Quantcast

Moćna Melanholija

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Moćna Melanholija
Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Stanje duše.. Velika dela su umetnici
svih vrsta napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,
od onih koja je stvorio kompozitor..pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.
Nema...melanholija ili seta je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođeni takvi.
U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne služe.
Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki nešto manje.Ako nista drugo
stvaramo u snovima. Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće koje budni nismo u stanju...
ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi
imenovali te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer duša tada govori..

Poli
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
O umetnicima

Da progovorim malo o umetnicima,kakvi smo to mi ljudi? Ovo činim sada,po prvi put na ovom Forumu,jer me je na to nagnala lepa, sažeta misao koju sam negde pročitala...
"šta mislite o forumašu iznad"
Citiraću je kasnije.Ne postoji umetnik koji je nadaren samo za jednu umetnost,samo jedna je
najjača, tu se mi kroz tu umetnost ili još neku...izražavamo,ali mi smo zato zahvalni posmatrači
i uživaoci u svim drugim vrstama umetnosti.Uglavnom nismo glupi i za druge oblasti života,
ali nas to ne zaokuplja previše.Kada umetnik,u ovom slučaju ja Poli,kao slikar sakupim u sebi energiju,tad misli moje koje kao u slučaju ove noći, traže da izađu iz moje duše i uma,ja
pristupam belom platnu,i bez pripreme,skice...zamisli silovito kreću... špahtlom nabacujem boje
i dok to radim slika se pojavljuje sama.Poneki kritičari kažu da slika nije završena,ali za mene
jeste,jer to je sve što je bilo u meni i mojoj duši...i nikakva naknadna dorada,nikad se nije dogodila..
Zato ja ne mogu da kopiram svoje slike,jer svaka je nastala u dahu, samo u tom trenutku.Tako je
kod mene i u pisanju. Više mi leži proza, tu imam širinu.Rime me ograničavaju..i nikad nisam
volela poeziju ni romantiku.Mi umetnici,oni kojima pripadam,nismo baš previše druželjibivi,više
živimo svoj unutrašnji život,ali eto ponekad je potrebno ponešto reći o sebi..posle ovoliko vremena

Da ona misao je bila.. @Poly "Tiha umetnicka dusa koja daruje sve nas "

 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Ljudi ne vole sami sebe.Definitivno.. To im ne pada na pamet. Lako je voleti neprijatelja; ali je vrlo
teško voleti samoga sebe. Dobro poznajete svoju ličnost,znate sebe... kako biste mogli da se volite? Međutim, osoba koja može da voli samu sebe, može da voli i druge ljude. Kad zavolite sami sebe,
onda ćete biti dužni..bićete sposobni da volite svoje neprijatelje i sve druge ljude. Ako možete da
volite sami sebe, onda ispunjavate osnovni uslov ljubavi.. Samo iz takve ljubavi izranja mir.
To je ulaz ....
Poli
7f6756135aded183957476a0565799e3.jpg
 
Poslednja izmena:

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
45.471
Melanholija jeste jedno od lepih osećanja ...Topla je , sanjiva i lelujava , gotovo lagana kao pero ...
Imam mnogo takvih trenutaka , a oni sa samoćom i onom tišinom u sebi , stvaraju neki posebni , samo moj svet ...
Ona ima miris , ima svoje boje ....Te boje su svakome ko poznaje melanholiju -drugačije ...
Moj kolorit je u nijansama sive ...nijansama boje zemlje ....
Ali...Može , udružena sa nekim drugim osećanjima da poprimi drugačiji oblik , ume , ako je slabija , da klone , popusti pred tim drugim osećanjima ....
Tada izgubi toplinu . postaje hladna , a boje se gube, išćčezavaju ...
Ono što bi stvarali , postaje samo nešto što bismo želeli da stvaramo ...
Melanholiju treba negovati , uživati u tom spokojstvu i miru koji ona nudi , ali nikada joj se ne predati u potpunosti , ne postati zavisan od nje ....
Biti lepršavo setan , biti leptir i stvarati , leteti , ćutati i postojati .......
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Biti lepršavo setan , biti leptir i stvarati , leteti , ćutati i postojati ..... @Vlad Dragulija :heart:

Ali ono što nam je Tvorac dao,i što potiče od njega samoga,to je ono što nas odvaja od svega što
nas okružuje na ovoj Planeti ...izdiže nas na duhovni nivo,na kome se mi dobro osećamo i gde smo slobodni.Tu stanuje ljubav,stvaralaštvo,kreacija..ma koliko bila sitna u odnosu na Stvaraoca,ipak je za nas najznačajnija sposobnost koju posedujemo...Um.... i srce,kuda smo mi ljudi smestili dušu,a ustvari niko ne zna gde je duša,jer je ona nematerijalna.Dakle Um i Srce ne mogu da govore međusobno,jer se ne razumeju.Mozak čavrlja,planira,kocka se životom,bavi se naukom,"spašava" Planetu...dok srce-duša
govori jezikom Univerzuma,putuje zvezdama,razgovara sa mudrim dušama,savetuje se sa Tvorcem i šapuće intuitivnim jezikom svom telu,nama(pogrešno)...dakle razgovor duše i uma je nemoguć.
A melanholija ili italijanski,meni posebno draga Malinkonija,je emocija duše,velike snage,verujte veće
od konstrukcije uma..

 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Divan je dan a ja sam tužna.Tuga je emocija koja na sreću prolazi brzo kao i sve druge emocije.
Sve je prolazno i u toj prolaznosti,prodje nam život,a mi to jedva primećujemo...A treba živeti,jer
ovo iskustvo nece nam se više nikad ponoviti..nikad.Mozemo živeti ponovo,ali to neće biti ovaj život,
niti cemo biti svesni da nam je duša ista ona koju sad imamo.Moj prijatelj ne želi da razume,nije da
ne moze...on ne želi.Jer velika je istina ono sto sam gore napisala,samo ljudi nisu spremni da prihvate istinu..i uvek se bore za neke maglovite,nedokazive stvari..i dok to čine,zaboravljaju da žive,a život se desava bili mi toga svesni ili ne. Eh prijatelji moji život je divan ali mi krivudamo..zastajkujemo..
tražimo...bauljamo,dozvoljavamo sebi emocije..a u ovom vremenu trebalo bi da se okamenimo,
da bi preživeli......

 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Kada su svi glasovi odsutni,unutrašnje biće podstiče nas u tišini na odredjenu akciju,
u odredjenom smeru.Ne dolazi u vidu reči,samo je nemo uputstvo.Nema glasa unutrašnjeg bića.
Zato,kada svi glasovi utihnu,i kada zavlada potpuna tišina,unutrašnje biće u stanju je da nas
uzme za ruku i da nas pokrene.To je momenat kada se treba prepustiti,i dozvoliti mu da
nas povede kuda god hoće...Uvek će biti trenutaka kada smo nesrećni.Pa šta!
Ima ljudi koji su nesrećni i koji još nikada nisu osetili ni trenutak sreće..
Mi imamo sreće..Čak i u svojoj tuzi treba da se setimo da ona neće trajati zauvek.
I zato ne dozvolimo da nas tuga poremeti..Ostanimo mirni.Poput dana i noći,ima trenutaka
radosti i trenutaka tuge..to je dualnost prirode..Prihvatimo to kao činjenicu,sve je prolazno....
Poli
 

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
45.471
Poli,
Blog ti je predivan , tako obavijen tišinom i senkama.I daje onaj prijatan osećaj ušuškanosti i udobnosti .
Smiren , opija i unosi spokojstvo ...Gotovo sedativno ...Opuštajuće...

1608631682211.png






"Divan je dan a ja sam tužna."(Poli)

Da.Ali ta tuga podstaknuta melanholijom ne primećuje taj dan kao lep.
Ona lepotu vidi iznutra i možda bi joj kao neki spoljni ambijent ,
Više odgovarao onakav kakva je i ona sama:tiha , pomalo izbledela i neprimetna ,
A opet dovoljno moćna da stvara i da bude tu .Obojena svojim bojama koje ne vrište i nisu nametljive
I znane su samo onome ko nju samu u sebi nosi.

"Miluje misli.
Iz duše proviruje .
Ćutke....
I voli
Ples išaran senama.
Dok igra sa njima
Ona je potpuna.
Svoja.
Slobodna .
I tako predivna.
Ne govori.
Ne smeta.
Sama je
U svom svetu gde svetlost
Stidljivo miluje njenu srž...."

Z.D.
Ovde.Sada.Sebi.
2020
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Dobro je istraživati značenje reči melanholija i shvatiti,da nama ljudima,koji smo mnogo
kompleksnija i suptilnija bića,od bilo kakvog pa i najsjajnijeg kompjutera,jer smo ga ipak
mi stvorili.
Čak i u romanima Pekića..1999,i Atlantida,nisu rešeni problemi mašina-čovek.
Zato "googlaj" po sebi,jer ti si taj koji zna odgovore.Životna čestica je u nama,a to znači da
znamo odgovore na sva božanska,stvaralačka pitanja,ali moramo govoriti dva jezika...
jezikom Uma,i jezikom Duše,koju smo mi ljudi, smestili u srce.Ta dva jezika i energije
se ne poznaju,jer potiču iz dva sveta.Um ili razum,je materijalna kategorija..
i sve ono što volimo oko sebe i što razumemo je materija.Dakle i mi potičemo kao i stena,
biljka, životinje(?) isključivo sa Zemlje i u zemlju se vraćamo,ciklusom kako je Kreator osmislio...
Ali ono što nam je Tvorac dao i što potiče od njega samoga,to je ono što nas odvaja od svega što
nas okružuje na ovoj Planeti ...izdiže nas na duhovni nivo,na kome se mi dobro osećamo i gde smo slobodni.Tu stanuje ljubav,stvaralaštvo,kreacija..ma koliko bila sitna u odnosu na Stvaraoca,ipak je
za nas najznačajnija sposobnost koju posedujemo...Um.... i srce,kuda smo mi ljudi smestili dušu,a ustvari niko ne zna gde je duša,jer je ona nematerijalna.Dakle Um i Srce ne mogu da govore međusobno,jer se ne razumeju.Mozak čavrlja,planira,kocka se životom,bavi se naukom,"spašava" Planetu...dok srce--duša govori jezikom Univerzuma,putuje zvezdama,razgovara sa mudrim dušama,savetuje se sa Tvorcem i šapuće intuitivnim jezikom svom telu,nama(pogrešno)...dakle razgovor duše u uma je nemoguć.
A melanholija ili italijanski,meni posebno draga Malinkonija,je emocija duše,velike snage,verujte
veće od konstrukcije uma..

