Objavljen novi izvještaj o stanju klimatskih promjena i zdravlja
Sve više smrtnih slučajeva od vrućine, nove i sve češće zarazne bolesti, povećano opterećenje alergijama, povećanje otpornosti na antibiotike, sve više plućnih bolesti kao posljedica sve većeg zagađenja finom prašinom, više raka kože zbog pojačanog UV zračenja – neke su od negativnih posljedica klimatskih promjena promjena za zdravlje stanovništva.
Novi izvještaj, koji je nastao pod vodstvom Instituta Robert Koch (RKI), daje pregled zdravstvenih posljedica klimatskih promjena i mogućnosti za njihovo suzbijanje. Izdavanje se koordinira u sklopu projekta "KlimGesundAkt", koji finansira Federalno ministarstvo zdravstva.
"Klimatske promjene su najveći izazov za...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sadašnji trenutak se obično povezuje sa imenom Ekarta Tola. Medjutim, termin “ovde i sada” je prvi upotrebio Oto Rank još 1929 god. u knjizi “Terapija volje”. Oto je bio austrijski psihoanalitičar i bliski Frojdov saradnik 20 godina, ali su se razišli po tumačenju uzroka neuroze.
Frojd je smatrao da, pored ostalih faktora, proizilazi i iz Edipovog i Elektrinog kompleksa i sputavanja seksualnosti, a Oto je povezao sa separacionom anksioznošću još od samog rodjenja i presecanjem pupčane vrpce od majke, kao i neuspelom i zapostavljenom kreativnošću.
Dok Ekart mistifikuje sadašnji moment i potencira pasivnost, odnosno prestanak ili “iskoračavanje/izlazak iz mišljenja” da bi se taj moment u potpunosti shvatio, Oto je praktičniji. Uvidio...
Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.
Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.
Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je. Po Jovanu 3 . 1-6.
U ovim stihovima je odgovor da li je Marija Bogorodica ili ne.
Naime Hristos govori da ko se ne rodi od...
I stotinu sunaca
u njenim očima zasija
kad me dočeka
na kućnom pragu
i rukama koje na hljeb mirišu
zagrli me da izgubim na tren dah
dok me obasipa sa milion pitanja
između suza radosnica,
a onda naoko strogo
kao da sam još uvijek mala djevojčica
odmjeri me od glave do pete
i obavezno nađe da sam mršava
da ne jedem dovoljno
i ono njeno čuveno :
" Te tvoje cigarete".
Eh, ta moja dobra starica,
a u vitrini , na starom mjestu
čeka me moja paklica,
al' to je već tatina zavjera.
Eckhart Tolle: "Umesto da budete vaše misli i osećanja budite svesnost iza njih."
-Pitanje je kako nastaje svesnost ili bilo koje razumevanje? Misli i osećanja se ne mogu odvojiti od svesnosti, isto kao ni koka od jaja, jer su transformacije iste svesti u istom biću. Jedno bez drugog ne može postojati. Medjusobno se stvaraju i uslovljavaju. Ako nema misli i osećanja neće biti ni svesnosti. Svako od tih elemenata ima svrhu i funkciju u procesu osvešćivanja.
Osvešćivanje se postiže uskladjivanjem i razumevanjem različitih nagona. Cilj je jedinstvo ili integracija, a ne razdvajanje bića. Preko misli i osećanja se dobija uvid u drugačije potrebe tela i psihe. Ako se padne pod uticaj sebičnih nagona/osećanja dolazi do razjedinjavanja...
Poeta - anđeo s` dušicom deteta
----------------------------------------------
Pesnici - ma, to su ti, rode plemeniti, leptiravo-titrave sanjalice, ljubozovne smejuljčice, večite lutalice, vrludalice, žudljivice, čežnjalice, nadalice, čekalice, al` i `tice trnuljčice, koje imaju vragolasto-detinje dušice - ne slušaju "Grand paradu", a znadu, naravski da znadu, i bez Cece i bez Karleuše svojom kiticom ženskadiji telašcad, kao Indijanac onu vatricu tinjalicu, da zapuše …
Vole te cvetke-zanovetke da njuše i mamljivo opijeni tom neopisivom miomilinom nebeskom pevuše, pevuše, pevuše i boli ih uvce za sve, naročito za to što godine u nepovratiju odlaze, jer te, od samog Boga nadahnute maze, životnim bespućima, bosonogi, al` uvek uzdignute...
DUGO SAM JE PISALA. ZATIM SAM VRŠILA ODABIR PJESAMA. NEKAKO SAM ODRASTALA SA OVOM ZBIRKOM .
KAD SAM SLOŽILA PJESME PREŠLA SAM NA UREĐENJE KORICA. RADILA SAM I NA BIOGRAFIJI, SVE U POSEBNOM STILU SVOG VIĐENJA CIJELE KNJIGE.
DAN KAD SAM JE UZELA U RUKE NIKAD NEĆU ZABORAVITI. TOLIKU KOLIČINU SREĆE POSLALA SAM U KOSMOS I ON MI JE BIO MALI.
SAD SAM DOŠLA DA MOJU RADOST PODIJELIM SA VAMA .
U INAT SVIMA. NAROČITO DUŠMANIMA
---------------------------------------------------------
U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim … Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života…
Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te...
Idemo dalje...
Možda sam samo misao
Što pada sa visine
K'o kruška kad sazri
Možda pčela što cvijet traži
Možda sve to u trenu
Ostavljena za uspomenu
Vrapcima cvrkutavim
Na Suncu i ciči zimi
Lastama kad se posvađaju
Ulicama bez reda i broja
I onda de mi recite od svih
Koja je duša moja
Ja more imam
Luku sto hodim
Ja imam razlog
Da se ponovo rodim!
Kupit ću sebi dvogled
da uvijek
vidim tvoj pogled.
I busolu jednu staru
da odredim svijeta stranu
da u osmijehu ne izgubim se tvom.
I jedan ranac veći
trebat ću kupiti sebi
pa u njeg' staviti sve tople riječi
što smo ih izrekli o sreći.
I trebam učiniti još nešto
sjećanjem na poljupce vrele
logorsku vatru raspaliti vješto.
A onda na postelju od lišća leći
ranac pod glavu staviti
i slatkim snom zaspati.
Ja više ne umijem pjesme pisati
u kitnjaste rime odijevati stih
ja živim sada svoje pjesme
a vazduh što dišem si ti.
Ja više ne umijem slušati šapat vjetra
tumačit mu riječi što nosi ih noć
ja skromni sužanj sam čekanja svitanja
kad začut' ću korak što će mi doć'.
I žubor potoka za me je sada nijem,
i lišće što u krošnjama sneno šapće
ne čujem više ja ,
dok zora polako rudi od čekanja sam sva.
Ne znam kada je iskoristio priliku i sa prostrane terase ušao u kuću, tek u trenutku kad sam pripremala vodu za kafu, iznenada, kao munja pored mojih nogu proleti mali zeleni gušter i nestade pod štednjakom. Uplašeno sam vrisnula i instinktivno povukla nogu. Iako sam znala da mi od njega ne prijeti nikakva opasnost, nisam se baš osjećala prijatno.
Dok sam razmišljala o načinu kako da se riješim neželjenog gosta, nijedna ideja mi nije dolazila na pamet. Pomisao na pomicanje štednjaka kako bih ga izmamila nije bila realna jer je bio pretežak za mene. Čak i da sam uspjela to izvesti, bila sam svjesna da bi gušter vjerojatno samo pobjegao pod drugi komad namještaja. Ovo me još više frustriralo jer sam željela pronaći rješenje koje bi bilo...
Počnimo sa srpskim arhaizmima:
tko - Venclović, prve decenije 18. veka: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". Oblika sa suglasnikom t ispred ko srećemo i u jeziku Vuka Karadžića i njegovih savremenika: prota Mateje Nenadovića, J. St. Popovića i dr. srpskih pisaca njihova vremena. Njega ima i u pokojeg Vukova sledbenika. A čuvao se u narodnim govorima i na srpskoj strani. To izričito kaže St. Novaković u svojoj Gramatici (str. 131) i potvrđuje primerom: Tko ima ne kazuje, tko dobije ne pozna, tko pozna neće da ima. On se sreće kod Srba i u XX veku u pojedinim zvaničnim aktima, u zakonodavstvu, npr., i drugde.
tisuća -
- Povelja Kulina Bana...
Benjamin Disraeli: "Nikad se ne izvinjavaj za pokazivanje osećaja, moj prijatelju. Seti se da kad to radiš, izvinjavaš se za istinu.”
- Zavisi kakva su i šta se njima čini. Naravno da niko nije odgovoran za ono što oseća, ali je odgovoran za svoj odnos prema osećanjima. Ako su humana i plemenita nema se zašto izvinjavati. Njima se neće niko povrediti.
Ali, kada su u pitanju niski nagoni i strasti, kao npr. bes, zavist, pakost, ljubomora, pohlepa itd., treba zastati i razmisliti. Izdignuti se iznad toga. Takva osećanja se kontrolišu i kultivišu razumom. U protivnom nanesu štetu i onome ko ih ima i onome na koga su usmerena.
