Evo zanimljivog štiva: Džoni Keš je jednom zahtevao da se Krisu Kristofersonu, koji je u to vreme bio domar za Columbia Records, dozvoli da sedi na jednoj od njegovih sesija snimanja. A sve je počelo tako što je Kristofersonu zabranjeno snimanje Džonijevih sesija...
Evo kako je to prepričao Kristofferson: „Jednom sam zamalo dobio otkaz jer je nekoliko tekstopisaca prekinulo sesiju i pokušavali su da mu ponude gospel album. I iz nekog razloga me je žena koja je bila sekretarica producenta okrivila što sam ih pustio unutra i pokušala da me otpusti.
I tako je sledeće noći moj šef sišao i rekao: „Mislim da ne bi trebalo da ideš na Džonovu sesiju večeras“, što je za mene bilo srceparajuće jer sam živeo za te sesije snimanja.... Ali...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Miralem, moj drug iz osnovne škole, je bio običan autoprevoznik,
ali njegova ljubav prema hrani i humoru pretvorila ga je u influencera.
Svoju karijeru influencera započeo je sasvim slučajno.
Kako je bio prisiljen hraniti se po raznim destinacijama u koje je vozio
robu, jednog dana objavio je fotografiju porcije ćevapa koju je jeo u
Travniku, inače poznatom univerzitetskom gradu u BiH. U objavi je
napisao da je to najbolja desetka u tom studentskom gradu.
Fotografija je brzo postala viralna, a Miralem je dobio mnogo pozitivnih
komentara u kojima su tražili fotografiju više.
Sljedeća destinacija sa koje se javio Miralem bila je Jablanica.
Pogađate, postavio je fotografiju porcije sočne jagnjetine ispečene
na žaru. Najbolja i naskuplja...
Voz je prolazio kroz nepregledne tamne predjele, samo su se u daljini
nazirala slabašna svjetla. U vagonu je bila samo ona. Vraćala se iz druge
smjene. Izula je cipele i stavila noge na sjedište preko puta. Glava joj je bila
na naslonjaču sjedišta. Lagano ju je hvatao slatki drijemež. Škripa vrata
na vagonu je trgnu.
-Bićeš moja, il' ničija, - iznenada začu glas.
Nije bila sigurna da li je to bio stvaran glas ili tek odjek škripe vrata u njenom
umornom umu. Podigla je pogled i ugledala muškarca kako stoji na vratima
vagona s neobičnim sjajem u očima.
-Večeras ćeš biti moja, il' ničija,- ponovio je, ovaj put s neskrivenom požudom.
Osjećala je nelagodu u stomaku, ali nije željela pokazati strah.
-Oprostite, ali mislim da ste me zamijeili...
Могао бих ову причу да почнем са "Било једном..." или на неки други начин, верујте не би то променило ништа.
А знао сам их баш читавог живота. Не, нисмо се ми дружили нешто претерано, само смо живели у истом месту, истих година. Некако су увек били заједно. Када кажеш ОН подразумевало се да ту негде буде и ОНА. ОНА је била "мамина принцеза" а он није умео да буде "битанга". Волело их је цело место, чинили су да се сви осећамо бољим него што у ствари јесмо. Били су наши Ромео и Јулија, само смо сви заборавили да та прича има трагичан крај. Посвађали су се баш онако како то иде у лошим љубавним романима, око неке ситнице које се више нису сећали ни они сами. Ја сам, не желећи, био сведок тога и једини сам који памти. Не, нећу Вам рећи...
Svaki put kada bi ulazila u kuću iznova je osjećala radost jer je
znala da će je kao i uvijek sa neizmjernom ljubavlju dočekati još
u hodniku. Bio je to jedan od razloga što je i ona njega toliko
voljela. Susret u hodniku bio je uvijek topao i ispunjen nježnošću.
Pogledao bi je svojim krupnim zelenim očima, a ona bi se topila
od emocija za njega.
No, ovaj put ga nije bilo. Iznenađena, brzim koracima krenula je
prema dnevnom boravku. Zatekla ga je na kauču. Njegov pogled
lutao je prema prozoru kroz koji su prodirale raskošne sunčeve
zrake. Čuvši njene korake, okrenuo je glavu i pogledao je svojim
zelenim očima. Bilo je nečeg tajanstvenog u tom pogledu, nečeg
što nije mogla da razumije. Bio je tu, ali nekako drugačiji.
