Quantcast

Davno završeno, 35 (?)

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.381
Najveća prostorija u kući tetke Keti nalazila se u prizemlju zauzimajući gotovo celo to prizemlje. Čoveku je već na prvi, površan pogled bilo jasno da je kuća pravljena za mnogo ljudi i, svakako, dece. Sredinom sobe, pružao se nekoliko metara dugačak, masivan stol prikovan za pod. Teodora je sumnjala da bi taj stol išta osim Apokalipse uspelo pomeriti s mesta; i, u isto vreme, da je morao biti pravljen tu gde jeste.
Ali, ako su i svi ostali Angusovi muški preci bili takvi divovi, možda su ga i uspeli uneti na vrata.

Sedela je u najdaljem delu prostorije, svom omiljenom ponajviše zbog velikog kamina i udobnih kožnih fotelja. Kao i prošlo leto, blizanci su joj naložili rasipničku vatru i iz petnih se žila trudili da je navedu na razgovor, i, možda, flert; sve dok im nije postalo jasno kako želi biti na miru.
Nije joj se pričalo. Severni je vazduh strašno iscrpljivao, što prošle godine uopšte nije primećivala. Ali svi su joj, ne samo Vil, govorili kako se posledice Crnog Učenja ne mogu otkloniti brzo ni lako čak ni kad im se otkloni uzrok.
Imala je mnoge razgovore s tetkom Keti od dolaska. Ona joj je objasnila stanje u kojem se upravo nalazila. Rekla je: "Euforija u kojoj si hodala prvih dana, lepotice, nije ništa drugo do - euforija. To stanje nema realnih temelja. Zato se nemoj čuditi što je prošlo. Ne želim te rastuživati, ali moraš biti svesna da ćeš tek sada osetiti koliko si slaba. Tvoje je telo bilo dugo mučeno, draga. Treba mu potpun oporavak: mnogo sna, zdrave i jake hrane, što manje uznemiravanja."
Nije tome mogla parirati. Zaista joj je bio potreban san i odmor. Najveći deo vremena besramno se izležavala, puštajući da je dvore. Megan je bila divna. Neprestano joj je donosila nekakve poslastice, i pored svog posla koji joj je, s toliko ljudi, legao na pleća. Blizanci su upravo dosađivali svojom pažnjom i retko puštali ostale da po tom pitanju daju svoj doprinos. A njoj se činilo da u tu svrhu neko uvek čeka na red. Rekla je Vilu:
-Koncentracijom ljubaznosti u ovoj kući mogli bi se okončavati ratovi po svetu. Svako jutro očekujem da se probudim i otkrijem kako su zidovi od čokolade a dovraci od marcipana.
On se smijao.
-Samo pazi na zube!..
-Oh, nemoj da te to brine. Ako ništa, ali moji zubi nisu u opasnosti.
Čudno kako joj je to palo na pamet dok je gledala Lusi preko sobe.

Upitala se: zašto sam povezala Lusi i svoje proklete zube? Lusi joj se uvek dopadala. Ponekad je znala biti davež, doduše, ali čovek joj to nije mogao uzeti za zlo. Pogledala bi onim svojim velikim, porculanski plavim očima, poput devojčice; i vi ste se osećali kao zadnji gad ako bi joj išta prebacili. Lusi je, verovatno, bila najbolje ljudsko biće koje je srela. Kad to misli, onda pre svega misli na dobrotu u autentičnom značenju. Jer, Vil je, po njenom mišljenju, bio skoro pa savršen; ne Lusi. Vil je imao i drugih strana osim dobrote, usled čeg je, naravno, kompletan; ali Lusi je sušta dobrota, i ništa osim dobrote.
Kad kaže: najbolje ljudsko biće, Teodora nije time mislila naročitu pohvalu. Ljudi kao Lusi predodređeni su za nevolje. Niste mogli svet posmatrati kroz ružičaste naočare i zaista misliti kako će vam biti uzvraćeno. Ma šta ko pričao o lepim namerama koje donose do naplate u istoj valuti; svet nije bio pravljen po tom aršinu. Bilo je jako mnogo ljudi koji vam na lepu reč neće uzvratiti istim, i još više onih koji će vas zbog toga smatrati budalom.
Nije se činilo da je to Lusi ikada palo na um.

