Napisala je blog kojim je pogodila pravo u centar, a mi vam ga prenosimo u celosti:
Zapanjila sam se. Jedna od tri najbolje hrvatske teve voditeljice već mjesecima ne silazi sa naslovnica ženskih časopisa jer je najzad postala \”normalna\”. Presretno izjavljuje kako nakon tko zna koliko godina može na sebe navući suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi.
Žena u četrdeset i drugoj čuva suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi? Još je bizarnije što je sletjela na sve naslovnice tek kad je postala kostur. Zašto visokoobrazovana, pametna, lijepa žena sebe svodi na vješalicu za dizajnerske haljine koje su kreirali ****** opsjednuti guzičicama dječačića u četvrtom osnovne?
Moderne žene svih godina nasjedaju manipulaciji...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sabiram se, deo po deo
kroz drveće koje se ljulja,
kroz daha oblaka, ukrašenih isparenom vodom,
kroz šapat sunca koje ljubi permanentne suze
i emferne iluzije,
kroz šuštanje žbunja
koji su skoro jednako eterični
kao krici talasa
tako penaste
kao ismejane utopije,
tražeći smisao u nekom drugom času,
kao lutajući hodočasnik.
Tišina je uhvaćena u zamci
koja rimuje sekvence
mogući izlaz iz tog vrtloga tuge.
Na njenom Facebook Profili Hercegovka Godine Daniela Škegro objavila je tekst koji sam kopirala i djelim sa vama !
🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸
Kakvo je vrijeme došlo, izgleda da će ljudi kad vide čovjeka početi da se krste, pa i oni koji se ne krste.
Društvene mreže odavno začuđujuće djeluju na narod.
Prati se slijepo taj trend, što nije objavljeno, kao da se nije niti desilo.
Ima to smisao u dosta stvari, ali također prednjači u besmislu.
Došli smo očito do one "crne faze" ispod koje nema dalje ka dnu.
Brutalno premlatiti suprugu i potom joj pucati u glavu iz vatrenog oružja i sve to uz "izravan prijenos" putem društvenih mreža, doslovce nema nikakav opis, osim Bože obrani i sačuvaj.
Zgroženi smo po tko zna koji put nad teškim nasiljem nad...
Спаваш ли ноћас сном праведника?
Или си будна као што сам ја?
Док ми испред ока игра твоја слика,
А напољу ноћ је тамна, најтамнија.
Знам да по некад, кад ситан је сат
Док напољу тамне играју се сене
Са сопственим срцем водиш чежњив рат
Не волиш што тада сећа те на мене.
Далеко си душо, далек сам и ја
Нашој причи беше суђен тужан крај
Ал у моме оку ситна искра сја
А знам да и твоје има исти сјај.
Нисмо криви били, све смо своје дали
Желели смо жељу узвишену, јаку
Љубавници бисмо, тако су нас звали
Ал' среће немасмо, кол'ко ни за шаку.
Анђели нас наши лако напустише
Док зли људи пропаст нашу су желели
Трагове од страсти брисале су кише
И тако смо једном, просто, избледели.
Остаде нам само, кад су ноћи кратке
Сећати се буре у срцима...
Vezali su me
Batrgao sam se u sobi za ispitivanje
Uzalud su dovikivali da to nije soba za ispitivanje
Špric se približava i štrca prvi mlaz u vazduh
Bojim se kao nikad i vrištim da me puste
Ne čujem da neko tiho govori "ali ovo će te osloboditi..."
Zabada se igla u moju podlakticu
Do kraja ubrizgava serum
Padam na pod
Urlam i valjam se po podu
Ne volim...ne volim nikoga
Boga ne volim
Samo ga se bojim
Bojim se svega
Živeo bih samo po svome
Ne volim vas
Gadite mi se
Nisam ni ovo ni ono...
Želim tamo
Želim sve ono
Plačem ali je kasno... serum je delovao
Sve sam priznao, grcam u suzama...
Neko prilazi i miluje me po glavi tiho "dobro je!..... oživećeš!"
Noćas zbog tebe ne prilazi mi san
ne sklapam oči ružičaste misli jezde,
moleći Boga da isplovi dan
slutnje u srcu se gnijezde.
Kolebaš se, k'o proljećno vrijeme
raspoloženje tvoje para mi srce.
Znaš li kako je neizvjesnosti nosit' breme
dok iz tmine izranja zlaćano sunce.