-Uplašila sam se za...
"Јеbi gа matori, nije moralo ovako da bude. Mislio sam imamo vremena al eto. Rasipamo ono što bi trebali da štedimo. Sve više mi nedostaješ, valjda sam tek sad shvatio šta si me pitao i šta je trebalo da ti odgovorim. Sećaš li se onog dana kada si kupio prva kola. Da, onog dana kada si ih prao u dvorištu a sva deca iz zgrade se okupila oko tebe. Nemaš pojma koliko sam te taj dan mrzeo. Ti si bio samo moj tata i to su bila samo naša kola, šta su oni uopšte tražili tu. Nisam želeo i nisam mogao da siđem, rasplakao bih se a učio si me da muškarci me plaču. Možda bi sve bilo drugačije da jesam. Muškarci imaju prava na tri suze, tog dana prva je ostala neisplakana, duboko u meni. Nisam naučio da se izborim za ono što mi pripada i to me je...
Od troje djece, on je bio najmlađi. Sticajem okolnosti njegove dvije starije sestre poslije
nesretnog rata otišle su daleko iz Bosne, zasnovale porodice i ostale tu živjeti, a on
je ostao sam sa starom majkom. Otac je bio davno umro, još mnogo prije rata. Od njega
mu je ostala mala radnja za popravku kućanskih aparata, a on nastavio porodičnu tradiciju.
Jednog dana majci reče:
- Majko, ja bih se ženio. Djevojka je sa sela. Lijepa je i vrijedna. Iz poštene je kuće, a
meni je to najvažnije.
Majka ga je gledala na trentak. Potom je dohvatila cigarete sa stola i jednu zapalila,
zagledavši se u neku nevidljivu tačku. Trajalo je to neko kraće vrijeme, a onda je napokon
progovorila :
- Dovedi je sine, napravit ćemo pravu svadbu.
On je osjetio...
Lana je otvorila oči. Sunčeva svjetlost već je uveliko bacala svoje svijetle sjene po
zidovima spavaće sobe. Druga strana kreveta bila je prazna, ali je odisala toplinom.
Čaršaf je bio zgužvan, a na jastuku je bilo blago udubljenje. Bosih nogu, uputila se
prema dnevnoj sobi. Njen muž Emir već je bio budan, a pred njim na stolu bila je velika
džezva i dvije šoljice za kafu sa cvjetnim motivima.
-Dobro jutro Lana,- nasmiješio se kad ju je ugledao.
-I tebi Emire,-promrmljala je Lana.
Sjela je preko puta njega, privukla džezvu i u šoljicu nasula kafu.
Za razliku od Emira koji je odmah nakon buđenja bio dobrog raspoloženja i spreman
za nov idan, Lana nikako nije bila jutarnji tip. Trebalo joj je najmanje sat vremena da
profunkcionira. No...
"Planinska ruža" - scenario za priču.
Lyra je naizgled bila sasvim obična devojka. Živela je na veoma
nepristupačnim mestu planinskog masiva u današnjem vremenu..
Nikad nije imala kontakt sa civilizacijom, kao što su mobilni telefon,
kompjuter i slično. Slušala je dedine priče o gradovima ali u njima
nikad nije bila.Roditelji su joj stradali u snežnoj lavini, pa ju je
odgojio deda. Zbog godina sve se teže kretao pa je Lyra brinula o
njemu i o kući.
Kad bi imala vremena i kad bi bilo lepo vreme koje se veoma često
menjalo u planini, šetala bi prirodom i družila se s divljim životinjama
koje se nje uopšte nisu plašile već znatiželjno prilazile. Kod kuće,
Lyra je po ko zna koji put čitala jednu malu biblioteku od pet-šest
prastarih...
Da li se ikad setimo trogodišnjeg, okrvavljenog dečaka iz ratne Sirije
i njegovih, par trenutaka pre smrti reči "Sve ću da vas tužim Bogu"?
E... izgleda da nas je tužio...
I ne samo on...
"Sve ću da vas tužim Bogu"...
