Blogovi

Pozdrav društvu poštovalaca Majčice.. ove naše jadne lepotice,koja je bila bremenita rađajući mnoge civilizacije.. i vremenom se malo pohabala i iskrivila, kao i svaka majka posle višestrukog rađanja.. eto tako to biva.. Poli
Jovan je krstio vodom, a Isus krštava duhovnom vodom, Verom. Voda pere u materijalnom svetu a vera je voda koja pere u duhovnom svetu, Kako to Vera pere? Zao čovek poveruje Hristovim rečima, nađe u njima smisao i počne da čini dobro. Tako verom čovek biva opran od greha jer više nije onaj stari zli, nego se rodio jedan novi dobri čovek i svi su mu gresu oprošteni te je sada čist od greha. Na krštenju se dobija novo ime. A ime je oznaka karaktera u duhovnom svetu. Promenivši se čovek biva kršten novim karakterom, kršten od Boga koji je Istina. Jer Istina u koju je poverovao je promenila njegovo Ime, karakter. Tako čovek biva kršten od Boga koji je Istina. Jer Isus za sebe kaže da je On Istina, Put i Život. A kako to Istina je i...
Поседовање ума и способност мишљења представља велику предност човекову у односу на сва друга жива бића. То највеће достигнуће интелигибилне слободе трансцендентне воље, а које зовемо УМ, код човека је, међутим, изложено једној невероватној бесмислици и глупости која се услед своје опште раширености и не примећује. Човек дакле размишља. Међутим, ако мало изближе погледамо у чему се састоји размишљање већине људи, видећемо да је главни садржај њихових мисли, не питања суштине света и живота, не питања у којима је предмет човек сам, његова непосредна свест, већ је главни садржај оних који уопште размишљају питање које гласи "Шта други људи мисле о мени". Ово је опште раширена манија, баласт који је заузео место у човековом уму и који...
Počelo je kao opklada, Sasvim običnom pričom. Pretvorilo se u dnevnik uspomena. Što mojih što "pozajmljenih" od mojih glavnih junaka. Bajka o zemlji koje više nema. O ljudima koji su imali reč, o komšiluku gde se živelo jednom dušom. O uzrocima, posledice sada živimo. Nastavilo se Dominama. Neki umni ljudi bi to nazvali:' Vreme prvobitne akumulacije kapitala' . Mi obični samo smutnim vremenima i ljudima bez časti i morala. Vremena meda su prošla, na red su došla ona manje ukusna. I onda se sve ulilo u Sasvim običan dan, mesto gde živimo pararelne živote i igramo već odavno napisane uloge. Da li postoji nada? Postoji, tu je pokraj nas. Samo treba da se vratimo davno zaboravljenim načelima i deci u nama, inače ćemo se pretvoriti u profile...
Suvišno je i nepotrebno rasipati svoje znanje na neplodno tlo,tamo neće uroditi plodom..jer korov tamo samo niče..Vaše veliko znanje i iskustvo potonuće i izgubiti se u moru korova.. Vasilij Kandinski o umetnosti je rekao: Najotrovniji efekat od svih, u smislu kulture, dešava se, tvrdi Kandinski, u periodima kada „umetnost nema plemenitog prvaka“ i „nedostaje prave duhovne hrane“. Tada počinjemo da mešamo tehnički napredak i duhovni razvoj i, odbacujući umetnike koje će istorija jednog dana smatrati genijima, dolazimo da se klanjamo pred lažnim oltarima. Poli
Sjećam se da smo jednom, kao djeca, moj stariji brat i ja na tavanu naše kuće na kojem su se čuvale stare i nepotrebne stvari (koje navodno ne treba bacati, jer mogu nekad zatrebati) pronašli dječija kolica koja su već dugo bila neupotrebljiva, ali nekim čudom sačuvana. Vjerovatno je to bilo zbog emotivne vrijednosti jer mama nas je oboje vozila u njima kad smo bili sasvim mali. Kolica smo potom, sa velikog tavana koji je imao zaseban ulaz, snijeli u pomoćnu prostoriju u avliji u kojoj je otac čuvao neophodni alat za domaćinstvo, gdje smo pronašli ručnu pilu, čekić i eksere. Sa starih kolica smo zajedničkim snagama skinuli dva para točkova koja su bila međusobno povezana jakom metalnom šipkom, što i nije bilo mnogo teško jer su bila...

