Kao da ga gledam sad; onižeg rasta, sa štapom u ruci, staračkim korakom ide niz avliju. Na njemu smedji kaput i iste boje na glavi kapa, nešto poput šubare, a izmedju kaputa i nje, njegovo ogrubjelo lice, izborano kao njegova oranica. Sa lica mu trepere dva živahana plava, poštena oka koja kao da su se greškom našla na staračkom licu. Bilo je nešto tako živo i nesalomivo u njima, nešto čemu njegove godine pune rada nisu mogle ništa. Iskrile su kao Vrbas kraj kojeg je na svom imanju vijek proveo moj dobri, stari djed.
Od nas troje unučadi koliko nas je imao od mog oca, djed je imao najviše poštovanja za mene. Dobro, moj stariji brat bio mu je prvo unuče, pa još muško i bilo je nekako razumljivo da ga najviše voli. Za mog mlađeg brata...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
U mesari sam. Pogledom odmijeram koji komad junetine da uzmem za ručak.
Moji ukućani smatraju da nisam ništa skuhala ako u jelu nema bar parče mesa.
Pored mene stoji jedna nana. Upravo je dobila kusur i pokušava da ga stavi
u novčanik na kojem se zaglavio rajferšlus.
- Daćete mi ovaj komad, - napokon se odlučujem za juneću šniclu.
Trgovkinja stvalja meso na vagu.
- Petnaest maraka i pedeset feninga, - ljubazna trgovkinja spušta na pult račun.
Da bi mi djevojka lakše vratila kusur, uz papirnu novčanicu na pult stavljam i kovanicu
od pedeset feninga. Nekako se dogodi da kovanica sklizne i padne na pod. Htjedoh
da se sagnem i uzmem je, ali kako se začuo zvuk metalnog udarca, preduhitri me
nana koja je stajala pored mene.Staračkim prstima...
Pod nogama škripi ugaženi snijeg. Noć je tamna, tek poneki svijetleći metak
raspe se u njenoj tmini. Penjemo se uskom stazom uz planinski prevoj koji
je zaobilaznica do slobodne teritorije.
- Možeš li, - pitam je tiho.
- Moram.
- Daj sad malo meni.
Zastajemo. Daje mi uže svezano za sanke na kojima vučemo poveću vreću
krompira. Dobro će nam doći tamo gdje idemo. Otac je ostao sa djedom koji
po cijenu života ne želi da napusti kućni prag. Brat je u jednom od rovova iz
kojih se pruža posljednji otpor grada koji samo što nije pao. Za mamu i mene
bilo je suviše rizično ostati. Uspon na prevoju se sve više povećava. Pod
teretom vreće krompira na sankama, koljena mi podrhtavaju. Osjećam kako
mi uže utiskuje svoje tragove na dlan ruke...
Добро вам јутро. Сат је враћен, биоритам није, па сам будна мимо свих недељних термина. Испратила сам мужа на посао, и да је сат нормалан наставила бих да спавам до 8 (недјеља је, халооооо). Међутим, помјерен је сат, направљен је раскорак између казаљки и биоритма, па сам будна. Елем. Кроз ролетне назирем неко сунце и планирам да у неко нормално вријеме (што ће рећи у 9) изведем саму себе на каФућино и кроасан. Идем у свој омиљени кафић и надам се да је Игор у смени. Игор је мој омиљени конобар и кува најбољи каФућино у животу. Озбиљно. Гдје год се усудим да пробам каФућино, не може Игоровом каФућину ни прићи. Зна човјек знање. Не треба ни да ме пита. Како сједнем само му махнем и климнем главом и каФућино и чаша воде са три коцке леда...
Eckhart Tolle: "Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. To je normalno i suludo."
- Ta izjava je sama po sebi suluda jer je nelogična. Normalnost i suludost se isključuju. Ako je nešto suludo onda nije normalno.
"Um nesvesno voli probleme" Um nije odvojen od nas/našeg bića/svesti, već je svesni nivo koji omogućava nesvesnom da se ispolji i realizuje da bi se rešio neki potisnuti konflikt i shvatila trenutna situacija.
