Veče autorske poezije
Vrlo je bitno kako, kad i s kojom osobom dolaziš.
Da li kasniš.
Da li si ubo pravu odevnu kombinaciju.
U suštini, sve to postane nebitno kada u sebe uneseš tri velika piva.
Dok koračaš ka mestu gde je bina i mikrofon,
ceo život ti prolazi pred očima.
Pitaš se, zašto si uopšte podlegao pritisku javnosti da nešto što si napisao
o bivšoj ribi, ili to što si napisao o migrantima ili o sardini, pročitaš pred
deset ljudi koji slušaju.
Ostali idu do wc-a i špricaju džoint u venu.
Kada pročitaš svoj uradak, uz aplauz, silaziš sa bine i odlaziš do šanka da
nastaviš da piješ.
Jer svi nastave da piju.
Podsvesno gledaš donja leđa neke alternativne Ksenije za koju misliš da
će doći baš do tebe sa rečima...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Šta je okidač?
To je nicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno
uskladištena osećanja, mirise i slike.
Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u
stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i
na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred
mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom,
kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
🌸 🌸 🌸
-Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje
rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem
sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos...
Vozimo se prema Vrelu Bosne, poznatom sarajevskom izletištu.
Kako je nedjelja, na cesti je velika gužva. Upadamo u kolonu.
Idemo mic po mic.
-Čula sam da više niste zajedno, - počinjem.
Šta li se kaže u takvim prilikama, a da bude prikladno?
Da ne budem previše radoznala ili ne daj Bože da ispadne da
je sažalijevam. A znam da trebam nešto reći. Po njenom izrazu
lica ne mogu zaključiti kako se osjeća.
-Šta da se radi, - ja se spetljala.
Dobra mi je prijateljica. Radimo zajedno. Pričala mi je da joj je
lijepo sa njim. U njegovom društvu osjeća se kao kraljica. Ugađa
joj. I ptičije mlijeko joj donosi.
- Je l se sjećaš onog nastavnika muzičkog sa seminara u Travniku,
-napokon progovori.
-Da, - kažem.
-Od jučer sam sa njim,- reče i nagazi...
evo šta je veštačka inteligencija rekla
Mizoginija je složena društvena pojava koja se može javiti u različitim oblicima i manifestacijama. Važno je naglasiti da mizoginija ne nastaje na određenom mestu ili vremenu, već postoji u različitim kulturama i društvima. Međutim, postoje određeni faktori i istorijski događaji koji se mogu identifikovati kao mogući uzroci mizoginije.
Teško je tačno odrediti poreklo mizoginije jer se javlja u različitim kontekstima i kulturama. Mizoginija može početi na individualnom nivou kada ljudi razviju negativne stavove i predrasude prema ženama. Ovi stavovi mogu biti oblikovani ličnim iskustvima, društvenim normama ili kulturnim uticajima.
Na društvenom nivou, mizoginija može biti promovisana...
Bilo je to krajem devedesetih. U to vrijeme radila sam na lokalnom radiju.
Raditi na manjem radiju, značilo je da kreneš od posla reportera sa ulice, pa
napreduješ do spikera, potom urednika, a ako imaš trunku smisla za marketing,
možeš praviti i reklame za prilično siromašno marketinško tržište.
Naravno, trebalo je imati i prijatan glas i pravilnu artikulaciju, kao i solidno obrazovanje.
Moj prvi zadatak bio je da uradim “Pijačni barometar”. Ako prođeš to, znači primljen si.
.Zapravo radilo se o tome da uzmeš diktafon u ruke, odeš na pijacu i “pohvataš”
aktuelne cijene voća i povrća, još ako ti se posreći da naiđeš na pijačara ili kupca
raspoloženog da da svoj komentar na sve, imao si prolaz. Bitnu ulogu je igrao i uvod,
a ja kako...