...

Радња се одвија у стану, на другом спрату Плаве зграде. Зграда је удаљена од центра Вароши око триста метара а само је споредна улица дели од Дома здравља. Зграда није одолела зубу времена и немару станара. Стан је двособан и голим оком је видљиво да је пренатрпан, како стварима тако и онима који ту деле простор. Једном страном је окренут ка прометној улици а другом ка дворишту, тачније новоизграђеним гаражама. Еми је у кухињи а Есма у купатилу. ЈУГОСЛАВ, ЕСМА И ЕМИ ЈУГОСЛАВ:Добар дан Еми, како сте? Да ли је Есма ту? Треба ми. ЕМИ:У купатилу је сређује се, не знам шта ју је спопало, сат времена не излази. Не идемо на њену свадбу већ на дететов рођендан. ЈУГОСЛАВ:И ти си ту, Мила. Како иду припреме? МИЛА:”Господине професоре”...
Igram se riječima, mijenjam ih po volji uzmem Tugu pa joj ukradem T na njegovo mjesto stavim D pa Tuga postane Duga. A onda dohvatim komadić Sreće ne, ništa mu dirat neću zapravo, od njeg će nastat nešto poput Vreće u koju ću da stavim skoro svu Bol što odnekud izroni k'o Balaševićev D-mol, a ono što od nje preostane pretvorit ću u riječni Mol, pa sa njeg baciti Vreću u modre talase, nasmiješit se Suncu i pozdravit Dugu i alase. Riada
Закон каузалитета, реакција следи акцији, последица следи узроку, свеопшти ритам. Нужност влада на овом свету. Међутим, у том мору нужности, наилазимо на острва непредвидљивости, острва слободе. Жива бића реаговаће на подстицај, али не можемо предвидети како ће реаговати и да ли увек на исти начин. Код живих бића помаља се непредвидљивост, слобода од нужности. Каузалитет је код њих попустио своје стеге, и ту већ видимо помаљање слободе. Ипак, животиње нису далеко отишле у том правцу, јер је њихова слобода заробљена телесним механизмима. Она се зауставила у "клатеће кретање на месту", ухваћена у обруч телесних механизама које зовемо "инстиктивно деловање". Ово важи за животиње, али то се десило и човеку. Људско тело је скуп телесних...
Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo. Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen. Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme, progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I...
I stalno, tako nekako, sukobavljamo se, svakodnevno i neprestano, onako junački – prsa u prsa, ovaj moj BIT-nostni, ovozemaljski, JA i ona moja sena, lepa kao prelepa žena, onaj kroz SAVEST smarajući, UM mi zezajući, Platon bi rekao ONOSTRANI, JA, a taj, očigledno iskusniji, umniji i svakoliko savršeniji, JA me stalno zeza i nikako da pukne ta naša neraskidiva pupčana veza … Taj moj BIT-nostni, ovozemaljski, dišeći, govoreći i pišeći, JA nikako da dokaže da te SAVEST moreće džukele nema, jer nije deo nikakvih šema, ne pomaže mi kod razobličenja filosofskih tema i ne može da ga oboji nikakva sema … Ima Te, brate, a nema, aporetički da, a praktički si još uvek dilema … Od Tebe mi glava prepuna problema … A On, taj moj ONOSTRANI JA, mi...
Ludwig Wittgenstein: "Stavite čoveka u pogrešnu atmosferu i ništa neće funkcionisati kako treba. Delovaće nezdravo u svakom delu. Vratite ga u njegov pravi element i sve će procvetati i izgledati zdravo." - Mada prilagodjavanje teškim okolnostima uglavnom zavisi od unutrašnjih kvaliteta i stava ne treba zanemariti ni uticaj spoljašnjeg faktora. Kao što biljka treba pogodne uslove da bi imala zdrav rast slično je i sa ljudima. Kada čovek dugo živi pod stresom i u nezdravoj atmosferi to se negativno odrazi na psihički život i njegovu sposobnost da pravilno funkcioniše i koristi puni potencijal. ------------ Epikur: "U filozofskom sporu najviše dobije onaj ko je poražen pošto najviše nauči." - Takav "poraz" povredi i naljuti samo...
