Невероватно је то колико су новине претрпане лошим вестима. Катастрофе, ратови, убиства, патње свих врста, глад, беда, ужас. Сваки хорор који можемо да замислимо а који се негде деси, по правилу долази одмах на насловну страну и сервира се људима као вест. И ту заправо нема неке велике мистерије зашто се то ради. Циљ новина је профит, да што више зараде од продаје и реклама и да би то постиглe морају да привуку што више читалаца.
Међутим, из неког разлога људе не привлаче добре вести, нечији успех, нечија срећа, нека добра вест, којих несумњиво има у свету, него их привлаче вести о катастрофама, скандалима и несрећама свих врста. Уредници новина ту једноставно пружају оно што народ жели. Ево као један пример погледајте овај портал који је специјализован само за добре вести?
http://www.dobrevesti.rs/
Сумњам да ће неко кликнути на један једини наслов како би прочитао вест.
Дакле, поставља се питање одакле таква потреба људи за лошим вестима?
Чест одговор који се може чути јесте да се ради о принципу награде. Тј. да свака вест о некој катастрофи, о нечијој патњи, несвесно у нама изазива радост што ми нисмо у таквој ситуацији. Оно, "ја сам ОК а ти ниси". То, иако негативно, и на несвесном нивоу доводи до осећања задовољства.
Међутим, тешко да је то једино и можда исправно објашњење. Јер неко ко се ујутру пробуди чио и радостан, спреман за нови дан, и који отвори дневне новине, тешко да ће бити радостан и када их затвори. Напротив, изгубиће сву ведрину коју је имао пре него што их је отворио.
Сумњам да би тај неко пристао да прима дневне извештаје мајлом рецимо о масакру људи у Уганди. Па зашто онда чита такве вести у новинама?
Или, зашто би неко ломио разум претресајући светску политику, на пример да ли је Путин урадио ово или оно и шта је Меркелова рекла на то, када ништа ту не може да промени. Читао он ту вест или не, он као појединац, па чак и као припадник целог свог народа, не може да утиче ни један једини промил.
Мислим да је праћење вести нешто чега би се човек морао ослободити. Да као што избегавамо смог, пестициде, вирусе и бактерије и све штетне агенсе који нам угрожавају наш мир и наше здравље, тако би требало да избегавамо и читање вести.
Имајући искустава оних који су успели да се тога ослободе, бенефиције у виду духовног мира могу бити огромне.
Ако се неко, међутим, плаши да ће тиме пропустити нешто важно, требао би се водити овом максимом.
Међутим, из неког разлога људе не привлаче добре вести, нечији успех, нечија срећа, нека добра вест, којих несумњиво има у свету, него их привлаче вести о катастрофама, скандалима и несрећама свих врста. Уредници новина ту једноставно пружају оно што народ жели. Ево као један пример погледајте овај портал који је специјализован само за добре вести?
http://www.dobrevesti.rs/
Сумњам да ће неко кликнути на један једини наслов како би прочитао вест.
Дакле, поставља се питање одакле таква потреба људи за лошим вестима?
Чест одговор који се може чути јесте да се ради о принципу награде. Тј. да свака вест о некој катастрофи, о нечијој патњи, несвесно у нама изазива радост што ми нисмо у таквој ситуацији. Оно, "ја сам ОК а ти ниси". То, иако негативно, и на несвесном нивоу доводи до осећања задовољства.
Међутим, тешко да је то једино и можда исправно објашњење. Јер неко ко се ујутру пробуди чио и радостан, спреман за нови дан, и који отвори дневне новине, тешко да ће бити радостан и када их затвори. Напротив, изгубиће сву ведрину коју је имао пре него што их је отворио.
Сумњам да би тај неко пристао да прима дневне извештаје мајлом рецимо о масакру људи у Уганди. Па зашто онда чита такве вести у новинама?
Или, зашто би неко ломио разум претресајући светску политику, на пример да ли је Путин урадио ово или оно и шта је Меркелова рекла на то, када ништа ту не може да промени. Читао он ту вест или не, он као појединац, па чак и као припадник целог свог народа, не може да утиче ни један једини промил.
Мислим да је праћење вести нешто чега би се човек морао ослободити. Да као што избегавамо смог, пестициде, вирусе и бактерије и све штетне агенсе који нам угрожавају наш мир и наше здравље, тако би требало да избегавамо и читање вести.
Имајући искустава оних који су успели да се тога ослободе, бенефиције у виду духовног мира могу бити огромне.
Ако се неко, међутим, плаши да ће тиме пропустити нешто важно, требао би се водити овом максимом.
“Don’t watch the news. If there’s anything you need to know, someone will call you and tell you about it.”
Poslednja izmena: