Quantcast

Anđela

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.824
Rođena je za vreme I svetskog rata u trgovačkoj porodici kao jedina ćerka.Brižljivo je odgajana u duhu građanske patrijarhalne tradicije da odraste u dobru suprugu ,domaćicu i majku.Kao gimnazijalka je upoznala momka iz takođe dobrostojeće trgovačke kuće i rodila se simpatija ,a kasnije i doživotna ljubav.Bila je jako lepa,ženstvena , tamnooka sa visokim jagodicama i skladnom ženskom figurom.Kosa tamna i talasasta na svim fotografijama je očešljana a ipak nestašna kao u devojčice.

Na fotografiji sa venčanja ona blista u haljini beloj jednostavno elegantnoj sa ponekim ukrasom od poentlas fine čipke ,ali ono najlepše na celoj slici su njene oči..Oči blage,nasmešene i srećne .Njen mladoženja je elegantan,markantan pomalo krut,ali i na njemu se vidi ponos zbog blaga koje je pripalo njemu.To je slika koja bi mogla da se gleda satima poput Mona Lize.

Zajednički život su započeli u ogromnoj,tek sagrađenoj porodičnoj kući sa nekoliko velikih salonskih stanova i ona je zagospodarila svojim domom kao neprikosnovena a blaga i voljena imperatorka.Naravno da je njegova podrška tu bila presudna.Dobili su sina i ćerku,pregurali rat i oduzimanje njihove ogromne imovine,navikavali se zajedno na novi poredak ali do kraja života su sačuvali svoje vaspitanje,vrednosti i svoju ljubav.

Zvala se Jelena i bila je baka koju sam ja usvojila kao unuka.

Imala sam pet godina kada smo se doselili u jedan stan u njihovoj kući.Kuća je jedna od najlepših starih kuća u gradu i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika i jedina imovina koja im je ostavljena nakon II svetskog rata.U neposrednoj blizini cetnra grada,obrasla sva u bršljan i stare mirisne ruže puzavice,sa velikim zadnjim dvorištem i visokom gvozdenom ogradom i dalje je najlepša kuća u gradu.

Na gornjem spratu je živela njihova rođaka sa sinom.Neobična pojava sa obaveznom beretkom i sinom,odraslim koji je svugde išao sa njom.Ona je bila lekarka,a sina je odgajala kao retku biljku nesposobnu za život van staklenog zvona.Nisu mi bili zanimljivi,osim kada je on nespretno svirao klavir,volela sam da sedim u dvorištu i slušam.

Jelena je u to vreme već bila baka dve devojčice ali su živele daleko.Od kada mi se blago nasmešila i svojim pogledom srne me pomilovala,ja sam je usvojila i proglasila svojom.Baka Jelom.

Kako su bile magične igre u tom dvorištu imeđu puzavica,provirivanje u tajanstveni podrum,seckanje latica nežno roze ruža da napravim ručak...A umesto ručka dobijem parfem ,čist miris ruže koji ostaje u nosu u glavi..

Mnogo sam vremena provodila sa mojom novom bakom.Ustvari sam grabila svaki momenat da budem uz nju.Omiljeno mesto u celoj kući bila mi je njena kuhinja.Tu je provodila najveći deo dana i tu je sve mirisalo na spokoj,ljubav i sreću.

Iako je cela unutrašnjost bila neobično lepa,salon sa stilskim nameštajem,komode staklene pune nalepšeg porcelana i kristala,kaljave peći sa saksijama božićnjaka na njima,spavaća soba od orahovog drveta sa toaletnim stolom i ovalnim ogledalom..Imali su neku komodu za koju mi je rekla da je empir stil,pa sam od nje zazirala misleći da ima veze sa vampirima.

Ipak je kuhinja sa malim stolom za ručavanje ,šporetom na drva i kuhinjskim vitrinama bila najlepša,najmirisnija i najtoplija.Kuhinja je imala trokrilni izbačeni prozor obrastao u ružu pa je prizor bio još čarobniji.Metalne kutije za šećer,kafu i kakao i ostale začine sa orijentalnom šarom,šerpice koje vise i tiganji ,veze suvih čajeva u apotekraskim teglama..sve je ličilo na laboratoriju neke čarobnice kojoj je to bilo mesto za spravljanje najprivlačnijih mirisa ljubavi.Glavi snabdevač te čudne laboratorije bio je njen domaćin.Ona nikada nije išla u kupovinu,to je on obavljao.

