Grlicu su otrgnuli iz toplog gnijezda,
nejakih krila i slabašna glasa,
samo Ti, Bože, možeš čuti njen jecaj tih
prema njemu Bože, dok još kasno nije, uputi ih.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
U to vrijeme sam bila na prvoj godini studija, a uz sve brige oko studiranja i prilagođavanja
životu u novoj sredini, među svjetlima velegrada, bila mi je za vratom i briga oko smještaja.
A baš mi se to zabaksuziralo bilo. Prvi moj stan bila je podstanarska soba koju je moj otac
za mene iznajmio po mom samom dolasku u Sarajevo i unaprijed platio kiriju za tri mjeseca
u naselju Sedrenik iznad Baščaršije. Ruku na srcu, to i nije bila samo moja soba, jer sam je
dijelila sa kćerkom moje gazdarice koja je bila otprilike mojih godina i koja je navodno trebala
svakog dana napustiti Sarajevo i otići kod rođaka negdje vani, gdje je trebala navodno studirati.
Već prvu noć shvatila sam da sa njom nešto nije u redu jer mi je rekla da će me upoznati...
Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.
Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji...
ABDULAH SIDRAN
A ONDA ĆE DOĆI JUTRO
A onda će doći jutro kad ćeš
Nečujno kao svitanje
Ući u moju sobu
I vidjeti
Da mene više nema
Cjelivaćeš
Ruho u kojem sam boravio
Suzama ga okapati
Dlanovima
Hladnog
Grijati
A ja ću te
Dlanom od svjetla
Milovati
Odozgor
Sa visina
U koje si godinama
Gospodaru Svjetova
Slala molitve
Da me čuva
Milovaću te
Nad suho ruho nadnesenu
I Njemu
Gospodaru Svjetova
Kazivati molitvu
Da te čuva
Da te čuva
Da te čuva
Abdulah Sidran
Jutros su svi portali i društvene mreže, kako u BIH, tako i šire, preplavljeni viješću
da nas je napustio naš velikan, Abdulah Sidran, naš Avduka kako su ga zvali bliski prijatelji.
Najbolji poznavaoci lika i djela našeg legendarnog pjesnika i scenariste kazivat će o njemu
u...
James Garfield: "Istina će vas osloboditi, ali će vas najpre učiniti jadnim."
- Naravno, istina može učiniti i srećnim. Zavisi od onoga šta se njome otkrije. U ovom slučaju se radi o potisnutim istinama kojima se nije htelo/želelo suočiti, samoobmanama i zabludama.
Izreka se pripisuje i Barry (Mildred) Stevens (1902–1985) američkoj autorki i Gestalt terapeutu.
Wikipedia: "Gestalt terapija (Gestalt psihoterapija) ili Perlsov tretman je iskustveni tretman koji nastoji potaknuti razvoj i rast ličnosti ponovnim uspostavljanjem svjesnih procesa.
Razvijena je od Fritza Perlsa (1893. – 1970.), Laure Perls i Paula Goodmana. Klijentu se pomaže da postane svjestan osjećaja kojih se odrekao i da prepozna osjećaje i vrijednosti koji su...
Dok sam preslagivala kockice u svom životu shvatih da život je samo
jedan krug, izvan čijih granica kružnice kojom je omedjen, a nama dat
u vidu sudbine, nema dalje. Krug čiji su rubovi s unutrašnje strane
kružnice obilježeni rubovima kockica godinama uglavljivanih u njega
medju kojima ima i prilično oštrih, a i onih čija je oštrina navikavajući se
na nju prilično otupjela.
Krug sa linijama kroz njegove mnogobrojne tačke, identičnim linijama
koje su iscrtane na našim dlanovima. I naša putovanja po linijama u tom
krugu od jedne do druge tačke, najčešće krivolinijska, naročito kružna u
kojima se uvijek na početnu tačku vratimo.
U centru mog kruga ucrtana je ljubav iz koje se pruža beskrajno mnogo
radijusa spajajući se sa tačkama u...