Da bi se to razumelo najpre se moraju razjasniti pojmovi svesnog i nesvesnog. Svesno su misli, a nesvesno osećanja. Misli su (s razlogom) neprestana aktivnost. Jedino se kroz aktivnost može postizati promena u vidu razvoja/učenja.
Osećanja su sažeti intenzitet/snaga koja može biti i...
Zejna (priča)
Otkako smo prodali stan u centru grada i kupili kuću u predgrađu u kojem
živi mnogo izbjeglica iz istočne Bosne, svakodnevno se susrećem sa
neslućenom ljepotom i šarolikošću našeg nam jezika. Kako sam po struci
nastavnik maternjeg jezika, umjesto što provodim vrijeme na društvenim
mrežama došla sam na ideju da uradim nešto korisnije.
Radi unapredjenja dobrosusjedskih odnosa i lakše komunikacije odlučila
sam da sastavim rječnik. Već sam pronašla i komšinicu koja će mi svojim
autentičnim govorom pomoći u ovom poslu. To je dobroćudna starica Zejna,
kako ona za sebe voli reći Zejna od Bratunca. Živi sa sinom i snahom u
drugoj kući do naše.
Zejna je bila prva komšinica koju sam upoznala kad smo tek doselili.
Jednom kad...
Радња се одвија у стану, на другом спрату Плаве зграде. Зграда је удаљена од центра Вароши око триста метара а само је споредна улица дели од Дома здравља. Зграда није одолела зубу времена и немару станара. Стан је двособан и голим оком је видљиво да је пренатрпан, како стварима тако и онима који ту деле простор. Једном страном је окренут ка прометној улици а другом ка дворишту, тачније новоизграђеним гаражама. На столу је тањир са ванилицама.
ЕСМА И СВЕТЛАНА
СВЕТЛАНА:Да ли је Мила ту?
ЕСМА:Типично за тебе Светлана, с'неба па у ребра.
СВЕТЛАНА:Есма, не прави се паметнија него што јеси, зови ми Милу.
ЕСМА:Нисам паметна, у праву си. Није ту а и да јесте не постоји ниједан ваљан разлог зашто бих је позвала.
СВЕТЛАНА:Да пробамо са тим да...
Ljubav je bila kao plamen, što gori i zagreva srce.
Kao vino, što opija i razgaljuje san.
Ljubav je bila kao more, što nosi i spaja dve duše.
Kao zvezda, što sjajem pokazuje put.
Ljubav je prestala kao kiša što se smiri i osuši.
Kao dim, što se rasprši na vetru.
Ljubav je prestala kao reka što presuši.
Kao što se san zaboravi na buđenju.
Sada ostaje samo sećanje na ono što je nekad bilo.
Trag što se ureže i ne briše.
Sada ostaje samo žaljenje za onim što je zauvek izgubljeno.
I rana što se leči, ali ne zarasta.
SilverStar
Epiktet: "Ako neko nije u stanju da razlikuje dobre stvari od loših, a neutralne od oboje – kako može voleti? Sposobnost da voli, dakle, pripada samo mudrom čoveku."
- Čovek čiji je um ograničen samo niskim, sebičnim nagonima nema uvid u dobro. Zato je njegovo razumevanje jednostrano i nepotpuno. Da bi se proširilo um se mora izdignuti u sferu plemenitih osećanja.
Tek tada se dosegne sveobuhvatnost ili mudrost kojom se shvate zakonitosti i posledice dobrog, lošeg, neutralnog, pa se mogu donositi ispravne odluke za lično, kao i opšte blagostanje i napredak.
--------
- Um je svesni nivo u kojem se koncentriše postignuto znanje. Može se porediti raskrsnicom. Na nju se uvek dolazi da bi se promenio put. Kada se podje duhovnim um se...
Име: Милица
Године: 29,8
Дијагноза: Мултипла склероза
Постотак инвалидитета: 100%, од чега је видљива и примјетна само ходалица са точкићима (@Soradze зна, нека потврди ;) )
Елем, хтједох да причам о овоме што сам у наслову написала, али из неке мало другачије перспективе. Дакле, стекла сам утисак да особе са инвалидитетом више дискриминишу једне друге него што их/нас дискриминишу (условно речено) здраве особе. Зашто то мислим? Зато што сам то на својој кожи осетила. Као да нисам довољно инвалид јер ми се само ходалица види. Отприлике минус ми је што могу да се ослоним на своју ходалицу и одем негдје. Макар то била ,,шетња" само до контејнера да избацим смеће. Успорена шетња, додуше, али ипак шетња. Не пише ми на челу да пијем лијекове...
Boranija
Nedavno odemo u vikendicu kod jednog prijatelja na roštilj.
Iako je kalendarska jesen, temperature su prilično visoke pa
se čini da nas ljeto još nije napustilo. Kod prijatelja nas
dočekuje i njegova ćerka. Ćerka inače živi u Pljevljima gdje
je udata, a ovdje je sa djecom koja su se uželjela Bosne i djeda
a ponajviše bosanskih ćevapa. Dok čekamo da se roštilj ispeče,
pijuckamo kapućino i ćaskamo o koječemu, između ostalog i
o hrani. A kako je ćerka iz Pljevalja sjetih se jedne anegdote koja
mi se urezala u memoriju, ne samo zbog okusa hrane, već i
životne lekcije koju tada dobih.
Bila sam u šestom razredu, a moja škola je organizirala
kratkotrajnu razmjenu učenika s jednom školom u Pljevljima.
Djevojčica koja je bila moj...
Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu nas svojom provokativnom i traumatičnom igrom u predstavi "Naš razred" upozoravaju da u
svakom vremenu moramo dobro promisliti o putu kojim idemo. To isto radi i Tadeuš Slobođanek, koji svojim tekstom preispituje
i našu istoriju, ali i našu budućnost.
Ovaj višestruko nagrađivani tekst ovenčan je i najznačajnijom poljskom književnom nagradom Nike i to je jedina drama koja je dobila
pomenuto priznanje u njegovoj 20-godišnjoj istoriji. Značaj ove drame potvrđen je i kroz mnoge postavke na scenama najznačajnijih
pozorišta širom Evrope i sveta... Napisana je 2008. godine, izvedena na engleskom jeziku u Kraljevskom pozorištu u Londonu, a u
Poljskoj prvi put 2010. u Varšavi.
“Naš razred“ prati sudbine...
Boriš se protiv nas
kao da nismo dovoljno kažnjeni,
kao da bršljan nije dovoljno zapleo svoje prašnjavo lišće
oko umorna bedra,
toneš u tišinu
kao da te nedorečenost ne opterećuje,
kao da ne želiš da sačuvaš nas,
grliš samoću
kao da nam nije bila dovoljna,
kao da ne osećaš topli čvor prisustva,
bežiš
kao da imamo hiljadu života.
Možeš otići od mene
ali ne možeš od sebe
i nećeš osetiti ludu sreću zbog koje se zenice šire,
kao daleke obale zlatnog peska,
gde se vode nikada ne povlače.
Možeš lagati mene
ali ne možeš sebe
i nečeš osetiti spokoj
kad kroz šapat cuješ "laku noć" na praznoj strani jastuka.
Možeš sve zaboraviti,
možeš se odreći,
ali svaki dah koji udahneš podsećaće te na nas,
dan, noć,
rano jutro, zalazak sunca,
voda...
Ljeto u Istanbulu
Dan je nesnosno vruć, kao i svi prethodni u užarenom mjesecu avgustu.
Slani talasi su jedino utočište žegi. Na plaži je malo ljudi usljed uobičajene
popodnevne pauze za ručak, koja dobro dođe za bijeg od usijanog vazduha.
Na odmoru sam treći dan i već mi je počelo da bude pomalo dosadno.Tako
je to kad na odmor ideš sam. Ne razumijem ljude koji uživaju u ovakvoj
vrućini od koje tek s vremena na vrijeme pronađu spas u moru.
Nikad više, obećavam samoj sebi. Skupljam svoje stvari i krećem prema
hotelu.
Sjedim u ugodnoj hladovini restorana, naručujući osvježavajući napitak kako
bih preživjela vrućinu. Zatvaram oči i pokušavam zamisliti da sam na hladnoj
planini umjesto u ovom paklu. Da prekratim vrijeme do dolaska...