Rusija – večita pretnja za Evropu? Razumevanje istorijskog razvoja ruske države Miltijades Varvunis Ako neko želi da razume zašto je Rusija uvek bila smrtna pretnja Evropi, neophodno je ispitati istorijski razvoj ruske države. Sa izuzetkom srednjoevropskih naroda, zapadnjaci često posmatraju Rusiju kroz sferu Sovjetskog Saveza i Drugog svetskog rata. Ali moramo pogledati dalje unazad ako želimo da razumemo rusku naciju i dugoročne imperijalističke ciljeve i motivaciju Kremlja. Vizantijsko-azijatska kultura Ovde je preko potrebno jednostavno objašnjenje istorijskih kulturnih elemenata i tradicija koje su uticale na Rusiju i njenu civilizaciju. Konfrontacija između Rusije i Slobodnog sveta često se prikazuje kao sukob Istoka i...
Veruj mi Ne treba ti dozvola da postaneš svoj Autentičan Iskonski izvorno kakav jesi To niko sem tebe ne može da pronađe I kada budeš takav Razapinjaće te... Na krst, na polumesec i na petokraku... Neki će te i krstom na krst razapinjati... E tada ćeš znati Da je sve u redu I tada si ti...stvarno Ti
Kad je moj sin bio mali dječak, a mi tad živjeli u strogom centru, gdje je zelenilo bilo misaona imenica, odvedi bih ja njega svakog vikenda u obližnji park Atmejdan, u neposrednoj blizini Latinske ćuprije. Obično bi sa nama tad išla i moja najbolja prijateljica koja je živjela u blizini, a imala ćerku koja je igrom slučaja bila istih godina kao i moj sin, tek dva mjeseca razlike bilo je među njima. I oboje su bili jedinci, bez brata ili sestre, bez druga u igri, pa bi onda jedva čekali te susrete. A djeca k'o djeca, željna igre, trke i galame zabavi bi se tad na stotinu mogućih načina, ali kad bi im dosadilo sve, dolazili bi do nas dvije koje smo za to vrijeme sjedile na nekoj od klupa i s jednim okom na djeci, pretresale raznorazne...
"One budale što danas pišu filosofska dela najdublje su ubeđene, i u to svoje ubeđenje nikada i ne posumnjaju, da je krajnji cilj i svrha celokupne ljudske spekulacije saznanje Boga. Međutim, krajnji cilj nije ništa drugo do saznanje svoga sopstvenoga ja. To su već mogli da pročitaju u delfijskom hramu, a takođe i da nauče od Kanta, ali on ima tako malo uticaja na njih kao da je živeo stotinu godina posle njih. Pravu, unutrašnju i nepromenljivu suštinu svega onoga što postoji i što može da postoji ne uočavaš, samo zato da bi je srozao na jedno obično delo ni iz čega (i to delo jednog od njega sasvim različnog bića) to, eto to je blasfemija." "Спознај самога себе" "Ako imamo na umu sličnost života sa snom, onda, rezimirajući sve što...
Ovo je jedan od najlepših video klipova na internetu... Ne samo da vidimo kako bića oko nas vole, već možemo skoro da opipamo njihovu pravu ljubav... Od zlatnog retrivera koji zaljubljeno gleda u svoju igračku, do zlatne ribice koja se vraća u ruke roniocu... Ne želim da spominjem ljude pred očaravajućom lepotom iz Božije bašte... :vzagrljaj: :heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2:

...

ПОСЛЕДЊА 6/1 „Милааааа...!“, проломило са степеништа испред Скупштине. У тренутку као да је све стало. Кордон милиције се за корак повукао пред демонстрантима који су бацали бакље на њих. Над Булеваром се надвила нека нестварна тишина. Мирисало је на дим и револуцију.“ „Прљави, шта то радиш, да ли си нормалан? Изгубићемо посао обојица!”, обрати се Боби усплахирено Зорану, покушавајући да га заустави. Зоран није обратио пажњу на њега и потрчао је у правцу где је претпостављао да је Мила. Угледао ју је како лежи на земљи, а недалеко од ње патрону од сузавца која се још пушила. Нимало нежним захватом уклонио је младића који се нагињао над њу, узео ју је у наручје и кренуо ка колима хитне помоћи. Гомила се размицала пред њима...