Jutarnja kupovina je bila njegovo zaduženje koje je mu je pričinjavalo zadovoljstvo iako je dolazio često naduren zbog lošeg izbora povrća ili gužve u prodavnici,ali ipak je svako jutro donosio pun mrežasti ceger potrebnih namirnica i obavezne bele kifle koje su jeli za doručak uz belu kafu.Eh ta bela kafa...Kako sam znala da je namirišem i onako sanjiva da se ušunjam u kuhinju i sačekam da dođe Deda sa kiflama ,pa da svi zajedno doručkujemo.On se uvek smejao kad se vrati iz kupovine i zatekne me kako ga i ja čekam.Šalio se kako nije znao da imaju goste pa nije kupio dovoljno kifli,a onda se na na moju zbunjenu grimasu se smejao i vadio kifle za sve nas.Jednom je kupio mušmule ,koje ja obožavam,i spustio torbu pored vitrine.Ja sam sela pored torbe i jela mušmule dok ih nisam sve pojela.Jedva je dočekao da majka dođe sa posla da joj ispriča kako imaju miša u kuhinji koji jede mušmule.Tako je pokazivao da sam mu draga.

Mislim da je uživao u mojoj vezanosti za njih jer su njegovoj Jeli nedostajala deca i unuke,pa sam ja bila mala uteha.Znao je Deda da bude prgav ,da galami..Ali i kada je galamio zvao ju je Diko,a ona i onako stara i seda umela je onim nasmejanim pogledom srne i blagim melodičnim glasom da ga smiri.Najmilozvučnije je na njegovu galamu oko izgubljenih naočara umela da kaže:

-Biće Diko da si ih metio uz kanabe kad si jutros čitao novine?

A on nastavlja da gunđa ,a već je shvatio da je ona u pravu.Na to se ona smeje i meni namigne da mi da do znanja da su to njegove bubice,a ne prava ljutnja.

Za tih nekoliko godina provedenih uz ta dva lika iz starih romantičnih filmova mnogo sam naučila.Od Jelene sam naučila kako se sa ljubvlju kuva,uz osmeh i uživanje.Učila me je kako se postavlja sto,kako se ponaša za stolom,male trikove za dame..

Jednom se snimao film u našem gradu i naravno da je reditelj zapazio kuću i tražio da se tu snime neke scene.Jelena mi je rekla da se lepo obučem i da nas dve budemo spremne da nam ponude neku ulogu.Obe smo se doterale i kao dve uzbuđene devojčice posmatrale snimanje.Kuća puna nepoznatih ljudi,ilegalaca i nemaca u uniformama.Na kraju je ulogu statiste dobio moj otac u Dedinoj starinskoj prugastoj pidžami,a nas dve lepotice niko nije ni pogledao,ali smo se dugo tome smejale i prepričavale.

Imala je veliku knjigu sa rukom pisanim receptima u koju je najlepšim rukopisom zapisivala kako se prave te njene mirisne đakonije i ja imam nekoliko tih njenih recepata po kojima sa posebnom posvećenošću spremam slatkiše za posebne prilike.

Svi osmesi ,blagost i lepota Jelenina je sačuvana u meni kao najdragocenija uspomena,a čak i ono što sam zaboravila svesno,nesvesno se javi u meni i znam da je od nje.I sad mi je jasno da je najvažnija lekcija tog perioda bila ljubav koju sam gledala,disala i upijala.Lekcija kako se poštuje,voli i uživa u životu čak i u starosti kada su duše srodne.

Deda je umro prvi u dubokoj starosti a njegova Dika svega godinu dana posle njega.Nekako uvek kada mislim na nju imam osećaj da me gleda onim prelepim očima,smeši se blago,namigne i kaže da ne brinem da će sve da bude u redu.Moj anđeo čuvar.Ime Jelena joj je po izgledu pristajalo savršeno ali po duši i karakteru trebala je da dobije ime Anđela.
 
Poslednja izmena:

Andrej Bolkonski

Domaćin
Poruka
4.214
Natalie Actually --- Natali.Hvala ti do neba,za tako divno napisana secanja,na neko drugo vreme,na neke ljude kojih vise nema,a koje kada se secamo
izazivaju u nama neku blagost,neke lepe vibracije.Veruj mi,nije me stid,da ti priznam,da sam dok sam citao tvoj prelepi tekst,osetio da mi se pogled
magli,od lepote i oci se zamagle,i suzica krene........
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.824
Natalie Actually --- Natali.Hvala ti do neba,za tako divno napisana secanja,na neko drugo vreme,na neke ljude kojih vise nema,a koje kada se secamo
izazivaju u nama neku blagost,neke lepe vibracije.Veruj mi,nije me stid,da ti priznam,da sam dok sam citao tvoj prelepi tekst,osetio da mi se pogled
magli,od lepote i oci se zamagle,i suzica krene........
Hvala 😊❤
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.