I čekam k'o slijepac - da pređe ulicu
da preda me prospeš riječi,
slutim da zamrije osmijeh ti na licu
k'o da želiš nekud što prije pobjeći.
Možda se već kaješ što nadu pokloni
srcu mome što otužno krikne,
u vasioni mojoj gdje je bio narcis
slutim da čemer će da nikne.
Aristotel: "Naš izbor dobra ili zla odredjuje naš karakter, a ne naše mišljenje o dobru ili zlu."
- Beskrupulozna, bezosećajna osoba ima loš karakter, jer i pored toga što je svesna razlike izmedju dobra i zla izabere zlo ako je u njenom sebičnom interesu.
B.M.: "A kako ti u opšte znaš da je nešto dobro a nešto zlo... Evo npr : dajem ti u ruke dve jabuke kako ćeš znati koja je dobro jabuka a koja je zla jabuka.. Aj sad da te vidim.."
- Jabuke su deo prirode. U prirodi nema dobra i zla već se sve povinuje fizičkim zakonitostima. Dela ljudi su nešto sasvim drugo. Iz njih proizilazi dobro i zlo. Ljudi imaju razum koji ih osposobljava da donose odluke i prave izbor svojih aktivnosti.
Kako će se nazvati čin kada odrastao muškarac siluje...
Dragi prijatelji i poštovani čitatelji sa radošću i izuzetnim zadovoljstvom, Vas mogu obavestiti da sam započeo rad na trećem delu trilogije. "Sasvim običan dan" završava trilogiju koja počinje "Sasvim običnom pričom" i nastavlja se "Dominama". Radnja se odigrava u 24 sata. Većina starih junaka i poneki novi su tu. Protok vremena je izmenio naše junake neke na bolje neke na gore, procenićete sami. Specifičnost ove knjige što je cela pisana u formi dijaloga a u skladu sa vremenom u kome živimo.
Pozdrav i na dar Vam ide jedno od poglavlja, tek da zavirite.
P. S. Tekst je grub i ne zamerite na slovnim i gramatičkim greškama.
ESMA
"Nakon više od četvrt veka, ponovo na istom mestu. Nastavak intervijua koji je obeležio kraj jednog...
Carl Jung: "Dok ne pretvorite nesvesno u svesno, ono će upravljati vašim životom i vi ćete to zvati sudbinom."
- Nesvesno su nagoni i osećanja. Svesno su misli. Poenta je u tome da se osećanja moraju u potpunosti transformisati u misli ili u svesno da bi ih shvatili i postigli integralnost. Tek tada imamo kontrolu nad sobom. Dok se to ne učini deluje se iracionalno, nagonski i nerazumno.
S obzirom da je svest bezgranični, neuništivi život ni misli ni osecanja nisu konačna, već su uvek nova i drugačija, pa se nesvesno uvek mora transformisati u svesno. Zato i učimo dok smo ovde. Upravo je stalna interakcija izmedju svesnog i nesvesnog (pokrenuta spoljašnjim dogadjajima) ono što nam omogućava razvoj i daje sposobnost razumevanja i sebe...
Hitra i plaha
hita bez daha
oblutke bijele
miluje valom
korito tijesno
za njenu trku
mostovi nad njom
pružaju ruku
da obale vali
ne povuku.
Dlanove tople
svježina hladi
dok nasred neba
obijesno sunce
kroz vrba granje
traži put
da skvasi u njoj
svoj vreo skut.
Nošena valom
moje rijeke
u jednom trenu
misao krenu
pružena ruka
traži ruku
da vali hitri
sa sobom
i nju ne povuku.
Тренутка ја се сећам сјајна,
Кад преда мном се ти појави
Као привиђење, као тајна,
И као лепоте удах прави.
Кад туга све ми скрха наде,
А кињиле ме стрепње таште,
Твој нежни глас ми певати стаде
И лик твој сневах на дну маште.
Но, доба мину. Вихор нежни
Распршио ми и сне и јаву.
И предадох твој глас нежни
И лик небески забораву.
Полако су се вукли дани
У забити, у заточењу,
Без заноса, без суза раних,
Без надахнућа, налик мрењу.
Али стиже души буђење.
И опет ми се ти појави
Као ненадано привиђење
И као лепоте удах прави.
Куцати стаде срце вруће,
Нов живот у њему маха узе.
И опет пламти надахнуће,
И љубав сја, и теку сузе.
Oh, kako mi to nedostaje - dušu mi žeže sećanje ...
