Nije mi jasno a jasno je...

Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac
podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu
odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo.
Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom
Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova
nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da
smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen.
Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju
porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme,
progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I grune sve
na površinu..Zato se pitam zašto se množimo kao ovce..
Poli
camil_ressu_artindex_08.jpg
 
Kliknite za proširenje...
Odprilike znam...jasno mi je...Treba vratiti karmički dug da bi ponovo bila
ravnoteža u Univerzumu. Dobro!
Ali kako da sprečim ljubav...koja možda ne pripada toj mojoj misiji..?
Šta ako TO što ja volim NIJE ono što mi je namenjeno?
Sve je to varka, iluzija. To samo moj um, moj zemaljski um, još ne razume...ali ja
razumem. Lakoća tela kao lakoća duše...čistoća tela, uma i duše. Daleko sam,
neuhvatljiva i neshvatljiva nekim ljudima...bliskim a već dalekim. Važno je!
Ja prihvatam, shvatam i volim sebe ovakvu kakva jesam. To je važno!!! Jasno je.

Poli
143e9b3eb231642e98265534e5745761.jpg
 
Nisam se okrenula unazad,čak ni kada si mi preteći govorio..kada si
proklinjao dan našeg prvog susreta..nisam se okrenula. Bilo je to dobro,
bilo je to moje spasenje..nisam imala drugog izbora sem da ubrzam korak.
Kad sam stigla u kuću,zadihana..učinilo mi se da su se zidovi izobličili,a vazduh
pun očajnih duhova prošlosti..Pružila sam ruku tražeći sigurnost..a ona je
bila u mojoj drhtavoj nežnoj duši,tamo sam potražila zaštitu..čekajući
novi dan..Novi dan je potpuno nova priča..još neispričana,nezapisana..
neizgovorena..Dok ne izgovorim i ne zapišem priča ne postoji..Jasno je i sigurno!
Poli
aoDH7nx.jpg
 
Ovo je jasno..

Sloboda????

Bila mi je draga dok je nisam obesila o neko tuđe neveselo lice...tvoje lice
I tako se pomešala sa noćnom aveti slutnje i saznanja...da smo nesavršeni.
Noć je.
U osvit dana, ništa se promenilo nije... ništa, pa ni život....ne ni život se nije promenio...
Ostalo je sve ono čega si se bojao dok si me gubio....svakodnevno pomalo smo se udaljili
Nema tu odgovora, a nema ni pitanja........praznina je potrajala i skamenjena ostala u
podnožju lažne nade, lažne ljubavi...izneverenih snova i pričanja zašećerenih bajki...
Zato što.....sloboda zamotava ljubav u šareni papir neizgovorenih reči i gomilu šarenih laža...
Ipak nije mi baš sasvim jasno.

Poli
d86695e2f3e261e1f66bdc8e4a48e5cc.jpg
 
Poli46:
Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac
podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu
odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo.
Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom
Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova
nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da
smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen.
Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju
porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme,
progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I grune sve
na površinu..Zato se pitam zašto se množimo kao ovce..
Poli
Pogledajte prilog 883675
Kliknite za proširenje...
Ovo je tačno, istinito i tako bolno...
Ja sam rodila dve dušice koje sam pustila u ovaj užasan svet...
ne smem da mislim o ovom grehu...
 
"Pokušaji da pošto poto pokažeš kako si u toku sa spoljašnjim svetom,
neminovno vode ka ugušenju, ka gašenju svog sopstvenog unutrašneg...
jedinog bića. Žao mi je, ali to nije moj izbor, nije moj način...nije moj svet..
To je krik duše moje...nemi krik..vičem bezglasno. Ja sam nešto drugo i
drugačije i Jesam SADA. Interesovanja su moja drugačija, moj način je
drugi način. Život mora da je nešto više..
Svoj život živim SAMA....."




Moje reči, moje misli ...Poli 🖤
 
Poli46:
Mirišeš mi na lubenicu danas..onako sveže a slatkasto i omamljujuće.
Miris leta na tvojoj koži..još jednog leta koje smo proživeli zajedno.
A sećam se leta, kad su mi suze krenule same.
Kliknite za proširenje...

Još uvek osećam miris jabuka i pokošene trave, ne ovih jabuka i ne ove trave...Oni mirisi su bili drugačiji...Takvi su ostali u meni...Mirisi sećanja...
 
