istrčavam da odem do grada i obiđem par prijatelja. Možda uspem da odem i na neki događaj u gradu. Pored stare Crkve čekam autobus. Lagana kiša i svež vazduh me čine raspoloženim. Autobus dolazi za 9 minuta. Primećujem da mi neko...

"Dve stvari ispunjavaju um sve novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem, što češće i postojanije razmišljam o njima: zvezdano nebo iznad i moralni zakon iznutra. Ne moram da ih tražim i nagađam kao da su prekriveni mrakom ili su u transcendentnom području iza mog horizonta; Vidim ih ispred sebe i direktno ih povezujem sa svešću o svom postojanju. Prvi počinje od mesta koje zauzimam u spoljašnjem čulnom svetu i širi moju vezu u njemu u neograničenoj meri sa svetovima nad svetovima i sistemima sistema, i štaviše u neograničena vremena njihovog periodičnog kretanja, nastanka i kontinuiteta. Drugi počinje od mog nevidljivog ja, moje ličnosti, i pokazuje me u svetu koji ima istinsku beskonačnost, ali koji se može pratiti...

Da li ste čuli za pravac u ishrani koji se zove "intuitivno jedenje"? Ukratko, radi se o odbacivanju mentaliteta dijete i ponovnom uspostavljanju povezanosti sa sobom i poverenja u sebe. Ovaj koncept kaže da nas je "dijeta kultura" upropastila u nekom smislu, jer nas fokusira na spolja, a ne ka unutra, i tako smo izgubili vezu sa sobom, i osećaj kada smo gladni a kada ne, na primer. Navikli smo da se držimo nekih "pravila" umesto da slušamo sami sebe. Ja sam odustao od svih dijeta, želim da smršam, ali sam se opredelio za ovaj pomenuti pravac. Čitam sjajnu knjigu "Intuitive Eating for Every Day" koja na lagan način, postepeno uči kako da naučimo da se prebacimo na ovaj mnogo zdraviji koncept i živimo ga. Svaki dan ima po jedna...

Šta mislite, koliko su snovi važni za naš život? Niče govori u svojoj knjizi "Rođenje tragedije" koliko je važno baviti se našim snovima. Neću sada pisati o njegovom konceptu uzajamnog odnosa Apolona i Dionisa, jer sam tek na početku, pa ni meni još uvek nije skroz jasno. O tome ću pisati nekom drugom prilikom. Samo da kažem da je knjiga jako dobra, korisna i zanimljiva. Sada ću napraviti mini serijal, da ne kažem kratak kurs o prisećanju i tumačenju snova, koji će se sastojati od nekoliko članaka. Danas ću napisati koji su benefiti prisećanja snova za naš život. Pre toga, samo da preporučim jedan dobar sajt za tumačenje snova "Dream Moods" na kome imate sve što vam treba za to. Šteta samo što forum tog sajta više ne postoji, ali...

"Ako ima takva na forumu, neka mi se javi na pp (Goran, 35) "...Ajd... ne mora da pegla i da meditira... Ali, ako ima 5 od onih 10 osobina, meni je dosta... nisam ni ja perfect..." (Gost) Drage moje, forumaši, ali i gosti raznih foruma su nas klasifikovali prema našim osobinama, prema načinu ponašanja i ophođenja sa njima, uopšte sa muškarcima... Da li i u kom tipu žena možemo da se prepoznamo? Da li se prepoznajemo u nekoj grupaciji? Da li smo i dalje devojčice, da li smo romantičarke, muškarače, femme fatale, ortakinje? Da vidimo šta pišu: I dalje devojčica Svet vidi kroz ružičaste naočare, šokira je hronika u novinama, svi su je uvek mazili i pazili, tepa najmilijima, najveći problem u životu joj je što ju je ogovarala...

"O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš i nemoj crnoj ptici da me daš. O ne, ne brini, proći će za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen. U mojim venama davni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je, što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska. Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali. Gde je tome kraj"? ............................................................................... "Za kog su tako dubok zdenac kopali? Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?"... Dj Balašević (Pjesma o iskonu) Rig Veda, X, 129 Ni bitka ni nebitka nije bilo tada, ni zračnog prostora niti nebesa nad njim. Što je prolazilo čas tamo čas amo? U čijem okrilju i gdje...

1. Skinite odecu i postavite je u odredjenu korpu za ves sa poklopcem u zavisnosti od toga da li je beo ili saren ves. 2. Krenite ka kupatilu u dugackom bade-mantilu. Ako usput ugledate muza, pokrijte svaki izlozeni deo tela i pozurite do kupatila. 3. Pogledajte u ogledalu svaki deo svoje zenske spoljasnjosti i stisnite petlju da se pozalite, pa cak i zacvilite kako se gojite sve vise. 4. Udjite pod tus. Potrazite krpu za lice, krpu za ruke, krpu za noge, dugu rukavicu, siroku rukavicu i kamen plavac. 5. Operite kosu sa specijalnim samponom od krastavca koji sadrzi 83 vitamina. 6. Ponovo operite kosu sa navedenim specijalnim samponom. 7. Izbalsamujte kosu sa specijalnim balsamom od krastavca pojacanim sa prirodnim krokodilskim...

Treperi list pjesmom sevdaha pred očima nebo se rumeni lagani zvižduk blagog vjetra zaljulja krošnje jeseni u meni. Šutke plače sunce dok tone blijeda k'o čežnja pada noć u ušima joj suze k'o biseri zvone valja na počinak još jedan poć'. Mjesečev odsjaj baulja u mraku sapliće noge zvjezdani sjaj otužan uzdah vjetra u zraku žagorom ptica najavljuje kraj. Raspuklo nebo jeca i cvili iz svoje utrobe sipa moć kapi kiše k'o nestašna djeca gle, našim sokakom sad će proć'. Muljavom vodom prkosi rijeka sad njome plove tragovi granja, vale već prolama oštra jeka u gustišu brijega jesen sanja.

Thomas Szasz: "Jasno mišljenje pre zahteva hrabrost nego inteligenciju." - Ako izostaje hrabrost da se suoči s neprijatnim činjenicama, greškama i zabludama ne može se sagledati pravo stanje stvari. --------- Seneka: "Život je veoma kratak i brižan za one koji zaboravljaju prošlost, zanemaruju sadašnjost i boje se budućnosti." - Vreme je stalna promena koja uvek ima aktivni, sadašnji moment. Jedino se u njemu može delovati. Ali, to ne znači da su prošli i budući beznačajni i da nemaju svrhu. Sadašnjost je posledica prošlosti, a uzrok budućnosti. Da bi bili u stanju da shvatimo tok i smisao promena mora doći do njihovog povezivanja. Trenutna dešavanja omogućavaju da se uoče greške, kao i pouke prošlih iskustava. Time se...

Пробудила ме киша јутрос. Ситна. Добовала је по олуцима песму о надолазећој јесени. Иако ме је тргла из сна монотони звук који су капи правиле на крову ме је вукао назад. Оловни капци су падали, и тонуо сам у неку полусвест. Сањао сам, и у исто време се присећао наше последње шетње. Почетак јесени, као и сад. Прохладно поподне за то доба године. И киша. Ситна, јесења. Гурали смо се испод твог кишобрана. Мало да се склонимо са кише која нам је квасила рамена, а више због жеље да осетимо тело оног другог. Дрхтиш. Да ли од хладноће? Слушам ти ритам усплахиреног срца. У оку видим чежњу. И данас осећам случајан додир озебле шаке... Скоро физички. Уска стаза је вијугала између платана и спуштала се ка реци. Парк је тонуо у сумрак...