Jean Baudrillard: "Živimo u svetu u kojem ima sve više i više informacija, a sve manje i manje smisla." - Znanje koje ima samo informativnu širinu bez emocionalne dubine i duhovne visine je površno. U njemu nema mudrosti. ------- Salman Rushdie: "Jezik je hrabrost: sposobnost da zamislite misao, da je izgovorite i tako je učinite istinitom." - Nije uvek lako reći sve što se misli. Potrebna je hrabrost da se unutrašnji, intimni svet otkrije spoljašnjem, jer takvom realizacijom nastanu promene ili na bolje ili na gore. ----- Platon: "Mišljenje je razgovor duše same sa sobom." -Kada čovek govori deli ono što misli sa drugima. Medjutim, u govoru može postojati cenzura i oprez, pa se ne kaže sve. Ko obmanjuje ne ispoljava ono što...
Sjećam se da sam poodavno negdje pročitala priču koja govori o velikoj ljubavi sufijskog šejha Ahmeda Rifaija prema mačkama, tolikoj da jednom prilikom prije nego što je krenuo da obavi molitvu, kad je svoju omiljenu mačku zatekao na rukavu košulje kako spava, nije htio uznemiravati, nego je uzeo makaze i odsjekao dio rukava košulje na kojem je ona bila. Zatim je otišao, a kad se vratio mačka je dotle već bila budna. Potom je uzeo izrezani dio tkanine i zašio je za rukav pa rekao: "Nije se ništa promijenilo." Ne znam koliko ima istine u ovoj dirljivoj priči o ljubavi prema životinjama, ali, kakogod, ima lijepu pouku, pa je često koristim kao glavni adut kada mi pojedini mrzitelji životinja zamjeraju što u kući držim, kako to oni kažu...
Sjećam se kad smo bili djeca pa bi mama svježe domaće mlijeko izlivala iz staklenih boca u šerpu i stavaljala na šporet "na drva", pa kad bi ono prokuhalo, cijela soba bi se ispuni ugodnim slatkastim mirisom. Mama bi ga tad makni na sami rub šporeta, pa bi se ono, onako "istiha" još više ukuhavalo dok se na njegovoj površini ne bi stvori debeli, zlatnožuti sloj kajmaka. A kako smo mi djeca mnogo voljeli taj kajmak, ponekad se događalo da nismo smjeli prepustiti slučaju da ono drugo slučajno za stolom, za doručkom dobije više, pa bi kradom uzimali kašiku, pa kad bi mama izađi za nekim drugim poslom, prišunjali bi se šporetu, dizali poklopac sa šerpe i skupljali taj slasni kajmak, uzimajući ga u usta što prije da nas mama ne uhvati na...

...

ČOVEK JE ŽENI VUK. Seća li se još neko one čuvene rečenice: „Dame biraju‟? Mlađe generacije, ne verujem. Em se ne sećaju, em ne vide ništa posebno u njoj. Mogu je podvesti pod sentimentalno trabunjanje nas na granici senilije. E, vidite, tu je greška. Ta rečenica nosi u sebi svu istoriju muško-ženskih odnosa, od Adama i Eve do današnjih dana. Kilometri knjiga su o temi ženske ravnopravnosti napisani, a opet nisu dalje odmakle ni milimetar od gorepomenute rečenice. Eheeeej... Dame biraju. Vraćeno im je pravo na izbor, nisu više roba. Nisu zatočenice lažnog morala i ustajalih normi. I poklič, i poziv, i molitva... Živela sloboda izbora. Živelo pravo na ljubav. Ali, ima tu još jedna strana, ne tako revolucionarna kao ova. Postojimo tu i...
Uspavano jutro, tišina pripala Sanjiva kiša, zemlju okupala. Kriješ se iza oblaka, iza osmeha, iza ćutanja, u moje persijske more lebdiš kao mirisni veo tamjana.
