Велики двокрилни кухињски прозор гледа на улицу. Погледом доминира стражња, северозападна страна, старе католичке цркве обложене браон каменом са високим звоником и високим витраж стаклима. Црква је углавном затворена и само понекад се огласе упорна звона за вечерњу мису за велике празнике.
Десно низ улицу која се стрмо спушта само су још две куће и иза се виде непрегледна поља.
Лево од цркве је ред гаража и прозор погледом обухвата још једну кућу.
Улица је, иако једна од две централне у селу, мала са свега неколико кућа. Куће су беле, двоспратне са оштрим крововима и маленим уредним двориштима без ограда.
Туда, поред тог прозора радним данима на сваких сат времена пролазе два аутобуса, најчешће празна тек по нека дечја глава се види у...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Stari, slepi marinac greškom zaluta u bajkerski bar za sve devojke.
Pronalazi put do barske stolice i naručuje Džek Danijels.
Nakon što je tamo neko vreme sedeo, vikne barmenu: 'Hej, hoćeš da čuješ vic o plavušama?'
Bar odmah potpuno utihne.
Veoma dubokim, hrapavim glasom, žena pored njega kaže:
„Pre nego što ispričaš taj vic, mislim da je pošteno, s obzirom na to da si slep, da znaš pet stvari:
1. Barmen je plavokosa devojka sa bejzbol palicom.
2. Izbacivač je plavokosa devojka.
3. Ja sam 6 stopa visoka, 175 funti plava žena sa crnim pojasom u karateu.
4. Žena koja sedi pored mene je plavuša i profesionalni dizač tegova.
5. Dama sa vaše desne strane je plavuša i profesionalni rvač.
Sada, razmisli ozbiljno, da li još uvek...
Uplatio meni muž za novogodišnju noć jedan listić za bingo.To je kod nas tradicija
za Novu godinu. Inače, ne igramo mi te igre na sreću, ali eto to nam dođe kao razlog
da pogledamo novogodišnji program na TV koji inače sam po sebi svake godine
liči kao jaje jajetu.Sve neke iste Hanke Paldum i drugi metuzalemi. Ima tu i Ceca,
Mica i još sličnih cica maca. Doduše, ove godine je bilo i osvježenje, neka Prijevićka
iz Srbije. Ja za nju čula tek nedavno kad je pisalo u novinama da je ovdje kod nas
dva - tri puta zaredom napunila dvoranu Zetru. Kažu da je isto bilo i iu zagrebačkoj
Areni. Izgleda da ja nisam u toku sa tim novim trendovima u muzici.
Elem, zavrti se onaj novogodišnji bubanj i pođoše izlaziti brojevi. Ja gledam čas
listić, čas...
Na Zemlji postoji tajanstvena vrsta muškaraca, poznata pod nazivom "Samci". Oni su heroji svakodnevnice
koji se dobrovoljno svakodnevno suočavaju sa različitim izazovima života bez prisustva ženskog roda.
U naporima održavanja života, Samci često upadaju u zamku ovisnosti o tehnologiji. Njihovi telefoni i laptopi
postaju produžetak njihovog bića, od aplikacija za kuhanje do onih za traženje izgubljenih čarapa. Izgubljeni
u svijetu bez žena i smjernica o tome kako uključiti veš mašinu, ukloniti neidentificiranu mrlju na košulji, riješiti
misteriju izgubljenih ključeva i drugih nepoznanica, vječito su osuđeni na tutorijale na You tube.Često se može
čuti da Samci tvrde da su uz te tutorijale pravi virtuozi u kuhinji, no, istini je bliža...
Na stolu, u trpezariji je bila večera koja se već odavno ohladila. Ena je sjedila u dnevnoj sobi u kojoj je
bilo prigušeno svjetlo, a po zidovima su se ocrtavale plavkaste sjene koje su dolazile sa ekrana televizije
koja je bila potpuno utišana.Tišinu je prekinuo zvuk mobitela koji ju je obavještavao o prispjeloj poruci.
Ruke joj zadrhtaše dok je uzimala mobitel. Ekran osvijetli njeno lice dok je čitala riječi koje su se poput
noža zabijale u njeno srce.
"Ne čekaj me, neću doći, ni večeras, ni ikad više. Imam svoje razloge.."
-osjeti kako je zapekoše oči od suza dok je prelazila preko ekrana svog mobitela.
Suze pođoše da joj klize niz lice, a riječi su odzvanjale u njenom umu. Spusti mobitel na stol, potom sjede
na kauč uzevši malo...
