Blogovi

...nijesam bio dobar u vremenu odluka i da jesam tocak bi se vratio ne umijem da budem umjesan jer volim da skitam po sebi onako beduinski da to sto prije potrosim ali izazivati nespavalicu nije dobro ...odluke kao moguci putevi izmisljene su postoji samo jedna staza i mnogo sjenki sklanjati se i pauzirati kradja je samoga sebe lijepi trenutci su fatamorgane u pustinji zivota i sramota je sjecati se njih ...ako prodju dogadjaji prodju osobe mimo skupo placaju oni koji posesivno i djetinji sjednu pokraj puta i celu medju sake zamor daju... sjedne se samo zbog puta ispred ili da se Sunce saceka...

Разлика... Било је врело летње поподне. Позвао је на повратку с посла и као из топа изговорио: - Стижем за пар минута. Вуци то своје слатко дупенце доле, идемо да купим одело. Кораком девојчице утрчала је у купатило. На брзину поправила шминку и обукла удобну цветну хаљину, која јој је истицала фигуру. Огласила се порука. - Стигао.... - Стижем!!!! , гласио је одговор. Насмејана и ведра сјурила се до улаза. Улица је била мирна и тиха. Све је притисла врелина летњег дана. Знатижељним погледом тражила је његов аутомобил. Махао је не излазећи из кола. Хитрим кораком пришла је аутомобилу и ускочила унутра. - Добар дан млада дамо. Извињавам се што вам нисам отворио врата. Џентлмена је покосила ова жега. Одмерила га је враголастим...

Ovde sam planirao da postavljam "mračne" ideje, misli, citate, umetnost...Iako postoje teme Fantasy Art i slično i koje nikad ne mogu da nađem (zna @Branko Lori, uvek od njega tražim link i više me i sramota z:mrgreen: ) pa da ne cimam čoveka za svaku sliku hah. Nadam se da je ovaj uvod dovoljan da mogu da počnem sa ovim blogom jer nameravam ovde (a ne pod drugim naslovima) da nastavim i nadograđujem sadržaj.

ISTORIJA FILOZOFIJE ---------------------- Istorija filozofije je laka, za dobrog đaka, kao igra šaca-laca, umiljata, kao slatka maca, kade sve svoje ovozemaljsko vreme potrošiš na ove: zavrzlame, intelektualne omame, teoreme, šeme i dileme; sve ih naučiš, shaviš i s` njima se zbratiš i praznu slamu prestaneš da mlatiš …😉 Istorija filozofije je, k`o pasulj prosta, laka i jednostavna, kada se ovako lepo raspodeli, onda se sve, u mudrost zaljubljivi sejo i bato, to lepo nauči, kao bukvica, zna i to znanje se nesebično i bezuslovno sa drugim deli: --------------------------- PODELA ISTORIJE FILOZOFIJE: 1. STARI VEK: Mogli bi ga nazvati grčkog, jer, ako izuzmemo jevrejsku kulturu, Orijent nije bistveno uticao na zapadnjačku kulturu i...

Једног лета, на службеном путу кроз јужну Србију. Испред саме Куршумлије, у углу гробља, налази се мала оронула радња, која продаје посмртне ковчеге и опрему за сахране. Избор скучен, никакав. Кућица у коју је радња смештена, оронула, са многобројним пукотинама. Некад црвена тенда. која прави малу ладовину, постала је временом испрано-светло розе боје, и сва је прошарана ољуштеним деловима. Испод малтера на стотину места вире цигле из неког од предходних векова. И ту, испред радње, на великој столици за заваљеним наслоним седи девојка невероватне лепоте, у врућим, преврућим, врелим панталоницама, и мајци на брателе, чудесно добро умешена на сваки начин. Сва умотана у неку несвакидашњу еротику, сексипил и магнетизам. Права објава...

