Glupo pitanje zaslužuje oštar odgovor.
Jer, bolje spriječiti nego liječiti.
- Za šta služi ovo dugme?
- Koje dugme?
- Ovo sa nacrtanom sijalicom.
- Služi da bi se ti čudio.
Veži se i ne diraj ništa.
🌸 🌸 🌸
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pitanje koje će sebi postaviti skoro svaki dripac, čija je devojka ostala trudna i sad je u dilemi kako će to
saopštiti njenom ćaletu, pošto je odlučio da je ženi.
Situacija zna biti prilično zahebana ako je budući tast bivši pandur ili vojno lice, staromodnih i konzervantivnih
shvatanja, ili bivša ********* koja se drži svojih načela, kao pijan plota.
Izgleda da neki dripci imaju više sreće nego pameti.
Ulazim kod svog sadašnjeg tasta prije jedno deset godina, inače bivšeg pandura, da mu kažem veselu vest
(kako za koga...). Sa mnom i moja sadašnja supruga u blaženom stanju već nekih četri meseca. Ne zna se
ko je nervozniji od nas dvoje, ja ili ona.
Po njenim pričama , ćale joj je je na prst u bulju sa bogom i đavolom. Jest...
Kevina reakcija na ćaletovu vožnju rekreativnog bicikla u dnevnoj sobi.
Ćale: Evo piše na ekranu, do sada sam prešao 25km, peosečna brzina
45km/h a puls mi je samo 100...
Keva: Da bar dobiješ točkove da se odmorim malo od tebe...
:bicikl2:
U jesenji vjetar uplićem stih
to šapat je duše nježan i tih
k'o miris dunje ugodan, blag
za očiju tvojih pogled drag.
I brižno berem k'o plodove riječ
dok sumrak lagano pada već
ja skupljam riječi iz slatke tame
"Misliš li noćas dušo na me?"
Iz grudi mojih uzdasi čežnje
u gologlavim krošnjama se kriju
ni mjesec zlatni vidjela ne bih
da mi nije tvojih očiju.
ТАКО ЈЕ О ЖЕНАМА ЛАЈАО ЈОВАН ЗЛОУСТИ
----------------------------------------------------
АХ, ТЕ ЈАДНЕ ЖЕНЕ, ОД ТИХ РАЗВРАТНИХ, ЗЛИХ И БОГОХУЛИХ ЗВЕРИ НИКАД ЗАШТИЋЕНЕ
Када би живео у наше време, а да при том задржи неке своје погледе на друштво и морал епохе из које је потицао, велики црквени отац Јован Златоусти би због својих ставова свакако био предмет напада друштава и оранизација који се залажу за права жена. Ова удружења би с разлогом могла да сматрају да он не поштује родну равноправност, да ниподаштава и вређа припаднице лепшег пола.
Јван Златоусти рођен је између 340. и 350. године у Антиохији, главном граду провинције Сирије и, после Цариграда и Александрије, трећем по величини граду ондашњег Византијског царства. Потицао...
Elbert Hubbard: "Da bi izbegli kritiku ne recite ništa, ne radite ništa i budite ništa."
- Ni tada se ne može izbeći kritika. :) Nekom će smetati što stalno ćutiš i nemaš svoje mišljenje. Pored toga, misliće da si len jer ništa ne radiš. ;)
- U zdravom, funkcionalnom odnosu se uvažava individualnost/autentičnost i pravo da se bude drugačiji, sve dotle dok se niko ne povredjuje ili dok se ne nanosi neka šteta.
Ponekad se može desiti da se prelazi granica, a da toga nismo svesni. Zbog toga je iskrena komunikacija veoma važna. Ako nam neko argumentovano ukaže na nešto što činimo, a što uzrokuje teškoću i neprijatnost drugima, takva kritika je opravdana.
Ne treba je ignorisati i obezvrediti, već saslušati, razmisliti, staviti u...
