Vreme

Abhijit Naskar: “Vreme je u osnovi iluzija koju je stvorio um da bi pomogao našem osećaju privremene prisutnosti u ogromnom okeanu prostora. Bez neurona, koji stvaraju virtualnu percepciju prošlosti i budućnosti na osnovu svih naših iskustava, ne postoji stvarno postojanje prošlosti i budućnosti. Sve što jeste to je sadašnjost.”

– Smatrati da je um odvojen od nas, da misli nezavisno i tajno stvara teorije da bi nas obmanuo, iz bilo kojeg razloga, pre zvuči kao maštovita, iracionalna pretpostavka nego objašnjenje zasnovano na činjenicama.

Naravno da u umu nastaju zablude. Medjutim, njih ne stvara sam um, već mi načinom kako mislimo. Kada mislimo funkcionalno raskrinkavamo obmane i dolazimo do ispravnih zaključaka.

Pored toga, kako um i neuroni stvaraju bilo koju percepciju? Čime se pokreće i rukovodi taj proces? Odgovor treba tražiti u svesti ili inteligentnom životu iza materijalnih oblika i pojava.

Prostor nije prazan. Ispunjen je mnoštvom nebeskih tela, a na zemlji raznovrsnim biljnim i životnjskim svetom, ljudima i stvarima. Izmedju njih postoji stalna interakcija kojom dolazi do promena. Ali ne slučajnih i proizvoljnih, već regulisanih rigoroznim zakonitostima. Te promene su vreme.

U vremenu uvek postoji aktivni moment koji se doživljava kao sadašnjost. Medjutim, razumno biće nije ograničeno samo njime, već je svesno i predjašnjih kao i nadolazećih.

Sposobnost povezivanja trenutnog s prethodnim i budućim je upravo ono što proširuje svesnost i omogućava razumevanje uzročno posledičnih odnosa. Bez toga ne bi mogli sticati iskustvo i znanje o sebi i svetu koji nas okružuje. Sve što jeste je svest. Sadašnjost je samo trenutak promene koji traje tokom njenog razvoja u fizičkom svetu.
---------
- Lakše je stajati iza tudjeg mišljenja. Za vlastito treba trud, odgovornost i hrabrost.
-----
- Nema uspeha bez dobrog plana, organizacije i istrajnog rada.
---
George Bernard Shaw: “Čuvajte se pogrešnog znanja; opasnije je od neznanja.”

 

[zxy]

Slažem se sa tim Naskarom odnosno Kantom,i to ne samo za vreme nego i za prostor.Ovaj svet nije stvaran,živimo u Matriksu

 

[sofija06]

Slažem se sa tim Naskarom odnosno Kantom,i to ne samo za vreme nego i za prostor.Ovaj svet nije stvaran,živimo u Matriksu

Drago mi je da imas svoje misljenje. Volela bih da ga obrazlozis i da izneses razloge zbog cega mislis to sto mislis.

 

[zxy]

Slažem se sa tim Naskarom odnosno Kantom,i to ne samo za vreme nego i za prostor.Ovaj svet nije stvaran,živimo u Matriksu

Sto bi to ja kad je Kant to već uradio na najbolji način koji niko nije osporio,koliko znam.Ako ti znas molio bih te da mi kažeš ko i gde,bas me zanima bio bih ti zahvalan.Ti znaš da ja cenim tvoje blokove ali ovo je krucijalno pitanje,najviši domet pa i kraj filozofiranja,nema dalje tako da me zanima ako je neko ipak napravio korak dalje od granice saznanja koju je Kant postavio

 

[sofija06]

Sto bi to ja kad je Kant to već uradio na najbolji način koji niko nije osporio,koliko znam.Ako ti znas molio bih te da mi kažeš ko i gde,bas me zanima bio bih ti zahvalan.Ti znaš da ja cenim tvoje blokove ali ovo je krucijalno pitanje,najviši domet pa i kraj filozofiranja,nema dalje tako da me zanima ako je neko ipak napravio korak dalje od granice saznanja koju je Kant postavio

Ne vidim razlog da se ljudi manje postuju ukoliko imaju drugacije misljenje o nekom filozofskom pitanju. Nije mi stalo do nadmetanja i popularnosti. Da jeste ne bih iznosila misljenje protivno popularnom. Stalo mi je do sto boljeg razumevanja.