Radja Gresnike (RAAdja GresnIIke) - Wikipedija
Mitsko bice iz paganskog narodnog predanja, koje polaze hiljade jaja oplodjenih 'nadom dobrih namera i verom u bolju buducnost'. Iz jaja se ispiljuju bahati, bezobrazni i bezobzirni monstrumi koji ujedaju i grebu jedni druge u licnom napredovanju do neslucenih visina slave, bogatsva i moci. Samo jedan se popne na vrh i onda ujeda sve hijerarhijski nize od sebe. Kad se popne na vrh dobije titulu Kurte, dok u pozadini vreba nepoznati Murta koji ceka da Kurta sjase.
U danasnje vreme veruje se da takvo bice uopste ne postoji niti je postojalo, s obzirom da se pojam gresnika izgubio negde u dalekoj proslosti te da niko danas nije ni gresan i pogresan (osim onih drugih koji su krivi za sve!)...
Prošlog vikenda skoknuli smo do Kladnja. Iskoristili smo lijepo jesenje vrijeme
da se malo provozamo, i usput svratimo na čuvene kladanjske minijaturne
zvrkove bureka ispod sača. Pekara se nalazi uz magistralni put prema Tuzli.
Onako mirisni, sitni i garavi od sača, bureci pomalo podsjećaju na pečeno
kestenje. Pred pekarom je strahovita gužva, jer mnogi koji idu tim putem ne
propuštaju da svrate i pojedu ukusne bureke. Na drugoj strani ceste neposredno
uz rječicu Drinjaču je improvizirana ljetna bašta sa drvenim stolovima i klupama,
natkrivena tendom za one koji hoće da jedu odmah. Kako je sunce prilično toplo,
to odlučujemo i mi. Muž je ostao pred pekarom čekajući da dođe na red, sin i ja
sjedamo na jednu od klupa. To su one dugačke...
Često me nazove jedan stari djeda. Valjda je moj broj sličan broju njegove kćerke,
a i glas nam vjerovatno liči. Zadnji put smo se čuli prošle sedmice. Sjetnim, drhtavim
glasom me pita:
-Kako si Amina, sine? Što se to ne javljaš?Ti izgleda skroz zaboravila na nas.
I prije nego što stigoh da kažem išta, on nastavlja:
-Kad ćeš ovamo? Poželio sam da mi napraviš onu tvoju bamju. Niko je ne zna napravit
k’o ti.
A mene stegnu nešto oko srca, pa kažem:
- Dobro sam, nego nemam kad od posla. Kako si ti?
-Ih, kao da me neko pita. Evo me još ruke bole, jučer vazdan kosio više kuće, zaraslo
bilo baš.
-Zar nema niko mlađi?- pitam ga suosjećajno.
-Ma jok. Ova omladina kosu u ruke uzet ne zna. Nego daj im nekakve trimere, pa daj pare
za gorivo...
Opet, kao i svakog jutra, slušam moju himnu životnu - Na lepom plavom Dunavu, a misli me, kao rajske ptice lutalice, vaznose, na dašku ovog kasnoletnjeg blagopirlutavog povetarca, i u moje Sremske Karlovce, onu moju izlizanu, klimavu i žuljavu bogoslovsku klupu donose. Sedim, onako istinski kao nekada, prelistavam moju izgužvanu skriptu st. grčkog jezika, ne osvrćem se na žamor mojih bogoslovskih drugara, već, nekako nestrpljivo, blago tremaroški, zvirkam u vrata kroz koja svakog trena treba da se pojavi o. prota Momirović, naš ljubljeni profesor latinskog i st. grčkog jezika.
Profesor Momirović, onako laganice, kao da i time pridodaje značaj svom velikom autoritetu, ulazi, blago se nakašlja, popravlja kragnu svoje mantije, biće da mu...
Sjedio je za svojim radnim stolom i gledao u ekran kompjutera.
Prelazio je očima preko ispisanih redova svog još nedovršenog
romana, ne bi li se za nešto zakačio što bi mu dalo ideju da nastavi
sa pisanjem. Njegov mačak Gizmo, ljenčario je na prozorskoj dasci,
promatrajući ptice kako lete. Kako mu inspiracija nije dolazila
pogled mu se zaustavio na Gizmi.
