Moćna Melanholija

Moćna Melanholija
Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Stanje duše.. Velika dela su umetnici
svih vrsta napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,
od onih koja je stvorio kompozitor..pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.
Nema...melanholija ili seta je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođeni takvi.
U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne služe.
Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki nešto manje.Ako nista drugo
stvaramo u snovima. Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće koje budni nismo u stanju...
ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi
imenovali te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer duša tada govori..

Poli

 

[Poli46]

Mržnja ili ljubav ili nešto treće,sve to potiče sa našeg izvora.Veoma je lako otići do izvora
u trenutku kada smo besni,zaljubljeni ili kada nekoga mrzimo,jer tada je još sve vruće.
Lako je onda otići unutra,do duše...možemo pomoću te toplote,da uđemo duboko unutra.
a kada dođemo do hladne tačke,unutar nas...iznenada ćemo shvatiti da je to druga
dimenzija,da se drugi svet otvorio pred nama...i tada ćemo trčati kao malo dete..u susret sebi.
Kada bih mogla da se oslobodim blokada,koje su mi kroz život nametnute i da se
oslobodim štita,koji mi okiva celo telo...ne bi više bilo otrova oko mene, a imala bih
osećaj da me okružuje radost...blaga radost,vibracija radosti.To je moje telo uhvatilo
muzički ritam.Radost znači biti to sto jesam...živa,puna života,vitalna.Ta tiha muzika
koja se nalazi oko mog tela i u njemu...ta simfonija...to je radost.Telo se kreće sa
lakoćom.....kreće se kao reka..
Poli

 

[Poli46]

.A nije tako bilo uvek...naprotiv.Bilo je mnogo strasti i ljubavi,sreće i radosti na putu mom...
Dug je to put kroz vreme..traje. Nekad je kratko,kratko..a pokadkad se vuče ovako sporo
i nevoljno,a vreme jednako stoji...ja prolazim pored vremena,večnog i nepomičnog..
vukući noge kao misli moje što se sada vuku ovako i ječi mi u glavi,plače i zavija tužna
pesma,od iskona poznata ženi..Nije to ništa novo.
Poznato mi je..to je ona..mada se maskirala,obukla neke čudne haljine beskrajnih skuta
što lepršaju u prostoru uma..Znam je dobro,ne vredi maska...to je ona, melanholija
moja ..draga moja,ljubav moje duše..Ona mi i ovako preobučena daje snagu,i moć nad
teškim mislima,pretvara ih u materijalne,vidljive stvari..Gledam te oblike nezamislive
nekom,meni toliko bliske i drage,jer to sam ipak ja sama..ja,koju su otelotvorile ove misli...
melanholične a snažne.Dobro je. Tu sam...spremna i stvarna, promenjena,umivena..
ista ona koju tako dobro znam..Eh ta lepota i ljubav..to je moja duša koja peva i igra
mi u grudima..Težina je ostala tamo negde u vremenu...

Poli

 

[Poli46]

Moja Jelena i dalje hoda..poput mene

 

[Poli46]

Ja sam žena..moja briga je prirodna jer me vode emocije..i veoma sam osećajna.
Brinem šta će biti ako odbacim emocije...kako ću onda sa intenzitetom da osetim
bilo šta.? Nema razloga za brigu,jer znam da u meni postoji jedan dublji centar,
kome vođstvo nije potrebno,gde sam ja sama vodič,gde moje osećanje postaje
potpuno...i istinsko...Ali, žena je, ipak samo žena..i drhti kao prut.
Telo se sputava već vekovima. žene su učili da vode ljubav,a da se ne pomeraju...
voditi ljubav tako da je celo telo nepokretno i da je ljubav jedan lokalni događaj.
Žene su učili da leže mirno,skoro kao mrtvaci..jer pomeranjem izazivaju strah kod
muškarca,koji brzo gubi moć..a žena bi mogla da dozivi ekstazu.Na taj način
čuvao se ugled muskarca,jer žena je emocionalno moćnija sto se nikako nije
smelo dozvoliti...
Poli

 

[Poli46]

Želite li da živite kao lažni čovek? Unutra da nema ničega,da nekoga plašite,
nekoga činite srećnim..nekoga da ponižavate a nekoga da terate da vas poštuje?
Da li vi živite zbog drugih?
Hoćete li ikada pogledati unutra...u sebe? Ima li nekoga u kući ili ne?
Da li vas zanima da pronađete gospodara kuće,koja je vi.? Gospodar je tu..
možda spava....ali ga možete probuditi..I kada jednom probudite gospodara u sebi,
vaš život će biti ispunjen novim bojama,novom muzikom,novom igrom....
Postaćete živi po prvi put...
Poli

 