Teodoru je Lusi, na određen način, čudila. Ostali ljudi skopčani s Vilom koje je srela, nisu ličili Lusi. Svi su bili izuzetno prijatni i fini, stvarno sjajni ljudi. Ali ne bi se reklo da bi ih iko mogao nazvati budalama. Bilo je savršeno jasno, čak i nepažljivom posmatraču, da ti ljudi uspevaju prozreti maske i poze, i da bi, napadnuti, reagovali.
Međutim, Lusi je, jedina u tom skupu, ostavljala drugačiji dojam.
Teodora je s njom mnogo pričala. Devojka nije bila glupa. Diplomirala je na univerzitetu u Edinburgu, bila je izuzetno britka i obrazovana. Umela je da o stvarima priča na način koji je bio upravo uzbudljiv; da rečima u vazduhu oblikuje raskošne slike pune boja.
I, svakako je bila vrlo lepa.
Posle blizanaca, Lusi ju je u toj kući gledala s najviše strahopoštovanja. Ponekad joj se činilo da je upravo zaljubljena u nju. Megan joj je rekla da Vil nije zvao Lusi u šumu kad je pozvao ostale, ali je ona, usprkos tome, insistirala. Koliko je Teodora shvatala, radilo se o određenom stepenu sveukupnog znanja i ostvarenja koji ste morali doseći ukoliko ste uopšte hteli učestvovati u tako nečemu. Lusi je bila vrlo mlada i njen je rad bio odskorašnji. Vil, očigledno, nije smtrao da mu može biti od preterane koristi. Ali, ona je insistirala.
Činilo se da bi Lusi učinila šta god za nju.
Par puta tokom tih dana u šumi, Teodora je bila veoma gruba s njom. Posle je shvatila zašto baš s njom. Lusi je upravo bila osoba koje bi se dohvatio čovek kojem su iziritirani najniži porivi. Besprekornošću svoje dobrote, Lusi je bila savršen objekat za tako nešto.
Međutim, ona joj to nije uzela za zlo. A i kako bi, dođavola?
Lusi nikom ništa nije uzimala za zlo, a činilo se da Teodoru ionako drži na nekom imaginarnom oltaru. Niko je, opet izuzimajući blizance, nije gledao kao Lusi dok priča, očiju okruglih od divljenja. Par puta kad je ušla u prostoriju, Lusi je skočila na noge kao oparena, kao da je kraljica glavom; skoro da je očekivala da izvede "kniks". Bila je ubeđena da bi Lusi odustala od svega za šta bi ona izrazila želju za posedovanjem, ili makar uprla prstom.
Bilo joj je upravo neugodno.
Par je puta, kroz šalu, pokušala objasniti devojci da se okane tog idolopoklonstva. Nije joj bilo jasno da se iko može tako ponašati ako ima iole samopoštovanja i pameti.
Zaista, zašto je povezala Lusi i svoje proklete zube?
Nije imala nijedan pod nebom razlog da oseća agresiju prema devojci. Otkad je opet imala svoju glavu samo za sebe, svaka je takva potreba u njoj, naravno, izvetrila.
Iz nekog čudnog razloga, odjednom je poželela da je išćuška.