Prisutnost znači puna koncentrisanost, pažnja i posvećenost nekoj aktivnosti, bilo da se radi o svakodnevnom poslu, slušanju sagovornika, posmatranju pejzaža ili nastojanju da se opusti i odmori. Doživljaj je potpun kada se postigne jedinstvo celog bića kroz harmoniju misli, osećanja i razuma.
To stanje spontano nastane u prijatnim trenucima, momentu inspiracije, kreativnosti, užitka, igri, radosti, sreći, razbudjenoj radoznalosti/interesovanju itd., ali se može i svesno inicirati i održavati. Medjutim, ne treba se osećati krivim ukoliko nismo uvek uspešni u tome, jer i spoljašnji faktor (okolnosti/situacija) ima uticaja. Normalno je da misli ponekad odlutaju i da smo odsutni i rasejani ili da nas neki dogadjaji rastuže i uznemire...
Izraz koji se koristi kada nam nešto nije poznato,
a sagovornik neće da nam kaže potrebnu informaciju.
Ona: Izvini gde ide ovaj voz?
On: Trebao bi za Vrbas.
Ona: Hvala
On: Ma ništa, a dokle ideš?
Ona: Do Novog Sada, a ti?
On: Do Vrbasa.
-----------------------------------------------------------------
U vozu
-----------------------------------------------------------------
On: Konačno smo krenuli, sad 3 sata klackanja.
Ona: Joooj, zar toliko?
On: Nekada i duže, nego ja sam Ljubiša.
Ona: Drago mi je, ja sam Miladinka.
On: Ne putuješ često?
Ona: Pa vozom ne.
On: Ja stalno, mnogo je bolje od busa, možeš u toalet kada zatreba, a i ispružiš noge.
Ona: Lepo.
On: A jesi iz Beograda ili Novog Sada?
Ona: Iz Beograda.
On...
Bilo je to početkom ljeta. Kako smo živjeli u samom centru grada gdje nas je okruživao samo
beton, vikende smo često koristili za bijeg u prirodu. Najčešće bi naš izbor padao na najstarije
sarajevsko šetalište Darivu dugačko osam kilometara uz Miljacku koje se završavalo kod mosta
koji je spajao obale Miljacke i imao sasvim neobično ime - Kozija ćuprija.
Prema jednoj legendi, nekad je na tom mjestu jedan čobanin čuvao koze i pronašao ćup sa
zlatnicima koje je iskoristio za odlazak u Stambol gdje se iškolovao i postao paša, a onda se
vratio u Sarajevo i izgradio most koji je prozvan Kozijom ćuprijom.
Drugo mjesto gdje smo rado odlazili bila je sarajevska ljepotica - planina Bjelašnica,
proslavljena svojim odličnim skijaškim terenima...
Čitam ovih dana poruke "uglednih" ljudi, antiglobalista, antivaksera, boraca za ljudska prava i drugih koji sebe smatraju "probudjenim", o ideji neutralnosti u slučaju sukoba dve strane na Bliskom Istoku...🙄 Prvo, to po karakteru nije nikakav sukob nego nasilje, ugnjetavanje, iživljavanje, tortura ali ostavimo za trenutak po strani terminologiju kojom bi se opisao karakter "sukoba".
U proteklih 4 godine, više nego ikada ranije, delili su se na društvenim mrežama sadržaji i filmovi o nekakvom padu kabale, o nekakvim Q pokretima koji rade na uklanjanju elemenata duboke države, o nekakvom Trumpu kao spasiocu koji će da spasi čovečanstvo tako što će valjda izaći u medije i obratiti se svetskoj javnosti i izneti istinu o podzemnim tunelima...
Bio je moj redovni slušalac i pratio sve moje emisije. Redovno se javljao uživo u program,
naročito u emisije koje su bile posvećene umjetnosti. Kako je bilo očigledno da je vrlo
obrazovan, kulturan i izuzetno duhovit uživala sam u njegovim javljanjima i razgovoru sa
njim. Vjerujem i slušaoci.