----------------------------------------------------------
Volim kada me nemirni titraj sećanja, kao blagi dašak povetarca, ponese u moje rano detinjstvo, a naročito kada mi pred očima zatitra, istina sve maglovitija, bleđa i nejasnija, slika mojih, davno na Nebesa vaznesenih, roditelja - osetim u ranjenim grudima kako me greja ta njihova pozitivna energija ...Uvek je među njima bilo vragolija, zadirkivanja i začikavanja, ali nikada iz zlih namera - na kraju bi uvek pobeđivao osmeh, ljubav, milina i svakoliko-pozitivna energija koja ih je neizmerno krasila, od drugih ljudi razlikovala i štitila od bezumlja, zala, ala i budala ... Evo i jedne kriške osmeha iz tog mog rano-detinjeg...
Predosecam nesto u vazduhu, ono kad u miran dan krene da carlija vetric ili se vrlo malo oseca neki udaljeni miris ili nedajboze smrad. E tako verovatno kao neka vrsta psa tragaca, pocinjem da okrecem glavu i da mirisem sa svake strane (a usput ako mogu i da omirisem sebe cisto provere radi). Sve u nadi da cu otkriti sta smrdi il' mirise a onda, verovatno ne mnogo nevaznije pitanje - odakle dolazi?
I tako, uzmem to metaforu pa je uronim u drustvo. E sad, ja nisam od onih koji se razume u siroke narodne mase, nego mogu samo da teoretisem o tome kako 'mali Perica zamislja da se pravi spejs-satl' ,t.j. ja kao ni izdaleka slican malom Perici i ne mogu osim subjektivno da nesto tvrdim.
Predosecam neku vrstu histerije u suptilnim...
Na današnji dan rođena je legenda..Oliver Dragojević....
Na današnji dan 1947.god...rođena je legenda Njegov glas, interpretaciju, pjesme i emociju... doživljavaju generacije ljudi iz Hrvatske i ovih prostora. Jedan od najpoznatijih pjevača i glazbenika Hrvatske i regije. Oliver je uspio ostvariti veliki broj nezaboravnih hitova, od kojih su mnogi nadišli regionalni kontekst u kojem su nastali, uspio je postati svojevrsnim ‘općim podsvjesnim dalmatinskim kodom’. Ono što je za Veliku Britaniju Elton John, za Hrvatsku je i više od toga - Oliver Dragojević....riječi moje facebook prijateljice Eve...
A ja bih samo željela reći da sam se uz njega i ispjevala..isplesala..isplakala...manje više sve moje tuge bile su praćene njegovim...
Limunadica
Moćnog naslova
Sve dok sebi nisam dozvoljavao da kažem kako jeste (u mom slučaju), šta god to bilo... bio sam vezan, i nisam bio ja.
Još jedna patetična scena, u filmu zlatno doba Elizabete, gde na kraju filma ona u interpretaciji Kejt Blanšet izgovara "I am myself"
Imate pravo na sebe dragi moji
Imate DUŽNOST na to
Majka Alekse Šantića je bila isključiva žena i nije dala sinu da se oženi sa svojom najvećom ljubavi, Ankom Tomlinović, zato što je katoličke vere.
Anka je odlučila zbog ljubavi da pređe u pravoslavlje, pa je tada Aleksa saopštio majci da će se oženiti. Međutim, njegova majka je bila izričita, uzela ga je za ruku i odvela pred slavsku ikonu i rekla da se ikonom zaklinje da će ako to uradi njen pokop biti svadbeni dar. Znajući svoju majku, Aleksa je bio siguran da će ona to zaista uraditi. Godinu dana nakon toga, Anka se udala za drugog, a kada su svatovi prolazili pored njegove kuće Aleksa je plakao. Rezultat toga je bio da se nikada nije oženio. Svojoj velikoj ljubavi je posvetio najlepše stihove.
Aleksa Šantić je preminuo od...
Svaki čovek koji veruje Hrista, ali ne samo da veruje, nego je i poslušan njemu čineći onako kako je on govorio, biće spašen.
Nažalost puno je ljudi koji sebe smatraju hrišćanima ali ne mare za spasenje, previše je skupo za njih da daju sve svoje. Tako da Hrista stvarno sledi samo onaj ko je siromah pa mu spasenje dođe zabadava.
Ljudi misle da ako veruju da su spašeni da su stvarno i spašeni, Ali nije tako; spašen je samo onaj koji je bio u potrebi za spasenjem.
