Jednom sam obećao prijateljici da ću napisati neku priču. Možda je ova kiša inicirala razmišljanje o tome ili neki drugi faktor, ali priča se rodila. Ovo nije blog ni priča nije istinita, a likovi su izmišljeni i svaka sličnost sa živim ljudima je slučajna. O Boži ne bih ni pisao priču, a ako ima greški praštajte, pišem je iz glave i prvi put.
Pretilo je da će leto biti jako dosadno i već sam razmišljao o kupovini nekog prevoynog sredstva da mogu da izbegnem dosadu malog mesta odakle su svi negde otišli. Baš o tome sam pričao u slučajnom susretu sa poznatim likom ispred legendarne poslastičarnice " Pelivan" jedne dosadne prolećne večeri oko prvog maja, tačnije 18. maja drevne godine u znaku petla, kada pored mene prođe dupence boje kajsije.
- Zapamti gde si stao. - Dobro veče (dupence) - ote mi se bez razmišljanja.
- Dobro veče... progovoriše vatrene crne oči uokvirene anđeoskim osmehom i produžiše dalje....
Htedoh da je zaustavim, ali sam odustao iz čisto patriotskih razloga, ljubavi prema samom sebi...
To veče se više ne sećam, a možda je padala i kiša ili neke sikire samo se sećam crne šatirane kose, očiju sa vatrenim znakom pitanja i osmeha....Sutra sam ih već zaboravio, ali sam ipak izašao i sam stajao na istom mestu u isto vreme. Uzalud.
Hod po kafanama i traženje društva da prodje veče je mogao da počne.
Prvo što sam ugledao je ridja kosa moje omiljene "tetke" za druženje, jer je štrčala u bašti ispod lipe.Visoka, uredno kratke riđe kose, skupe garderobe i tela u obliku znaka pitanja, sa facom Ornele Muti iz najboljih dana, koja je nešto pričala sa nekom malom crnkom za stolom. I ona je mene odmah primetila i pozvala.
- Dodji da te upoznam sa prijateljicom iz Australije.
Nisam se pravio iznenadjen kada sam video osmeh i oči od sinoć na pozadini od belila koji koriste klovnovi u svojim nastupima i sasvim smetena kaže - Dobro veče.
Uljudno sam se pozdravio iako mi je veče preselo i nastavio igru rodjake iz Australije.
Bilo mi je muka zbog srušene iluzije. Otišao sam ubrzo kući i pročitao par stranica koje mi nisu držale pažnju, pa uključio televizor i odblejao neko vreme dok nisam zaspao.
Sutra sam hteo da izgrdim omiljenu "tetku", pa sam je nazvao i dogovorio da se uveče nedjemo. Tetka je do večeri smislila bolju zabavu ili je prosto dočekala svog princa i javila mi da ne može, ali da je njena cimerka slobodna.
Pogadjate, cimerka je rodjaka iz Australije i postala mi je sudjena. Nevoljno sam pristao, ali bolje trenutno nisam imao.
Veče je bilo takvo da je izbor za izlazak jedino mogao da bude neko mesto pored reke, razgovar je tekao u prijatnom nenametljivom tonu, bez vidnih prelazaka s teme na temu, pa mi se raspoloženje vratilo. Naročito kada se pojavila lepa konobarica za kojom su svi okretali glavu. Muzika je imala svoj učinak, pa je veče bilo prijatno, a rodjaka zainteresovana za svaku temu. Posle jednog pića tražila je da pođe kući jer rano ustaje za posao, što je i meni odgovaralo da mogu sam da se vratim.
Brate, ne vredi biti pristojan. Pogreših i poljubac koji je trebalo da bude oproštajni i radi reda, produžio se do ranih jutarnjih sati. Pošto je bilo toplo i nisam imao rukave upotrebio sam maramicu da obrišem ružno belilo sa lepog lica.
Nastaviće se.... ( jednog dana)
Pretilo je da će leto biti jako dosadno i već sam razmišljao o kupovini nekog prevoynog sredstva da mogu da izbegnem dosadu malog mesta odakle su svi negde otišli. Baš o tome sam pričao u slučajnom susretu sa poznatim likom ispred legendarne poslastičarnice " Pelivan" jedne dosadne prolećne večeri oko prvog maja, tačnije 18. maja drevne godine u znaku petla, kada pored mene prođe dupence boje kajsije.
- Zapamti gde si stao. - Dobro veče (dupence) - ote mi se bez razmišljanja.
- Dobro veče... progovoriše vatrene crne oči uokvirene anđeoskim osmehom i produžiše dalje....
Htedoh da je zaustavim, ali sam odustao iz čisto patriotskih razloga, ljubavi prema samom sebi...
To veče se više ne sećam, a možda je padala i kiša ili neke sikire samo se sećam crne šatirane kose, očiju sa vatrenim znakom pitanja i osmeha....Sutra sam ih već zaboravio, ali sam ipak izašao i sam stajao na istom mestu u isto vreme. Uzalud.
Hod po kafanama i traženje društva da prodje veče je mogao da počne.
Prvo što sam ugledao je ridja kosa moje omiljene "tetke" za druženje, jer je štrčala u bašti ispod lipe.Visoka, uredno kratke riđe kose, skupe garderobe i tela u obliku znaka pitanja, sa facom Ornele Muti iz najboljih dana, koja je nešto pričala sa nekom malom crnkom za stolom. I ona je mene odmah primetila i pozvala.
- Dodji da te upoznam sa prijateljicom iz Australije.
Nisam se pravio iznenadjen kada sam video osmeh i oči od sinoć na pozadini od belila koji koriste klovnovi u svojim nastupima i sasvim smetena kaže - Dobro veče.
Uljudno sam se pozdravio iako mi je veče preselo i nastavio igru rodjake iz Australije.
Bilo mi je muka zbog srušene iluzije. Otišao sam ubrzo kući i pročitao par stranica koje mi nisu držale pažnju, pa uključio televizor i odblejao neko vreme dok nisam zaspao.
Sutra sam hteo da izgrdim omiljenu "tetku", pa sam je nazvao i dogovorio da se uveče nedjemo. Tetka je do večeri smislila bolju zabavu ili je prosto dočekala svog princa i javila mi da ne može, ali da je njena cimerka slobodna.
Pogadjate, cimerka je rodjaka iz Australije i postala mi je sudjena. Nevoljno sam pristao, ali bolje trenutno nisam imao.
Veče je bilo takvo da je izbor za izlazak jedino mogao da bude neko mesto pored reke, razgovar je tekao u prijatnom nenametljivom tonu, bez vidnih prelazaka s teme na temu, pa mi se raspoloženje vratilo. Naročito kada se pojavila lepa konobarica za kojom su svi okretali glavu. Muzika je imala svoj učinak, pa je veče bilo prijatno, a rodjaka zainteresovana za svaku temu. Posle jednog pića tražila je da pođe kući jer rano ustaje za posao, što je i meni odgovaralo da mogu sam da se vratim.
Brate, ne vredi biti pristojan. Pogreših i poljubac koji je trebalo da bude oproštajni i radi reda, produžio se do ranih jutarnjih sati. Pošto je bilo toplo i nisam imao rukave upotrebio sam maramicu da obrišem ružno belilo sa lepog lica.
Nastaviće se.... ( jednog dana)
Hvala svima na podrsci.