Napast
Aktivan član
- Poruka
- 1.594
Мрав
„Чекамо причу Михајло и ја. Ти си мајстор за приче“, рече Д и завали главу уназад наслонивши теме на дрвени рам брачног кревета. Бебац настави да сики, Т, рашчешкани малтезер, настави да на паркету ногом урнише лево уво, а ја почех са причом.
Био једном један мрав. Какав мрав? Вредан мрав. Вредно је радио сваки дан, није знао шта је сан и све у том правцу како то већ бебећа песма казује.
Т долази до десног руба кревета и тражи да га подигнем горе. Ја га мало чешкам палцем по челу и иза десног увета а онда га подижем. Нога му се запетљава најпре о кабл лаптопа који сам положио на ноге а затим о трегер мојих панталона. Распетљавам му ногицу и спуштам га на душек, он се смешта уз моју леву ногу и почиње да грицка своју шапу. Д пева бебећу песму коју смо овог јутра смислили покушавајући да умиримо Михајла и завршимо доручак. Песма почиње са „Михајло ти умеш понекад да будеш незгодан“ а затим бебац у песми певајући одговара: „никако, ма никако, то нисам био ја. Ја сам дивна беба, дивна беба...“ Албум са кратким песмицама „варалицама“, названим тако јер су осмишљене да заварају раскмечалу бебу полако се пуни песмама.
Дакле био једном један мрав, какав мрав?
Д узима плаве маказице за бебу али схвата да сецкање ноктића неће ићи јер је Михајло заспао на сики и стегао песнице. Т и даље једе своју шапу. Д скида сат са руке загледа га и мења му положај са десне на леву руку. Зашто си променила место сату?, питам и куцкам са надом да Д неће приметити да све време пишем причу о о номе што нам се дешава док пишем причу. „Мо? „ пита Д, очигледно су јој моја питања чудна. „Мо“? понављам ја. „Рекла сам мо?“ пита она и смеје се. Смејемо се заједно. „Сат не левој или десној руци подсећа ме да ли је на реду да сики из леве или десне.“
Настављам да убацујем у причу то што се управо догодило. Д срећом не гледа у екран, можда је и угао екрана такав да се ништа не види. Почиње да пева варалицу „Волим сику“ у којој бебац изјављује како „понајвише воли сику“. Постоји и татина верзија: „понајвише волим шљиву“. Бебац се мешкољи и спушта главу мало испод сике. Д нешто пребира по старом мобилном телефону који је оспособила да јој нови андроид не би крао дане.
Био једном један мрав.
„Чекамо причу Михајло и ја. Ти си мајстор за приче“, рече Д и завали главу уназад наслонивши теме на дрвени рам брачног кревета. Бебац настави да сики, Т, рашчешкани малтезер, настави да на паркету ногом урнише лево уво, а ја почех са причом.
Био једном један мрав. Какав мрав? Вредан мрав. Вредно је радио сваки дан, није знао шта је сан и све у том правцу како то већ бебећа песма казује.
Т долази до десног руба кревета и тражи да га подигнем горе. Ја га мало чешкам палцем по челу и иза десног увета а онда га подижем. Нога му се запетљава најпре о кабл лаптопа који сам положио на ноге а затим о трегер мојих панталона. Распетљавам му ногицу и спуштам га на душек, он се смешта уз моју леву ногу и почиње да грицка своју шапу. Д пева бебећу песму коју смо овог јутра смислили покушавајући да умиримо Михајла и завршимо доручак. Песма почиње са „Михајло ти умеш понекад да будеш незгодан“ а затим бебац у песми певајући одговара: „никако, ма никако, то нисам био ја. Ја сам дивна беба, дивна беба...“ Албум са кратким песмицама „варалицама“, названим тако јер су осмишљене да заварају раскмечалу бебу полако се пуни песмама.
Дакле био једном један мрав, какав мрав?
Д узима плаве маказице за бебу али схвата да сецкање ноктића неће ићи јер је Михајло заспао на сики и стегао песнице. Т и даље једе своју шапу. Д скида сат са руке загледа га и мења му положај са десне на леву руку. Зашто си променила место сату?, питам и куцкам са надом да Д неће приметити да све време пишем причу о о номе што нам се дешава док пишем причу. „Мо? „ пита Д, очигледно су јој моја питања чудна. „Мо“? понављам ја. „Рекла сам мо?“ пита она и смеје се. Смејемо се заједно. „Сат не левој или десној руци подсећа ме да ли је на реду да сики из леве или десне.“
Настављам да убацујем у причу то што се управо догодило. Д срећом не гледа у екран, можда је и угао екрана такав да се ништа не види. Почиње да пева варалицу „Волим сику“ у којој бебац изјављује како „понајвише воли сику“. Постоји и татина верзија: „понајвише волим шљиву“. Бебац се мешкољи и спушта главу мало испод сике. Д нешто пребира по старом мобилном телефону који је оспособила да јој нови андроид не би крао дане.
Био једном један мрав.