Šareno

Ponekad su moje pesme naborane,
imaju izlizano lice,
dah im ne možeš uhvatiti ni u staklu.
Ponekad su moje pesme mrtvorođene,
blede,
kriju se u olucima života.
Zašto se onda rađaju?
Ako puze kao pacovi
kroz rupe i mrak?
Ponekad čeznem za nečim
što će uništiti moje moždane ćelije,
neka vetar obori vrata kuće,
neka se razbiju hiljadu čaša,
neka zaglave se u glavi
i buku čekića i bušilice,
neka otvore ožiljke,
neka nešto...bilo šta
bilo gde…
Sve što može da utiša misao
i da oboji sivo u šareno.

 

[Black_star]

fino ti je nastojanje...

i buku čekića i bušilice,

...samo mi ovo ne pominji..

 

[Riada]

Čitam ove tvoje šarene stihove i razmišljam kako postoji posebna veza između onih koji ih stvaraju i njih.
Ma kakvi da bili, oni su nam uvijek dragi jer su dio nas.
Pade mi na pamet jedna moja davna pjesma o mojim stihovima, pa je priložih. Nadam se da se nećeš ljutiti.

TEMPERA

Nisam imala srca
da pustim svoje stihove
k'o štenad odbačena da cvile
ali, džaba, kako je prolazio dan
sve tužnije rime su moje bile.
Pokušala sam da ih tješim
obećavajuć' im koješta;
"Eto, trknut' ću u knjižaru
kupiti crvenu temperu
njome ću vas obojiti
i ukrase preostale
od Nove godine
na vas ću staviti."
Gledali su me toliko tužno
da počeh se osjećati ružno.
Znali su moji stihovi
baš kao i ja
da Ti si ta crvena tempera
koja nam je falila.