Upleli se prsti u kosu Nemaju kuda, Svuda se dah prosu A ja pomalo luda! Neizgovoren, skriven, poziv u pogledu Dan i minut postavljen da se računi svedu. Ko je od koga jači Ko se boji manje Kome vedri kome oblači I kakvo je stanje...? Otpoče borba bez učesnika. U tišini najjača je buka, piše pesmu bez pesnika bez olovke, nevidljiva ruka. I sve bi bilo sasvim u redu Da može pogled da sakrije, da želi da se računi svedu I da vreme važno nije... Ali problem su prsti u kosi I dah rasut posvuda jer u srce nemir unosi, A ja sam eto.. pomalo luda!

Photo by Miguel Amaya from Pexels: https://www.pexels.com/photo/seascape-and-a-rocky-cliff-8550552/ obrisala sam neki raniji tekst opet, i sad kad obrišem meni je glupo što sam to uradila :confused: a glupo je i da stoji, mada bolje nego da nema. A sad treba nešto i pametno napisati, tek šta bi to bilo :D ajde onda da nađem neku sličicu da ima nešto... to je ova slika na početku

Завршава се још један радни дан. Загонетни осмех се искраде са њеног лица. Једвачекање је тера да кораком несташне девојчице јурне пут улазних врата. Порука " Стигао" је понесе низ улицу ка паркираном аутомобилу поред кога је стајао он. Његова необавезна гардероба и дечачки осмех су говорили да је на помолу једна потпуно луда и неочекивана авантура. Док је прилазила лаганим кораком он је наслоњен на ауто почео да завија попут степског вука, дајући јој тако до знања какав утисак њена појава оставља на њега. Суздржавајући се да не прасне у смех пришла је колима. Уз благи наклон је отворио врата аутомобила. - Добар дан млада дамо. Изволите! - Добар дан, драги господине - прошапута она улазећи у аутомобил. - Вежите се млада дамо...

Kuravela - sleng Kombinacija dva niskomoralna izraza "k.u.r.v.a" koja je osnova ali u simbiozi sa "karavelom" Karavela je poznati pljačkaški brodić iz karipskih mora projektovan tako da sa plitkim dnom uspešno prelazi preko korala što vojni brodovi (galije npr) koji su prenosili zlato nisu mogli te bi lopovska karavela vešto izmigoljila. Kuravela je dakle kombinacija ova dva ne baš slavna ali.odlično poznata izraza i ukazuje na format i životni stil osobe koja ga sa ponosom nosi. "Snašla se" kako to vole da kažu za sebe u medije...

Joseph L. Mankiewicz: „Razlika između života i filmova je u tome što scenario mora da ima smisla, a život ne." - Razlika je i u tome što filmove osmisle drugi, dok život moraš sam osmišljavati. ------ Aristotle: "Uspeh nikada nije slučajan. Rezultat je svesne namere, iskrenog truda i inteligentnog izvršenja; predstavlja mudar izbor izmedju mnogih alternativa - izbor, a ne slučaj, određuje sudbinu." - Naravno da i slučaj ima udela. Ipak, izbor je važniji. Jer i najpovoljnije okolnosti mogu ostati neiskorišćene bez mudrog izbora. ----- - Duhovnost je pošteno delovanje, saosećanje, humanost. To približava Bogu. U tome je moć, mudrost i nada čovečanstva. Takve osobine treba negovati. Bez njih nema autentičnosti ni istinske konekcije...

Ne sudite o knjizi po koricama, ponekad su oni koji ne pokazuju da im je stalo, oni kojima je najviše stalo, oni koji su najudaljeniji, zapravo su oni koji vas drže najbliži, uvek deluju ljuti, ućute i povuku se u sopstvene ljušture, u stvari, boje se. Povređeni su, ne jednom. Hladan grad ih zatekao nespremne, bez zaklona, i pljuštao po njihovim ramenima, utisnujući im se u kožu, u vene. Nisu uvek bili teški. Nekad su verovali svakom osmehu, pruženoj ruci, sunčanom danu, pa su ih ujeli, opekli, odrekli. Oni za koje mislite da nikada ne bi mogli da proliju suze, zapravo su oni koji godinama plaču sami, otežali su od kiše, od obećanja, od prošlosti, od strah da opet veruju. Samo im je duša naivna, laka i razigrana. Koga zavole jednom...

