Ja sam onaj koji preostane kad se predam svojim strastima, slabostima
Ono što ostane kad oduvaju svi vetrovi i kiše, sprže lažni osmesi i probiju dobronamerni saveti
Talog koji ostane na dnu kad sav sjaj nestane u ključanju i iskušenjima
Ja sam to
I am myself 💫
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Bilo je tačno pet minuta poslije ponoći. Neki su još uvijek jedni drugima čestitali dolazak Nove godine,
a neki veselo čavrljali ispraćajući staru godinu. Svjetlucave toalete su bila svuda uokolo, pio se šampanjac,
a dvoranom je odjekivala valcerska muzika. Mladi parovi su plesali, neki su stajali sa strane i posmatrali
večernje toalete.
Ajana je sjedila u večernjoj haljini, pomalo nenaviknuta na takav stil odijevanja. Bila je umorna od proteklih
pretprazničnih dana u kojima je imala pune ruke posla oko izdavanja svog novog romana. No, sad je došlo
vrijeme za opuštanje i uživanje u magiji Nove godine.
-Ne plešete večeras,- upitao ju je nepoznat muški glas.
-Nažalost, nisam baš spretna sa valcerom,- Ajana je pomalo postiđeno rekla, a...
Mojim prijateljima sa Bloga, sa krstaričinih foruma,
želim ama baš sve najbolje, najlepše u nastupajućoj godini...
Kao i uvek - grlim vas sve redom...
:vzagrljaj: :vzagrljaj: :vzagrljaj: :vzagrljaj: :vzagrljaj: :vzagrljaj: :vzagrljaj::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2:
Sinoć, otprilike dvije-tri sekunde prije nego će uslijediti zemljotres, moj mobitel zapišta
i dođe mi upozorenje za zemljotres. Ja onako sva sluđena, kako nisam navikla na
moderne androide, zovem sina da mi pojasni šta to bi. Sve kontam, neko se zeza
sa mnom, kad gle, trosjed na kojem sam bila dobro se zatrese. Na svu sreću, trajalo
je kratko, a ja se pitam što sam ja tako upozorena mogla uraditi za dvije sekunde sem
da se još više uplašim?Ili eventualno da se sa svojima oprostim i kažem im - Vidimo se tamo.
I to sve pred Novu godinu.
Jutros čitam objave prijatelja na Facebooku, sve se crveni od Djeda Mrazeva. Taman
sam se obradovala da s nečim lijepim ispratim zadnji dan u staroj godini, kad imam šta
vidjeti. Jedna moja prijateljica...
Пијем кафу и чекам да се пробуди моје прворођено дете да му честитам рођендан, размишљам о почецима и крајевима и ономе између...
Стално понављам како је овај 31. децембар дан као сваки други и без панике треба прећи на следећи дан, али за мене није као сваки други.
Док су сви славили у ресторанима, на улицама, код кућа...ја сам у тој новогодишњој ноћи лежала у породилишту, болови у целом телу од порођаја, и стрепња су ме држали будном а није помагала ни пуцњава која се чула са улица, весели жагор медицинских сестара...
У поноћ је једна од сестара ушла у собу са упаљеном прскалицом и сва насмејана пожелела нам срећну Нову годину. Држала сам се храбро и са осмехом али у утроби је све подрхтавало и сузе су ми напуниле очи.
Та...
Dogovorili se da odu na kafu kad ona završi s poslom.
On iz unutrašnjeg džepa jakne vadi čokoladu marke Dorina
i stavlja na sto pred nju. Slatko ćaskaju, prepričavaju dan jedno
drugom.
-Jutros krenem na posao, a Sunce izviruje iza oblaka. Na pola puta
otvori se nebo, a ja nemam kišobran. Pokisnem k'o miš, - žali mu se
i prinosi šolju tople kafe usnama.
- Možda ti bar malo popravi dan,- kao mačak prede pored nje i
šuškajuć otvara omot Dorine, pa kaže:
-Dakle, stojim na tramvajskoj stanici.Tramvaj se približava.