Već sam znala koju muziku je volio, pa sam tonca često maltretirala tražeći od njega da iz
fonoteke "otkopava" stare strane hitove i pušta ih na našim talasima samo za njega.
Jednog dana pronašao me je na facebooku i poslao mi poruku u kojoj mi je napisao
da se odlično snalazim za mikrofonom i da s nestrpljenjem čeka svaku moju novu emisiju.
Odgovorila sam mu da ću se, ukoliko me nastavi tako hvaliti, još i uobraziti.
"Nećeš, već si", stajalo...
Polako rastu nove generacije koje ne žive u istom svetu u kom mi
mislimo da živimo.
Vidi se da su mladi ljudi zamenili stvaran opipljiv život onlajn-životom.
Zapravo, nisu ga zamenili, on im je baza, a ovaj drugi je nepopularna
alternativa u slučaju nestanka struje.
Teško je upoznati se s novim generacijama, razumeti njih, njihove
odluke i način razmišljanja ako ne živimo u istom svetu...
Tako da, valjalo bi da se međusobno upoznamo...
Ne znam da li sam dobro definisala taj današnji mal du siecle, tu
– haikuzadanas – potrebu ljudi da se bude mudar, da svako bude
neki mali Niče, Andrić, neki wanna be Tagore, ili bar Skot Pek, čije
se mudrosti kopi-pestuju po internetu.
Može li se biti mudar svakog dana, čak i sekndhendno?
Čemu...
Tonalitet u kome se osetiš pomalo zahebano, pomalo nostalgično, pomalo željan da se napiješ
i razbiješ sve u kafani, ili da se sklupčaš u krilu nekoga ko te čini srećnim.
Osećaj da te u tom trenutku samoća ubija, da bi više voleo da se nađeš u kavezu sa tigrovima
nego sam, tražiš špansku seriju na tv-u, samo da nestane želja da izvučeš iz prastare kutije
papiriće na kojima si se dopisivao u školi.
I pre nego što primetiš, izvlačiš sve svoje snove, maštarije iz detinjstva, klupko davno potisnutih
obećanja koja si dao samom sebi, a koja su sada izgubila svaki značaj. Poželećeš da se nađeš
kod kuće, u svojoj sobi, u gradu u kome ti se čini da si živeo u nekom drugom životu.
Setićeš se bezbroj popijenih kafi na trgu ispred škole...
Зове мене данас један од мојих најбољих другова. Могу да се похвалим да сам њему особа од повјерења, па ми ни најмање није било изненађујуће што је баш мени испричао свој проблем. Договоримо се за кафу у подне. ,,Размишљалица или оговаралица?" питам у шали. ,,Психосавјетовалица и јадиковалица и инсталиралица. Нешто између, смислићеш ти назив већ." каже Никола мени. Замислим се. Одем на кафу и понесем чоколаду јер уз овакфе кафе иде нешто слатко. Да будем паметнија, јелте. Е углавном, каже мени мој BosSs како он и његова драга (која мене не мирише, из непознатих разлога) већ дуже безуспјешно покушавају да добију бебу. Каже и да га је натјерала да уради спермограм. Гутам кнедлу. Не бих вољела да сљедећа реченица буде ,,Не могу да имам...
Autobus sa beogradskim registracijama se zaustavio na peronu broj osam. Potom su se otvorila vrata,
a iz njega su izbili putnici, još uvijek omamljeni vožnjom koja je trajala punih osam sati. Među masom
putnika, isticao se visoki muškarac odjeven u svijetlosmeđi tanki džemper na V izrez, ispod kojeg je bila
bijela košulja. Ono što je posebno privlačilo pažnju, bilo je njegovo blijedo lice na kojem su se isticale
tamne oči, koje su bile malo podbuhle. Nakon dugo vremena Suad je bio u svom rodnom gradu. Dok je
stajao na peronu i gledao oko sebe, bio je preplavljen različitim emocijama. Pomisao da ga čeka amidžina
dženaza presjekla ga je u grudima, ali istovremeno mu je srce obuzimalo nejasno osjećanje topline zbog
susreta sa mirisom...
