Устаљено до бола. И боли. И мозак, и уши једнако. Можда мозак више.
Преварене. Издане. Изигране. Остављене. Овакве и онакве, али увијек жртве. Сироте наивне. И мушкарац крив.
Да ли је то само научени изговор, оправдање пред собом, пред свијетом, другарицама, познаницима и тако даље и томе слично?
Посматрам жене којима се везе распадају зато што их је партнер (момак, вјереник, муж, небитно) преварио, јер је пијаница која се не тријезни, јер је женскарош, јер трчи за сукњама, ово, оно... Није битно.
У сваком случају, веза пукне. Али! Заплет! Прође неколико дана, ето ње са новим.
Не знам како уопште могу. Некако, у мојој глави након сваког раскида неопходан је период у којем ћеш ,,оздравити". Радити на себи, излијечити ожиљке, изградити...