[Soradze]

Želite li da živite kao lažni čovek? Unutra da nema ničega,da nekoga plašite,
nekoga činite srećnim..nekoga da ponižavate a nekoga da terate da vas poštuje?
Da li vi živite zbog drugih?
Hoćete li ikada pogledati unutra...u sebe? Ima li nekoga u kući ili ne?
Da li vas zanima da pronađete gospodara kuće,koja je vi.? Gospodar je tu..
možda spava....ali ga možete probuditi..I kada jednom probudite gospodara u sebi,
vaš život će biti ispunjen novim bojama,novom muzikom,novom igrom....
Postaćete živi po prvi put...
Poli

da... o tome govori budizam... o reinkarnaciji za života... ne u sledećem životu.. nego u ovom...
pa ko shvati, taj je već probuđen...
grlim

 

[Poli46]

da... o tome govori budizam... o reinkarnaciji za života... ne u sledećem životu.. nego u ovom...
pa ko shvati, taj je već probuđen...
grlim

Znam draga Soradze

 

[Poli46]

Evo živim novi život po prvi put,čini mi se..a nije tako. Živela sam
različitim životima već u ranija doba..samo su sećanja bleda.
Vreme je velika gumica koja netragom briše..briše neumoljivo
sve ono što je bilo i što će verovatno ponovo biti..samo ja neću
nikada više biti ova ja..Nikada. Biće to neko sasvim drugi ..
Bogovi su tako hteli..Zaborav.. oni su nam dali moć zaborava..
Blagosloven je zaborav koji leči..koji oporavlja. Kažu vreme leči sve..
Možda je tako..mada možda i nije.
Ipak, već sam rekla da u prošlosti ne treba živeti..ali prošlost
te povremeno udari pravo u lice a ne nadaš se..Uvek te iznenadi
i nađe nespremnog..Pripremi se dušo moja..jaka si ti..ako nisam ja..
Slaba sam..priznajem tiho u sebi.
Poli

 

[Soradze]

Evo živim novi život po prvi put,čini mi se..a nije tako. Živela sam
različitim životima već u ranija doba..samo su sećanja bleda.
Vreme je velika gumica koja netragom briše..briše neumoljivo
sve ono što je bilo i što će verovatno ponovo biti..samo ja neću
nikada više biti ova ja..Nikada. Biće to neko sasvim drugi ..
Bogovi su tako hteli..Zaborav.. oni su nam dali moć zaborava..
Blagosloven je zaborav koji leči..koji oporavlja. Kažu vreme leči sve..
Možda je tako..mada možda i nije.
Ipak, već sam rekla da u prošlosti ne treba živeti..ali prošlost
te povremeno udari pravo u lice a ne nadaš se..Uvek te iznenadi
i nađe nespremnog..Pripremi se dušo moja..jaka si ti..ako nisam ja..
Slaba sam..priznajem tiho u sebi.
Poli
Pogledajte prilog 1099242

Poli, dodirnula si umetnost rečima...

 

[Poli46]

Poli, dodirnula si umetnost rečima...

„Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim,
hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga.“
Džon Lok (1632-1704)

 

[Poli46]

Ponovo otkriti svoju nevinu percepciju, preispitati svoje izvesnosti,
posumnjati u unapred određene tradicije, izbrisati beskorisne granice..
Težak ali ne i nedostižan cilj..mogu ja to i hoću.Treba raditi na tome..
uporno i hrabro. Uvek se mogu vratiti sebi,svom izvoru i kao i uvek u
životu uspeti mogu, jer to hoću..vratiti svoju percepciju života...
Volja je zakon po kome sam uvek radila..pa i sada je isto.
Isto je ali uvek je malo drugačije. Promena!
Krećem se u spirali. Prema gore..a svako iskustvo je jedan korak
naviše u mojoj spirali puta što se život zove..Još sam tu!
Očišćena ponovo..
Poli

 

[Soradze]

Ponovo otkriti svoju nevinu percepciju, preispitati svoje izvesnosti,
posumnjati u unapred određene tradicije, izbrisati beskorisne granice..
Težak ali ne i nedostižan cilj..mogu ja to i hoću.Treba raditi na tome..
uporno i hrabro. Uvek se mogu vratiti sebi,svom izvoru i kao i uvek u
životu uspeti mogu, jer to hoću..vratiti svoju percepciju života...
Volja je zakon po kome sam uvek radila..pa i sada je isto.
Isto je ali uvek je malo drugačije. Promena!
Krećem se u spirali. Prema gore..a svako iskustvo je jedan korak
naviše u mojoj spirali puta što se život zove..Još sam tu!
Očišćena ponovo..
Poli

Pogledajte prilog 1105337

Ne mogu da se otrgnem mislima koje me proganjaju...
Ljudi kao ti su ukras sveta...Ukras si i svoje loze koju
očišćena čistiš svojim vertikalnim spiralama....
Volim tvoju misao i duhovni mir koji širiš svojim pisanjem...

 

[Poli46]

A ja.... produžavam dalje utabanim stazama..
čineći ponekad male iskorake,koji me nakratko
učine srećnom..jer sreća su majušni trenuci,koje
treba uhvatiti,i uživati u njima..a onda opet na svoj put.
čekajući novi trenutak,čekajući svoju malu srećicu..
To me podsetilo da pokušavam ne uzimati ništa i nikoga
'zdravo za gotovo' i da shvatam da ništa ne traje zauvek
Znaci mi pomažu da prepoznam osobu koja ima poruku..
To otkrivam odjednom..neočekivano,ali prepoznajem.
Ipak..To je to.

Poli

 

[Poli46]

Malo o životu..par reči samo.

Život je samo jedna priča koja se odvija onako
kako je negde zapisano..Zna se početak,zna se
i kraj..Ono između početka i kraja to je putovanje.
Tu između te dve tačke,mi žureći živimo,rastemo,
volimo,patimo,stvaramo,rušimo i svašta još..
Ipak...
nemoguće je živeti samo srećan život,
samo život ljubavi..postoje tu i druge
životne zamke koje nam preokrenu
život naopačke u trenu,a posledice
ostaju i tište nas dugo,možda i zauvek..

Život je put na koji smo spušteni kad smo stigli na ovu planetu..
A zašto smo tu?
E...to je već pravo pitanje.Verovatno smo ovde sa nekom svrhom,
a život nam je potreban da otkrijemo svrhu svog postojanja ovde...
i dok tragamo,život odmiče,odmotava se..
Poli

 

[Neprilagođena]

Ipak...
nemoguće je živeti samo srećan život,
samo život ljubavi..postoje tu i druge
životne zamke koje nam preokrenu
život naopačke u trenu,a posledice
ostaju i tište nas dugo,možda i zauvek..

Jedan tren..
Duboki rez..
Sporo zarastanje i
Ožiljci koji su večni .Neki vidljivi , a oni drugi , brojniji-
Nevidljivi ..Samo osetni i prisutni u nama..

 

[Poli46]

Zna duša moja da nema spasa od novog dana..da je neumitna tuga svuda
oko mene..ipak probija se neka lepa svetlost i zasja na trenutke..greje me,
osvetljava moj put...Kuda?
Koračam lagano,ne osvrćem se..znam da si korak iza mene i sigurna sam.
Tvoj korak slušam..čvrst je,odlučan i znam..voliš me pouzdanom ljubavlju.
Čvrsta je to ljubav..srasli smo krećući se kroz život ovako bliski...i tada..
kad reči postanu suvišne,tada naše duše razgovaraju i grade ljubavnu priču
pletu mreže nitima emocija..i zadrhte kadkad kao niti paučine..nežno.
Poli

 

[Soradze]

Zna duša moja da nema spasa od novog dana..da je neumitna tuga svuda
oko mene..ipak probija se neka lepa svetlost i zasja na trenutke..greje me,
osvetljava moj put...Kuda?
Koračam lagano,ne osvrćem se..znam da si korak iza mene i sigurna sam.
Tvoj korak slušam..čvrst je,odlučan i znam..voliš me pouzdanom ljubavlju.
Čvrsta je to ljubav..srasli smo krećući se kroz život ovako bliski...i tada..
kad reči postanu suvišne,tada naše duše razgovaraju i grade ljubavnu priču
pletu mreže nitima emocija..i zadrhte kadkad kao niti paučine..nežno.
Poli

Srećnice...

 

[Poli46]

Slušaj me onda kada padne noć i nikog više nema...osim mene.
Slušaj me kad si okružen mnoštvom i kad zvone stara zvona grada.
Daj mi znak kad nestaneš u svakodnevici svojoj, a ja ću onuda proći ...
Niko neće videti koliko će me stresti ta samotna šetnja jer osmeha nema
Zaleđenog lica čekam tvoj dah..u ovoj tamnoj neprijatnoj noći iščekivanja.
Poslušaj me i kad nestane svetlost..jer mrak je veo iznad svih nas..
Tu skrivamo i ljubav i tugu i nedostajanje. Tu pod velom mraka mi smo jedno.
Slušaj me.......ima toga još...ššššš..ćuti.....
Poli

 

[Poli46]