Poli46:
U osvit dana, ništa se promenilo nije... ništa,pa ni život....ne ni život se nije promenio...
Kliknite za proširenje...
Život se posle izvesnog vremena , posle naših određenih godina ---ne menja...ne menja se više..On samo prolazi.
Kada prolazi tiho i mirno , dobro je ....
Ali obično, dok prolazi, huji kao olujni vetar ili nabujala reka koja nosi kamen i drva slomljena sa sobom..Divlja,besna voda koju ne zaustavlja ništa....
Mi...Stojimo kraj rasturenih korita...I gledamo ...Samo gledamo nemoćni...
Život se ne menja....
 
Leptirici danas...jasno je
Kažu život piše romane...ma neee, mi pišemo roman a život je u nama. MI smo ti koji
stvaramo staze kojim ćemo se kretati...kojim ćemo koračati. Ono izvan nas, to je nešto
drugo, to nije život. Život smo mi a ono izvan nas je samo kulisa, scenario kuda ćemo
prolaziti hodajući tako...putem što se zove život.
Kretati ćemo se tako sve dok ima daha...dugi udah i još duži izdah...diši diši...hodaj dalje.
Putem dugim kao život...dobijaćemo rane i ožiljke i nastavljati dalje.
Treba nam samo namera i volja..i onaj prvi korak, a onda koračamo dalje. Zastajkujemo
i oklevamo birajući kojim putem treba ići, gde je manje prepreka...i tada se javljaju dileme.
Hoćemo li lakšim i kraćim putem, ili težom a dužom putanjom? Biram srednji put.
Ne,ne...nije to zlatna sredina...to je umerenost, jer treba spoznati i priznati svoje mogućnosti.
No kako bilo...ja još koračam...udaah, izdaaah...pa ponovo! JOŠ sam na putu...putujem.

Poli

25110.jpg
 
Očajni smo danas, patimo, osećamo otuđenost, kao da smo iščupani iz korena.
I prirodno je što želimo da ponovo oživimo svoje korene, da procvetamo.
Osećamo se kao kukavice...Plašimo se. Možemo mi da ne gledamo
istini u oči, ali to je naša realnost, naša istina. Strahom od istine ona neće nestati...
Velika je hrabrost prihvatiti svoj kukavičluk...jer sve sto poričemo, što bacimo u
podsvest, vraća se...kao bumerang... Ali tu je i bes..
Učili su nas da nikada ne budemo besni...mislimo da bi osoba koja nikada
nije besna, trebalo da je puna ljubavi... Eto tu grešimo, jer takva osoba nije
u stanju da voli. Ta dva osećanja idu zajedno u paketu. Osoba koja voli,
ponekad je i besna. Ali taj bes je lep, jer proizilazi iz ljubavi... Bićemo
zahvalni za taj bes, jer znamo da smo voljeni...Jasno je bar nešto.

Poli
1NUkeHi.jpg
 
U predvečerje kada je na zemlji mrak a nebo još osvetljava
sunce udaljeno...viđam neke male ptice koje strelovito lete...
gotovo ih pogledom ne možeš uhvatiti. Lete munjevito tamo-amo.
Potraje to desetak minuta, a onda kad tama zavlada nebom...
ptice nestaju ili ih ne vidim više. Da li to one prate sunce na počinak,
ili je taj njihov let ljubavni ritual...ritual udvaranja, to ne znam.
Nepogrešivi zakoni prirode, grle sva svoja bića...zagrljajem noći...

Poli

12745892_1007866799285519_2997173043603608217_n-jpg.733853
 
"Ne znam a i znam, sve je to u isto vreme, mislim da kad ništa ne znaš, u stvari sve znaš.."

Ovo sam pročitala negde..nije ni važno gde..ali mi nije jasno, zašto uporno tražimo
neki smisao u svemu..stalno tražimo objašnjenja za neobjašnjivo. Nemamo mi tih
mogućnosti...to je jasno, jer nije nam dato da proniknemo u tajne postojanja...u one
božanske zamisli...kako da proniknemo i da razumemo ono što se ne vidi, u ono
što je neuhvatljivo oku..мы опускаемся, мы рабы божьи. Zato iako nisam zaluđenik
vere, znam šta su Bogovi sakrili od nas...ISTINU.
Da li bismo je podneli, kad bi znali?