-----------
Mario Žuvela: "Život se na kraju svede na to da samo potražimo i nadjemo nekoga s kime ćemo moći...
Тајну ми шапни ноћас док бдијем
Оно што не знам тихо ми кажи
Док снено лице за јастук кријем
Ако је грубо, молим те слажи
Истина болна срцу не прија
Бела је лаж невина, чиста
Душа је моја танана, дечија
Тешка је реч ко рана иста
Ако је слатка реч што ћеш рећи
Искрена буди радуј ми биће
На лице ми стави осмех највећи
И буди моја док зора свиће
Квалитатвна страна политичке перцепције,
односно политичког субјекта,
је закон.
Квантитативна страна политичке перцепције,
односно политичког субјекта,
је лојалност(оданост).
Удружење потрошача ствара и управља тржиштем и валутом.
Удружење гласача ствара и управља системом информисања,
и системом гласања.
Једном је нека Рускиња рекла (не сећам се кад и где..)
критикујући формалнну демократију:
"Нема демократије у авиону.."
Хајде да кроз схватање те глупаче анализирамо те феномене:
Прво, пилот у авиону је радник који пружа услугу управљања авионом.
Дакле његова услуга је комплементарни део услуге превоза авионом,
дакле то је економска а не политичка категорија.
То што то може да буде питање живота или смрти не мења природу тог феномена.
Ево сад ћемо то боље да појаснимо:
Ако један човек каже другом да обрише под и да му новац,
то може да буде или економски или политички однос.
Ако је економски однос, онда је он однос комплементарности,
и нема сусрета две воље, односно свако ради по својој вољи.
Тада онај који је обрисао под продао...
...cigara je ispušena
....džez svira na jutjub kanalu...
Sve je ok
Nema mržnje
Bacam se...u ambis...dal je na dnu pakao ili raj... kako god
Nema mržnje ... svi su dobri... i ovi ostrašćeni pravednici (oni će sigurno u raj, samo ih molim da se ne ljute na nas zabludele... neka nas puste, bar sad...)
Ambis je jedina sloboda
Ne lomi mi kosti,
Pusti ih da se njišu.
Ničeg na njima nema
jedne o druge udaraju,
ko hvatači vetra,
i zvone u gluvoj noći
nečujne i nebitne...
Ne čupaj mi kosu.
Treba mi da lice sakrije,
da se ne vide bolni ožiljci,
surovih bičeva vremena,
da ih ne vidi
niko I nikada.
Ne sklapaj mi oči,
vreme još nije,
nisu usahle
u njima još suza ima
i poneka iskra ko svitac
nakratko zatreperi,
ničija i nepotrebna.
Ne zaustavljaj mi srce,
neka kuca
ja znam još koliko je ostalo
da se čemera odbroji,
još koliko krvi da ugreje
da se žedni napiju.
Nek dobuje ko kiša po oluku
Dok ka zemlji putuje
Nikome i nepovratno.
Заиста ми недостају биоскопи. Знам, знам, рећи ћете да Београд сада има више биоскопских дворана него икада. И бићете у праву, али ја не говорим о дворанама у којима пуштају филмове, већ о биоскопима. Биоскоп је институција, школа, а дворана је, ипак, само дворана и ништа више. Вероватно сам размажено саможив када данас, у време кад удобно заваљени у омиљену фотељу, можете наручити и погледати све што помислите. Е, па, не говорим о томе. Говорим и мислим о храмовима уметности. Да, баш тако како сам рекао - храмовима. У њих се улазило са страхопоштовањем. Сваки нови филм је био ново искуство које нас је, како нам се чинило, приближавало свету којем смо тежили. Са друге стране, бити гледалац имало је своја правила. Тачно се знало ко где...
Kada me više ne bude bilo
Ne tuguj - bilo me i više nego dovoljno,
Kad se oblake zatvore iznad zemlje
Znaj da sam i tamo težak teret.
Ima života i života,
tihe, bučne, pozorišne,
ali kada se zavesa spusti, ništa više nije važno, čak ni utisak.
Pogledaj u sunce i nasmeši se,
Znaš da se smejem.
Gospodaru,
ako je želja tvoja,
da moja lepota
tvoje dvore krasi,
pošalji poneku kap
letnje kiše da mi
zemlju pokvasi.
Gospodaru,
da bih ti mirisna bila,
moja duša
ne sme ljubav da prosi.
Pokloni mi jutro svoje,
da me rumenom
svežinom orosi.
Gospodaru,
Da bi lepotom
plenila srce tvoje,
da se ledeno nasmeje.
Sunce, što u oku tvom
svoje zrake lomi,
pošalji da me ugreje.
Na suvoj zemlji,
koren će se sasušiti.