Zanemela posmatram ,osluškujem...čekam..i sve sto čujem je tišina oko mene..
Ti ne daješ da naslutim tvoju prisutnost..Pritajila si se..Čekaš u nekom kutku.
ne dozvoljavaš mi pristup svojoj svetlosti, bez koje ne živim...ne postojim,nema me..
Znam da si plava,sa tragovima ljubičastog..jer mnogo je toga što si proživela
i naucila na ovom Svetu..
U mom telu si naučila stvaranje,maštu, imaginaciju,volju ..Kada odeš,kada me napustiš,sa poslednjim mojim izdahom moći ćes preneti iskustvo o tome kako
se u krhkom telu žene... krila velika snaga imaginacije i moć stvaranja..
velika ljubav..i toplina emocija..
Mržnju ćeš morati da naučiš u nekom drugom telu...jer u mom telu i mom umu
mržnje nije bilo..
Poli

 

[Poli46]

Ima jedna zemlja daleka..u njoj su rasuti biseri,divni biseri..jedan ovde,
nekoliko tamo i gle! Još jedan se sakrio,gotovo da ga zaboravim..
Biseri su moji prijatelji...vezani smo neraskidivim srebrnim nitima.
Dovoljno je da duša mog prijatelja zaigra,srebrna nit zatreperi,
i ja sam tu..tu sam za njega i za sebe,jer i moja duša ponekad
zaigra pri pomisli na nekog meni tako dragog..dragocenog bića.
Ali ipak
Ipak...
Treba mi malo nežnosti i razumevanja..naiđu takvi dani kada sam
više sama nego obično..kada mi se čini da je moja usmljenost
najveća na svetu. A znam da nije tako..
Mnogo je usamljenih duša širom sveta.
Zato nasmeši mi se,stisni mi ruku..zagrli me.

Poli

 

[Poli46]

Kako opisati ono neopisivo..ono što samo duša poznaje,ono kako duša boluje..
ono kako se duša raduje,kako plače,kako poskakuje srećna..kako vrišti?
Taj vrisak duše..Ne postoje te reči...
Naiđu dani kada ne mogu da se osmehnem..bez razloga vidljivog
površnom pogledu..bez pokreta,zaustavljena u vremenu..Čekam..
Duboko u mom srcu leži jedna moćna misao..voleti zauvek,dok udišem
mirisne snove,svaki udah donosi tvoj miris..misli se smenjuju
a snovi se nižu..Sanjam..
Zna duša moja da nema spasa od novog dana..da je neumitna tuga svuda
oko mene..ipak probija se neka lepa svetlost i zasja na trenutke..greje me,
osvetljava moj put...Kuda?

Poli

 

[Poli46]

Odupreti se..ne dozvoliti..
Ostati uspravan,ne saginjati se..samo lagano dozvoliti
životu da ide onako kako je bilo oduvek..
i pažljivo posmatrati svoj pad..Kuda?
Ti ne vidiš ništa..ne primećuješ promene..jer promene
su suptilne u meni su..Unutra.
Suviše su lične moje promene..nisu za tebe.
Sama sam i volim svoju samoću.
Znam..To ja sazrevam! Da,to je teško ali..Lepo je.
Poli

 

[Poli46]

Danima sve umire..periferija je uvek stara a središte uvek novo.
Duša je jednostavno večno mlada. Ona nema godine jer ne pripada vremenu i
njegovim zakonima.Ona pripada Izvoru,vrhovnom Kreatoru...i ona je čista svetlost,
Zato nikada ne treba reći da čovek ima dušu,..jer čovek je duša koja ima telo..a telo
počinje da stari od momenta rodjenja. Biće je večno mlado..duša je večna..
Pogled iz tame..
pogled iz samoće..prvi je korak ka pronalaženju smisla i svrhe života.
Treba zakoračiti u svoju samoću..ona je hram, mesto gde živi naš Bog..naša duša.
Kada jednom proniknemo u samu suštinu svog bića...otkrićemo da nosimo toliko
radosti,toliko blagoslova,toliko ljubavi...a bežali smo od svoje riznice.. Nismo
učinili pravi napor..Nismo mogli..Odustali smo.
Poli

 

[Poli46]

To odustajanje od sebe otrov je..ne treba ga uzeti..ne odustati nikad.
Možda će ozlede biti strašne i duboke..možda gotovo smrtonosne,ali
važno je..zapamtiti u svesti i još dublje u podsvesti..Ne smeš posustati!!!
To bi bio poraz..priznanje nemoći. Pogledaj! Krajičkom oka ili unutrašnjim
vidom pogledaj i hrabro produži teškim olovnim korakom što se lepi
za tlo..važno je veruj..odmaknuti se ,napustiti ovu mrtvu tačku..
i podići glavu visoko prema nebu,prema izvoru..i izgovoriti molitvu
Zahvalnosti životu.

Poly