Poli
VM_vrouwen343Catrin Welz-Stein (.jpg
 
Ipak..
čovek se vezuje za male stvari,za sitne pažnje,voljenih svojih..za trenutke sreće,ma koliko
su kratki bili. Volimo iako možda nismo voljeni istom snagom...ali mi se vezujemo...
i tako zaboravljamo sebe. Ko smo?..šta smo..Silazimo s puta prema sebi..hodamo ka
drugima..sebe smo zanemarili..izgubili smo sebe..
Moram se okrenuti..moram krenuti k sebi..i otkriti sebe sada.Ne okretati se za prošlim
vremenima..sačinjenim od sitnica,nisu one važne..treba otkriti svoje biće ponovo...
jer kroz život ,u međuvremenu izgubila sam samu sebe...ali duša moja ostala je čista,
netaknuta...
vratiću je onakvu kakvu sam je dobila...
Poli
PLlEReI.jpg
 
Poli46:
Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac
podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu
odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo.
Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom
Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova
nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da
smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen.
Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju
porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme,
progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I grune sve
na površinu..Zato se pitam zašto se množimo kao ovce..
Poli
Pogledajte prilog 883675
Kliknite za proširenje...
 
Poli46:
Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac
podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu
odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo.
Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom
Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova
nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da
smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen.
Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju
porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme,
progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I grune sve
na površinu..Zato se pitam zašto se množimo kao ovce..
Poli
Pogledajte prilog 883675
Kliknite za proširenje...
Zapravo je suština vrlo jednostavna i jasna. Ta golema patnja h muka koju opisujete, zapravo je samo umišljena i proizvod obsesivnog bavljenja samim sobom i sažaljevanja nad sopstvenom tragedijom i beznadjem. Ako se uzme u obzira ovaj život i ovaj svet kao jedan jedini i želi se ovdje sve nadoknadit upotpunit i razračunat, onda je to tako kako ste opisali. Pa onda zaista ova egzistencija nema nikakvog smisla…medjutim ako se uzme naš cilj i konačnoca u obzir, a to je život poslije smrti…i polaganje računa i svodjenje računa pred Gospodarom nebesa i zemlje, onda tek shvatite kolka vam je milost i blagodat podarena u toj emociji i svaki detalj života našeg dobija drugu dimenziju. Uskoro ćemo svi napustit ovaj svijet, bez izuzetka…pa kakva je to patnja koja je vremenaki ograničena? Prava iskonkna i istinska pagnja ili nagrada je samo ona trajna, vječna! Molim dragog Bog, Gospodara Svemoćnog, da nas učini od onih koji su zahvalni i koji dobra djela čine…amiin. A vaš rezon na kraju, da se ne bi trebali razmnožavat jer život nije života vrijedan…pa dragi moji, baš to je i cilj takve ideologije, da ne vjerujemo u Gospdara nebesa i zemlje, i da zaboravimo na blagodati koje su nam ukazane i ugovor koji smo dužni ispuniti na ovoj zemlji. U konačnici robovi ovosvjetskih dobara i sopstvenih strasti skončaju tako, prestanu da se razmnožavaju i nestanu sa lica zemlje…poniženi i tegiban život žive u žaljenju samog sebe i sopstvene tragične egzistencije u beznadju i neznanju. Hvala drago Bogu, Gospodaru Svemoćnom, koji je iz samo njemu poznatih razloga nekim svojim robova darovao mudrost i razumijevanje, pa im u srcu stanuje strahopoštovanje prema Stvoritelju i vjerovanje u život poslije ovog života…svako dobro vam želim. Molim Njega Uzvišenog da uputi sve dobre ljude i uvede naa u edenske bašte gdje ćemo vječno biti srećni…amiin
 
fauler:
Kada malo kritički razmislimo dolazimo to toga da taj Stvaralac verovatno ne postoji tako da to je dobra osnova od koje bi mogli da krenemo da istražujemo bukvalno bilo šta
Kliknite za proširenje...
Čovjek koji vjeruje da je biološki oganizam i da ne postoji duša koja je osnova vjerovanja u Gospodara nebesa i zemlje…taj čovjek je gori od životinje. I kazna takvome je poniženje i patnja na ovome svijetu i nestanak njegovog potomatva. A na Sudnj danu će tek dobiti ono što je zaslužio. Ovaj život nema nikakvog smisla ako ne postoji život poslije ovog života…a neko baš to želi da vjerujemo i da neatanemo poniženi i nesrrćni.
 