- Ne znam šta napisati, - reče mu, gledajući ga s ozbiljnim pogledom.
Gizmo klimnu glavom, kao da je potpuno razumio književne muke
svog vlasnika. Zatim poče lagano mjaukati.
-Ah, shvatam! Gladan si, zar ne?
Ustao je i krenuo prema kuhinji, a Gizmo je išao za njim.
No, umjesto da se kao i obično zaustavi kraj zdjelice sa krekerima
koje mu je vlasnik upravo nasuo, Gizmo produži do...
Samo za one koji umeju ovo da pročitaju...
Ovo su 6 stvari koje treba da postignemo u životu da bismo postali zreliji:
1. Prestanimo ljudima govoriti sve...Jer, većini ljudi nije briga, a ima ih čak
koji potajno žele da ne uspemo...Ako smo dovoljno zreli i samosvesni,
nećemo osećati potrebu za tuđim potvrđivanjem.
2. Mudro birajmo svoje prijatelje. Najbolji način da postanemo bolji je da
se okružimo boljim ljudima.
3. Ne očekujmo ništa, a cenimo apsolutno sve. Budimo zahvalni za sve
male stvari u životu i pronađimo unutarnji mir...
4. Dajmo sve od sebe i verujmo procesu. Što više radimo, više ćemo
sreće privući u svoj život...
5. Kontrolišimo sebe, a ne druge. Kontrola drugih je oblik snage, a kontrolisati
sebe je prava moć.
6...
Ovih dana vidim na blogovima vrti se tema "Malo drugačija Pepeljuga". To me vrati unazad nekih
desetak godina na blogove Krstarice kada je jedan bloger postavio tekst pod nazivom "Pepeljuga
je sponzoruša". Povelo se tada mnogo polemike oko ovoga, što ozbiljne što neozbiljne.U njoj sam
učestvovala i ja i umjesto komentara napisala verziju priče pod nazivom Prava istina o Pepeljugi,
kojom sam pokušala da oborim tezu da je sponzoruša, po cijenu da "pokradem" motive
i iz još nekih drugih bajki. Ne znam da li sam to uspjela, ali sam se dobro zabavila dok sam je pisala.
Prava istina o Pepeljugi
Iskreno govoreći Pepeljugi se i nije baš išlo na bal koji je bio organizovan na dvoru. Ali, kako
je Princ naredio da mora doći svaka djevojka...
...ako sam vidljiv
ostavite to meni
da objasnim odakle i kako
da se pokazem i osvijetlim
da me ne nadju oni koji bi htjeli
nego oni koje bih ja volio
da vidim
ako sam i dalje tu
nijesam sebe zaboravio
ja sam samo ostao onim dijelom sebe
koji nije ostvaren
i cekam one koji su u mom svijetu
i rodjeni
da bi zajedno zivjeli
pokusavajuci da osmislimo
ovako mucno postojanje
ne ometajuci druge u istim
pokusajima...
...
Mnogo volem kolače a od svih kolača najbolje volem salčiće, podvrsta pokrajinski mekani. Volem ja i gomboce i burek a i vino Portugizer gde zalogaji sami klize al najbolje volim vrele, mirisne, slasne, nenadmašne, apsolutno fabulozne i nezamislive salčiće. Danas stigli iz Neoplante od mog najnovijeg najboljeg prijatelja. Krompirkoooo, zahvalan sam ti do groba. Više nego Luka Braci, Don Korleoneu. Više nego Tito Luksu. Više nego Marko Kraljević posestrimi vili. Biraj, oš bubreg, jetru ili nešto drugo od organa unutrašnjijeeeh.
E sad šta je poenta bloga, jer svaki blog, jelte, mora da ima pojentu.
Poenta je da ovdi otvoreno napišete da li ste na Krsti stekli ovoliko dobre prijatelje ko ja Нату Тhe Бановану и Кромпирка Ал Величанственог...
Neku noć na svom Facobooku objavim priču Flaster. Nije prošlo
ni pola sata zazvoni mi viber.
-Ćao Velika! Pročitala sam priču o našoj gazdarici teta Halidi.
Imam jednu malu ispravku. Teta Halida me je zvala Žujom,
-umjesto pozdrava, moja nekadašnja cimerka Biljana osu
paljubu na mene.
-Dobro Bili, valjda imam pravo na pjesničke slobode, smijem se.
Biljana je već dugo godina u Kanadi. Nekoliko godina prije nego
što je otišla u bijeli svijet, batalila je književnost i upisala medicinu.
Dala je sve ispite u roku, a ako pitate kako, reći ću vam da je ta
djevojka zmaj. Sada radi u Otawi u jednoj klinici pri kanadskoj vladi.
Uz sve to ima dva divna sina, Jovana i Nikolaja i sjajna je majka.
-Šta ima doktorice,- pitam je.
-Imam jednu...
Reči
namerne, nenamerne,
kao šamar po promrzlom obrazu.
Reči
izgovorene, neizgovorene,
ipak, istina se smeje u lice.
Reči
kao noževi
i ruža,
divlja, puna trnja,
tvrdoglavost,
iskrenost do bola,
nada je pala.
Niste čuli buku.
Srušila se unutra.
- Draga, šta sad nije u redu? Zar nisam platio haljinu koja ti se svidjela?
Naslonila je lice na ruku oslonjenu na sto na kojem su stajale dvije šolje
kapućina koje je maločas donijela zgodna plavuša zaposlena u baru koji
se nalazio u sklopu velikog trgovačkog centra.
-Vidjela sam kako si odmjerio djevojku koja nam je donijela kapućino, - ljutito
je rekla, napućila svoje usne, okrenula glavu od njega, i pogledom fiksirala
kožnu tašnu u izlogu Salona za galanteriju koji se nalazio nasuprot bara u
kojem su sjedili.
-Ali draga, zašto bih ja gledao bilo koju djevojku kad pored mene sjedi moja
ljubav?
-Dokaži.
-Šta?
- Da sam tvoja ljubav.
- Samo kaži ljubavi šta trebam učiniti.
- Je l' vidiš onu kožnu tašnu u izlogu...
RiadaT.
Seća li se još neko one čuvene rečenice: „Dame biraju‟? Mlađe generacije, ne verujem. Em se ne sećaju, em ne vide ništa posebno u njoj. Mogu je podvesti pod sentimentalno trabunjanje nas na granici senilije. E, vidite, tu je greška. Ta rečenica nosi u sebi svu istoriju muško-ženskih odnosa, od Adama i Eve do današnjih dana. Kilometri knjiga su o temi ženske ravnopravnosti napisani, a opet nisu dalje odmakle ni milimetar od gorepomenute rečenice. Eheeeej... Dame biraju. Vraćeno im je pravo na izbor, nisu više roba. Nisu zatočenice lažnog morala i ustajalih normi. I poklič, i poziv, i molitva... Živela sloboda izbora. Živelo pravo na ljubav. Ali, ima tu još jedna strana, ne tako revolucionarna kao ova. Postojimo tu i mi... Kako,koji mi...
Јуче сам чачкала по интернету и наишла на неки тинејџерски блогић. Не знам зашто сам то читала, углавном ми је пресимпатично било. Пише дјевојчица о својој симпатији, пише слично као ја некад. Углавном, у једном тренутку је написала да је тај њен несуђени (јер је очигледно нека несрећна љубав у питању) ,,мачо мушкарац којег ће она вољети до краја живота". Пише како он има најсавршеније тијело и тако даље, томе слично. Па се замислим.
Да ли свако од нас сам себи дефинише шта је ,,мачо"? Да ли је ,,мачо" исто што и витез? Лични Супермен?
Не бих да ниподаштавам осјећање ове дјевојчице, али, у мојој глави је изглед на апсолутно последњем мјесту. И ниједан мушкарац није увијек мачо. Мачо је кад зна да ме заштити и од других и од мене саме...
"Ko si ti?"
"Niko, neko. Zašto je to uopšte bitno?"
"Nije, gde se mi ovo nalazimo?"
"Nigde, negde."
"Ovo mora da je samo san?"
"Ako ti je tako lakše da misliš, onda jeste."
"Zašto je ovako mračno i tiho? Kako sam se ja uopšte našao ovde?"
"Sam si došao ovde."
"Sad se sećam, ti si me zvao."
"Nisi morao da me poslušaš."
"Plašiš me. Koliko je sati, koji je ovo dan?"
"Ovde ne protiče vreme."
"Gde su nestali svi oni ljudi?"
"Sam si ih oterao."
"Ne želim da ostanem ovde. Kaži mi kako da odem."
"To ćeš sam morati da otkriješ."
"Čuju se galebovi."
"Na moru smo."
"Odakle ovde more."
"Ne znam, ovo je tvoj san."
"Onaj brod odlazi?"
"Vidim."
"Zaustavi ga."
"Rekoh ti, ovo je tvoj san."
"Šta sad da radim?"
"Sanjaj."
"Šta je ono na horizontu?"...
Pokušavam da se setim kada sam prestao da se radujem snegu. Da li je to bilo one godine kada sam počeo da pušim i bio duboko uveren da me od oca ukradena cigara uvodi u svet odraslih? Ipak, priznaćete, odrasli se ne grudvaju. Da li je to bilo one zime koju sam proveo na relaciji Banovo brdo-Grocka, više hodajući, nego vozeći se? Mladost nije bila dovoljna da ubije vonj sirotinje u prepunim autobusima, koji je nagoveštavao današnje dane. Možda one zime u Sloveniji, pod šatorom na završnom terenu puka veze, ili one slavonske, koju sam proveo u besmislenom ratu bez pobednika? Tranzicione zime su sa sobom nosile odgovornost oca porodice da obezbedi hranu i ogrev za svoj porod, po svaku cenu. Onda...onda mi više nije bilo bitno. Deca su...
Ako jednom zavoliš sanjara,
znaj da ti neće biti lako.
On leti visinama gde nikoga nema,
i roni dubinama gde vlada večna tama.
Večiti dečak sa hiljadu ožiljaka na srcu. Uplašen od sebe, može ti pobeći u trenu.
Ako ipak jednog dana zavoliš sanjara,
znaj da ćeš postati centar njegovog života, do kraja vremena.
Nacrtaće ti osmeh na lice i onda kada bi plakala.
Život će ti obojiti bojama za koje nisi znala da postoje.
Voleće te na hiljadu i jedan način,
onako kako te niko nikada voleo nije.
Imenom tvojim pevaće sa pticama,
vetrom ti slati ljubavna pisma
Ako skupiš hrabrosti i poletiš sa njim,
znaj da si jedna od izabranih.
Magijom ljubavi ispisaćeš bajku,
i znaćeš da nisi volela uzalud.
"Још једна баксузна среда", помислио сам.
Тог јутра ми ништа није полазило за руком. Ладно сам изигнорисао аларм, кафа ми је покипела а у бојлеру није било топле воде. Тачније било је, само је више личила на арктичку него ону која је требала да ме доведе на радну темпаратуру. Покушавао сам да се присетим чиме треба да попуним кућне залихе и коме сам све обећао кафу и партију трачева. Није ишло. Ауто ми је сигнализирао да је време за сервис а на мом месту за паркирање шепурио се џип који свакако није био мој. Након спознанија да кафић у ком пијем кафу не ради, наврле су ми на ум свакојаке мисли, на памет су ми падали рај и батина а лечка сам се присетио и Мајкла Мајерса.
"Ништа ме не сме изненадити." проговорио је комуниста у мени...
“Dugo me čekaš?”
“Samo što sam seo, nisam stigao još da naručim. Šta ćemo da pijemo?”
“Ne znam, najradije ne bih ništa”, odgovori mu Ona.
“Momak, hoćeš li konačno da nas uslužiš?”, pozvao je konobara ne obraćajući pažnju na ono što je rekla.
“Izvini, nisam te čuo”, obrati joj se i nastavi, “ovaj restoran nije više ono što je nekada bio. Trebali bi da imaju malo više poštovanja prema gostima.”
“Nismo ni mi više ono što smo nekad bili”, pomisli ona, zahvalna konobaru koji je svojim dolaskom spasao odgovora.
Posmatrala ga je dok je davao narudžbinu, nalik na bezbroj puta ponovljenu mantru.
“Deset ćevapa, srednje pečenih, na kajmaku. Pogača. Salata od kiselog kupusa sa ljutom tucanom paprikom. Za...
Studentsku sobu u nekadašnjoj ulici Miloša Obilića koja je počinjala na vrhu
Baščaršije dijelila sam sa sjajnom curom iz mog rodnog kraja. Zvala se Biljana.
Obje smo bile na trećoj godini studija književnosti i jezika. Naša gazdarica,
teta Halida nikako nije mogla da joj zapamti ime pa joj je dala nadimak po
boji njene kose i zvala je Žuta. A teta Halida bila je priča za sebe. Kako je
imala problem sa kapkom lijevog oka koji se nekontrolisano spuštao, došla je
na genijalnu ideju. Flaster, tačnije jedan njegov dio, zalijepila bi za kapak,
a drugi na dio čela iznad obrve i tako ga fiksirala. Bilo je teško ostati ozbiljan
gledajući teta Halidu kako po kući šeta sa svojim "izumom".
A još kad bi se Bilji javila sa onim - Žuta, i još je pri...
Pozdrav svim rejverima koliko vas ima.A ima vas siguran sam makar bili u izuzetno maloj manjini.U ovom blogu necu posebno nista filozofirati...samo bih voleo da mi se jave rejveri da se povezemo.Musko zensko mladi stari nebitno.Interesuju me rejv zurke i informacije o istim.Ako neko zna i kada se odrzavaju da budem informisan i u kontaktu.Inace sam neko ko je rejver kako se to danas kaze na suvo.Ne uzimam nikakve droge i psihoaktivne supstance.Za rejv zurke imam sve sto mi je potrebno.Cvikere dobre da me zastite od jakih lasera i dobro raspolozenje.Po koje pivo da mi osvezi fizicku spremnost za izdrzim rejv do kraja.Takodje da mi se jave ljudi koji idu redovno ili ponekad na Green Love festival.Egzit mi je vec preterano omasovljen.Ne...
Ralph Waldo Emerson: "Misli vladaju svetom"
- Iza svakog shvatanja, bilo da je pametno i vodi napretku ili glupo, pogrešno i uzrokuje regres, su uvek misli. Novac bi bio papir, a zlato kamen da nije bilo za-misli/ideje koja im je dala moć. Misli stvaraju i rat i mir, i dobro i zlo. Sve zavisi kakve su.
--------
Konfučije: "Uz pomoć tri metode možemo naučiti mudrost: prvo, refleksijom, što je najplemenitije; drugo, imitacijom, što je najlakše; a treće iskustvom koje je najgorče."
- Mudrost obuhvata i sjedinjava teoriju i praksu, pa se te metode ne mogu razdovojiti. Sve su prisutne u procesu sticanja mudrosti, osim imitacije. Od nje nema mnogo koristi. Ali, ima od inspiracije kada nas izvrsnost drugih podstakne da je i sami...
Црн, најцрњи
Весник лошег гласа
Неправедно оптужен
Поносна птица
Црног крила
А великог срца
Великог к'о небо
Којим поносно језди
И оком што стреља
Земљу што га мрзи
А којој се враћа
Нерадо, ал' увек
А Сунце га воли
Милује га зраком
Ветрови га носе
У висине пусте
Киша му умије перје
Месец му укаже пут
Једном ће свити гнездо
Негде високо горе
До самих звезда
И ближе Богу...