Pridružim se grupi putnika. I taman da zakoračim, kad li mi zatvori
vrata ispred nosa. Zamalo da zakasnim na posao.
Kažiprstom dodiruje njegov nos.
-Dobro je, čitav je još, -smije se.
Nakon kafice dopratio ju je do ulaza u...
Em 01.01, em ponedeljak!
"Od ponedeljka ću..."
"Od Nove godine ću..."
Kao da nije do nas, već do dana koji je zabeležen kao 01.01 (ili ponedeljak). „Ove godine ću biti mudrija, neću dozvoliti sebi stres, imaću detaljan lekarski pregled, promeniću posao, naći ću više vremena za igru sa decom, od ponedeljka ću prestati da pušim, od ponedeljka ću početi da vežbam“....Hoću, ja hoću, hoću...
Sve dok dođe ponedeljak (i Nova godina ) i ... prođe.
I tako, dok mi pravimo planove i sedimo sa listom papira i olovkom ispred sebe da zapišemo šta ćemo sledeće promeniti, ponedeljke prolaze, godine takođe.
2024.godina početak godine i ponedeljak!
Kao da neko od gore kaže "hajde, sad da vas vidim!". Dobra šala. I pravi trenutak da se setimo da u...
Jedna on najvećih prepreka za naše razumevanje sa susednim albanskim narodom je njihov jezik koji je veoma različit od svih ostalih evropskih jezika. Ustvari, taj jezik nije naučno do kraja identifikovan - kada je i gde nastao, odakle je i kad potekao.
Kako premostiti ovaj problem iz perspektive prosečnog Srbina koji danas zahvaljujući kaskadi kršenja međunarodnog prava i nasilja živi daleko od albanskih suseda? Zaista teško.
Zato ćemo ovde pitati onog ko nešto o tome zna - a to moj poznanik iz Vojske koji je inače albanski lingvista i koji danas radi u Kanadi.
Kako sa njim budem vodio intervju, ovde ću zapisivati moja pitanja i njegove odgovore. Ono što je opšte mesto iskopiraću iz stručne literature, da ne bi on morao da o tome...
R.M. Drake: "Nemam želju da se uklopim. Ne planiram da idem sa gomilom. Imam svoj um, srce i dušu. Ja sam ja i trebale su mi godine da shvatim koliko je to važno."
– Naravno, ne odnosi se na uklapanje koje teži pozitivnom cilju i napretku. Ono ne poriče individualnost, već je proširuje i oplemenjava stvarajući uslove za slobodan i autentičan razvoj.
Uklapanje u kojem ljudi ne mogu biti ono što jesu, slediti vlastitu intuiciju i samostalno misliti se izgubi unutrašnji moralni kompas. Bez njega se više ne vidi jasno šta je dobro i prihvatljivo, a šta ne.
Zato se lako padne pod tudji uticaj i dopušta drugima da o tome odlučuju. S poslušnim, otupelim ljudima, koji lakoverno prihvataju sve što im se kaže, se najlakše upravlja i...
Kauboj ulazi u stari salun u Vajomingu.
Sedi za šank i primećuje starog kauboja prekrštenih ruku kako tupo zuri u punu činiju mesnatog čilija.
Nakon nekoliko minuta samo posmatranja kako bulji u čili, mladi kauboj hrabro pita starog kauboja: "Ako nećeš to da jedeš, smeta li ti ako ga ja pojedem?"
Stariji kauboj polako okreće glavu prema njemu i na svoj najbolji kaubojski način kaže: "Ne, samo napred."
Mladi kauboj nestrpljivo posegne i gurne činiju na svoje mesto i počinje da jede kašikom sa oduševljenjem. Spušta se skoro do dna i primećuje mrtvog miša u čiliju.
Prizor je bio veoma šokantan i on je odmah povratio čili nazad u činiju.