Bulumbać:
Čovjek koji vjeruje da je biološki oganizam i da ne postoji duša koja je osnova vjerovanja u Gospodara nebesa i zemlje…taj čovjek je gori od životinje. I kazna takvome je poniženje i patnja na ovome svijetu i nestanak njegovog potomatva. A na Sudnj danu će tek dobiti ono što je zaslužio. Ovaj život nema nikakvog smisla ako ne postoji život poslije ovog života…a neko baš to želi da vjerujemo i da neatanemo poniženi i nesrrćni.
Kliknite za proširenje...
prduckaj
 
Bulumbać:
Zapravo je suština vrlo jednostavna i jasna. Ta golema patnja h muka koju opisujete, zapravo je samo im u srcu
Kliknite za proširenje...
Razumem ja tebe vrlo dobro,samo ti ne razumeš mene. Tvoja razmišljanja i promišljanja
su dogma na koju ja ne obraćam pažnju..Već sama reč VERUJEM koju ti zastupaš,meni
nije dovoljna. Ja moram da ZNAM. I zato što NE ZNAM,ja ne verujem..već pišem ovde
svoja razmišljanja..Kome se sviđa nek čita ovo spontano štivo,a kome ne, neka slobodno
iznese svoja razmišljanja..a možeš i da otvoriš svoj Blog sa svojim razmišljanjima.
 
Poslednja izmena:
Bulumbać:
Zapravo je suština vrlo jednostavna i jasna. Ta golema patnja h muka koju opisujete, zapravo je samo umišljena i proizvod obsesivnog bavljenja samim sobom i sažaljevanja nad sopstvenom tragedijom i beznadjem. Ako se uzme u obzira ovaj život i ovaj svet kao jedan jedini i želi se ovdje sve nadoknadit upotpunit i razračunat, onda je to tako kako ste opisali. Pa onda zaista ova egzistencija nema nikakvog smisla…medjutim ako se uzme naš cilj i konačnoca u obzir, a to je život poslije smrti…i polaganje računa i svodjenje računa pred Gospodarom nebesa i zemlje, onda tek shvatite kolka vam je milost i blagodat podarena u toj emociji i svaki detalj života našeg dobija drugu dimenziju. Uskoro ćemo svi napustit ovaj svijet, bez izuzetka…pa kakva je to patnja koja je vremenaki ograničena? Prava iskonkna i istinska pagnja ili nagrada je samo ona trajna, vječna! Molim dragog Bog, Gospodara Svemoćnog, da nas učini od onih koji su zahvalni i koji dobra djela čine…amiin. A vaš rezon na kraju, da se ne bi trebali razmnožavat jer život nije života vrijedan…pa dragi moji, baš to je i cilj takve ideologije, da ne vjerujemo u Gospdara nebesa i zemlje, i da zaboravimo na blagodati koje su nam ukazane i ugovor koji smo dužni ispuniti na ovoj zemlji. U konačnici robovi ovosvjetskih dobara i sopstvenih strasti skončaju tako, prestanu da se razmnožavaju i nestanu sa lica zemlje…poniženi i tegiban život žive u žaljenju samog sebe i sopstvene tragične egzistencije u beznadju i neznanju. Hvala drago Bogu, Gospodaru Svemoćnom, koji je iz samo njemu poznatih razloga nekim svojim robova darovao mudrost i razumijevanje, pa im u srcu stanuje strahopoštovanje prema Stvoritelju i vjerovanje u život poslije ovog života…svako dobro vam želim. Molim Njega Uzvišenog da uputi sve dobre ljude i uvede naa u edenske bašte gdje ćemo vječno biti srećni…amiin
Kliknite za proširenje...
Blago tebi!
:heart2:
 
Jasno je da..

Žena poseduje više ljubavi...ali tu postoji i druga strana.Muška strana uma sačinjena
od logike,..muški princip..dok je ženin um sačinjen od svega nelogičnog...to nije opasno,
samo je pogrešno i može se ispraviti.Zato je put srca lep,a opasan.
Druga strana ljubavi je ljubomora.Ako se žena okrene mržnji i ljubomori,sva lepota
ljubavi umire...i u ženi ostaje samo otrov.Ona će zatrovati sebe,i sve ljude oko sebe...
jer srce je jako osetljivo..lako ga je povrediti.
Poli

305870378Lawrence Alma-Tadema – Spring Flowers.jpg
 
Eto..ponovo to duboko ne razumevanje. Duboko kao najdublji bunar.
Da li mi to govorimo različitim jezicima ili iz nas govori strah?
Zar se toliko bojimo za svoje životiće..ili brinemo samo o svojoj
dobrobiti. Možda je to odbrana od stvarnosti..beg u sebe ili nešto
iskonsko. Dva pola se razilaze na sitnicama..na beskrajnim glupim
sićušnim razlozima..i uvrede bez oklevanja, hitro bace strelicu..
ali ona ne pogađa više tako duboko,jer znam i shvatam tvoj ogromni
strah i drhtaj nad ovozemaljskim..Ne boj se,tu sam.

Poli

Christian-Krohg-Madelaine-1883.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top