Randy Armstrong: Briga ne otklanja sutrašnje probleme, ali oduzima današnji mir.
- Briga u vidu primećivanja neke nepravilnosti, koja može stvoriti teškoću, nije uvek loša. Naprotiv, često je korisna. Pruža mogućnost da je na vreme ispravimo i izbegnemo nevolju ili da se bar bolje pripremimo i ubažimo posledice.
Medjutim, ako je briga neosnovana i preterana, odnosno ako je simptom unutrašnjeg konflikta i anksioznog premećaja dobro je potražiti stručnu pomoć. Jer, dugotrajno, disfunkcionalno mišljenje prouzrokuje promene u mozgu i telu i otežava lečenje.
Kada se pojavi bilo koji problem najpre treba utvrditi domen našeg uticaja. Da li možemo nešto učiniti u vezi njega?
Ukoliko možemo posvetimo se tome i angažujemo na preduzimanju...
Naše bake se još uvek sećaju bežične pegle...
Glačalo ili pegla: konačna presuda
Svi smo nekad (davno,hahah) u osnovnoj školi učili reči koje počinju slovom “G“.
Međutim, postoji jedna reč kojoj očigledno nije mesto pod ovim slovom.
Glačalo ili pegla?
Što je ispravno?
Za ovu devojčicu nema nikakvog dvoumljenja.
Uvek će reci pegla, čak i kada slova pokazuju suprotno.
Uostalom, pogledajte ovaj smešan video klip i sigurno ćete se od srca nasmejati
kada čujete kako je devojčica pročitala.
Što vi kažete – glačalo ili pegla?
Ako kažete pegla, tada ste u pravu. Zna i ova mala djevojčica da sav normalan svet
govori - pegla.
Ume ona da "pegla" po glačalima, zrakomlatima (helikopter), okolotrbušnim
pantalodržačima (tregeri) i drugim...
Baka je majka jednog od tvojih roditelja koja živi u gradu, najčešće u zgradi.
Baba je majka jednog od tvojih roditelja koja živi na selu.
Baba nosi maramu.
Baka nosi frizuru.
Kada malo odrasteš kod babe si apsolutni kralj, vladar kuće, štale, dvorišta.
Kod bake moraš da poštuješ kućni red.
Kod babe možeš da se prljaš, da ljubiš Garova, da spavaš s mačkom i ne
moraš stalno da se kupaš, jer ćeš istanjiti kožu.
Baba te nikad, ali nikad neće odati roditeljima,
baka će ipak popričati o tvom ponašanju.
Baka te vodi u muzičku.
Baba te uči seljačke pesme.
Kada se probudiš baka te pošalje po hleb i mleko.
Kod babe, kada se probudiš, čekaju te vrući uštipci i tek uzvareno mlijeko.
Baka ti da jedan kolač posle ručka, baba ti ispeče...
Politikolog i feministkinja Emilija Rojg provocira svojom knjigom „Kraj braka” i pokreće debatu o budućnosti braka. Razgovor o instituciji pod pokroviteljstvom države od koje imaju koristi samo muškarci.Gospođo Roig, u svojoj knjizi pozivate na „kraj braka“. Ali i ti si jednom bila u braku.
Zašto si se udala?
Udala sam se zato što sam volela svog tadašnjeg muža – i zato što mislim da sam bila pod velikim uticajem narativa društva o ljubavi i tome šta bi trebalo da se desi kada si zaljubljena i posvećena drugoj osobi. Tada sam na brak gledala kao na neophodnu fazu u svom životu, ali ne pitajući se šta brak znači za mene. Mnogi ljudi stupaju u brak, a da se ne zapitaju da li im to uopšte odgovara.
Kako je brak uticao na vaše...
Beogradske babe postoje u šalama koje se pričaju i prepričavaju...
Lično ih ne poznajem, ali ih prepoznajem u priči...
