....

Prašina života
odgurnula me je
od užurbane obale
gde galopuraju kroz beskonačno plavetnilo
smrtnici
a ja se krećem u tišini
mojim tempom,
i ne vidim zemlju
sa ovog mora
koje projektuje snove
na talasima moje oluje,
stegnuta jedra,
bez obale,
tonem,
zaboravljena.

 

[Meliot]

na talasima moje oluje,
stegnuta jedra,
bez obale,
tonem,
zaboravljena.

Zato se na pučinu ne ide bez pojasa za spasavanje.

 

[Mika]

Zato se na pučinu ne ide bez pojasa za spasavanje.

Sve je lekcija

 

[Riada]

Svi mi imamo svoje "oluje" koje nas s vremena na vrijeme udaljavaju od drugih.