Mirno je ispijala svoj čaj i posmatrala Lusi koja je stajala u svetlu velikog vitražnog okna. Živopisne boje stakla, usled kojih je sunce izvelo upravo bajkovitu akrobaciju; davale su joj izuzetno efektan izgled. Činilo se da je više nego ikada slična onim malim šumskim vilama s veveričjim njuškicama i krilima leptira koji im niču iz ramena. Čak je bila i obučena kao da još više želi potencirati dojam koji ostavlja. Imala je na sebi kratku haljinicu s audicije za Zvončicu; od tankog, paučinastog belog platna; i bedra su joj bila gola. Veselo je pričala i smijala se, i bilo je određenog maženja u njenim pokretima. Teodora je velik deo svog života provela gledajući ljude. Zaista, to joj je uvek odgovaralo više nego da s njima, naprimer, komunicira. Nije to bila nikakva naročita nauka - i mnogo gluplji od nje umevali su prepoznati šta je ljudima na pameti naprosto gledajući ih. Nije joj bilo potrebno da čuje šta Lusi priča, ili da joj, telepatski, zaviri u glavu.
Tako se ljudi ponašaju kad muvaju.
Lusi je to često radila i njoj. Kad bi je uspela navesti da se raspriča, umesto da guta svaku njenu reč; onda bi Lusi često počela da flertuje. S drugom svrhom, svakako, i ne toliko očigledno. S njom je flertovala jer joj se žudno želela umiliti i dopasti. Ali, flert je flert, dođavola. Nije moglo biti nikakve sumnje šta Lusi upravo radi.
Naravno, muva Vila.
Pogledala je u njega, i onda joj sve to dođe malo smešno. Bio je jedan uvrnut detalj njene ljubavi prema Vilu. Naime, ona uopšte nije osećala ljubomoru. To što joj Lusi sad ide na živce, naprosto znači da Vil nikada nijednu ženu nije izdvajao iz gomile.
Osim, naravno, nje.
Ona je uvek bila posednik Vilovog zanimanja i angažovanja. Prvi put vidi da Vil s nekom drugom ženom provodi vreme dok je ona u istoj prostoriji. Pretražila je sećanje, i zaista u njemu nije uspela naći nijednu drugu priliku tokom koje je Vil pola sata brbljao s nekom guskom pored nje žive u istoj sobi.
Osetila je da joj Lusi sve više ide na živce. Zabacivala je kosu, doticala se po vratu, stala mu tako blizu da ga je gotovo dodirivala... Pogled joj opet pade na njega.
Nije mu mogla videti lice, ali nije joj bilo potrebno da Vilu vidi lice da bi prepoznala naklonost. Vil nije imao nikakav problem da pokaže šta misli. On s ljudima nije glumatao, kao što nije glumatao ni u čemu što je radio. Vi ste odmah mogli reći je li Vilu neko simpatičan, ili je samo učtiv.
S većinom ljudi u svom životu on je bio samo učtiv. Prema retkima je pokazivao simpatiju. Naklonost je bila njena!
Istog trena kad je to pomislila, on izvede nešto zbog čega se vidno poplašila i trgnula, tako da je umalo ispustila šolju. Osetila je kako je obliva crvenilo - zar je to rekla naglas?.. A ako nije, iz kojeg se onda on prokletog razloga okrenuo, i pogledao je pravo u oči?
Izveo je to kao da je njena misao preletela sobu i zabola mu se u leđa. Odmah je prestao da priča i pogledao pravo ka mestu gde je sedela - pravo u njene zenice.
Gledala je kako se ovlaš osvrće ka Lusi i nešto joj kratko govori, a onda kreće ka njoj. Devojka je izgledala zatečena i poplašena. Teodora se natera na osmeh.
Sad je stajao pred njom i odgore se cerio. Ona oholo reče:
-Šta?
-To bih ja trebao da pitam, zar ne?
-Nemam pojma o čemu govoriš.
-Ma kako da ne. Pomeri se.
Veselo se ugurao pored nje. Ona se trudila da govori što god dostojanstvenije može.
-Ima dovoljno fotelja u ovoj sobi, Vile Bojde. Zašto moraš sesti u moju, dok sam u njoj?
-Preslatka si kad se trudiš biti gorda i iznad situacije.
-Iznad kakve situacije?
-Te usled koje crveniš. Da li sam te zatekao u nečem sramnom?
-Nosi se. Nemam pojma o čemu...
-Teodora. Izabrala si pogrešan momenat da zaboraviš da ti umem čitati misli.
-Možda si umoran?
-Ni umoran ne grešim.
Ona okrete glavu. On veselo nastavi.
-Oh, neka ti bude. Pravićemo se nevešti. Naprimer, lepo vreme, zar ne?
-Ceo dan pada kiša.
-Pa u Škotskoj smo, budalo.
-Ne nadevaj mi imena.
-Mogu da nadenem kakvo god ime želim bilo kome za koga sam pojeo barem upola toliko straha, koliko za tebe, curice.
Ona se uozbilji i postide. Ali on se i dalje cerio.
-Nema potrebe za takvim pogledom. Samo te zezam.
-Oh, ne znam. Ako smo pre s tim imali problem, sad mu je izraslo još stotinjak novih glava.
-Zar nisi već umorna od obogoličavanja mene?
-Gotovo da te mrzim zbog toga. Možeš li učiniti nešto da, naprimer, prestane?
-Zašto ti ne učiniš?
Odjednom je shvatila da je gleda s neobičnim iščekivanjem.
Sve što se u njihovom odnosu pokvarilo potom, pokvarilo se tog momenta.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.