Neodolive su i voljene...
Evo pričica u kojima ćemo upoznati beogradske babe...
Baba akrobata
Naizgled, ne razlikuje se od bilo koje druge obične babe. Kako se otvaraju vrata autobusa, tako ona uleće unutra,
neretko sa cegerom ili velikom torbom u kojoj je sir ili neki drugi tek kupljeni asortiman proizvoda. Baca pogled levo
i desno i za 0,05 nanosekundi uspeva da osomotri celu unutrašnjost autobusa i locira najmanje 5 slobodnih mesta
na koja može da sedne. Matematički obrađuje razdaljinu do svakog i čvrstim korakom se upućuje ka najbližem, gde
i seda.
E, sada je potrebno poništiti kartu, a da joj neko ne preuzme...
Ради се о чувеној алегорији у којој су људи представљени као свезани ланцима у пећини и окренути према зиду исте. Иза њих је Сунце и пут којим пролазе разни људи и животиње, бацајући сенку према њима. Оно што свезани људи виде, јесу само сенке на зиду пећине.
Ево како је Платон то описао:
Алегорија је јасна, заснована на Платоновој интуицији, али данас је нарочито моћна ако је посматрамо кроз открића новије филозофије.
Сунце је Сопство или Шопенхауерова метафизичка воља, наша права унутарња природа.
Пролазници су Платонове идеје или "степени објективације воље".
Људи везани у пећини јесмо ми, или индивидуалне воље обавијене велом Маје, које могу опажати једино кроз "principium individuationis" или кроз форме интелекта званих...
Kad dođe mjesec Studeni
od zime obraz se zarumeni
ja stiskam ruke u džepove
pa smišljam tople stihove
što mirišu na kestene pečene.
Pa ruke onda garave
operem na česmi
kraj Begove džamije.
dok sjeverac lice mi miluje.
a čaršijom studen caruje.
Pa zamislim da nebo plavo
u komad hartije se pretvori
a ja časkom napišem stih
pa brzo zgužvam hartije list
u džepove svoje ga skrijem
i stihom čiste ruke grijem.
...
...oslonjen na drvo
vjekovima prkosim
varvarski su me hranili
od varvara branili
varvarsko u sebi nosim
oluje i gubitke
u borama slazem
lice zemljanim bojama mazem
podignem ruke nebu
kad nemoc stiska
da vidjeno iskazem...
Okolinu stite
od Nas kojih nema
da jos jedanput ubiju sebe
Priroda ne oprasta...
Heba Zagout, 39-godišnja slikarka živopisnih gradskih pejzaža, domova, autoportreta i simbola palestinskog identiteta, ubijena je 13. oktobra u izraelskom vazdušnom napadu na Gazu. Dvoje od njeno četvoro dece, Adam i Mahmud, takođe su tragično stradali.
Rođena u izbegličkom kampu Al Bureij u Gazi 1984. godine, Zagout je od malih nogu pokazivala interesovanje za umetnost. Godine 2003. stekla je diplomu grafičkog dizajna na Visokoj školi za obuku u Gazi i nastavila da studira likovnu umetnost na Univerzitetu Al-Aksa, gde je diplomirala 2007. Kasnije je radila kao nastavnik likovne kulture u osnovnoj školi u Gazi, a prema hiperalergičnom, bila je zaposlena u Agenciji Ujedinjenih nacija za pomoć i rad palestinskim izbeglicama.
Zagout je...
- Šta ti je čoveče, što si bled tako?
- Ma idi bre, malo je falilo da poginem malopre.
- Kako brate, šta se desilo?
- Ma otišao sam do one ogromne provalije iznad Dunava.
Znaš ono moje mesto, gde volim da odem kad se naduvam,
da gledam preko reke i opustim se?
- Znam, znam, tamo na kraju Pregrevice.
- Da bre. I stojim tako na ivici, kad odjednom krenula da se odranja.
- U jebbbote.