Tako je moj život bio jako posiveo i čitajući Bibliju ja sam video lek za svoje boljke, Kad Hristos kaže da treba praštati ja sam u tome video da ću oprostivši drugima dobiti mir koji mi je bio preko potreban...
Poštovani publikume!
Koristim ovu priliku da Vas upoznam sa još jednim fantastičnim delom. Naime radi se o antologiji prelepih misli, saveta i bisera moodrosty KNBP. Nadam se da ćete uživati.
O autoru:
Konj na belom princu je rođen iste noći kad se desio redak astronomski događaj te godine u Srbiji. Nakon završetka škole proveo je 150 godina na Tibetu meditirajući i učeći najtajnija znanja od najboljih učitelja. Po nestanku kinte vraća se u rodni kraj gde izdaje ovu antologiju i prikuplja sredstva za ponovni odlazak.
Biseri moodrosty poglavlje prvo. Lekcija jedan.
1. Nakon pranja uvek jednom rukom okrenite bubanj mašine za veš da proverite da vam nije ostala neka zalepljena čarapa.
Glumac Petar Božović izjavio je danas da je trenutno stanje u kulturi Srbije sramotno pre svega zbog, kako je rekao, kontinuiranog maćehinskog odnosa vlasti prema kulturnim stvaraocima i ustanovama.
Božović je u intervjuu agenciji Beta kazao da je pored lošeg stanja u srpskoj kulturi još gore to „što smo stekli naviku da nam je situacija s kulturom sramotna“.
„Navika je jedna od najgorih ljudskih osobina, ona se stiče kao biološka prednost prilagođavanja okolnostima i to možemo videti kod biljaka i životinja. A čovek, kao misaono biće, navikao se i na ropstvo i na vladavinu terora i jednoumlja. Kod nas, kad je u pitanju kultura, iz budžeta Srbije se izdvaja svega 0,66 odsto, a ponekad bude 0,67 odsto“, rekao je Božović i naglasio da se...
Afrička poslovica: "Karakter je kao trudnoća. Kad-tad se otkrije."
D.M.: "Na koji nacin se otkriva karakter?"
- Dela najbolje pokažu autentičnost. Iskren, dobronameran čovek nema šta da krije. Pokazuje se onakvim kakav jeste. Njegov govor, ponašanje i dela su uvek u saglasnosti.
Manipulativan, proračunat i bezosećajan je dvoličan ili neiskren. Skriva svoju podmuklost i nepoštene namere da bi obmanuo i time postigao neku korist za sebe bez obzira na štetu koju čini drugima.
Kada ponašanje nije u saglasnosti sa rečima treba obratiti pažnju. Ako se to propusti na kraju nepošteno delo uvek otkrije nečije "pravo lice" ili karakter.
----------
- Postići uspeh ne znači samo stići do cilja, već postati bolji čovek tokom tog procesa. Nijedan...
Mekani cvrkut
ptičica poj
u toplom zraku
leptira roj
veče se sprema
da padne na dan
mjesečev sjaj
skupljam na dlan
priroda tone u ljetni san.
Pogled mi sneni
vrluda, luta
stiže do na kraj
prašnjava puta
tamo gdje drijemaju
vitkih vrba sjene,
ljepota noći
opčini mene.
Misao bljesnu
iz ljetne tame
provuče čežnju
kroz vrbe grane
gdje li si noćas
da l' misliš na me?
...crno bela
Svi su ljudi isti i svi su... tu
Sve je na dohvat ruke
Vraćam se u prošlost
Zdravo
Ja sam taj i taj
Jeste, ja ću biti tvoj sin/unuk/...
Ha ha
Imam jednu molbu
Uradi to i to umesto toga i toga
Zajedno ćemo promeniti budućnost u sadašnjem trenutku prošlosti
P.s. lepo ti stoji ta majica
Ima li neki kolekcionar ili poznaje kolekcionara nekog da mu se obratim sa pitanjima vezana zakolekcionrska pića.
Hvala
Kao što postoje materijalni sudovi (čaše,flaše...) postoje i duhovni sudovi(kad sudimo povodom nečega).
Hristos je uzeo čašu, materijalni sud u kome se nalazilo vino, opojno sredstvo, pokazujući da kad pravo sudimo mi pijemo Ljubav, Duhovno opojno sredstvo.
A kad loše sudimo mi pijemo silovita pića, gnev, bes, zlobu,ljutnju itd.
Sve su to osećanja(emocije). Sa lošim sudovima mi pijemo loša osećanja a kada pravedno sudimo mi pijemo dobra osećanja, osećanja radosti.