Rumi: " Ne brini. Pomisli ko je stvorio misao."
Engleska verzija: "Be empty of worrying. Think of who created thought.”
- Bukvalan prevod poslednje rečenice dosta kaže: "THINK (MISLI) ko je stvorio misao."
To potvrdjuje činjenicu da mi ne možemo ništa znati i razumeti bez misli. Obezvredjivanje i podcenjivanje mišljenja proizilazi iz arogantnog uverenja da se razotkrila misterija svesti i života. Ne shvata se da je misao deo misterije i da ima značajnu svrhu u procesu osvešćivanja.
J.C.: "Ne, to samo pokazuje da su ljudi sposobni da koriste samo jedno oruđe koje se plaše da ostave."
- Kako si došao do tog zaključka ili takvog razumevanja? Kroz misli, naravno. :) Ideja da su misli orudje, a ne sastavni element svesti je očigledna...
Ne daj se srce, na prodaju nisi,
ne spavaš ti u parku ispod klupe
na tebi prosjačko odijelo ne visi
ne daj da po njemu prave rupe.
Nisi ti nar da te na pola sijeku
da grubim rukama sokove ti cijede
da njime liječe tešku muku neku
spasavajuć' se od vlastite bijede.
Nisi ti stih bačen na sred poda
da cviliš pod koracima dok te gaze
ni dresiran' pas što slijepe voda
na tebe čekaju sretnije staze.
Ne puštaj suzu, srce moje
za koga zalud ti da plačeš
sa istoka rađa se sunce tvoje
kloneš li nasladu im dat' ćeš.
Sve mi diraj, al` Ničea ne, jer velik` će belaj da bude !
---------------------------------------------------------
Ništa ti, baš ništa, nisi razumeo, a još manje shvatio od Ničea što potvrđuje tvoja kontradiktornost, koju ti ne primećuješ iz razloga što si malo obrazovan da bi mogao intelekt upotrebiti za spremnost novog saznanja, ali ta tvoja neobrazovana duša je sve manja i sve tanja … Niče je, uzgred budi rečeno, svojim intuitivnim mišljenjem nešto nazreo, ali da to i opiše bio je kukavica da bi to i smeo, a, možda, to nije ni umeo …
"dosjetljive životinje mogle da nadžive zvezdu…" - "od toga su morale da uginu" …
Zar ti se to ne čini kontradiktorno ? Neko ko nadživi zvezde, a one su večne, svako drugo razlaganje bilo bi suludo...
Obožavam jesen više no ijedno drugo godišnje doba i eto, kada dođe, baš sam u nekom dobrom raspoloženju. Piskaraću tako šta god, ali usmereno na jesen.
Klikeri (priča)
Tog ranog ljeta napunila sam trinaest godina. Bio je to već skoro kraj školske
godine, kada bi se obično organizovali školski izleti. Najčešća odredišta bili
su obronci planine Vranice ispod koje je teklo moje djetinjstvo. Željni svježeg
zraka i netaknute prirode jedva smo čekali da dođemo do jedne od nepreglednih
zelenih livada koje je okruživala bujna vegetacija. Rasuti u grupice, vadili smo iz
ranaca prostirku, pa sve one silne sendviče, slatkiše i koješta i sve uredno
slagali na prostirku.
Djevojčice su obično nosile lastiš. Obavezno, prije užine igrale su raznorazne
igre sve dotle dok ih od skakanja ne zabole noge ili ih savlada glad izazvana
čistim zrakom. Najpopularnija igra bila je "olimpijada" u kojoj bi...
1....
2...
Logično je da autobus ide ulevo. To će vam reći svako dete.
S obzirom na to da na autobusu ne vidimo vrata, on može putovati samo ulevo.
Kada bi putovao udesno, tada bismo na slici vijeli nacrtana vrata.
Svaki autobus ima vrata na desnoj strani.
3...
Matematičari dolaze do rešenja bez brojanja.
Evo kako: 4! = 1 x 2 x 3 x 4 = 24.
Za ostale tu je slika kao pomoć:
4...
S mladićem je baš sve u najboljem redu.