- I ja brzo skočim unazad u poslednjem trenutku, a ono mesto gde
sam stajao više ne postoji. Sve se sručilo dole.
- Pa dobro je da si živ bratac, treba srećan da budeš.
- Srećan sam ja bio, nego odjednom pomislim, zamisli da sam pao dole...
Vi bi mislili da sam skočio i ubio se.
- Ne bi bre. Odakle ti to?
- Ma važi što ne bi. Još bi pričali...
🌸 🌸 🌸 🌸 🌸
Nije šala, dragi moji, zaista postoji 122.500 pregleda mog bloga...
Nije tvoj, nego moj... blog
Onih 72.500 pregleda je ostalo u kafančetu "Blogovanje" koje je
nastalo još kada je Mrkalj bio moderator bloga... Nisam htela da
se moj drugar Mrki maltretira i da ručno prebacuje komentare
nazad na moj blog...
Za nešto više od četiri godine, pisanja i dodavanja priloga, posete
forumaša-čitataca i pregledi su dostigle ovu vratolomnu cifru...
Možda za nekog nije vratolomna, ali je svakako - lepa...
Hvala vam, dragi moji, što ste imali dovoljno znatiželje,
pa ste dolazili na moj blog, ali i dovoljno kreativnosti kojom ste
doprineli da bude još lepši, što ste učinili da zajedno rastemo
do ovih visina...
Grlim vas, dragi moji...
Za vreme Kraljevine Jugoslavije neradni praznik je bio i dan Svetog Save
(14. januara po Gregorijanskom ili 27. januara po Julijanskom kalendaru).
No, većinu trgovaca su činili Grci koji, iako su pravoslavni, nisu praznovali
taj dan.
Zbog toga su otvarali svoje prodavnice i često bili hapšeni zbog toga.
Naravno da su se bunili zbog toga jer Savindan ne postoji u grčkoj
pravoslavnoj crkvi.
Izraz se koristi kada se neko buni, "ajoooj što je dosada", ne znate šta hoće
više, sve ste mu dali što ste mogli, a on se dere ko nezdrav.
Ko je bio taj Grk koga je još u stara vremena zatvorila policija ne zna se,
ali njegov trag opstao je u duhu ove izreke.
Zbog toga se i danas kaže "buni se ko Grk u 'apsu" kada neko uporno i
glasno...
Ovaj izraz se u našem savremenom jeziku koristi uglavnom u značenju: “začarani krug”, “koloplet”,
“zavrlama” ili “vrtlog, zbrka, haos” i sl. Veliki rečnik SANU daje sledeća značenja:
1. prazn. začarano mesto gde se skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.
2. prazn. igra koju igraju vile, veštice i sl.
3. fig. metež, uzburkanost; začarani krug.
Kao svedočanstvo da je izraz nastao iz narodnog praznoverja imamo i Srbski rječnik iz 1818. g.,
u kome Vuk Stefanović Karadžić piše:
“Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na
v r z i n o k o l o (da dovrše sa svim i da se zakunu. A đe je to vrzino kolo? i šta je? Bog bi ga znao).
I onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane...
Ovaj izraz potiče iz Svetog pisma. U Starom zavetu, u Knjizi Izlaska, na mestu gde se govori
o oslobađanju Jevreja iz egipatskog sužanjstva, ima i sledeći detalj:
Pošto se javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma i naredio mu da se izuje, jer stoji na svetoj zemlji,
Gospod Bog najavljuje izbavljenje jevrejskog naroda:
“Video sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo sam vapaj njegov od zla što mu učiniše mučitelji
njegovi, jer znam muke njegove.
Zato sam sišao da ga izbavim iz ruku egipatskih i da ga izvedem iz te zemlje u zemlju dobru i
prostranu, u zemlju u kojoj teče mleko i med.”
Ta zemlja koju je Bog obećao Jevrejima (otud izraz obećana zemlja) bila je, u stvari Kanaan,
kako su stari Egipćani zvali područje zapadno od reke Jordan...