Svesna sam da se dosta ljudi povodi imenom autoriteta i da se svaki njihov iskaz shvata kao apsolutna istina. Ukoliko neko iznese drugaciji stav smatra se da ne razume i da je u zabludi.

Istorija (ah, ta proslost ) pokazuje da nijedna epoha ni ljudsko bice nije otkrilo apsolutnu istinu. Razlog tome je sto je ona beskonacni potencijal dok je nase znanje ogranicena realizacija toga potencijala. Zato se istina uvek postize i dostize.

Ma koliko da je neki covek genijalan i da njegovo otkrice ucini revolicionaran pomak, ono nikada nije zavrseno, savrseno i kompletirano. Kasnije se dopunjava i koriguje. Sto se danas smatra istinom sutra se moze pokazati kao zabluda.

Znanje svakog coveka, samim tim i moje, je ograniceno. Zato i nastojim da zadrzim otvoren um i da ucim. Medjutim, nista ne prihvatam nepromisljeno, vec razmatram izneto. Bez obzira ko je autor. Ako je misljenje suprotno mome tada mu posvetim narocitu paznju. Trudim se da ne budem pristrasna i da eliminisem predrasude da ne bih podcenila jace argumente od mojih.

Kada ih uvidim prihvatim ih i tako prosirim razumevanje. Ali, ako sagledam neku nedoslednost i nelogicnost i dalje zadrzavam svoje shvatanje, cak i da je protivno popularnom i vecinskom.

Ne znam zasto si pomenuo Kanta, jer on nije smatrao vreme iluzijom? Shvatao ga je kao unutrasnju kategoriju koja je, pored spoljasnje (prostora), neophodna za spoznaju. Naskar je sve sveo na sadasnjost. Za njega je sadasnjost sve sto jeste.

Kada se zadrzi samo na toj konstataciji ostaje se u prividu i pojavi. Da bi se stiglo do sustine treba ici dalje i postaviti pitanja: Zasto sadasnjost postoji? Sta je stvara ili sta je iza nje?

Odgovor je svest. Sadasnjost je nacin na koji se inteligentno bice razvija u fizickom svetu. Nije sadasnjost ta koja stvara svesno bice, nego svesno bice stvara sadasnjost vlastitim razvojem.

Zacecem, ljudi nemaju razumevanje. Imaju oblik zigota/embriona/fetusa. Tek posle rodjenja, kada dete postane svesno sebe (svoga Ja) stupa u inteligentnu interakciju s okruzenjem u kojem raste i uci sve dok ne umre ili dok svest/zivot ne napusti telo.

Da bi se pojednostavilo moze se reci da proces razvoja traje od rodjenja do smrti. U tom procesu uvek postoji aktivni moment (sadasnjost) u kojoj se sve dozivljava i desava. Ali, to ne znaci da ne postoji i ono sto se desilo i dozivelo ili proslost. Ona je i dalje u svesti coveka. I ne samo u njoj, vec trag ostaje i u objektivnom, fizickom svetu.

U knjizi rodjenih je zapisan tacan datum i vreme njegovog rodjenja, ime oca i majke. Svako njegovo delo, posadjeno drvo, naslikana slika, ispleten dzemper (da ne govorim o dobrim delima i ljubavi koju je dao svojim bliznjima) ostaje i svedoci o njegovom postojanju cak i kada napusti fizicki svet.

Sadasnjost, proslost i buducnost se ne mogu odvojiti od vremena/promena. Iako u promeni uvek postoji aktivni moment ili ono sto se desava/menja/realizuje postoji i ono sto se desilo/promenilo/realizovalo kao i ono sto ce se tek desiti/promeniti/realizovati.

Dokaz da sadasnjost nije univerzalna i da postoji zajedno s prosloscu je pogled u svemir. Dok je za nas to sto vidimo sadasnjost u svemiru je proslost. Ne gledamo u to sto se desava nego sto se desilo.

 

[zxy]

Ne vidim razlog da se ljudi manje postuju ukoliko imaju drugacije misljenje o nekom filozofskom pitanju. Nije mi stalo do nadmetanja i popularnosti. Da jeste ne bih iznosila misljenje protivno popularnom. Stalo mi je do sto boljeg razumevanja.