Odudara jedino time što mu pogled, za razliku od ostalih ljudi na stanici, nije prikovan za ekrane mobilnih uređaja.
Kako je to ustvari - ironično.
Čim je netko normalan, ispada da s njim nešto nije u redu.
U ovom slučaju nešto nije u redu s mnoštvom.
:p
5...
Evo kako ćete ustanoviti koji...
Priča o blagu
Toplo popodnevno sunce bacalo je svoje zrake na drvene šupe u suterenu naše zgrade.
Petljam (a nemam petlje), mučim se da otključam mali katančić na vratima šupe.To su one
starinske šupe, od drvenih letava sklepane, slijepljene jedna uz drugu kao sijamski blizanci.
Konačno...škljoc. Polazi mi za rukom da otključam pravi pravcati katanac, kao onaj što se
stavlja na kovčežiće sa blagom. Ja o blagu mogu samo sanjati. A i šta će mi. Moje blago je
u srcu. Sigurno, bezbjedno. Ne treba tu nikakav ključ.
Kao lopov mu se prikradam. Zagledam ga sa čežnjom. Opipavam gume. Zadnja je malo ispuhala.
Samo da nije pukla. Oko mene se vrzma moje blago. Vještim prstićima dohvati pumpu za bicikl.
- Neka, mama, ja ću.
Čekamo neko...
Ljubav nije pas da narebe slusa...
Da se na lanac veze i da slobode nema
Ljubav nije ptica da se u kavezu drzi odrezanih krila
Ljubav je sloboda
Poverenje bezuslovno
Iskrenost do bola
Ne sarene laze
I stihovi tudji
Obecanja izlizana
Kao zamke postavljene
I mamci za kavez
Onaj ko to ne zna
Osudjen je vecno da leptire juri
Pa i kad ih stigne
Da im cupa krila i u tegli drzi
Al to nije ljubav to je samo zelja da se nesto lepo zarobi i drzi,kao ukras neki
Zečije uho – Desanka Maksimović
Čuje zeka iz daljine
kad u šumi vrabac kine,
kad u travi trči mrav,
kada niče kupus plav,
kada tiho pužić peva,
zevalica kada zeva.
Zečićev san – Gvido Tartalja
Gore granje,
dole trava,
a u travi
zečić spava.
Vetrić pirka
izmeđ granja,
a pod granjem
zečić sanja.
A šta sanja,
to već znate:
list kupusa
il’ salate.
Čudnovat uvod u blog. Volim zeke jer su tako bucmasti, kao i hrčci. Blog nije samo o zekama, to je fin način da se započne pozitivna atmosfera. :heart:
Milena je bila mlada devojka velikog osmeha i sjajnih crnih očiju.
Veselo je poskakivala po cvetnoj livadi obasjanoj suncem.
Primetila je da joj se sa gornjeg dela livade približava muškarac
srednjih godina neobično obučen.
-Dobar dan voljeno moje, - reče on gledajući je u lice.
-Nisam ja ničije voljeno. - Devojka je zauzela obranbeni stav.
-Znam, nisi za sada u ovom vremenu u kojem si, ali ćeš biti.
-Ne razumem šta pričaš. Šta ti hoćeš od mene?
-Ništa, samo sam hteo da vidim kako mi je žena izgledala kao
mlada devojka.
-Ti si star, neću se ja udati za takvog.
-Nećeš za ovakvog, jer si za ovakvog već udata, a ni ti nisi
mlada u mom vremenu. Nego, nešto bih te zamolio, kad ti se
javi Nikola nemoj da prema njemu budeš previše oštra, budi...
Društveni mediji i poremećaji u ishrani sada su neodvojivi. Bez obzira da li je to anoreksija, bulimija ili ortoreksija - na Instagramu, TikTok-u i Jutjubu svako može da pronađe pravi poremećaj u ishrani i odgovarajući uzor uticaja. Tek nedavno, smrt ruske influencerke Žane Samsonove, koja je očigledno uzrokovana njenom ekstremnom ishranom, dospela je na naslovnice. Ali ovaj slučaj verovatno neće biti poslednji, jer mnogi influenseri dele svoje navodno zdrav način života i zdravstvene savete o hrani sa svojim pratiocima – ponekad sa fatalnim posledicama.