Javila se meni moja nekadašnja cimerka Bilja sa Sjevernog pola. Tu je stigla sa nekom ljekarskom
ekspedicijom da liječi Eskime. Poslala mi sliku na kojoj je ona i nekoliko Eskima, a oni niski, jedva
nešto malo više iznad njenog pasa.
-Eto te k'o Snježana i sedam patuljaka,- napišem joj ja.
Smije se Bilja.
-Vala da znaš da je ovdje k'o u bajci, u kakvom tamnom vilajetu. Imamo punih 23 sata mraka, - kaže
mi.
-Draga Biljo, šta onda radite za taj jedan dragocjeni sat svjetlosti? Vjerujem da ga iskoristite baš
ekonomično.
-Kako ko. Ja neki put odem do obale sa prijateljima na pecanje.
Ja se mislim. Znam da je pecanje za muškarce. Rijetko kad sam čula da je neka žena pecala, osim da
je upecana. Kažem ja to svojoj Bilji. Ona se opet smije...
Bila je s njim na kratkoj kafi, onako, da ga udahne da joj bude dovoljno
do vikenda kad će se ponovo vidjeti.
-Daleko si mi, - kaže joj dok privlači njenu stolicu sebi.
-Neću ja bolan niđe, - ona će na to.
-Nećeš, ne dam ja,- miluje je riječima.
-Što ne daš,- već na pola istopljena pita.
-Zato što je moje, a moje ne dam nikom.
Atmosfera između njih topla, poput mirisne šoljice kafe.
-I kako si mi ti?,- pita ga ona.
-Kako mogu biti kad je moje kraj mene,- gleda je sa osmijehom.
Ona se smije. Iz očiju joj iskri ljubav.
-Kako ću bolan bez tebe do vikenda?
On je nježno uhvati za ruku i prisloni je na svoje srce.
-Evo,- kaže. -Ovdje si ti uvijek sa mnom.
Ona zatvori oči i osjeti toplinu njegovih grudi.
-Volim te,- prošapta.
-I ja tebe,-...
Mladi par se uselio u novu kuću.
Sledećeg jutra dok su doručkovali, žena je videla komšinicu kako kači veš napolju.
„Taj veš nije baš čist, ne zna da pere kako treba. Možda joj treba bolji prašak.
Muž je samo gledao, ćuteći.
Svaki put kada bi komšinica okačila veš da se osuši, mlada žena je imala iste komentare.
Mesec dana kasnije, žena je bila iznenađena kada je videla lepo čisto pranje na žici i rekla svom mužu: „Vidi, konačno je naučila kako da pere. Pitam se ko ju je tome naučio?“
Muž na to odgovara: "Jutros sam rano ustao i oprao nam prozore."
Naravoučenije
Nemojte prebrzo osuđivati druge, posebno ako je vaša perspektiva života zamagljena besom, ljubomorom, negativnošću ili neispunjenim željama.
Sretnem ženu koja može bez muškaraca
Zato što je u njoj objedinjeno i muško, i žensko, da ne pati da po svaku cenu ima nekoga
Ili da neko nešto treba da joj obezbedi, reši, pokloni
Ona je ta koja poklanja
Iako dama, kao da je život oslobodio mita o pojavi princa na belom konju
Od koga, najčešće, ostaje samo konj, a često ni to
Ne gubi vreme na čekanju, nego radi svoje i ostvaruje se na drugim poljima
Negde u sebi nekad razočarana, više puta ostavljena
Ali to je nije oslabilo, naprotiv, učinilo je još jačom
Da kroz život ne hoda kao kroz kakvu bolnicu tražeći lek za svoje rane
Ne, više ponosno, smelo
Zamara je kada joj neko pomene brak, papire, zakletve
Iako je zbog drugih, mnogo puta prisustvovala, svesna koliko je to daleko od nje...
Isus nije rođen 7. januara a ni 25 decembra.
Evo zanimljivog dokaza o tome kada je rođen Isus, što svakako nije moglo da bude zimi! Kada je Božji Sin došao na svet, evo šta se dešavalo: „A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada“ (Jevanđelje po Luci 2:8). Ovo nikako nije moglo da se događa u decembru ili januaru pošto su pastiri u Palestini silazili sa planine najkasnije do prve polovine oktobra i zatvarali ovce zbog hladne kišne sezone koja nastupa u drugoj polovini tog meseca. Primetićete da sama Biblija (u Pesmi nad pesmama 2:11 i Knjizi Jezdrinoj 10:9,13) dokazuje da zima u Palestini donosi kišu, zbog čega je sasvim izvesna nemogućnost da pastiri spavaju na otvorenom u decembru ili januaru...