Bez jutarnje rose
telo će mi uvenuti.
U mraku će mi
trnje oštro postati.
A tada
gospodaru,
Kad me dodirneš,
krv ću ti pustiti,
pa će me prvi vetar,
daleko odneti...
Латинска реч легитиман на српском је оправдан.
Латинска реч легалан на српском је законит.
Оправданост (неког израза воље) значи прихватљивост(могућност перцепције) (тог израза воље)
у политичкој перцепцији (вођству) неке формалне или неформалне организације
на страни политичке перцепције (вођства).
Оправданост (неког израза воље) значи да постоји разлог (тог израза воље).
(Узрок је парадигма акције, а разлог је парадигма перцепције.)
Оправданост (неког израза воље) значи да тај чин воље може да постоји (може бити перцепиран)
у том систему односа различитих воља,
који зовемо (формалном или неформалном) организацијом на страни политичке перцепције (вођства).
(Формални) политички систем је (формални) систем односа различитих...
"Šta radiš to od sebe?"
“A šta se to tebe tiče"
"Poslao me matori da vidim šta radiš, valjda se plaši da se ne rokneš."
"Pa i da se roknem koga bi to bilo briga... "
Kraj rečenice se izgubio se u zvuku šamara.
"Ko ti je dao jebeno pravo da me ošamariš? Misliš da da ti neću vratiti. Tvoj mali brat je odrastao."
"Ko je meni dao pravo? A ko je tebi dao pravo da činiš sebi ovo što činiš? Gledam te danima, ne izlaziš iz kafane. Kući dolaziš samo kad ti nestane para. Smrdiš kao guba. Na Fakultetu te nisu videli danima. Da li si se zapitao kako je Ocu i Majci, đubre sebično. Život koji živiš nije tvoja zasluga, poklonili su ti ga oni i imaju sva prava. Ja sam tu da uradim ono što su oni trebali da urade pre...
Sve dok budeš ti
Otkopčaj bluzu.. lagano
Pusti da dozrevaju sekunde..
Po kojima šapuću ponornice..
I lepršaju usnule golubice.
Dodirni me filigranskim prstima
I noktima od sedefa
Da utopimo površnosti
U kaleidoskopske virove..
U kojim počivaju balerine sna
Razblaži moje rane
Ceđenim narovima bezazlenosti
Otvori moje usne.. tiho..
Jagodicama.. i
Reći ću ti..
Volim način na koji smo pokidani
Ti i ja..
Način na koji smo pogrešni u
Ovim jako dobrim životima po nas.
Priznaću ti..
Nije sve baš tako loše..
Iako nikad nije bilo bolje
Ja ću zauvek biti ja
Draga moja.
Sve dok budeš ti.
29.09.2009
Obala Amalfi, italijanska Costiera amalfitana ili Costa d'Amalfi, nalazi se na zapadnoj obali Italije u zaljevu Salerno i dio je južne obale Sorentinskog poluotoka. Obala Amalfi je oko 40 km južno od Napulja.
Pored istoimenog grada Amalfija, na obali Amalfi nalaze se Ravello, Atrani, Scala, Cetara, Furore, Conca dei Marini, Maiori, Minori, Vietri sul Mare, Praiano, Positano i Tramonti. Obalni put Amalfitane prolazi duž obale.
Gradovi Amalfi, Atrani, Maiori, Minori, Positano i Vietri sul Mare nalaze se na samoj obali mora. Grad Amalfi je poznat po Duomu iz 937. godine i jednom od najvažnijih turističkih centara u južnoj Italiji. Amalfijska obala je već bila popularna ljetna rezidencija bogatih Rimljana u Rimskom carstvu, koji su...
Z B O G O M
---------------------------------------------------
ZBOGOM, ZAUVEK ZBOGOM, SLATKO-BOLEĆI TITRAJU, SRCEGRČEĆI NEZABORAVU, DUŠIN PREBOLNO-DRHTEĆI TITRAJU, SUZAMA ZAČINjENI SEĆAJU I U PARAMPARČAD RAZBIJENA ILUZIJO MOJA !
-----------------------------------------------------
Tužno-boleći nezaboravu moj,
Biti prijatelj znači tolerisati nečije mane, a poštovati, slaviti i hvaliti njegove ljudske vrline. Prijatelj, bar onaj pravi, istiniti i dobronamerni, je isto što i naša savest - tu je da te na nešto podseti, opomene ili uteši, prigrli i usreći onda kada te vreme, ljudi, il` pakosne žene rane, kada ti iz oka suza kane i kada imaš one najtužnije, najbolnije i najružnije dane...Prijatelj je onaj ko uvek oprašta, sve što bi ružno...