„Kao što smo već videli u drugim oblastima (izveštava DocCheck), deljenje navodnih zdravstvenih saveta putem društvenih medija nije bez rizika“, objašnjava psihoterapeut dr. Ahmed...
Sebičluk je dobra osobina ako si istinski sebičan, bez grižnje savjesti i preispitivanja i bez osjećaja gorčine kad daš manje a znaš da treba više.
Samoživost je prelijepa ali razdire zajednice i ruši zdrave odnose.
Jer - zašto mi ne kažeš barem hvala?
zdravo za gotovo je ok parola ako si drvo.
Riječ decenije - toksično*
Uvijek sam maštala o zdravim odnosima dok nisam skapirala da je problem u meni.
Ne, nije uvijek problem u meni.
NIkad nisam bježala od svoje krivice, samo sam okretala glavu.
Ali, prvi korak do samospoznaje je - šta?
pa samospoznaja.
Znate li zašto ne vjerujete prijatelju kad vam kaže - to ti ne valja što radiš?
Kad vam majka ili otac kažu - uozbilji se, to ti ne priliči?
Zato što se ne poznajte.
Pa biste...
Преживиш основну школу. Преживиш и надимке ,,дебела", ,,штреберка", ,,фосна" (наставите низ). Преживиш и игнорисање. Преживиш и лоптице од папира бачене на тебе, и паное ,,случајно" заливене соком, и усамљене велике одморе и тако даље и томе слично. Преживиш све што су у том периоду могли да ти приреде.
И одеш у гимназију. Са гардом дигнутим небу под облаке. И џеповима пуним ружних успомена. И можда неколико траумица, траума или како већ желите да их назовете. И оних неколико пријатеља из раног дјетињства који нису ишли с тобом у разред.
АЛИ!
Током распуста порастеш мноооого, па су ноге изненада дуже. Ниси више дебељуца Милица. Груди одлуче да се смилују и малчице порасту, таман да напуне класични грудњак (мали број, додуше, али ипак...
- Dobar učitelj ne govori šta da misliš, već podstiče da misliš.
"Uči da misliš, misli da bi učio." Koncept se povezuje s Martinom Hajdegerom i njegovim objašnjenjem kalkulativnog i meditativnog mišljenja. Danas se navodi više vrsta, kao npr. konvergentno ili analitičko, divergentno, kritičko, kreativno itd.
Bez misli se ne može ništa znati. Njima se sve interpretira. Zato je važno razumeti način na koji razmišljamo, jer možemo misliti i funkcionalno i disfunkcionalno.
Dok funkcionalnim dobijamo adekvatan uvid i pronalazimo rešenje za probleme, dotle nas disfunkcionalno zadržava u zabludi i navodi na pogrešne reakcije kojima pogoršavamo situaciju i zapadamo u još goru teškoću. Norman Vincent Peale s pravom kaže: "Promeni svoje...
Navuci osmijeh
nek' titra
k'o žica mandoline
prevari život
hvataj krivine.
Ne čekaj zeleno
može se i kroz crveno
uz malo sreće
ništa ti biti neće.
Ne strahuj zalud
jer to je dio igre
i dio života
u tom se krije ljepota.
Navuci osmijeh
namigni suncu
šmugni životu
traži ljepotu.
Ne shvataj ozbiljno
kad kaže ti stop.
Zar nisu izmišljena pravila
da bi se kršila
jer danas te ima
a ko zna hoće li sutra
ne vrijedi brinut'
za sutrašnja jutra.
Navuci osmijeh
nek titra k'o žica mandoline
prevari život
hvataj krivine.
Гледам РТС. Најчешће квизове и временску прогнозу. Небитно. Прије неколико минута, између Слагалице и временске прогнозе иде реклама за 19833. Прича се прича о дјечаку којег су зезали и коме су се подсмијавали по друштвеним мрежама и разним групама до те мјере да је размишљао да скочи са зграде, чак је и приказан на крову. А онда му је једна дјевојчица рекла ,,Стани! Немој!" И ту реклама завршава.
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко...