Dogovor je bio da se nađu u letnjoj bašti jednog kafića. On sedi zavaljen u stolici, pijucka kafu i čeka. Iz mase sveta izdvaja se jedna žena i polako mu prilazi...pruža mu ruku...grle se u znak pozdrava...
Prvi put čuju jedno drugom glas. Gledaju jedno drugo i pokušavaju da shvate da je onaj preko osoba sa kojom su razmenjivali onoliko poruka, da su se kroz poruke toliko osećali; da su na taj bleskast način uživali jedno u drugom. Da li je i sada isti osećaj?
Videli su se na fotografijama ali sada su tu, jedan nasuprot drugog, stvarni i opipljivi.
Odlaze u noćni klub gde svira tiha, opuštajuća muzika. Prigušeno svetlo, veoma prijatna atmosfera...pričaju, gledaju se...na podijumu po neki par pleše; on joj pruža ruku u znak poziva na ples, ona naravno prihvata...polako se primiče telo uz telo...konačno je taj osećaj i stvaran, realan i DIVAN! Konačno se stapaju mirisi koji su se tako dugo samo nagoveštavali; njegov parfem miluje njene nozdrve...miris njegove kože...on je tu, tako prokleto stvaran...
Povede je za ruku, stavlja prst na usta u znak da ne pita ništa, da ćuti i da ga sledi...odlaze na mesto gde će biti sami...
Konačno su sami. Puštaju na telefonu neku dragu muziku, ona njega sad bira za ples. Tela se u polutami polako njišu, provlači mu prste kroz kosu dok se gledaju i upijaju jedno drugo. Vazduh oko njih je veoma vreo...usne se primiču ali toliko da osećaju jedno drugom dah...srce im lupa, samo što ne iskoči iz grudi...usne im se konačno spajaju...vreme staje...
))
Prvi put čuju jedno drugom glas. Gledaju jedno drugo i pokušavaju da shvate da je onaj preko osoba sa kojom su razmenjivali onoliko poruka, da su se kroz poruke toliko osećali; da su na taj bleskast način uživali jedno u drugom. Da li je i sada isti osećaj?
Videli su se na fotografijama ali sada su tu, jedan nasuprot drugog, stvarni i opipljivi.
Odlaze u noćni klub gde svira tiha, opuštajuća muzika. Prigušeno svetlo, veoma prijatna atmosfera...pričaju, gledaju se...na podijumu po neki par pleše; on joj pruža ruku u znak poziva na ples, ona naravno prihvata...polako se primiče telo uz telo...konačno je taj osećaj i stvaran, realan i DIVAN! Konačno se stapaju mirisi koji su se tako dugo samo nagoveštavali; njegov parfem miluje njene nozdrve...miris njegove kože...on je tu, tako prokleto stvaran...
Povede je za ruku, stavlja prst na usta u znak da ne pita ništa, da ćuti i da ga sledi...odlaze na mesto gde će biti sami...
Konačno su sami. Puštaju na telefonu neku dragu muziku, ona njega sad bira za ples. Tela se u polutami polako njišu, provlači mu prste kroz kosu dok se gledaju i upijaju jedno drugo. Vazduh oko njih je veoma vreo...usne se primiču ali toliko da osećaju jedno drugom dah...srce im lupa, samo što ne iskoči iz grudi...usne im se konačno spajaju...vreme staje...
))
Poslednja izmena:
