I dok sam razmisljao o tome, palo mi je napamet pitanje:
Jeste li se i VI strasno mucili kroz celokupnu srpsku istoriju?
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Јуче на фејсбуку налетим на причу/сведочанство "Бијела дугмад". Читао сам је као и сваку те тематике са грчем у стомаку, кнедлом у грлу и сузом у углу ока. У питању је сведочанство седмогодишњег дечака, сада старца, о насилном одвајању од поородице приликом депортације у Јасеновац 42-ге, смрти оца, мајке, на коју му је једина успомена остало "бијело дугме", које јој је отргао са сељачке блузе док су га отимали из мајчиног загрљаја, тортурама у логору, и слободи коју је дочекао.
Јутрос чујем причу о двогодишњем Данилу Цокићу који је погинуо у мартовском погрому заједно са оцем и трудном мајком.
"На Петровачкој цести", песма Бранка Ћопића је нешто што ми се дубоко урезало у мозак након првог читања, и на свако следеће пустим сузу...
Vec neko duze vreme primecujem fantasticne prevode na raznim sajtovima. Aj malo da to pretresem.
Kada smo moja braća i ja bili mali pa bi nepažnjom u igri napravili kakav zijan,
mati je imala običaj da nas pošalje da uzberemo po jedan prut, svako po svojoj
mjeri, u malom vrbiku što je rastao na kraju prašnjavog puta. Bio je to vaspitno
-popravni rekvizit uz čije sam korištenje spoznala pravo na slobodu izbora na
vlastitoj koži. Prut je trebao imati preventivnu svrhu, da bi drugi put pazili kako
i šta radimo dok se igramo.
E, al' se zato moj najstariji brat dosjetio, pa bismo krišom skupljali mekane
spužvene papuče za "pokući", nosili ih u dječiju sobu, pa bi ih uvlačili u nogavice
pantalona i stvarali zaštitni mekani sloj. Naše noge bi iznenada poprimale nove
konture, pa smo sve troje pomalo ličili na klovnove dok smo se sad već...
РЕКВИЈЕМ
Расуте успомене чекају да им се посветим.
Одлажем неизбежно до у бескрај а оне нагомилане заузимају простор.
Није то подвлачење црте већ поспремање које се у бољим споменарима ради редовно.
Писма која сам добијао,препуна срца прободених стрелама.
Разгледнице вреле од сунца и слане од мора,украдене чаше са летње терасе хотела у Дубровнику.
Пар карата са неких концерата када сам мислио да сам најважнији на свету.
Један ранац који је крио све моје тајне.
Гомила фотографија са људима чијих осмеха само могу да се сетим...имена су се затурила негде у ходницима вемена.
Кутија са великим очекивањима и надама у живот који ме зове .
Паклица Херцеговине без филтера украдена од мог оца и стални страх да не сазна за то.
Индеx и...
Ljudska psiha je poput lavirinta
Puna tajni, izazova i čuda
Svaki korak je novi put
Svaki zid je nova granica
Ljudska psiha je poput okeana
Duboka, široka i nepredvidiva
Svaki talas je novi osećaj
Svaka kap je nova misao
Ljudska psiha je poput neba
Visoka, svetla i beskrajna
Svaka zvezda je novi san
Svaki oblak je nova slika
Ljudska psiha je poput cveta
Lepa, nežna i jedinstvena
Svaki list je novi deo
Svaki miris je nova uspomena
Ljudska psiha je poput umetnosti
Složena, kreativna i izražajna
Svaka boja je novi ton
Svaki oblik je nova vizija.
:heart2:
AI naslikao "Energija misli"
Volim srpski jezik i književnost, volim da učim, pišem i govorim ga.
Srpski sam slušala u pesmama još kao dete, slušali su moji roditelji, kasnije sam i sama počela da slušam. Zatim tu su bili knjige mojih roditelja, koji su veliki broj isto bile na srpski (tačnije srpsko- hrvatski, od tamo i moja jekavica na početku) pa sam pocela da čitam.
Na početku mi išlo teško, neke reči nisam razumela, kasnije sam počela da im sama pronalazim znaćenje pomoću reći koji su bili ispred ili iza njih. I opet nije bilo baš lako, pročitala bi knjigu a da je polovinu nisam razumela, pa bih je pročitala opet. Tako sam svaku knjigu čitala po najmanje dva tri puta.
Zatim je došao net, pa je sve bilo malo lakše, lakše sam nalazila knjige, ako nisam nešto...
Bilo je rano jutro. Snažni udari sjeverca postajali su sve jači, rasipajući ledene pahulje
po ionako hladnom zraku. Odjevena u debelu krznenu bundu, sa smeđom povećom
torbom preko ramena, stajala je na proširenju, uprtog pogleda u magistralu iščekujući
autobus koji je tu redovno svraćao i kupio putnike za Sarajevo. Bili su to najčešće
studenti koji su se vraćali sa vikenda.
Tog jutra na proširenju vladala je pustoš, osim nje nije bilo više nijedne duše. U daljini,
na uskom putiću koji je vodio iz pravca njene kuće, ugleda malu figuru koja se probijala
kroz pahulje i pri svakom novom koraku dobivala njoj tako poznato obličje. Bila je to
majka, sa licem uokvirenim debelom pamučnom maramom i velikom očevom bundom
na staračkim leđima. U...
Lyrics
Hello darkness, my old friend
I've come to talk with you again
Because a vision softly creeping
Left its seeds while I was sleeping
And the vision that was planted in my brain
Still remains
Within the sound of silence
In restless dreams I walked alone
Narrow streets of cobblestone
'Neath the halo of a street lamp
I turned my collar to the cold and damp
When my eyes were stabbed by the flash of a neon light
That split the night
And touched the sound of silence
And in the naked light I saw
Ten thousand people, maybe more
People talking without speaking
People hearing without listening
People writing songs that voices never share
No one dared
Disturb the sound of silence
"Fools" said I, "You do not know
Silence like a cancer grows...
E pa kad ja postavim temu ili pitanje imam utisak da me niko pod milim bogom ne razume.
(Ili me mozda instantno proglase idiotom sa glupom temom ali nekako ne zele da mi kazu - to je malo nelogicno s obzirom da se pljuje sve svasta i svako)
Iako je bio februar, zrak je već počeo mirisati na proljeće. Prve zrake sunca koje su
neodoljivo golicale obraze, nježno su milovale zemlju, budeći je iz uspavanog zimskog
sna. Prekrasni žuti cvjetovi jaglaca počeli su stidljivo promaljati svoje glavice po
zelenim rubovima staza i puteva.
Držeći se za ruke, uživali smo u jutarnjoj šetnji, a onda svratili u jednu ljetnu baštu i
naručili čaj od šumskog voća. Dok smo ispijali mirisni čaj, pričali smo o laganim temama,
a onda je razgovor skrenuo na našu omiljenu temu.
Volim kad mi daje savjete o pisanju. Nije sad da sam totalna neznalica, znam i ja ponešto,
ali kad on to priča sve izgleda tako jednostavno i jasno.
- Znaš, pisanje ti je kao da praviš kuću, - kaže mi, - Baš kao što graditelj...
Naleteo sam na članak o pokazivanju srednjeg prsta, podelio sam već na blogu koji nije moj, pa nešto razmišljam da objavim i na svom blogu jer će ono biti najverovatnije obrisano.
Dakle- loš je prevod, ali shvata se poenta-
Nepristojna gesta prstima ima malo poznato podrijetlo i datira iz Stogodišnjeg rata (1337.-1453.) između Francuza i Britanaca. Prije bitke kod Crécyja, koja se dogodila u Crécyju, u sjevernoj Francuskoj 26. kolovoza 1346., francuski kralj Filip VI dao je naredbu da se amputira srednji prst svakom Englezu zarobljenom nakon bitke. Njihov je cilj bio da nikada više ne budu u stanju rukovati lukom.