Svesna sam da se dosta ljudi povodi imenom autoriteta i da se svaki njihov iskaz shvata kao apsolutna istina. Ukoliko neko iznese drugaciji stav smatra se da ne razume i da je u zabludi.

Istorija (ah, ta proslost ) pokazuje da nijedna epoha ni ljudsko bice nije otkrilo apsolutnu istinu. Razlog tome je sto je ona beskonacni potencijal dok je nase znanje ogranicena realizacija toga potencijala. Zato se istina uvek postize i dostize.

Ma koliko da je neki covek genijalan i da njegovo otkrice ucini revolicionaran pomak, ono nikada nije zavrseno, savrseno i kompletirano. Kasnije se dopunjava i koriguje. Sto se danas smatra istinom sutra se moze pokazati kao zabluda.

Znanje svakog coveka, samim tim i moje, je ograniceno. Zato i nastojim da zadrzim otvoren um i da ucim. Medjutim, nista ne prihvatam nepromisljeno, vec razmatram izneto. Bez obzira ko je autor. Ako je misljenje suprotno mome tada mu posvetim narocitu paznju. Trudim se da ne budem pristrasna i da eliminisem predrasude da ne bih podcenila jace argumente od mojih.

Kada ih uvidim prihvatim ih i tako prosirim razumevanje. Ali, ako sagledam neku nedoslednost i nelogicnost i dalje zadrzavam svoje shvatanje, cak i da je protivno popularnom i vecinskom.

Ne znam zasto si pomenuo Kanta, jer on nije smatrao vreme iluzijom? Shvatao ga je kao unutrasnju kategoriju koja je, pored spoljasnje (prostora), neophodna za spoznaju. Naskar je sve sveo na sadasnjost. Za njega je sadasnjost sve sto jeste.

Kada se zadrzi samo na toj konstataciji ostaje se u prividu i pojavi. Da bi se stiglo do sustine treba ici dalje i postaviti pitanja: Zasto sadasnjost postoji? Sta je stvara ili sta je iza nje?

Odgovor je svest. Sadasnjost je nacin na koji se inteligentno bice razvija u fizickom svetu. Nije sadasnjost ta koja stvara svesno bice, nego svesno bice stvara sadasnjost vlastitim razvojem.

Zacecem, ljudi nemaju razumevanje. Imaju oblik zigota/embriona/fetusa. Tek posle rodjenja, kada dete postane svesno sebe (svoga Ja) stupa u inteligentnu interakciju s okruzenjem u kojem raste i uci sve dok ne umre ili dok svest/zivot ne napusti telo.

Da bi se pojednostavilo moze se reci da proces razvoja traje od rodjenja do smrti. U tom procesu uvek postoji aktivni moment (sadasnjost) u kojoj se sve dozivljava i desava. Ali, to ne znaci da ne postoji i ono sto se desilo i dozivelo ili proslost. Ona je i dalje u svesti coveka. I ne samo u njoj, vec trag ostaje i u objektivnom, fizickom svetu.

U knjizi rodjenih je zapisan tacan datum i vreme njegovog rodjenja, ime oca i majke. Svako njegovo delo, posadjeno drvo, naslikana slika, ispleten dzemper (da ne govorim o dobrim delima i ljubavi koju je dao svojim bliznjima) ostaje i svedoci o njegovom postojanju cak i kada napusti fizicki svet.

Sadasnjost, proslost i buducnost se ne mogu odvojiti od vremena/promena. Iako u promeni uvek postoji aktivni moment ili ono sto se desava/menja/realizuje postoji i ono sto se desilo/promenilo/realizovalo kao i ono sto ce se tek desiti/promeniti/realizovati.

Dokaz da sadasnjost nije univerzalna i da postoji zajedno s prosloscu je pogled u svemir. Dok je za nas to sto vidimo sadasnjost u svemiru je proslost. Ne gledamo u to sto se desava nego sto se desilo.

Dalje od Kanta to je već mistika a tu su lična iskustva presudna ali su i nesaopstiva ako nećeš da ispadnu smešna.Neki su zbog toga i glavu gubili kao Meister Ekchart i dr.