 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Daleko sam..mislim da sam u nekoj drugoj stvarnosti..jer otvaramo usta, a ništa ne izgovaramo..
samo mislimo da izgovaramo...vidimo jedno drugo,a tišina je..Gledam u dubinu,i još dublje...
tamo gde vlada večita tama i nenarušena tišina..tamo gde nisam krocila i tražim te.
Tražim ono nevidljivo,neopipljivo JA
Sasvim nepoznata duša..duša mračnog čoveka,podeljenog izmedju neodlučnosti i nazovi ljubavi..
koju nazivam sebičnost..duša sitnog i nesigurnog čoveka..sa njom smo dušo moja provele život.
Belo..belo ..sve je belo ..na meni,u meni..samo preteći pratioci oko mene,što se kradom vuku
za mnom crni su..kriju se u izmaglici..što obavija svet u kom živim i trajem..
Uzalud dolaziš u snove moje..uzalud ulaziš u moje dane, nekadašnja ljubavi moja hladne duše..
Zelena su opet polja,kao i pre..samo su bez mirisa,bez treptaja..zaleđena su u onom
vremenu,koje se neće vratiti..Procvali su cvetovi đurđevka u mojoj bašti..ali su bez
mirisa..kao da su umrli onog dana..a ti nisi primetio ništa..moju suzu na obrazu i drugu
koja puni moje oko zeleno..Čekaj,sad sam se setila, Da..to je samo simbolika zelene boje
jer....zar niko ne vidi?Moje suze zu zelene...Kao smaragdi..kotrljaju se niz moje lice.
Kako ne vidite?
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
biti slep..prva pomisao nam je na čoveka sa belim štapom..ali ne mislim na to slepilo,već na ono
koje čovečanstvo ima a da to ne zna.Slepi ljudi hodaju ulicama,posmatraju svet oko sebe,ali ne vide.
Slepi ljudi se bave naukom,dobijaju priznanja, vode ratove..stvaraju umetnost..pišu knjige,tako slepi..Vode ljubav..
Stvaraju decu,koja će takođe biti slepa kroz nekoliko godina..Jer ne rađamo se slepi..već nas treniraju,uče nas kako da gledamo slepim očima..Privikavamo se polako i zaboravljamo svet
koji smo upoznali u ranom detinjstvu..I tako teče život,dok jednog dana ne postanemo poput dece,
i ponovo progledamo..misleći da smo negde drugde,ne poznajući svoj svet,u kome smo tako lepo živeli....slepi..
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Kad se rodimo zakoračimo u voz. Susrećemo se s ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom
celog našeg putovanja. Na primer, naši roditelji. Nažalost, istina je sasvim drugačija. Kad tad,
oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva.
Međutim, u voz su u međuvremenu ušle druge osobe koje će nam biti jako važne - to su naša
braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje ćemo sresti i zavoleti u svom životu.A onda nam se
pridružuju neka mala bića,potpuno nove duše u malecnim telima...i mi ih neizmerno volimo,
nadajući se da ćemo s njima provesti život..To se zaista i ostvaruje,jer sad smo mi putnici
koji silaze sa ovog voza što se zove život...
Ovo je naša stanica....
Poli..ps. ovo mi je ukradeno i kruži negde okolo internetom.
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Male smrti nam se dešavaju svakog dana..u nama i u prirodi oko nas.Šta je spavanje,
nego mala smrt..Nema nas,nismo tu umom,svešću..a duša luta svojim putevima,radujući
se se slobodi.Njeni su putevi neznani nama smrtnicima,jer to su putevi besmrtnih.
Umiru naše ćelije svakodnevno..zamenjuju ih neke nove,potpuno nepoznate..
Da li su uvek dobronamerne,prema našem telu...to ne znamo.Možda imaju sposobnosti
da nam naude..Nemoćni smo,ne upravljamo tim dešavanjima.
Kad lišće počne da žuti,rumenilo zameni mrtvilo ...priroda polako umire ..i spava.
Dok ona tako spava u njoj se dešavaju procesi,kojim ona ne upravlja i nije ih svesna dok
spava.To su pripreme za ponovno rađanje i onda jednog jutra ukažu se prvi znaci novog života..
Priroda se budi..Panta Rei.
Poli
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Kako sam mogla znati,kad sam nežno spuštena na tlo,da sam u stvari tada stavljena na put..
Kako sam mogla naslutiti koliki je put predamnom i šta to uopšte znači:biti na putu...
A značilo je.
Bio je to moj put,upoznavanja,opipavanja,traženja,put saznavanja,pa put sazrevanja..
A, da..bio je tu i jedan zasebni uporedni put,put ljubavi..Tim putem sam nekoliko puta išla,
nekoliko puta zalutala i nastavljala dalje svojim glavnim putem..
Još uvek hodam tim uporednim putem koji zovemo Ljubav...
A onda ,kada se moj glavni put toliko raširio i stvorio mnoge puteve,morala sam da biram
pravi...Još uvek se pitam,da li sam izabrala pravi.U to vreme već sam umela da se krećem
i duhovnim putem,koji je vodio iznad onog glavnog,mada sad više nisam sigurna u to
koji je put glavni...
Put materijalni, ili duhovni put..Krećući se u snu duhovnim putem,videla sam,kako izgleda
moj saznajni,životni ,materijalni put...Bio je toliko razgranat,poput delte Nila,da sam se
uplašila kako ću,kada se približim toj delti..tim meandrima..znati kojim ću putem...
Ali nekako sam znala,da će to već doći samo bez mog uticaja..Hodajući, stvorila sam porodicu,brak,karijeru,imala mnoge uspehe i neuspehe i šta da vam još kažem?
Još sam na putu..tu sam, još hodam..Ponekad se pokolebam,a onda nađem snage
u sebi i nastavim ..Eh vidite tu na tom putu mnogo može pomoći instikt..a na onom duhovnom,ljubavnom..emotivnom putu..intuicija..meni su pomogle i evo još putujem...
Poli
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Iz prijateljske duše....