Pijte iz nje svi; kaže Gospod pozivajući nas da sudimo pravo i da pijemo Ljubav Božiju koja je krv Božija.
U jevanđelju po Mateju Hristos kaže; Kažem vam pak da neću odsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega.
Ovom...
На тепиху мирисне траве
Бела си рада чедна
На разделу сна од јаве
Нудиш ми уста медна
Танка, узаног струка
Машеш ми руком белом
Ко песма умилног звука
Страсним увијаш телом
Желиш ме к'о и ја тебе
Спојимо усне и тела
Највише дајмо од себе
Око нас ноћ је врела
Зора ће брзо да сване
Таму ће појести дан
Капљица росе кад па'не
На твој отворен длан
Растанак тад нас чека
Обоје морамо поћ'
Испод нас постеља мека
Нек памти једину ноћ
J. Krishnamurti: "Misao ne moze resiti ni jedan problem ljudi, jer je misao sama po sebi problem."
- Ne samo sto je to netacno nego je i besmisleno. Izjava je, takodje, misao i po logici izrecenog pobija sama sebe posto je okarakterisana kao problematicna.
---------
Tamara Kulish: "Najteži teret koji nosimo zapravo su naše misli."
- Ne uvek. Misli su kao i vreme. Promenljive. Kada su zivotne okolnosti teske pojave se i neprijatne misli. Ako su povoljne tada su i misli radosne, pune nade i entuzijazma.
Dobro je biti svestan toga. Postoje tehnike i metode koje pomognu da se lakse povrati kontola nad sobom i izadje iz vrtloga jalovih misli.
B.S. : "ako imate vremena pišite nam koje su te tehnike"
- Neke od tehnika su meditacija...
Još mi je u ušima tvoj zvonki smijeh
dok smo kradom kao dva mangupa
preskakali preko komšijskog plota
iako smo znali da nečasna je to rabota.
Al', nekako komšijine jabuke
uvijek su bile slađe
da l što su zaista takve
il' što su bile djelo naše krađe.
Kasnije, kad smo odrasli
stigla me je kazna
preskakao si sve prepreke.
i krao me kao one davne jabuke
Al' slast jabuka tad pala je u sjenu
dok najslađim usnama svojim
poljupce moje si krao
ljubeći me kako si samo ti znao.
I nije ti bilo nimalo žao,
što plamen palio me cijelu
dok strasno si milovao tijelo moje
ostavljajući tople tragove svoje.
I glasom što ga se još iz djetinjstva sjećah
šaputao si mi nježnosti slatke
dok ljubio si mi grudi mlade
kao one davne jabuke zelene i glatke.
"Da li je razmišljati pozitivno i biti pozitivan isto?
Ne!
Iako sa svih strana čujemo: 'Ma samo budi pozitivan' ili 'Razmišljaj pozitivno i sve će biti ok' i ljudi to izjednačavaju, razlika je velika – možemo stalno da razmišljamo pozitivno, ali ne možemo stalno da budemo pozitivni.
A kada ljudi izjednače ove dve stvari i onda mogu imati suprotan efekat i mogu se osećati loše, mogu kriviti sebe i misliti da nešto pogrešno rade ako se ne osećaju sjajno 24 časa dnevno. Zapravo, kada bi to bilo moguće, onda ne bi ni postojala neprijatna osećanja – ljutnja, tuga, bes, zabrinutost...
Dakle, ok je da ponekad imamo osećanja koja bismo najradije izbegli, ali i ona su nam potrebna. Tako učimo, rastemo, napredujemo...naravno, pod uslovom da ih...
Bura uspomena
kao putovanje između plavih čaršava,
brodovi duhova se prevrću u amneziji,
ledeni breg baca zaleđene kamenje na grudima,
priče koje su trebale biti zaboravljene,
ali istorija se ponavlja.
I priča se vraća,
napreduje kao netaknuta
magla,
i opet bežim u sećanju,
sve izgleda isto,
nuklearni oblaci na mojim usnama,
pokušavam da ih zadržim,
a uništavaju me,
poezija na zatvorenim kapcima
kao ulični neredi na vrelom asfaltu,
isijavavaju iz mene,
vraćam ih,
truju me.
I opet se pojavljuješ,
potiskivam te,
samo jedan pravilan i siguran rez,
i opet si tu,
ledeni breg koji me utapa,
i lomi na očekivane komade,
tako poznate.