Možda bi mogao zarobiti mi ruke, Na njih staviti teške lance, ali znaj... U gluvoj noći ne bi čuo njihov zveket, Ni krik duše koji vapi za slobodom.. Ja sam slobodna... Možda bi mogao i noge mi okovati I olovnu kuglu za pod zakovati Ali ne bi čuo, kako težinom svojom pod struže, ni jauke bića željnog da korak napravi... Ja sam slobodna... Možda bi mogao i oči mi zatvoriti, Crnim, grubim povezom čvrsto povezati Suv kao barut bi zauvek ostao, ne bi ga žal za vidom suzama natopio. Ja sam slobodna... Mogao bi... Možeš i možda i jesi... Ali ne možeš mi dušu svezati Ne možeš mi um okovati Ne možeš mi dušu oduzeti Niti misli ukrotiti... Ja sam slobodna! Ne možeš mi ništa 🤷

Kad bolje razmislim ja sam celog svog života drugovao sa psima. Prvi koga se sećam je keruša koju je pazila gomila dece iz tri zgrade u dvorištu gde sam odrastao. Pokušavam ali nikako ne uspevam iz daljine vremena davizvučem njeno ime.Krađa hrane iz frižidera,grdnje roditelja,nevešto sklepana kućica. I radost kada nas ugleda.Skakanje mahanje repom. Neizmerna tuga kada su je odveli. Nekom od roditelja zasmetale su buve ili već nesto tako. Mesec dana u dvoristu smeha nije bilo. Nekako u to vreme od nekuda pojavio se Zuća. Neverovatno ružan i ofucan mešanac. Prgav i bezobrazan.ali iz nekog samo njemu znanog razloga nikada ni zarežao nije na nekog od nas dece.Šta više,na nas ni roditelji nisu smeli da podignu glas. O strancima da i ne...

Iz praznog u šuplje presipa se vrijeme što je bilo danas skoro već je juče a sutrašnje jutro kofere već vuče. Maratonska trka na zidnome satu cijelu vječnost traje al'kazaljka stara nikad ne zastaje Gdje li ona hita niko se ne pita već u stalnom trku bespotrebnu diže frku Novca,novca,novca savremeni čovjek bleji kao ovca sagradio kule od suhoga zlata pa se u njih skrio od rođenog brata.

Kad nema tebe kao da nema ni mene jer šta sam bez tebe ja samo jedna polovina. Pola osmijeha pola uzdaha i stiha pola; bez tebe cijela je samo čaša bola.

Sramota me kad se setim svih buđavosti i g***** i stida koje sam napravio. Ali ne smem da ih bacam od sebe. Prihvatam ih na sebe, jedem sve to i Ozdravljam

Ne terajte me da biram. Ne želim da se opredeljujem. Ne mogu. Ne umem. U meni je i Rik Blejn i Konstantin Ljevin, svejedno mi je da li se zove Ilza ili Kiti. Volim je kao da nam je prvi i poslednji dan. Nije mi bitno da li se ljubimo na Jelisejskim poljima ili Jasnoj poljani. Molim Vas, velika gospodo iz velikog sveta, ne cepajte mi srce na pola, prepuno je ožiljaka. Još jedan neće izdržati. Verujem da imate gomile pametnih i razložnih razloga, zbog kojih ste poveli svoje horde da unište one druge sa isto takvim i još razložnijim razlozima koji su naoružali svoje gospodare rata. Verujem i jednima i drugima da je rata moralo da bude. Ja govorim u ime onih koji bi da vole bez obzira na kom jeziku se čita njihova ljubav. Peva se isto...