Viršle iz kioska PKB-a. Cenim da nema nikoga od više od četrdeset i pet ko je kao dete posetio Beograd, makar i na jedan dan, a da ih nije probao. Za one mlađe - to je par viršli u mekoj kajzerici, sa razvodnjenim senfom ili bez njega. Sve u svemu, ništa posebno. Štaviše, prilično obično i patetično. Žal za mladošću i opravdanje za sve poraze i razočarenja, koja smo kao kamenje tovarili u ruksak uspomena. Nije isključeno, ali nije ni mnogo bitno za ovu priču. Nisam sociolog, ni istoričar, a ni političar kome bi viršle bile lajt-motiv, u kampanji za poslaničko mesto. Ima tu nešto dublje. Nešto što me muči svih ovih godina, a odgovor nikako da odgonetnem. U godinama koje su sledile, sazdan ovakav kakav sam, teran animalnim, prepuštao sam...
Kod mene, u moje selo, na blogu mores pisati sta hoces. Ja sam npr nedavno pisao da sam kupio Nutri Bulet. I opisao sam kako mi je to super i da mi je sad zivot kvalitetniji. Tako isto pisem kako radim na skeli, koliko je to opasno i da vise takve poslove necu uzimati. Takodje pisem da volim da pravim hljeb, rucak itd itd. Sve obicne zivotne teme. Ja ne znam pisati poeziju, dzaba kad nemam talenat za to. A mens cini ovdje se uglavno to pise. Ako vama to smeta, onda nista ...
Naletio sam na vrlo zanimljivu pjesmu koju mozete poslati svom shefu :D
f-you boss I am late
Negdje iza sedam blogova, sedam Instagrama i sedam facebooka živjela je jedna princeza.
Jednog jutra ustala je iz svog kreveta prilično neispavana. Iako je imala udoban madrac od
memorijske pjene cijelu noć nešto ju je strahovito žuljalo. Od lošeg sna na licu su joj se
pojavili strašni podočnjaci tako da je morala odustati od svoje uobičajene navike - pravljenja
glamuroznih selfija. Štaviše, odlučila je da taj cijeli dan bude offline.
U isto vrijeme u jednom susjednom kraljevstvu, jedan princ na bijelom kompjuteru koji je inače
bio princezin pratioc na Instagramu bio je zapanjen kad je primijetio da princeza nije objavila
nijedan selfi tog dana.
-Je li moguće da princeza nije jela avokado tost s jajima za doručak?- razmišljao je princ...
Romanticna pjesma <<<---- koju sam malo prije objavio na nekom postu me je podsjetila na tipa i na pjesmu kojeg nekako dozivljavam kao sebe na ovim blogovima. Evo ga/me dole
hehe, kontradiktorno jelde :D
Robert Frost: "Poezija je kad emocija pronadje svoju misao, a misao reči."
-Emocije, misli i reči se ne mogu odvojiti jer su neizostavne transformacije istog procesa prelaska nesvesnog u svesno. Kada um prodre u emocionalnu sažetost unutrašnja dubina ekspanzira u misaonu širinu koju pesnik sredjuje birajući prave reči da bi obelodanio ono što je do tada bilo nedostupno i skriveno.
--------------
Bertrand Russell: "Nauka je ono što znate. Filozofija je ono što ne znate."
- Tačnije, što pokušavate saznati. Filozofija je na granici poznatog i nepoznatog. Naziranjem neistraženog dobija se drugačiji pogled na spoznato. Zapazi se nepotpunost i ograničenost. Zbog toga se i postave nova pitanja koja primoravaju da se ide dalje. To i vodi...
Svidjelo mi se, dijelim. Ova prelijepa zena je na svoj nacin odgovorila na neka vazna zivotna pitanja . Jel ima neko da bi rekao svoje odgovore na ova pitanja ? :D
Pamela El Kik odgovara na pitanja o zivotu
Dostojevski „Kunem vam se da je preterano mišljenje bolest, prava, stvarna bolest."
- Preterano mišljenje, samo po sebi, nije bolest već signalizira da um ne koristi puni svesni kapacitet usled stresa, kao i traume/trauma u kojima se "zaglavi" i izgubi kontakt s nadsvesnim potencijalom.
S obzirom da je nadsvesno izvor novih, konstruktivnih ideja i nadahnuća misli postanu "ustajale". Kvalitet se zameni kvantitetom. Množe se mnogobrojne neproduktivne, panične, katastrofalne, iracionalne misli, pa se ne može pronaći rešenje i izlaz iz teškoće. To još više pogorša krizu.
U većini slučajeva prekomerno mišljenje nastaje zbog depresije, anksioznosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ponekad i neurološkog.