Stari kauboj tiho reče: „Da, i ja sam dotle stigao“.
"Sestro, izvadite sve rezultate koji su mi potrebni zatim pacijenta odvedite na magnetnu. Kada odrade to, dovedite ga ponovo u moju kancelariju i potrudite se da ne čekam rezultate kao prošli put" hladno i bez trunke emocija Đorđe se obrati devojci koja je bila u susednoj prostoriji. Aleksandar ustade i bez reči krete sa njom.
"Dobar je gospodin doktor, sve je palo na njegova leđa", prokomentarisa devojka, pravdajući se više sebi nego Aleksandru. Nije joj odgovorio ništa. Osoblje koje ga je primilo brzo i efikasno je završilo pretrage a sestra ga je ispratila u doktorovu kancelariju uz opasku da će rezultati biti gotovi najdalje za sat vremena.
" Urologija nije bila moj prvi izbor za specijalizaciju ali ono što sam želeo da budem je...
Ja sam nepovratno zaljubljen u pijace. Obožavam svet koji nam se pruža kada ih pohodimo, koji se otvara pred nama kao tajna pećina Aladinovog blaga... Uživam u mirisima, ukusima i zvukovima koji ih prate. Pijace imaju svoj tajni mehanizam i kodeks po kojem funkcionišu, teško razumljiv slučajnom posmatraču. Prvi stižu poljoprivrednici. Zapravo, oni su došli još prethodne večeri u automobilima sa kojih se guli farba. Dolaze iz malih mesta sa oboda grada ili odande gde reč domaćin i dalje opisuje čoveka koji vrednim radom proizvodi sve one lepe stvari koje nose miris detinjstva. Obično su to muž i žena. Spavaju u kolima... Ujutru, kako to red i nalaže, domaćin raspreda sa svojim komšijama svetsku situaciju. A žena... Žena, baš onako kako...
Počnem da radim u novoj firmi. Nisam bez iskustva i smatram da
svoj posao dobro znam. Ali, novajlija je ipak baš to. Bar u očima
uobraženika. Novi se mora dokazati a stari imaju potrebu da
pokazuju svoj autoritet, a na kome će nego preko leđa novajlije.
Ljude u mom okruženju ne poznajem, ne znam ni kako se ko zove
a pogotovo šta ko misli. Morao sam i ja da prođem toplog zeca.
Kako u svakoj firmi postoji neka hijejrahija a nekad ih je i više
trebalo je znati ko vedri a ko oblači, što u prevodu znači da nije
dobro kačiti se, ako ne znaš s kim se kačiš.
Tako je jedan Bosanac izigravao nekog šefića koji kontroliše i kritikuje.
Iako najniži po rangu ipak je bio povezan sa svim glavnim šefovima pa
je trebalo biti obazriv. Kao što se moglo...
Upravo sam primetila da su poslednjih par tema posvećeni Jovani Jeremić, zanimljivo. Koji je ovo paralelni univerzum kada jedna Jovana zaslužuje tri teme bilo gde? Ne ulazim u to kakva je ona osoba,niti me zanima, samo se pitam dokle više tog našeg licemerja, ne gledamo zadruge, ne gledamo Jovane, Cecane, Bebane a sve znamo o njima ? Vaspitavamo decu u duhu tradicije, al im je ideal Jovana, recimo. Ko nam je kriv posle, pink ili mi sami? Neću da se bavim ni ukusima, nek voli ko šta želi, ali opet sebi postavljam pitanje, jesmo li mi oni isti koji pljuju Vučića jer je uneo nekulturu, rijalitije i šund? Mislim da nam on nije stavio daljinski u ruke, niti nas je naterao da klikćemo na ovakve vesti, sami pali, sami se ubili.
Rizikujem da...
Bio je dosta stariji od nje. Ona studentica na trećoj godini, a on profesor na katedri za historiju.
Sa bivšom ženom je odavno pokidao sve veze. Zapravo, jedina veza bila je njegova ćerka koja je
bila njena vršnjakinja.