Dan je otpočeo zbrda-zdola. A to baš ne volim! Nisam imala poseban plan za danas. Smenjuju se oblaci i sunce. Sparina. U glavi lelujanje. Ni ovako ni onako. Ne 'drži me mesto' ali nisam nervozna. Muzika mi, po občaju, prija. Kada nesvesno biram Bluz za današnju plej listu, znam da je to ono moje 'ni ovako ni onako'. E, sada, hoće li prevagnuti Ovako, ili Onako, to ni sama ne znam do kraja dana. Pokušavam da kontrolišem misli. Selektujem i dajem prvo na opstanak samo lepim mislima. One druge, pri prvom naletu u moju glavu, ubijam. Ne dam im da se roje! Kasno popodne. Samo jakom voljom teram sebe da se provozam biciklom. Spremila sam biciklo, obukla se sportski, uzela flašicu vode, telefon (mada ga izbegavam).E, da, setih se zelene...

Na čijoj si ti strani? Ne... moraš da budeš na nečijoj, ne postoji "tvoja strana", to znači da si za njih!

U mojim mislima, niotkuda Nicim izazvana, nicim prizvana stvorila se jedna slika. Jedna zena, Meni nepoznatog lika, sedi na pokrivacu od suskavog suvog lišća, oslonjena na stablo velikog drveta, potpuno sama. Pored nje nehajno odložena otvorena knjiga tamnih korica, do pola pročitana, kao da je nešto u čitanju prekinulo. I dok vetar vragolasto okreće stranice, ja zabrinuto gledam, da li će znati gde je stala... A njen pogled usmeren je ka nebu, kao da posmatra užurbane oblake koje isti taj vetar šeretski progoni, kao kad čoban potera stado ovaca, u sumrak posle paše. Pitam se, da li razmišlja gde ih vodi... Njeno lice je mirno, nema naznaka ni tuge ni sreće, Samo se jedna suza, bez ikakvog nagoveštaja, lagano kotrlja niz obraz. Možda...

Miruj, miruj, srce moje. čupaj cveće, gasni boje. odgovori ne postoje miruj, miruj srce moje. Ne daj, ne daj, da te boli dok za srce srce moli što te ona sad ne voli ne daj, ne daj, da te boli. Sve su, sve su, samo laži srce srce svoje traži prave reči ti mi kaži sve su, sve su.. samo laži. Biće, biće, mnogo bolje samo treba malo volje.. neka dani još odstoje.. Miruj, miruj, srce moje. Konj_na_belom_princu 01.12.2022

Na 11: 30 kreće pričica iz usta mog dragog Kalistosa. Ne obraća se samo verujućima, pravoslavnima već svima...rekao bih Velika je hrabrost biti dosledan tom "True self" i živeti ga. Ali to je jedino što te čini čovekom koji diše, voli, živi, oseća krv u žilama i adrenalin u venama💫💞

Neoprostivi greh ---------------------- Bilo je to u rano popodne, odmah posle ručanica, vulkanski-vrelog, kao što i obično biva između ilindanske i petrovdanske žege kada uzavre krvca u žilama, avgustovskog dana kada sam pokušavao da se malkice razladim i dušu razjadim u okrilju po memli zaudarajuće, samotno-vrišteće i mračno-promajne manastirske ćelije. Već sam se bio malo smrio, samog sebe odjadio, opelo samom sebi izvršio i totalno prepustio toku te nabujale reke ponornice i kandžama zle moje sudbine. Nekoliko meseci pre toga primio sam monaški postrig i svešteničku hirotoniju. Odmah posle toga moj dotadašnji manastirski sabrat, duhovnik i nastojatelj manastira Liplje, o. jeromonah Vitalije (Ignjatović), je dobio kanonski odpust od...

