Bežanje

od problema samo vodi u srz korena problema.spoznaja da se samo odlaze ali ne i resava u potpunosti daje mogucnost kupovine vremena i ubedjivanja samog sebe da ce sve biti ok.
s druge strane sirenje negativnog uticaja na siri prostor dovodi do sindroma kaveza gde se shvata da se u stvari ni nema gde pobeci jer svi delimo istu sudbinu. odlazak u drzavu sa boljim primanjima i ostalim uslovima za zivot doprinosi stabilizovanju licnosti al kad dodje do potencijalnih katastrofa globalnih razmera ta iluzija se rusi. u tom trenu svest o nezasticenosti nadjacava osecaj prividne ususkanosti i moze dovesti do dublje percepcije stvari.
 
Kliknite za proširenje...
Tako je, problem ostaje u čoveku, a čovek ne može od sebe pobeći... Međutim...
Bila je neka pretpostavka da se sa promenom mesta prebivališta ipak neke stvari mogu bitno promeniti-kako na bolje, tako i na gore, te i saveta da čovek treba da živi kao nomad sve dok ne nađe mesto za sebe. Navodno, svaki čovek može pronaći to mesto gde se najbolje oseća, ali mora da bude spreman da mnogo luta.

Nekad mi se ta ideja činila izuzetno moguća.
To bi u principu bilo kao ono-Kad breg neće Muhamedu, Muhamed ode bregu.
Ili tako nešto...
U ovom slučaju taj Muhamed u procesu približavanja svom bregu postaje druga verzija sebe, tako nalaže zadatak, tako da ako se otišlo u inostranstvo zarad boljih primanja, nečeg boljeg-u tom procesu se možda i naučilo da bolja primanja i to bolje nose veće obaveze.
E, sad... to nije jedini breg kojem se može otići, postoji bregova i bregova... Bitno je da osoba ostane svesna zašto je napustila neko inicijalno mesto, i nije nikakva sramota nekad regresovati.
I jedan isti put ako se prelazi od početka ka kraju i obrnuto takođe čoveka tera da se usput menja.
 
@Indigo3 da al malo sam se referirao i na trenutnu globalnu pricu u kontekstu aktuelnog momenta shvatavsi da je bezanje i napustanje identiteta koji je dugo gradjen jedna vrsta jalovog eskepizma...taj i takav identitet kao sto je nas je preovladjajuci pa bi eventualna promena obrasca znacila nesto sasvim drugo
ako si citala knjigu ,,raj na drugom cosku,, u jednom delu pol gogen kaze ..otisao sam tamo al sam ponovo nasao francusku...
 
Globalna priča i jeste da gde god potegneš put, naćićeš manje-više isto.
To i jeste srž reći koju ste upotrebili-globalizam, globalno, globalizacija.
Bez Boga i Božije milosti nikom ništa nije pametno da započinje.
Negde sam već spomenula, u najvrelijim zemljama sveta mi je u duši bilo hladnije nego ikada u mojoj Srbiji.
Sve kupiš, sve nabaviš, sve ima, ma luksuz, lepota... ali i dan-danas mi je sva ta vrelina ostala u sećanju kao lična imaginacija Sibira, još bi mi Sibir bio i draži.

Meni je jasno da je ljudima teško da ''konsultuju'' Boga za bilo šta, ali u vreme kad se sve gleda kroz materiju iz koje smo stvoreni od tog istog Boga, zaboravlja se duša, najveći poklon Božiji čoveku iz koje naviru sve poznate i još nepoznate muke, frustracije, tuge... i konačno bolesti kako tela, tako i duha.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top