Uprkos razlici u godinama njihova ljubav se razvijala kao
najljepša priča u vlastitom svemiru. Obožavala ga je i osjećala se beskrajno sigurno sa njim. On
je bio strastven muškarac i strast unosio u sve. Upijala je svaku njegovu riječ dok je prenosio znanje
svojim studentima, a onda bi tu strast pretakao u njihovu vezu u njihovoj maloj podstanarskoj sobi
koju je za njih dvoje iznajmio.
Jednog dana desilo se nešto što i nije bilo očekivano. Bar ne još. Otkrila je da je ostala u drugom stanju.
Bićem joj je prostrujala...
Sve je počelo jednog ranog jutra, u onom kratkom trenutku kad je otvorila oči i zatvorila
vrata snu. Brzi korak iz kreveta, leptirići u dnu stomaka, toplina koja obuzima njeno srce
dok mu se približavala bosih nogu, u pamučnoj pidžami sa motivima zvjezdanog neba, sve
to ju je navelo da shvati da je ponovo zaljubljena.
Jer, kako drugačije objasniti to da ga je tako često sanjala, o njemu mislila kad se rastanu,
to da mu se vraćala čak i kad je prethodnog dana bio pomalo naporan i dosadan.
A, zaveo ju je skroz polako i promišljeno. Sa iskustvom pravog zavodnika. Prvo se, kao, pojavljivao
kad joj je bilo dosadno, a on zanimljiv, umio je da joj priča o svemu, o novostima, zanimljivm stvarima,
o prijateljima, a nerijetko i da je zabavlja i...
Na Instagramu sam slučajno nabasala na profil koji reklamira edukaciju u - pisanju dnevnika. Suštinski, pozdravljam tu ideju, jer kao što su se ljudi odrodili od prirode (pa im sada treba vodič i da bi izašli u zeleni park), tako su se odrodili i od toga da sređuju svoje misli, da ih rastaču u reči, da zaranjaju u sebe i da pokušaju da uobliče ono što su našli.
Međutim, malo mi je bilo i žalosno što su se neke - ipak prirodne - aktivnosti skoro pa izgubile. Na policama mi stoji dramatično veliki broj sveski, svih oblika i svih obima; a u njima - zapisi, poezija, egzotične ispovesti, zapažanja, crteži, šeme, ideje...
Ne znam kada sam prvi put dobila ideju da pisano uobličim klupko koje se kovitla u meni. Ali, da mi je tada neko rekao...
Jednom sam se prilično kasno vraćala kući iz grada. Bila sam skoro nadomak kuće, kad li izdaleka
ugledam ogromnog crnog psa. Sjedi uz sami kraj ulice oslonjen na prednje noge i čini mi se samo
čeka da ja naiđem da skoči na mene. Premrem od straha i zastanem. Užasno se bojim pasa, pogotovo
noću. Srce mi ludački udara, hoće da iskoči iz grudi. Osjećam kako mi noge podrhtavaju. Niigdje žive duše
oko mene, samo moj strah i u daljini crni pas. Ne znam šta da radim. Dalje ne smijem, a nazad ne znam
gdje bih. Sinu mi. Komšija kraj čije kuće sam zastala je budan. Vidim da su svjetla još upaljena. Znam da
je kasno, ali u ovakvim okolnostima mi neće zamjeriti što ga uznemiravam. Zamolit ću ga da sa mnom krene
do moje kuće. Smišljeno -...
neko dubokoumno razmisljanje na temu
sta rade tikvice i patlidzan u zimske dane ?
kako im je kada ih niko ne spominje?
da li su tuzni da li pate da budu deo kulinarskih djakonija ili bi radije da budu modeli za slikare amatere...
pitam se pitam ...
Neki dan javila mi se jedna moja zemljakinja.Trenutno nije u Bosni, pa me moli da se
raspitam ovdje kod nas ima li ko da izdaje stan. Ja, naravno to obećam pa odmah pošaljem
nekoliko poruka svojim prijateljima odavde da ako šta i oni čuju o tom da mi jave.
I tako iščekujući poruku, misao mi odluta u davno djetinjstvo.
Imala sam nekih sedam - osam godina. Moji su tad imali podstanare u preuređenoj ljetnoj
kuhinji. U to vrijeme podstanar nam bio jedan Ahmo sa ženom i dvoje male djece. Bio je baš
vrijedan taj Ahmo. Dođi bi sa državnog posla, a onda pravac u baštu gdje su mu moji dali
komadić zemlje da posije lijehu luka i još koješta. Ahmo je uz to bio veseljak koji je mnogo
volio muziku. Otvori on tako niski prozor podstanarske sobe...
Ovo pišem za one koji ga još nisu sreli,kad se to zbude da se ne čude,onima koji sa njim već imaju posla ne treba da se priča ništa ,osim eto da znaju kako struka tu pojavu naziva,naravno ne botanika..
Pa da vidimo šta krasi taj cvetak zanovetak..Pre svega jaka volja koju oni i svesno i nesvesno uvek stavljaju na prvo mesto.Nisu u stanju da svoju volju podrede nikome i ničemu,ni istini,ni ljubavi,ni nekom višem cilju,nekom idealu, ni Bogu ni Sotoni.Možete misliti kako su spremni za kompromise.Hm ..ha ,pa gde to ima, pitaćete.Bolje pitajte gde nema.Narcisa ima svuda ,zavisno od stepena i vrste narcizma,od infantilnog dečijeg do takvog koji ignoriše i sopstvenu savest i svaku krivicu,što je već obeležje zla.Nije teško pojmiti kako se...
osim standardnih decijih igara
moja malenkost poznat kao i Krompirov Petko
je igrao lastis sa devojcicama iz ulaza.
I mnogo sam dobor igrao.
Cupkao sam kao McHammer u najbojle dane
EEEEE keeeeee kad se setim.
da mi je sad crveni lastis da se zaigram malo
U to vrijeme, među dječacima, bile su popularne igre na fliperu. Bili su to aparati koji su se
sastojali od ploče s preprekama i loptice kojom je igrač upravljao pomoću kontrolnih dugmadi,
uz pomoć kojih su slali lopticu do cilja. Postojale su popularne igraone, opremljene s desetkom
i više aparata za fliper u kojima su se okupljali dječaci i uživali u igrama.
Moj rođak Ismet iz Duvna, kojeg su zvali Ipa, bio je veoma maštovit dječak. U jednoj većoj
podrumskoj prostoriji svoje kuće, zajedno sa još jednim drugom, napravio je vlastitu igraonu.
Njegovi fliperi bili su njegov ručni rad. Od šireg komada daske pravio bi ploču, oivičavao je letvicama,
zakivao male eksere po njoj koje je spajao gumicama sličnim onima koje su koristile...
Period godine koju većina voli i sa ushićenjem čeka .
Period godine kada od infarkta umire najviše životinja.
Period godine koji mrzim i gnušam ga se.
Osvanulo je danas.
I ja, navodno osvanula, zakrvavljenih očiju , uzjebana i nadrkana jer znam šta me čeka.
Za zimske praznike ne idem nigde , pogotovu ne noću .
Noću se detonacije najbolje čuju i dostiže se vrhunac divljaštva.
Kao i svake jebene godine imam nekoliko poziva za doček , ali se fino izvučem ,
Bez nekog naročitog objašnjenja..Sve što kažem je :Neću.
I to je dosta od mene.
Nekada imam društvo.
Ali , iskreno , najviše volim da sam sa psima sama.
Da se ušuškamo na podu ili u krevetu , gledamo TV i slušamo muziku.
A njima treba moja blizina, da se priviju uz mene dok ih češkam...
E bash mi je drago shto je i blog kao optzija prisytna na ovom forymy :)
Nisam neki isqsni >blogdzija< :lol:
al' potryditjy se da ovde qtzam cheshtje :)
bla...sad odo' y tvrdjavy...gde je lydnitza zbog Smederevske jeseni samo takva...
ajd' pa neka se ovde blogovi qtzajy josh 1000 god :lol:
Da li su ikad potekle iskreno iz tvojih dubina..da se nisu pretvorile u led na obrazima oblikovanim cetvrt osmehom koji nikoga ne zavarava..imale bi za cilj da otope srce viteza u oklopu koji te oteo..ogole dusu ne bi li svoju nahranila na tren..od nebeskih ruku da naprave mac..dodir da izrezbari rane..mesto drhtanja gadjenje..bog nas je stvorio da hodamo..ruke su te nosile poput oblaka..o tome sanjas oduvek..boris se protiv nametnutog..uvlacis dim cigarete budis se..nebo postaje sivo..ni sebe u njemu ne vidis..trazis ogledalo..nasumice stavljas novu masku..njom potiskujes stvarnost..jos nisi labud..gusis se..treba ti dah..poluotvorena usta u mraku lako nalaze moja..uvek su tu da ti udahnu svetlost..po prvi put vidis vrata raja..hodas...
Objekti..maxi..pekabeta..c-market..tempo..agrar..danubius..d-mc..d-motors..d-bike..d-sport..nike..sportimpuls..d-star jugohemija..zara..massimo dutti..mexx..mango..jana..escada..exeption..costa coffee..pull and bear..addiction..stradivarius..oysho..bershka..lilly..dm..dijamant.. 34% toza markovic..automobili ..fiat..alfa romeo..lanča, honda,.reno traks..bmw..mini..kozmetika nivea..gala voda iz mionice..cokolade..zvake..milion kucnih potrepstina..kupio kvart hotel parka..kluz..genex hotele..obuca beograd..luka beograd..auto komanda..kao i milione hektara..novog beograda..vojvodine..delta city..svi trzni centri po srbiji-vece gradjevine gradi delta invest..intesa navodno prodata..%neki i dalje ima..delta generali osiguranje..bave se...
NAJSJAJNIJI BISERI PREBOGATE FILOZOFSKE FRAZEOLOGIJE
-----------------------------------------------------------------
Drage prijateljice i poštovani prijatelji,
Sve vas, naročito one – meni slične i nalične, koji bezuslovno, istinski i zbiljski, srcem, dušom i celim biće, kao nešto najljubljenije, najvoljenije i najželjnije, ljubite mudrost iz razloga što vas ona prosvećuje, prosvetljuje, predvodi i pomaže vašim mislima da se spajaju sa nebesima pozivam da mi se pridružite na ovoj lepoj temi i u njoj ostavite deo sebe i produkt vaših misli. Pitam se, naročito iz razloga kada se na sve oko sebe gleda kroz tu, od ljubavi i misaonosti sazdanu, prizmu, da li i koliko smo sami odgovorni, naše ćutanje je toliko gromoglasno da nas to...
Bio s društvom do izbornog mesta. Rano popodne, negde oko tri.
Temperatura oko plus četiri, sunca nako, nako, nije da ga nema ali je
na zalasku. Prija mi šetnja, osećam da mi se telo greje.
Sretnem jednu glasačicu po imenu Stevka koju sam poznavao. Bila je
sa još jednom ženom. Pozdravismo se pa ona kaže da je bila na glasanju.
-Protiv koga si glasala? - pitam ja.
-Neću da ti kažem, to je tajna, - odgovara ona.
Ja šta ću, produžim put.
Ušao sam u zgradu pa došao do prostorije i sa otvorenih vrata zagledam
koga ima unutra. Pet šest članova izborne komisije i verovatno jedan
glasač koji se prijavljivao.
-Dobar dan, - reče mi jedan član komisije sa smeškom kad je video da
gledam unutra.
-Dobar dan, - odgovorim i ja njemu sa smeškom...