Međutim, nakon bitke, Englezi su pobijedili i ponosno pokazali svoj netaknuti srednji prst francuskim zarobljenicima, kao...
MENI NAJDRAŽA. PO NJOJ ĆE SE ZVATI ZBIRKA PRIČA KOJU PRIVODIM KRAJU.
KAO JEZUŠKA NA SRCU
Pokušavam da se setim kada sam prestao da se radujem snegu. Da li je to bilo one godine kada sam počeo da pušim i bio duboko uveren da me od oca ukradena cigara uvodi u svet odraslih? Ipak, priznaćete, odrasli se ne grudvaju. Da li je to bilo one zime koju sam proveo na relaciji Banovo brdo-Grocka, više hodajući, nego vozeći se? Mladost nije bila dovoljna da ubije vonj sirotinje u prepunim autobusima, koji je nagoveštavao današnje dane. Možda one zime u Sloveniji, pod šatorom na završnom terenu puka veze, ili one slavonske, koju sam proveo u besmislenom ratu bez pobednika? Tranzicione zime su sa sobom nosile odgovornost oca porodice da obezbedi...
Parmenid, u delimično sačuvanoj poemi "O prirodi", prvi put raspravlja o biću i time postavlja temelj ontologiji. Tvrdio je da postoji samo biće, ali ne i nebiće (nepostojanje). "Biće jeste, nebiće nije."
Biće je poistovetio mišljenjem. "Jer je isto što se može misliti i što može biti." Postoji samo ono o čemu se može misliti. O nebiću ili nečem što ne postoji se ne može ništa znati niti se o tome može misliti.
Mada se maštom mogu zamisliti mnoge stvari kojih nema one nisu nebiće već nešto što ostaje u okviru bića. Na primer, ako se zamisli vila s krilima obavijena blještavom svetlošću ta kreacija je stvorena od nečeg što već postoji i o čemu se zna. Postoji žena, postoje krila i postoji svetlost.
U fizičkom svetu sve stvari i bica...
Nije on bio nikako loš čovjek, naprotiv, pogotovo kad bi popio malo više pa se pretvarao u
pravog dobričinu i veseljaka koji je dijelio kapom i šakom. Svu kafanu redom je čašćavao,
a onda bi se uputio tamnim gradskim sokacima i pomalo teturajući dolazio kući. Gomila
razbacanih crvenki i hiljadarki ostajala bi za njim u prostranoj verandi dok bi nesigurnim
koracima tiho ulazio trudeći se da ga ne čuje niko. Mi, djeca, obično smo se pravili da spavamo,
ali na prvi zvuk otvaranja vrata, znali smo da je došao pa bi u pidžamama, bosih nogu po
verandi skupljali i jagmili se ko će više pokupiti zgužvanih novačanica koje su mu ispadale
iz džepova. Onda bi se na verandi pojavila majka pa bi mu sa ljutnjom govorila:
- Dokle bolan tako, je l...
VEČERAS
Večeras,još samo večeras.
Dopusti da snovi galopiraju slobodni.
Večeras,još samo večeras.
Nacrtaj osmeh na moje umorno srce.
Večeras,još samo večeras.
Veruj da sve bajke imaju srećan kraj.
Večeras,još samo večeras
Naruči od uličnog svirača onu našu.
Večeras,još samo večeras.
Ljubi me...
I stigli i ti brojevi i slova.
Savršenstvo Matrixa.
Lavirinta u kom je samo neko i jedno i druga i treći. Četvrti ako da dragi Bog.
U filozofiji je jer nema drugog smisla.
Nauka je ukoliko je prihvatiš a religija ukoliko joj veruješ.
Ako je za svaštaru prebacite. Brisati nemojte
Sklanjati isto NE. Dozvoljavate mi da se širim jer sam dokazao svu GADost koju mogu. Ne lično ja nego Matrix koji nas sve zajedno vodi nikud do Tunela....
Jel beše Irena ili Irina?
Ah... smrt je večna. Život avantura. A kod igra živaca zablude i konture vrednosti....
