Priča iz parka

Kad je moj sin bio mali dječak, a mi tad živjeli u strogom centru, gdje je zelenilo bilo
misaona imenica, odvedi bih ja njega svakog vikenda u obližnji park Atmejdan, u
neposrednoj blizini Latinske ćuprije. Obično bi sa nama tad išla i moja najbolja
prijateljica koja je živjela u blizini, a imala ćerku koja je igrom slučaja bila istih godina
kao i moj sin, tek dva mjeseca razlike bilo je među njima. I oboje su bili jedinci, bez
brata ili sestre, bez druga u igri, pa bi onda jedva čekali te susrete.
A djeca k'o djeca, željna igre, trke i galame zabavi bi se tad na stotinu mogućih načina,
ali kad bi im dosadilo sve, dolazili bi do nas dvije koje smo za to vrijeme sjedile na nekoj
od klupa i s jednim okom na djeci, pretresale raznorazne teme kojih nikako da nestane.
E tad se moja prijateljica dosjetila kako da djeci da novu zanimaciju, a u stvari poenta je
bila da nama dvjema da vremena za još koju temu.
Pošalje ona tako njih dvoje u jedan od ovećih grmova zelenog rastinja kojih je bilo po parku,
pa bi to bila kobajagi njihova kuhinja u kojoj su pripremali raznorazna jela za nas dvije, pa
bi mi naručivali k'o da smo u restoranu, a njih dvoje otrči u grm pa svojim ručicama, od lišća,
grančica i cvjetića spravljaj jela u kanticama za pijesak koje su im inače služile za igru,
pa neumorno ispunjavaj nam želje, a nas dvije nikako da se kobajgi zasitimo, pa iznova
i iznova naručuj nešto novo.
Bože mili, samo kad se sjetim, šta tih porcija jadna dječica napraviše, jer nama dvjema
nikad nije bilo dosta vremena za priču.
I sad, nakon toliko vremena, pitam se ko je koga zapravo izvodio u park, mi djecu ili ona nas?

RiadaT.

1715614747194.png


​

 
Kliknite za proširenje...
Draga moja RiadaT,

Danas sam dotutnjela u grad specijalno da u fontanu bacim novčić. Palo mi je baš to na pamet.
Pored reke sam se smrzla na vrućini jer sam videla otiske velikih šapa stazom.
Juče je padala neka teška kiša čitav dan.
Izbečila sam oči i levo i desno, i ispred, i nazad. Nigde nikoga!
Kad sam stigla konačno u grad, nešto mi posta sve kao vrtlog. Pored svih kafića me je hvatala muka, ali po prodavnicama mi je dosta laknulo.
Gužva, stojim u redu za dve beznačajne stvarčice i mirišem gelove za tuširanje.
Iza mene neki omanji tip izneverovao potpuno jer to radim, a ne cupkam sa noge na nogu nervozno.
"Je l' slobodna ona tamo kasa?", pita me neka žena iza.
"Gde slobodna, sestro slatka, vidiš li koji je krkljanac?"
Ona pade u smehotrans.
E, onda sam došla u park.
Sve same babe i dede, pa sam desetak puta nazvala dobar dan. Svi sede na klupama i zamišljaju se u nešto, a najviše u razglasnu tablu na kojima stoje umrlice, kao da razmišljaju ko je na redu, a ja pikiram sedište oko fontane.
Sedim i razgledam malo i ne mogu da ne primetim da se oni svi starci čudom čude na mene iako se ja njima nimalo ne čudim.
Valjda jer nisam sela da pijem espreso sa ostalom omladinom, ne znam. Možda i zbog moje zelene plisirane haljine... Ma, koga briga!
Razmišljam onda-ako prasnem u smeh na njih, a u ruci nemam telefon jer sam ga "zaboravila" kući, zapamtiće me sa strogošću i prezirom.
Gde su mi one dve poznanice od prekojuče? Pa, to su ozbiljne ženice koje rade za i sa svojom decom, a ne kao ja.
Više me nije strah onog pakčeta, može slobodno da mi preseče put kad god hoće. Možda ga i povedem kući.
Oh, onaj novčić sam zavrljačila u reku razmišljajući da kupim paklicu nekih lepih slims cigareta. Tamo ga baš niko nikad neće naći!
Tu reku toliko volim da bi trebalo češće da joj plaćam što baš ovuda teče.
🤗🤗🤗
 
UltraBasic:
Draga moja RiadaT,

Danas sam dotutnjela u grad specijalno da u fontanu bacim novčić. Palo mi je baš to na pamet.
Pored reke sam se smrzla na vrućini jer sam videla otiske velikih šapa stazom.
Juče je padala neka teška kiša čitav dan.
Izbečila sam oči i levo i desno, i ispred, i nazad. Nigde nikoga!
Kad sam stigla konačno u grad, nešto mi posta sve kao vrtlog. Pored svih kafića me je hvatala muka, ali po prodavnicama mi je dosta laknulo.
Gužva, stojim u redu za dve beznačajne stvarčice i mirišem gelove za tuširanje.
Iza mene neki omanji tip izneverovao potpuno jer to radim, a ne cupkam sa noge na nogu nervozno.
"Je l' slobodna ona tamo kasa?", pita me neka žena iza.
"Gde slobodna, sestro slatka, vidiš li koji je krkljanac?"
Ona pade u smehotrans.
E, onda sam došla u park.
Sve same babe i dede, pa sam desetak puta nazvala dobar dan. Svi sede na klupama i zamišljaju se u nešto, a najviše u razglasnu tablu na kojima stoje umrlice, kao da razmišljaju ko je na redu, a ja pikiram sedište oko fontane.
Sedim i razgledam malo i ne mogu da ne primetim da se oni svi starci čudom čude na mene iako se ja njima nimalo ne čudim.
Valjda jer nisam sela da pijem espreso sa ostalom omladinom, ne znam. Možda i zbog moje zelene plisirane haljine... Ma, koga briga!
Razmišljam onda-ako prasnem u smeh na njih, a u ruci nemam telefon jer sam ga "zaboravila" kući, zapamtiće me sa strogošću i prezirom.
Gde su mi one dve poznanice od prekojuče? Pa, to su ozbiljne ženice koje rade za i sa svojom decom, a ne kao ja.
Više me nije strah onog pakčeta, može slobodno da mi preseče put kad god hoće. Možda ga i povedem kući.
Oh, onaj novčić sam zavrljačila u reku razmišljajući da kupim paklicu nekih lepih slims cigareta. Tamo ga baš niko nikad neće naći!
Tu reku toliko volim da bi trebalo češće da joj plaćam što baš ovuda teče.
🤗🤗🤗
Kliknite za proširenje...
Ja mislim da si novčić ipak trebala ubaciti u fontanu, znaš da postoje fontane želja, a možda je baš to ta :think:;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top