Koliko je potrebno puta ponoviti ovu rečenicu da bismo svaki put dospevali
u njeno sve dublje značenje i da bismo, prestrašeni sasvim, dospeli do njenog
najdubljeg smisla?
Bože, zar je ovaj dečak morao da ode na nebo da bi ti ispričao koje zlo vlada
svetom i ljudima? I, koliko je posle njega još miliona dece otišlo na nebo i
reklo ti kakvi su ljudi?
Prema apokalipsi koja nadire, izgleda da su nas sva deca tužila Bogu...
💔💔💔
Sine Mišo, ja ne viđe na svijet veće budale, da više radi protiv sebe, do tebe :mrgreen:
Doći će dan,
sudi će tvojem životu
i biće brzo.
Osetićeš hladnu oštricu noža
naježiće se uvela koža,
u plamenu vatre
telo će ti goreti,
a ubrzo i prah
vetar će odneti.
Nestat će tvoja lepota,
tvoj će otisak da ćuti,
u poslednjem činu
zemlja će da udahne
svu tvoju veličinu,
dobro ili loše
kad budeš pao
ostaće samo ono što si drugima dao.
Sujeta potajno
uguši će plamenom
tvoju izgubljenu dušu.
Čarobnjak je opalio oprugu i fliperska loptica je poletela na vrh a potom se odbila o graničnike koji su je federima bacali levo desno otkucavajući deset poena po udaru. Kakva lucidna igra pomislio je a onda rukom udario fliper pažljivo tako da on ne titlira. Loptica je imala konstantnu težnju da ga prođe, da ga pobedi da ga ponizi.. on se zapravo sve vreme samo tu branio.. ali kapija je bilo svuda i sve je oko njega svetlelo i nije mogao da isprati kuda je sve ta loptica letela. Evo ga odskočni prag. Grrr, ode loptica na novi nivo. Tu je trebalo poskidati tri kartice. Eh, ispade.. i evo već je sve preusmereno ka sporednom izlazu.. kako li se samo tako brzo loptica našla tu. Prolete loptica, ništa on tu nije mogao. Samo je prošla pored...
...
Borovi su planinske masline
Pokraj starog bora
u pozi Gautame
sklopljeno ruke cute
u tom su razgovoru
same
Prolaze kolone mrava kao u
mimohodu
okrecu se i poklone
nesto sto je strano
rodu njihovome
Osjecam proboj
moga Sunca
i zraka mu dvoboj
spusta se oko mi
srca
Iz spustenih grana
kaplje svjetlost
...kaplje oko rana
sto rastu kao u aprilu
cupaju bole i tako ...
u svom stilu...
Није баш згодно да се вијамо по Character Mapi Windowsa, па сам помислио да је овде згодно место да се напабирче сви словни знакови који су потребни за преписивање текстова написаних на старословенском језику српске редакције, српскословенском и рускословенском језику српске редакције, славјаносербском.
У овом се напору надам да се варваронагињућа Администрација неће опет о ме огрешити као што су то учинили када су на све текстове форума применили филтер који је из свих мојих објава уклонио латинични јат, испеглавши га латиничним симболом е. https://forum.krstarica.com/threads/kako-se-cita-mrkaljev-jat.861781/
Елем, коме треба, одавде може да ископира знакове за преписивање старих српских текстова, а ја ћу списак постепено...
“Kada me tuga napadne, ja je zagrlim čvrsto, time je zbunim i ona me ostavi na miru.
Dakle, zagrljaji su uvijek ispravna stvar”.
Tuga, ta paučinasta emocija skrivena iza osmeha, steže nas i davi, izbija nam dah i boli nemerljivom jačinom. Nosimo je kao teret, borimo se sa njom, zadaje nam udarce i grlimo je kao spas. Saživimo se sa njom i onda nas pusti, ostavi, nestane i vrati se bez najave, udari nas kao teška hladna zimska kiša, zaledi nas u momentu, vraća se kao bumerang i sigurna je kao godišnje doba, neminovna je.
U tuzi tražimo spasenje, grlimo je i stežemo iako nam zadaje bol. Ona nam je skrovište gde se krijemo od sebe samih. Za nju krivimo sve.
Boli i menja nas. Menja nas iz korena i bez obzira što je krijemo iza osmeha ona...
Napolju je padao čisti bijeli snijeg. Damir se pripremao za noćnu smjenu. Radio je kao
poslovođa u firmi koja se bavila proizvodnjom namještaja.
-Ljubavi, da ti zapakujem piletinu za večeras ako budeš gladan,- bila je to Selena koja
se oglasila iz kuhinje.
-Može,- čuo se Damirov glas iz predsoblja u kojem je navlačio zimsku pernatu jaknu.
Sačekao je minut da Selena donese vrećicu sa hrskavom pohovanom piletinom čiji se
ugodni miris širio po njihovom malom stanu. Damir je obožavao Seleninu kuhinju. Bila
je pravi virtuoz u kuhanju, kreativna, maštovita i uvijek u potrazi za novim receptima.
Imala je izvrstan osjećaj za okuse i mirise, a sve što je pripremala bilo je uvijek jako
ukusno. Kuhanje je za nju bilo više od puke pripreme hrane...
Велики двокрилни кухињски прозор гледа на улицу. Погледом доминира стражња, северозападна страна, старе католичке цркве обложене браон каменом са високим звоником и високим витраж стаклима. Црква је углавном затворена и само понекад се огласе упорна звона за вечерњу мису за велике празнике.
Десно низ улицу која се стрмо спушта само су још две куће и иза се виде непрегледна поља.
Лево од цркве је ред гаража и прозор погледом обухвата још једну кућу.
Улица је, иако једна од две централне у селу, мала са свега неколико кућа. Куће су беле, двоспратне са оштрим крововима и маленим уредним двориштима без ограда.
Туда, поред тог прозора радним данима на сваких сат времена пролазе два аутобуса, најчешће празна тек по нека дечја глава се види у...
Stari, slepi marinac greškom zaluta u bajkerski bar za sve devojke.
Pronalazi put do barske stolice i naručuje Džek Danijels.
Nakon što je tamo neko vreme sedeo, vikne barmenu: 'Hej, hoćeš da čuješ vic o plavušama?'
Bar odmah potpuno utihne.
Veoma dubokim, hrapavim glasom, žena pored njega kaže:
„Pre nego što ispričaš taj vic, mislim da je pošteno, s obzirom na to da si slep, da znaš pet stvari:
1. Barmen je plavokosa devojka sa bejzbol palicom.
2. Izbacivač je plavokosa devojka.
3. Ja sam 6 stopa visoka, 175 funti plava žena sa crnim pojasom u karateu.
4. Žena koja sedi pored mene je plavuša i profesionalni dizač tegova.
5. Dama sa vaše desne strane je plavuša i profesionalni rvač.
Sada, razmisli ozbiljno, da li još uvek...
Uplatio meni muž za novogodišnju noć jedan listić za bingo.To je kod nas tradicija
za Novu godinu. Inače, ne igramo mi te igre na sreću, ali eto to nam dođe kao razlog
da pogledamo novogodišnji program na TV koji inače sam po sebi svake godine
liči kao jaje jajetu.Sve neke iste Hanke Paldum i drugi metuzalemi. Ima tu i Ceca,
Mica i još sličnih cica maca. Doduše, ove godine je bilo i osvježenje, neka Prijevićka
iz Srbije. Ja za nju čula tek nedavno kad je pisalo u novinama da je ovdje kod nas
dva - tri puta zaredom napunila dvoranu Zetru. Kažu da je isto bilo i iu zagrebačkoj
Areni. Izgleda da ja nisam u toku sa tim novim trendovima u muzici.
Elem, zavrti se onaj novogodišnji bubanj i pođoše izlaziti brojevi. Ja gledam čas
listić, čas...
Na Zemlji postoji tajanstvena vrsta muškaraca, poznata pod nazivom "Samci". Oni su heroji svakodnevnice
koji se dobrovoljno svakodnevno suočavaju sa različitim izazovima života bez prisustva ženskog roda.
U naporima održavanja života, Samci često upadaju u zamku ovisnosti o tehnologiji. Njihovi telefoni i laptopi
postaju produžetak njihovog bića, od aplikacija za kuhanje do onih za traženje izgubljenih čarapa. Izgubljeni
u svijetu bez žena i smjernica o tome kako uključiti veš mašinu, ukloniti neidentificiranu mrlju na košulji, riješiti
misteriju izgubljenih ključeva i drugih nepoznanica, vječito su osuđeni na tutorijale na You tube.Često se može
čuti da Samci tvrde da su uz te tutorijale pravi virtuozi u kuhinji, no, istini je bliža...
Na stolu, u trpezariji je bila večera koja se već odavno ohladila. Ena je sjedila u dnevnoj sobi u kojoj je
bilo prigušeno svjetlo, a po zidovima su se ocrtavale plavkaste sjene koje su dolazile sa ekrana televizije
koja je bila potpuno utišana.Tišinu je prekinuo zvuk mobitela koji ju je obavještavao o prispjeloj poruci.
Ruke joj zadrhtaše dok je uzimala mobitel. Ekran osvijetli njeno lice dok je čitala riječi koje su se poput
noža zabijale u njeno srce.
"Ne čekaj me, neću doći, ni večeras, ni ikad više. Imam svoje razloge.."
-osjeti kako je zapekoše oči od suza dok je prelazila preko ekrana svog mobitela.
Suze pođoše da joj klize niz lice, a riječi su odzvanjale u njenom umu. Spusti mobitel na stol, potom sjede
na kauč uzevši malo...
Javila se meni moja nekadašnja cimerka Bilja sa Sjevernog pola. Tu je stigla sa nekom ljekarskom
ekspedicijom da liječi Eskime. Poslala mi sliku na kojoj je ona i nekoliko Eskima, a oni niski, jedva
nešto malo više iznad njenog pasa.
-Eto te k'o Snježana i sedam patuljaka,- napišem joj ja.
Smije se Bilja.
-Vala da znaš da je ovdje k'o u bajci, u kakvom tamnom vilajetu. Imamo punih 23 sata mraka, - kaže
mi.
-Draga Biljo, šta onda radite za taj jedan dragocjeni sat svjetlosti? Vjerujem da ga iskoristite baš
ekonomično.
-Kako ko. Ja neki put odem do obale sa prijateljima na pecanje.
Ja se mislim. Znam da je pecanje za muškarce. Rijetko kad sam čula da je neka žena pecala, osim da
je upecana. Kažem ja to svojoj Bilji. Ona se opet smije...
Bila je s njim na kratkoj kafi, onako, da ga udahne da joj bude dovoljno
do vikenda kad će se ponovo vidjeti.
-Daleko si mi, - kaže joj dok privlači njenu stolicu sebi.
-Neću ja bolan niđe, - ona će na to.
-Nećeš, ne dam ja,- miluje je riječima.
-Što ne daš,- već na pola istopljena pita.
-Zato što je moje, a moje ne dam nikom.
Atmosfera između njih topla, poput mirisne šoljice kafe.
-I kako si mi ti?,- pita ga ona.
-Kako mogu biti kad je moje kraj mene,- gleda je sa osmijehom.
Ona se smije. Iz očiju joj iskri ljubav.
-Kako ću bolan bez tebe do vikenda?
On je nježno uhvati za ruku i prisloni je na svoje srce.
-Evo,- kaže. -Ovdje si ti uvijek sa mnom.
Ona zatvori oči i osjeti toplinu njegovih grudi.
-Volim te,- prošapta.
-I ja tebe,-...
Mladi par se uselio u novu kuću.
Sledećeg jutra dok su doručkovali, žena je videla komšinicu kako kači veš napolju.
„Taj veš nije baš čist, ne zna da pere kako treba. Možda joj treba bolji prašak.
Muž je samo gledao, ćuteći.
Svaki put kada bi komšinica okačila veš da se osuši, mlada žena je imala iste komentare.
Mesec dana kasnije, žena je bila iznenađena kada je videla lepo čisto pranje na žici i rekla svom mužu: „Vidi, konačno je naučila kako da pere. Pitam se ko ju je tome naučio?“
Muž na to odgovara: "Jutros sam rano ustao i oprao nam prozore."
Naravoučenije
Nemojte prebrzo osuđivati druge, posebno ako je vaša perspektiva života zamagljena besom, ljubomorom, negativnošću ili neispunjenim željama.
Sretnem ženu koja može bez muškaraca
Zato što je u njoj objedinjeno i muško, i žensko, da ne pati da po svaku cenu ima nekoga
Ili da neko nešto treba da joj obezbedi, reši, pokloni
Ona je ta koja poklanja
Iako dama, kao da je život oslobodio mita o pojavi princa na belom konju
Od koga, najčešće, ostaje samo konj, a često ni to
Ne gubi vreme na čekanju, nego radi svoje i ostvaruje se na drugim poljima
Negde u sebi nekad razočarana, više puta ostavljena
Ali to je nije oslabilo, naprotiv, učinilo je još jačom
Da kroz život ne hoda kao kroz kakvu bolnicu tražeći lek za svoje rane
Ne, više ponosno, smelo
Zamara je kada joj neko pomene brak, papire, zakletve
Iako je zbog drugih, mnogo puta prisustvovala, svesna koliko je to daleko od nje...
Isus nije rođen 7. januara a ni 25 decembra.
Evo zanimljivog dokaza o tome kada je rođen Isus, što svakako nije moglo da bude zimi! Kada je Božji Sin došao na svet, evo šta se dešavalo: „A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada“ (Jevanđelje po Luci 2:8). Ovo nikako nije moglo da se događa u decembru ili januaru pošto su pastiri u Palestini silazili sa planine najkasnije do prve polovine oktobra i zatvarali ovce zbog hladne kišne sezone koja nastupa u drugoj polovini tog meseca. Primetićete da sama Biblija (u Pesmi nad pesmama 2:11 i Knjizi Jezdrinoj 10:9,13) dokazuje da zima u Palestini donosi kišu, zbog čega je sasvim izvesna nemogućnost da pastiri spavaju na otvorenom u decembru ili januaru...
Viršle iz kioska PKB-a. Cenim da nema nikoga od više od četrdeset i pet ko je kao dete posetio Beograd, makar i na jedan dan, a da ih nije probao. Za one mlađe - to je par viršli u mekoj kajzerici, sa razvodnjenim senfom ili bez njega. Sve u svemu, ništa posebno. Štaviše, prilično obično i patetično. Žal za mladošću i opravdanje za sve poraze i razočarenja, koja smo kao kamenje tovarili u ruksak uspomena. Nije isključeno, ali nije ni mnogo bitno za ovu priču. Nisam sociolog, ni istoričar, a ni političar kome bi viršle bile lajt-motiv, u kampanji za poslaničko mesto. Ima tu nešto dublje. Nešto što me muči svih ovih godina, a odgovor nikako da odgonetnem. U godinama koje su sledile, sazdan ovakav kakav sam, teran animalnim, prepuštao sam...
Kod mene, u moje selo, na blogu mores pisati sta hoces. Ja sam npr nedavno pisao da sam kupio Nutri Bulet. I opisao sam kako mi je to super i da mi je sad zivot kvalitetniji. Tako isto pisem kako radim na skeli, koliko je to opasno i da vise takve poslove necu uzimati. Takodje pisem da volim da pravim hljeb, rucak itd itd. Sve obicne zivotne teme. Ja ne znam pisati poeziju, dzaba kad nemam talenat za to. A mens cini ovdje se uglavno to pise. Ako vama to smeta, onda nista ...
Naletio sam na vrlo zanimljivu pjesmu koju mozete poslati svom shefu :D
f-you boss I am late
Negdje iza sedam blogova, sedam Instagrama i sedam facebooka živjela je jedna princeza.
Jednog jutra ustala je iz svog kreveta prilično neispavana. Iako je imala udoban madrac od
memorijske pjene cijelu noć nešto ju je strahovito žuljalo. Od lošeg sna na licu su joj se
pojavili strašni podočnjaci tako da je morala odustati od svoje uobičajene navike - pravljenja
glamuroznih selfija. Štaviše, odlučila je da taj cijeli dan bude offline.
U isto vrijeme u jednom susjednom kraljevstvu, jedan princ na bijelom kompjuteru koji je inače
bio princezin pratioc na Instagramu bio je zapanjen kad je primijetio da princeza nije objavila
nijedan selfi tog dana.
-Je li moguće da princeza nije jela avokado tost s jajima za doručak?- razmišljao je princ...