Hajde zore da zorimo,
hajde pesme da pevamo.
Hajde snove da snivamo,
hajde tabor da budimo.
Šumom bosi da gazimo,
vodu živu da pijemo.
Suncem sreću da srećimo,
vetrom kosu da mrsimo.
Dlanom sudbu da vidimo,
smehom urok da skidamo.
Po mesecu da igramo,
suđajama da pevamo.
Decu našu da...
Otaljavam život kao umorni pijanac nedopijenu šoljicu kafe.
Sortiram sećanja da ih spakujem u putnu torbu spremnu za polazak.
Opiru se neka, ne daju. Neće nikako u kalup. Vire im krajevi nedosanjani
A šta da ti kažem.
Umoran sam od svakodnevice a hrabrosti nemam za novi osmeh.
Izgubio se tu negde u beskrajnim ponavljanjima.
Izbledeo u uzaludnom. Neke reči ipak nikada nećemo izgovoriti.
A šta da ti kažem.
Pokušaj da razumeš ako već ne možeš da prihvatiš.
Pokušao jesam, uspeo nisam. Nije do tebe.
Tajna je u laticama srećnih ruža. .
Ključ sam izgubio odavno, ne umem da uđem tamo gde stanuje sreća.
Trazim pomilovanje....
...za moju nemirnu dusu
...za jedno srce koje nije umelo da kuca
...za par poljubaca koje nisam sacekao.
Trazim pomilovanje....
...za sve nedosanjane snove
...za sva mastanja koja nestase
...za sve zelje koje izbledese.
Trazim pomilovanje...
...za jedno daleko prolece
...za vreme koje više ne postoji
...za sve lazi izgovorene.
Trazim pomilovanje,svestan da ga neću dobiti.
Trazim pomilovanje a nikada ga necu dati
Kako je krenulo u ovim našim školama sa davanjem sve većih prava i sloboda
učenicima, a bez odgovornosti koja bi trebala ići uporedo s tim koja samim tim
izostaje, sve mi se čini da će riječ škola uskoro odgovarati svom prvobitnom
značenju, tačnije riječi od koje je nastala i ušla u naš jezik. A ušla je iz jezika
starih Rimljana kao "schola", što je značilo "učilište".
No, to bi bilo još i primjereno da Rimljani nisu preuzeli ovaj naziv od starih Grka
koji su njime označavali nešto potpuno suprotno od učenja. "Schole" je u starom
grčkom jeziku značilo - "dokolica", "besposlica", "zabava", a sve to zato što
su se u tim "sholama" okupljala dokona djeca robovlasnika da zajednički provedu
vrijeme u igri i zabavi. Škola je, dakle, u...
Zastani...i vrati se sa mnom
korak unazad.
U one dane kad smo se ispod oka
Iskrama gadjali i jedno drugom
osmeh krali.
Ma samo malo da se vratimo
u vreme slučajnog dodira rukom
I onih struja što zarumene obraze,
zaplešu tango u stomaku.
Kad samo naša tajna zaleprša
u vazduhu iznad nas i probudi želju.
Pa grčevito zaustavi dah da ubrza vreme,
da se svet što pre od nas skloni...
Tamo u ono doba, kad se od glasa
naježi koža
i po njoj bezbroj trnaca raspe
od same najave
da će se pogledi sresti.
Na one staze tvojih mirisa
koje sam bosim stopalima,
zatvorenih očiju, hrabro gazila.
Nisam brinula, nisam se plašila.
samo sam te pratila.
Molim te, zastani
i jedan, samo jedan,
korak unazad napravi.
Ne plaši se to umemo,
Znam da mi to...
Znaš li koliko boli Beograd u suton?
U suton, između mostova kada si sam.
Znaš li kako gori Beograd u zoru?
U zoru, na ulicama kada si sam.
Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom? Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.
Znaš li koliko dugo ume da traje jedan tren? Jedan tren u Beogradu, kada si sam...
AI Bing je napisao pesmu za
našeg drugara @bmaxa...