Česti faktori koji dovode do...
ZASTO ISUS SEDI SA OCEM NA PRESTOLU?
Veoma vazna tema.
Neki ju zloupotrebljavaju da umanje Hrista. Kao JS na primer antitrinitarrci itd.
Isus je svojom zrtvom odkupio ovu zemlju i coveka i vlast nad zemljom.
Kada je Sotona prevario coveka, Bog je pravno izgubio potpunu vlast nad zemljom.
2. Korincanima 11,3 Ali se bojim da kako kao što zmija ( sotona) Evu prevari lukavstvom svojijem tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.
Vlast je tada pripala sotoni.
Cak je to sotoni dalo pravo da kao zastupnik zemlje odlazi na nebo i znamo u Jovu Bog nije imao pravo da ga otera.
Jov 1,6 A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a među njih dođe i Sotona.
Sotona ima odredjenu vlast na zemlji , Hristos mu je...
Kažem ja sinoć svom sinu da uzme jabuku.
-Može, može, samo mi je oguli,- on će k'o s poslom.
Smijem se u sebi.
-Koliko to imaš godina kad očekuješ da ti ja ogulim jabuku?- pitam.
Gleda me onim pogledom kojem ne mogu da odolim. Ona dva plavo-zelena
klikera iskre od smijeha i mangupluka.
- Dobro, dobro, hoćeš li dvije?- pobijedio me je duplo.
Goran Šarić: Ideopolitički koncept lažne istorije o doseljavanju Slovena na Balkan
Često se od pripadnika bečko-berlinske istoriografske apologetike čulo pitanje: a zašto je priča o doseljavanju Srba izmišljena, koju su korist time pridobili autori te krivotvorene istoriografije? Ovde ću dati jedan razgovorni citat koji veoma jasno, ubedljivo i argumentovano daje odgovor na njihovo pitanje "Zašto?"
Ja sam vidio da je jedan dio povijesti ovih prostora, da ne idemo šire, krivotvoren, krivo interpretiran i da to nije slučaj već je konstantno postojala jedna brižljiva ruka krivotvoriteljska koja je to svo vrijeme radila i danas radi.
Koje su to temeljne podvale koje su nama formirale krivu sliku o nama samima?
(6:40) Temeljna...
Već duže vrijeme radili su zajedno. Svima oko njih bilo je jasno kao dan da su oboje zaljubljeni jedno u drugo,
samo on nikako da napravi taj sudbonosni prvi korak, a ona vaspitana strogo patrijarhalno bila je miljama daleko od
ideje da ponekad nije toliko strašno ako žena prva napravi nešto slično. Ruku na srce, nije baš da ponekad o tome
nije razmišljala ali sve je ostajalo samo na toj misli jer se to nikako nije uklapalo u njenu predodžbu ljubavne veze.
Na godišnjicu firme, njih nekoliko najažurnijih među kojima i njih dvoje, direktor je pozvao na malu proslavu. Izbor je
pao na diskoteku koja se nalazila na kraju malog grada.
Diskoteka je bila puna gostiju. Raznobojna svjetla su se prosipala po podijumu u ritmu brze muzike.
U uglu...
Oči tame željne svetlosti,
radoznale oči moljca.
Radoznalost koja izranja iz unutrašnje tame,
tražeći sjaj koji opravdava njegove napore.
Nespretna krila prekrivena prašinom vekova
koja izranjaju u svetlost i u njoj propadaju,
u toj svetlosti koju ne razumeju, zavide, žele...
Kakva luda revnost, kakav nagon, kakav žar,
kakva kompulzivna privlačnost,
vodi moljca, iako boli,
na onu treperavu svetlost
rizikujući da bude spaljen svojom čežnjom?
Zateturao se plamen sveće.
Činilo mi se,
kao da će svakog trena
skliznuti niz slapove
sopstvenih žutih suza i
u svom jurišu dodirnuti suve listove,
mladog hrasta.
Zapaliti ih i sagoreti.
Svojim rumenim jezicima,
do pepela, uz glasno pucketanje.
Uz oblake dima,
stvoriti novi žar...
i osloboditi roj iskrica
da započnu svoj let!
Prestala sam da govorim,
zaustavila dah,
nastade tišina...
Umirio se plamen....
Nastavio da bezlično i bledo tinja,
bez zvuka, bez boja, bez pokreta.
Prosipajući slabašnu svetlost,
dovoljno jaku tek samo
da razbaca iskrivljene,
iskežene senke
po sivim zidovima..
Previše slab, previše miran,
nedovoljno topao!
Lagano ...
gušio se u sopstvenim slapovima...
Začulo se samo jezivo tiho,
šššššššš.
I nastade mrak...
Gledam ih kako spretne i gipke
po tastaturi plešu, dotiču tipke
kao čarobnjaka vješta dva
slovima stvaraju svijet od sna.
Te ruke spretne što priče kroje
od riječi čine čudesne slike
ispisane redove maštom boje
plešu k'o razigrano srce tvoje.
A kad se umore i stave tačku
jedna se zaglavi na tvom čelu
i odmara ona minutu cijelu
loveć' po glavi za priču novu želju.
Druga se smjesti pod tvoju bradu
pa pod njom drijema i nešto mrmlja
plašeć' se samo da nešto ne zabrlja
dok u priču pretvara ulovljenu nadu.
Sve se odvijalo na uglu ulice u kojoj je Alisa živjela, u maloj knjižari dok je bila u potrazi za najnovijom
knjigom njenog omiljenog pisca Orhana Pamuka.
-Ali, ja tebe ne poznajem,- Alisa je gestikulirajući pokušavala da ubijedi tajanstvenog stranca koji joj je prišao
tvrdeći da se njih dvoje poznaju.
-Mislim da me nisi razumjela ,- rekao je nepoznati muškarac, a onda nastavio - Moje ime je Tarik. Možda se
formalno nismo sreli prije, ali postoji nešto posebno što nas povezuje.
Alisa je zabrinuto podigla obrve, pokušavajući razumjeti o čemu on govori. Nije mogla razaznati nikakve tragove
prepoznavanja ili sjećanja na njega. Koliko god se trudila, u ovom visokom muškarcu tamne kose nije mogla
vidjeti ništa prepoznatljivo. Zaustavila...
Ja prvi put u zivotu ovdje. Stanovnici ove platforme dolazim u miru :D Nisam bas siguran sta se ovdje desava, ako je kao na drugim blogovima i plus ima dovoljno blogera to mi se svidja. Ja zelim da pricamo, druzimo se, diskutujemo, shalimo se i tako to. Ja pricam samo obicne price, zivot jednostavnog covjeka koji zivi skromno. Sad sam tu, pa ...
duša Balkana
...da li je pjesma
kad hoces
da se nje sjetis
pa se ljutis
sto drugacije nijesi
pokusao
ili bar bijes svoj
pokusao
pomisljajuci da nije sve tako
jednostavno
jer ljubav trazi krv
ili bar ludilo slicno
snu
ili je pjesma
kad se sjecanja nizu
bez montaze
kad te uspavljuju i vesele
rijeci
iako laze...
da li je pjesma i tada
kad krenes da pises
a znas da nece
ispasti na dobro
jer nebo je tako visoko
i modro
neces moci da lazes vise
jer se pjesma
tako ne pise...
Ajla je imala sreću da se po završetku fakulteta zaposli u Domu zdravlja u svom rodnom gradu.
Radila je na odjeljenju za Internu medicinu na mjestu medicinske sestre. Iako su kružile priče da
je do posla došla preko nekih porodičnih veza, maksimalno se trudila da svoj posao obavlja profesionalno,
možda upravo da zaustavi zle jezike. Na istom odjeljenju bio je zaposlen i Elvir, medicinski tehničar
nešto stariji od Ajle. Od samog njenog dolaska na odjeljenje, zapeo mu je pogled za nju. Visoka brineta
u bijelom mantilu, sa očima boje kestena, izuzetno zgodna, a uz to uvijek nasmijana i pozitivna učinila
je da je Elvir jedva čekao pauze na poslu kad bi zajedno pili kafe, razgovarali o pacijentima i svakodnevnm
stvarima. Kako je vrijeme...
Jeste li gledali film "Kod amidže Idriza"? Ako jeste, onda se sigurno sjećate onog električara
Faruka koji je došao da zamijeni grijač bojlera, a na kraju "popravio" dušu svog amidže Idriza
i svoje amidžince Sabire.
Danas je kod nas bio električar da zamijeni donji grijač u rerni električnog šporeta. Kako je s našim
dušama sve u najboljem redu, majstoru je ostalo samo da se uhvati svog posla oko donjeg grijača.
Majstor, neki veseljak, rođeni Sarajlija, sa cigaretom na rubu usana, odšrafljuje ploču šporeta. Iz
malog koferčića vadi novi grijač. U vrlo kratkom vremenu mijenja grijač i rerna je u funkciji. Sjedimo
i čekamo da se kontrolna lampica ugasi, što je znak da je sve u redu sa rernom. Dotle iznosim i
stvaljam na sto pivo i zdjelu...