Hiljade misli jurcaju nam kroz glavu,hiljade ideja, niko nam ne može suditi zbog
toga..sve dok misli ne postanu dela.Sve dok maštamo,kreiramo u glavi..misli su
samo naše.Onog momenta kada izadju slobodno iz naše glave,one postaju
autonomne i žive svoj život.... mi više nismo njihovi vlasnici.Onog momenta
kada izgovorimo ili napišemo svoju misao,svoju ideju..gotovo je!One se munjevito
šire ,tumače se,citiraju..i rastu.Nekada u našoj glavi rodjena mala, sitna misao
može da poprimi opasno obličje..i da nas mnogo povredi..
Mora postojati napor i počnite od tog napora,ali budite svesni da morate sve to
da ostavite iza sebe...i tada će doći pasivna svest,a ona donosi prava čuda.
Kada dodje pasivna svest,um više nije tu...i otkriva se prava suština našeg bića...
samo je potrebno da učinimo mali napor... treba da se opustimo i treba da znamo da
za naš unutrašnji svet,naše biće..nije potreban nikakav napor,već samo opušteno.
Opustimo se..Udah..Izdahhhhhh
Poli
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Gde god uđete vaš um je ušao pre vas...Kad odete kod prijatelja,kad ga zagrlite,vas um ga je
zagrlio pre vas.Uvek je koračić ispred,nikad ne kasni..
To vaš um vrši probu.Pre nego progovorite, on uvek ispita šta da se kaže.Pre nego nešto
uradite ili ne uradite, on proba.Um je uvek korak ispred vas...a to je stalna prozračna
prepreka između vas i svega oko vas.
Zato susret nikad ne može da bude stvaran,istinit,jer je uvek nešto između...a to nešto nikad
ne možete da ukonite..Ljubav se odigrava prvo u umu.Scenarija ljubavna se ispituju.
Sve ima značenje.Mozda nije očigledno, možda ne može da se objasni.Toliko toga će ostati
neobjašnjeno još dugo vremena.Što su dublja osećanja,to je dublja i skrivena istina.Što je
razgovor racionalniji to je manja mogućnost da se istina otkrije,..jer um je u stanju da dokaže
samo beznačajnije istine.Dublje istine razum nije u stanju da dokaže.....To samo duša može.
Kad um zaspi i ispusti dizgine..duša nam kroz snove šapuće sve..lepo je sanjati sa dušom.
Poli
 

Poli46

Legenda
Poruka
59.352
Milion suza isplakanih i još toliko a možda i više...onih progutanih,slankastogorkog ukusa...
Još milion jecaja..glasnih i onih bezglasnih,onih što zastanu u grlu..stežu i guše,zaustavljaju
dah.Mnogo uspešnih i bezuspešnih pokušaja..i promašaji..promašaji..
Ali, to je Život,da TO je život..
A onda preispitivanja svojih postupaka..kako? zašto?
i setim se,da je među tim suzama,bilo i nešto malo radosnica,a jecaji su bili poneka
utišana emocija u zanosu usputnih,a i večne ljubavi moje...
happy

Susreti prijatelja,dočekane zore zajedno..u dubokim razmenama filozofija,ličnih i onih
Ničeovih.Tu i tamo ukršteni mačevi oko Bulgakova i Peljevina..ili istočnjačkih filozofija..
a onda opet nazad u svoj život..svoje bogatstvo ,svoje milione svega i svačega.zgužvanog i pretvorenog u običnu kašu.. kolaž u milionima sličica..HEJ!!!al' bi to bio dobar kolaž!
happy

Još nije kasno a nije ni prerano da stvorim takvo delo..Materijala imam na milione..a imam
i još dovoljno života...MISLIM!
Poli
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.