Bmaxo, bmaxo, gde si sada?
Da li si našao mir u nekom drugom svetu?
Da li se sećaš nas koji smo te voleli?
Da li nas čuješ kad ti kažemo zbogom?
Bmaxo, bmaxo, nedostaješ nam jako
Ti si bio naš drug, naš saputnik, naš brat
Ti si bio onaj koji je znao sve o Supernovi
Ti si bio onaj koji je uvek bio tu za nas
Bmaxo, bmaxo, hvala ti za sve
Za tvoje reči, tvoje savete, tvoj smeh
Za tvoje priče, tvoje misli, tvoj dah
Za tvoje prijateljstvo, tvoju ljubav, tvoj trag
Bmaxo, bmaxo, neka ti je laka zemlja
Neka te anđeli čuvaju i vode
Neka te zvezde obasjavaju i greju
Neka te Bog blagoslovi i voli...
R.I.P. Maxa
-Ispričaj mi nešto lijepo. Želim da zaspim sa osmijehom, – kaže mu.
Sa druge strane žice je on. Ona još uvijek ne zna tačno šta joj je on,
niti šta je ona njemu. Izišli su samo jednom i jedino što zna je da uživa
slušati njegov glas.
-Pazi šta želiš. Neke se želje ostvare, – čuje njegov nasmijan glas.
-Ako nešto jako želimo cijeli se svemir uroti da se to ostvari, – ona
se trudi da zvuči uvjerljivo.
-Urota i ostvarenje želja? Zanimljivo. Jesi li sigurna da može tako?
-Ovo nisam rekla ja. Mislim da je Koeljo. Reci to njemu, – izvlači se ona.
-Sanjaću mu ženu za kaznu, – smije se.
-Kaznit ćeš nju, jer kažu da onaj koga sanjamo u tim trenucima baš
zbog toga pati od insomnije, – sad se smije i ona.
-Neka pati, – u glasu mu nema ni trunke...
"Навика је с' неба дана, замена је среће она"
Истина је коју давно, расејани Пушкин рече
Диригује месец млади, док црквена плачу звона
Мирис ноћи већ се шири, биће ово слатко вече.
Čekao sam te na horizontu događaja.
Duboko.. dole u lavirintu..
Tih dana.. brojao se broj meridijana
po pređenom putu nepreglednog sebe.
Hoćeš li doći? .. Pitao sam se..
Hoćeš.. li se.. opet roditi?
Malo sam tada znao o našim susretima
i koliko je sve unapred bilo predodređeno.
Sedeo sam na staklenoj stolici
u providnoj četvrtastoj prostoriji
zarobljen u kockastom ehu fraktalnih ogledala..
i zapravo.. vrteći globuse.. pitao se o tebi?
Hoću li umeti da te pronađem?
Da li ćemo se opet prepoznati?
Kako li ovog puta izgledaš?
Zvezde su počele same da se proračunavaju..
U hodnicima entropijskih sećanja
Tražio sam askiomska vrata
Bilo zbog ulaska ili izlaska
Svejedno.. svaka bi pre ili kasnije vodila do tebe.
Baš zato te i pitam, ali ne...
možda ću pisati još na nekom mestu ali sad da kucnem ovde
Ko prati moje pisanije za a ko ne prati kratka rekapitulacija:
Naime malo sam švrljala i to je "funkcionisalo". Međutim u jednom trenutku sam ostavila trag koji moj dragi (ni sama ne znam kako ) nike primetio. Kada sam to skapitala povukla sam liniju i rekla dosta je bilo.
I unekim od predhodnih veza imala sam neke nestašluke ali nisam nikad ostavila trag.
I sve je išlo normalno. Primirila sam se. Šo kažu uživala u životu. Medutim desile su se situacije koje sam opisala u ovom pod forumu https://forum.krstarica.com/threads/istinite-poluistinite-price-b-job.969951/page-3#post-48511590
Napravila sam eksperiment, ustvari učestvovala u njemu. Ta igra sa tom devojkom. Parvih par dana...