Sanjao sam san u kome postoji covek koga ceo svet prati, ima svoj youtube kanal, a nema pojma da ga ima, ukucas adresu na gmap, izadje mu gajba i on live, pricas sa njim bez tona, tzv misaonim tokom, on valjda zacaran najacom zlom silom na svetu, prica sa zlim duhovima koji btw sto bi rekli ovi sto hoce da ga skenjaju su tu jer katabaza je danas,juce,sutra i on smeta da konacno svet dise punim plucima jer Bog ne postoji odnosno kesh,sex i program su merila vrednosti postojanja. Sada valjda svi, ali bukvalno od najblizih kucevnih, pa redom familija, svi znani i neznani iz njegovog zivota uzimaju neki kesh na osnovu njegovog ponizavanja sto live, sto kako god. E sada, on je valjda postao svetac, preziveo neka zesca sranja, a Svaja sa...

Bila sam cvet, procvala u jarkom srcu, daleko od svih pod plavetnilom što se rađa, među prvim zefirnim zracima, rodila sam se kroz koren tvog bića, sa zemlje natopljene tvojom krvlju, naga, čista, neokaljana, uporno savladavala noć, svaki dan se budila u očima koje su me gledale tamnim velom, Pocepala sam bledi eho poslednje zvezde, da bih te ljubila... Bila sam bezglasna, nežna, pod vaših bosim nogama, šumsko cveće, Osetila sam vas. Disala sam, Živela, gorela, postojala, za tvoju tugu koju sam pretvorila u smeh, na brdu čežnje, Bila sam tvoja i ničija, niko me nije dodirnuo dlanom. Moju poslednju reč tvoje srce je reklo, sahranio si sa ružom u ruci, a na njoj šaka pepela umesto rose, sve stihove što su ti oslikavali nebo od zalaska...

Оно што суделује у смеху јесте ум, нешто што само човек поседује, значи способност стварања појмова и коришћења њихових репрезента - речи или уопште могућност говора и језика. Решење проблема смеха гласи: Можда ово сувопарно звучи, али је веома једноставно. А то се може видети на примеру ове најпростије могуће шале: "Човек ходајући по јакој киши каже: "Данас је баш лепо време ". Овде је несагласност између виђеног и мишљеног велика и то доводи до смеха. Међутим, на ово се могу насмејати само деца и људи ограниченог ума. Што је ум развијенији то и шале морају бити суптилније. Али шема ове најпростије шале може се пренети на било који хумор или виц и видећемо да је неподударност између виђеног и мишљеног, између разума и ума, између...

Milosav ili Miki, sin Branka, unuk Milosava i praunuk Borivoja zvanog Pusti, bio je jedini muški potomak nekada brojne varoške porodice koja je pre drugog rata posedovala više od pola zemlje na kojoj se prostirala Varoš. Kako se gomilalo njihovo bogatstvo, tako im se krv tanjila. Neki kažu da je to zbog ženidbi i udadbi u okviru ne tako dalekog srodstva, a drugi, opet, veruju da je to zbog kletve koju je na oca Borivoja Pustog bacila neka čergarka kojoj nije hteo da plati usluge. Kakve su to usluge bile – niko sa sigurnošću nije mogao da kaže. Činjenica je da se u njihovoj porodici nakon toga rađalo po jedno jedino muško dete i gomila ženskadije, a to muško dete je bilo kao od boga blagosloveno, stasom naočito, pameću obdareno, ali i...

''Nije velik onaj koji mnogo mjesta zauzima, nego onaj koji ostavi za sobom veliku prazninu kad ode''.

,, Sjecam se nasih prvih susreta uvijek prekratka noc za zagrljaj samo si me njezno ljubio ne znas kol'ko si mi falio Tad sam ti cijeli zivot pricala tisina rijetko kad je trajala rekla sam da si moje sve da me svaki prije slomio za tren''.

I dođe onaj dan kad sve stigne na naplatu. Oni koji su te podržavali, očekuju zahvalnost; oni koji su se tobom oduševljavali, zameraju što si ipak samo čovek; ti što su bdeli nad tobom zaspaće umorni... Tek retki ostaće, kao usamljeni ulični fenjer, da bacaju svetlo na tablu našeg života na kojoj piše: "Najviše su ti u životu pomogli oni koji ti nisu smetali". "Rukopis moga brata" Brankica Damjanović