Srpska rimokatolička misionarsko-prozelitistička književnost 1
Bartolomeo Kašić - otac krađe srpskog jezika
iliti
Jezuitska misija jezičkog posrbljavanja Balkana
Da je današnji hrvatski jezik ustvari Vukov srpski jezik dominantno je mišljenje hrvatskih jezikoslovaca i intelektualaca, ali se ovde pokušavaju nametnuti izvesni nenaučni stavovi da štokavica nije samo srpska već postoji i nekakva hrvatska štokavica. Da vidimo, polako...
Zadržimo se na jezuiti Kašiću, koji je nekako bitan jer otkako pokušavaju da sahrane Vuka, hrvatski jezikoslovci upravo Kašića uzdižu na pijedestal oca tzv. "hrvatskog jezika". Međutim, Bartolomeo Kašić pionirski je predstavnik velikog talasa srpske misionarsko-prozelitističke leksikografije i...
Karl Popper: "Pravi racionalista ne misli da on ili bilo ko drugi poseduje istinu; niti misli da puka kritika pomaže da postignemo nove ideje. Nego misli da, u sferi ideja, samo kritička rasprava može pomoći da sortiramo žito od kukolja.
Svestan je da prihvatanje ili odbacivanje ideje nikada nije čisto racionalna stvar; ali smatra da samo kritička diskusija može dati zrelost da ideju sagledamo sa više strana i da o njoj donesemo ispravan sud."
------
Ludvig Fojerbah: "Radije bih bio djavo u savezu sa istinom nego andjeo u savezu sa lažima."
- Istina nije uvek prijatna i ne odgovara svima. Ko je govori izgleda kao oličenje okrutnosti i zla onima koji ne žele ili neće da je čuju, dok laskavci sa slatkorečivim obmanama izgledaju kao...
Ne, ne idi, ostani još malo
Još koji sekund samo.
Tako mi retko svratiš u san
Iako te svaku noć prizivam.
Ne tražim da ostaneš zauvek
Samo da noćas budeš mi lek.
Davno sam naučila bez tebe,
kako da zaustavim sebe.
Da usporim srce, utišam dah,
zaledim vreme, obuzdam strah.
Da hodam bez zvuka koraka,
da budem sena usred mraka.
U plamenu da budem dim,
da gledam a da ne vidim.
Naučila da živim bez života,
da mi je isto i greh i lepota.
Da ljubav ne tražim i ne dajem
i da se kajem,
gorko da se kajem...
Ali sad kad si već tu,
ostani još koju sekundu.
Znaš, kad vremena nestaje,
tren ume da traje...
Pokloni mi muziku tvog glasa,
neka mi nakratko krv zatalasa
Možda zapevam,
možda se nasmejem
možda oživim,
možda se ugrejem.
Odavno nisam...
Otkako je moj dobri stari otac preselio na bolji svijet, svaki Ramazan koji dođe
iznjedri neku skrivenu tugu zakopanu duboko u meni koja se izmiješa sa radošću
koju donosi ovaj sveti mjesec.
Ima neke neobjašnjive topline u njemu koja me podsjeti na djetinjstvo i rodnu kuću,
a naročito na oca koji me često pred akšam (prvi mrak) vodio u pekaru u čaršiju u
kojoj smo kupovali somune (lepine) bez kojih se niije mogao zamisliti Ramazan, a koji
su se obavezno servirali uz iftare.(obrok kojim se prekida cjelodnevni post). Kako su
somuni bili vreli, željeli smo da budu takvi i kad ih donesemo kući, pa bi onda sa sobom
nosili bošču (stolnjak, platno četverouglastog oblika u koje se nešto zamotava) i u nju
umotavali somune i tako mirisne i vrele...
Šarl Bodler: "Zlo se dešava bez napora, prirodno, neizbežno; dobro je uvek proizvod veštine."
- Zlo je površno. U njemu nema mudrosti. Zato je reaktivno. Da bi se stiglo do svesne aktivnosti i dobra treba se potruditi i dublje razmisliti.
-------
Salvador Dali: "Pravi umetnik nije onaj koji je inspirisan nego onaj koji inspiriše druge."
-Pre je kombinacija. Da bi inspirisao druge tada i sam mora biti inspirisan.
-------
Konfučije: "Videti šta je ispravno i ne učiniti to je nedostatak hrabrosti."
-U većini slučajeva se radi o kukavičluku. Medjutim, nije isključen ni bezobrazluk, koristoljublje i zla namera.
-----
Eckhart Tolle: "Vreme uopšte nije dragoceno, jer je iluzija. Ono što smatrate dragocenim nije vreme, već jedna tačka...
Hajdegerovo objašnjenje bitka je dosta apstraktno, pa ga nije lako razumeti. Definisao ga je kao Jednu, zajedničku suštinu iz koje proizilazi mnoštvo individualnih bića/pojava. Dok su bića realizovana, odredjenja i ograničena, bitak je viši, neodredjeni, neshvatljivi potencijal iznad bića.
Za konkretniju predstavu toga odnosa može poslužiti seme cveta. U njemu su sve razlike sazete u Jednu snagu ili intenzitet. To ih čini nemanifestovanim i nevidljivim sve dok sažetost ne dostigne kulminaciju i proizvede takvu snagu da seme brsne.
Time dodje do ekspanzije, izdvajanja ili individualizacije razlika, tj. pojave korena, stabljike, lišća, raznovrsnih boja latica itd. Sve što je bilo latentno i pasivno u semenu/bitku postaje vidljivo i...
Akšam je već pao rani
sa vitkih munara pukli ezani
kazaljke na Katedrali se sneno zlate
golubovi sivi kod Sebilja se jate.
Na mahale se naslonile sutona boje
kaldrmom se sjene zlatne roje
žmirkaju prvi fenjeri kroz Sarače
dućandžije škripave baglame navlače.
K'o stražar nad gradom gordi Trebević
motri kako Baščaršija dan u njedra skuplja
Miljacka lukove mostova vitkih zapljuskuje
i valom hitrim modre obale kupa.
U zraku već se sluti radost Ramazana
kandilje da pali sanja mujezin stari
za iftare da mijese mirisne somune
već sanjaju brašnjavi pekari.
U boščama, somuni tad topli i vreli
mirisom svojim plijenit' će sokake
a tobdžija stari će uz Kovače
do Tabije ubrzat' svoje korake.
Aman, lijepo li je sa Bijele tabije
pred Ramazan...
Siroče ima najviše budućnosti
Ruševine takođe
Možemo opet
Sve
Ispočetka
Ali ovaj put
Uradićemo to
Slušajući samo svoje :heart:
Jednog dana kad sve ovo prođe.
Kad prođu bolesti moje.Ustaću nevin i čist kao tek rođen u slavu ljubavi naše.
Jednog dana kad sve ovo prođe.Kad zaborav otme reči tvoje.Ustaćeš, nevina i čista ko gospa sa zida neke neznane katedrale.
Krenućemo skupa u svetlost praćeni anđela horom.
Jednog dana kad sve ovo prođe, početak novi izbrisaće kraj.Ponosni i nemi, jedno pokraj drugog,na vratima raja čekaćemo znak.
Ne videći nikog, poljupce ću krasti.U njegovu slavu, zavet da ti dam.
Jednom kad sve ovo prođe...
Josh Billings: "Polovina nevolja u životu proistekne iz toga što se prebrzo kaže da, a sa zakašnjenjem ne."
- Češće je tako, mada može biti i obrnuto. Zavisi od situacije.
----
Spinoza: "Ako hoćeš da ti sadašnjost bude drugačija od prošlosti proučavaj prošlost."
- Time se uvidi u čemu se greši, šta treba ispraviti ili raditi drugačije da bi se postiglo ono što se želi.
---------
Fridrih Niče: "Ko se bori sa čudovištima treba paziti da i sam ne postane čudoviše."
- Ko ima posla sa podlim ljudima treba paziti da se ne spusti na njihov nivo i da sam ne počne nepoštenu borbu, jer u tom slučaju nema razlike.
-------
Epiktet: "U prirodi je mudrih da odole zadovoljstvima, a budalastih da im budu robovi."
- Misli na zadovoljstva sa...
Zlatan je tipičan muškarac. Zaposlen je, ima djecu i ženu. Za sebe misli da je dobar muž
i otac, jer dobro zarađuje i ne vara ženu. Dobro, nećemo računati ako se neki put okrene
za zgodnim parom ženskih nogu. To je već urođena, instinktivna radnja, a Zlatan ne može
protiv svoje prirode. Ali, Zlatan ima jednu tajnu - nikako ne voli 8. mart. Za Zlatana je 8. mart
dan kad muškarci moraju da se pretvaraju da su ono što nisu, a Zlatan je pošten tip, on
jednostavno ne voli da laže. Da, da, Zlatan je čovjek načela. Ne voli laž, a 8. mart je dan
prepun laži. Cvijeće, čestitke, pokloni, slatke riječi... Sve to kao da dolazi iz nekog drugog
čovjeka, ne iz tog Zlatana koji cijelu godinu muški nosi teret brige o porodici. Naravno,
Zlatan ne bi...
Gadim se sebe kad pogledam u neke prošle epizode serije mog života
Ali
Izaći ću na scenu i sve priznati
Svaki paradajz i osudu kojim me budu gađali
Prihvatiću sa osmehom
I nastaviću
Svojim putem
Tokom pljačke u Americi, pljačkaš banke je viknuo svima u banci: "Ne mrdajte. Novac pripada državi. Vaš život pripada vama."
Svi u banci su mirno legli. Ovo se zove „Koncept promene uma“ Promena konvencionalnog načina razmišljanja.
Kada je jedna gospođa provokativno legla na sto, razbojnik joj je viknuo: "Molim vas, budite civilizovani! Ovo je pljačka, a ne silovanje!"
Ovo se zove „Biti profesionalac“ Fokusirajte se samo na ono za šta ste obučeni!
Kada su se pljačkaši banaka vratili kući, mlađi pljačkaš (sa masters diplomom) rekao je starijem pljačkašu (koji je završio tek 6 razreda osnovne škole): „Veliki brate, hajde da izbrojimo koliko smo dobili.
Stariji razbojnik je opovrgnuo i rekao: "Baš si glup. Toliko je novca da će nam...
Postavljeno mi je pitanje: "Šta znači aktivni moment?" Znači dešavanje ili žarište aktivnosti. Jedino se u tom momentu odvija svaki dogadjaj. Bez toga momenta nije moguć ni jedan proces i promena. Zato je uvek postojeći, ali drugačiji i unikatan jer je promenljiv i tekući. Iz njega izlazi stari, promenjeni moment da bi ušao novi koji se treba promeniti.
Prema tome, taj moment ne nastaje sam od sebe niti je nezavisan, već se nalazi u stalnoj interakciji i vezi sa prošlim i budućim. Samo zajedno stvaraju promenu koja ima smisao.
Aktivnost i promena može postojati jedino u razlikama. Ako bi postojao samo Jedan, apsolutno Isti moment bez unutrašnje i spoljašnje razlike ne bi bilo ničeg da prouzrokuje pokret i promenu. Takav moment bi...
"Metateza likvida – u slavenskim je jezicima vladao tzv. zakon otvorenih slogova (v. dolje) tj. težnja da ne bude zatvorenih slogova (stsl. je doista bio takov, nije uopće imao zatvorenih slogova). Tomu su zakonu među ostalim smetale i skupine *e i *a (koje će poslije dati o u slav.) s likvidama *l i *r (skupine sastavljene od *e i *a s nazalima *m i *n daju slav. nosne samoglase ę i ǫ, v. gore). Stoga su te skupine *eRC i *aRC (R stoji za *r/l) morale biti nekako uklonjene u slavenskom, a tȃ se promjena različito odigrala u pojedinim slavenskim jezicima. Tu promjenu, koja se je dogodilo negdje u 8. st., nazivamo metatezom likvida. Slavenske su riječi bez metateze likvida zabilježene u inojezičnim izvorima – tako Grk Teofan...
Stara bosanska dvospratnica bila je ispunjena ljudskim dušama. Obred
vjenčanja trebao se obaviti u velikoj sobi koja se nalazila na spratu, koja
je bila u potpunosti uređena u starom bosanskom stilu.
Na drvenim prozorima bijelile su se lagane draperije koje su bile dovoljno
guste da zaklanjaju od pogleda sa susjednih prozora starih bosanskih
kuća koje su dominirale u cijeloj mahali, a opet dovoljno rijetke da soba
ne oskudijeva dnevnim svjetlom. Debeli i teški ćilimi su zastirali starinske
podove, a odmah ispod prozora dužinom cijelog zida bila je dugačka drvena
sećija, zastrta debelim spužvama po kojima je bila bačena prostirka slična
serdžadama, dok su uz sami rub sećije bili poredani dugački zeleni jastuci.
Nasuprot sećije, na drugoj...
Interesantno je kako se veštim, elokventnim izlaganjem od sadašnjosti, kao normalne fizičke pojave, napravila senzacija i misterija. Univerzum je aktivna sfera vremena/promena.
Sve stvari i živa bića, koja rodjenjem ulaze u tu sferu, se neprestano menjaju. Zato u vremenu/promenama uvek postoji moment promene ili sadašnjošnost. Ona je uvek aktivna i postojeća pošto se u njoj sve dešava i menja.
Promenjeno koje izlazi iz toga momenta prelazi u prošlost i egzistira kao realizovano/ završeno na koje se više ne može uticati, dok se budućnost nagoveštava po onome što će se tek promeniti.
Fizički svet je determisan strogim zakonitostima tako da je sadašnjost neminovnost koja se ne može izbeći. Unutrašnji svet svesti je drugačiji. U njemu...
Sta se to desilo sa danasnjim kafanama?
Gde su nestala ona divna mesta gde se dobro jelo?
Nikada vise restorana,valjda ne postoji relevantna svetska kuhinja koja nema
svoj restoran u mom gradu.
A u internacionalnim kuvari se utrkuju da sastave nespojivo.
Tanjir sa jelom vise izgleda kao nadrealisticka slika nego nesto od cega bi se
posten svet najeo.
Gde su nestali svi oni restorani gde se ulazilo kao u drugu kucu?
Svestan sam da je drugo vreme,svestan sam da u mom zaljenju vise ima tuge za mladoscu
nego realne osnove za primedbe.
Ali zar se vise nikom ne jede pasulj sa rebarcima?
Zar zaista vise nema ljubitelja skembica?
Da li smo srljajuci nezadrzivo u progres izgubili sposobnost da se radujemo malim i
obicnim stvarima.
I sta cemo kad...
Ćerku sam sanjao. Našu.
Sa kosom kao noć, crnom.
Sa suncem u očima nalik tvojim.
Sina sam sanjao. Našeg.
Sa snagom nalik na moju.
Sestru da štiti.
I nas dvoje sam sanjao.
Sretne, kakvi nikada nismo bili.
I kuću sam sanjao. Našu.
Dom, koji nikada imati nećemo.
Naš dom.
I znao sam da je samo san.
San o sreći koja nam izmače.
Valjda je tako suđeno.
Nismo umeli il nismo smeli.
Sad više i nije važno.
I dok sam razmisljao o tome, palo mi je napamet pitanje:
Jeste li se i VI strasno mucili kroz celokupnu srpsku istoriju?
Јуче на фејсбуку налетим на причу/сведочанство "Бијела дугмад". Читао сам је као и сваку те тематике са грчем у стомаку, кнедлом у грлу и сузом у углу ока. У питању је сведочанство седмогодишњег дечака, сада старца, о насилном одвајању од поородице приликом депортације у Јасеновац 42-ге, смрти оца, мајке, на коју му је једина успомена остало "бијело дугме", које јој је отргао са сељачке блузе док су га отимали из мајчиног загрљаја, тортурама у логору, и слободи коју је дочекао.
Јутрос чујем причу о двогодишњем Данилу Цокићу који је погинуо у мартовском погрому заједно са оцем и трудном мајком.
"На Петровачкој цести", песма Бранка Ћопића је нешто што ми се дубоко урезало у мозак након првог читања, и на свако следеће пустим сузу...