Nikolo Makijaveli: "Ljudi generalno više sude na osnovu izgleda nego iz stvarnosti. Svi ljudi imaju oči, ali malo njih ima dar prodora.” - Obraćanje pažnje na detalje i govor tela je veoma važno. Ali, nije dovoljno. Mora biti prisutno i ispravno mišljenje. Dosta ljudi brzopleto zaključuje. Polaze od pretpostavki umesto činjenica. Da bi se one prikupile treba više vremena i promatranja. Mudar čovek je oprezan. Svestan je da njegova zamisao ne mora uvek biti tačna. Zato nastoji sakupiti više podataka i solidnih dokaza pre nego što donese sud. Na to opominje i narodna izreka: "Ne trči kao ždrebe pred rudu." ------ Sokrat: "Neispitan život nije vredan življenja." - Izjava izrečena na sudu. Sokrat se nije ustručavao da kaže ono što misli...
Kada mi je mama rekla da se sobno cvijeće koje je raslo u smeđoj saksiji na prozorskoj dasci u verandi zove Slonovo uho, nisam mogla da se suzdržim od smijeha. Koliko god da sam zagledala u te male, zelene listove biljke, nikako nisam mogla da ih povežem sa ogromnim životinjama kakvi su slonovi. Slonovi su me oduvijek asocirali na snagu i moć, a nježna zelena biljka izgledala je tako krhko. Jedna od asocijacija na snagu slonova bila je i Andrićeva Priča o vezirovom slonu kojeg su Travničani, gdje ga je doveo vezir, prozvali Fil, kako se slon zapravo i zvao na turskom jeziku. A ovaj ogromni i snažni vezirov ljubimac u travničkoj čaršiji pravio je baš mnogo štete kad bi ga izvodilli iz konaka pa bi za sobom ostavljao lom - od porušenih...
Пусти ко је шта говорио. Престанимо на тренутак да се бавимо речима, како је то саветовао Баркли. Већ хајде да се вратимо оним сликама. Да ли се слике које испуњују ту сферу коју зовеш "видно поље" мењају обликом и величином како се помераш? Да ли то чини чак и рука тј. цело тело које сматраш "субјектом" иако то нема везе са субјектом, и тело је слика, која се гле чуда мења обликом и величном. Узгред запитај се како то да не изгубиш на тежини када мало удаљиш главу од свог тела а оно се смањи? Шта се то смањило (факт је да се нешто смањило зар не) а да тело није изгубило на тежини? Да се није смањила СЛИКА у твојој свести коју зовеш тело. Или зашто оно дрво не изгуби на тежини када се удаљиш од њега а оно се смањи? Зато што је то што...
Tiho je i mirno u jednom dvorištu na Čuburi. Čuju se samo vrapci, gugutke i poneki razgovor iz prizemnih kuća odakle se, sve do moje terase, širi miris ručka. To moja ćopava komšinica telefonira i čestita Uskrs rodbini i prijateljima. Ćopavi, kljakavi, siromašni i ubogi, naročito su pažljivi za Uskrs, nadajući se da ih Bog naročito danas gleda i da će i oni jednog dana uskrsnuti i u sledećem životu imati više sreće nego u ovom sada. Tako im je lakše da prihvate lošu sreću i udes koji ih je zadesio jer, šta su oni kome skrivili da ih život tako kazni? Ništa. Stoga, Bog sigurno zna šta radi i šta je i zbog čega naročito njima uradio. Smisao mora da postoji, inače..inače ko zna da li bi preživeli i jedan dan pod teretom nepravedne...
Znala sam samo da želim da potraje, da Zemlja prestane da se okreće da kazaljke se zaustave da skrijem se u tvoj dah da tvojim usnama govorim da smijehom tvojim se smijem da našu kuću od snova rukama tvojim pokrijem. Znala sam da sam na dlanovima tvojim rijeka bez povratka utolićeš žeđ ako kreneš njome a ja, od tebe ću da se razbolim nikada neću da ozdravim. RiadaT.
Dostojevski: "Ljudi zaista vole da vide svoje najbolje prijatelje ponižene; veliki deo prijateljstva zasniva se na poniženju; a to je stara istina, dobro poznata svim inteligentnim ljudima." - Dostojevski ima divne, dubokomislene izreke, ali se ne slažem ovom. Deskripcija se ne može primeniti na pravo, već na lažno prijateljstvo i disfunkcionalan odnos. Samo je svestan čovek, u pravom smislu te reči, inteligentan. Ne samo što je iskren, i prema sebi i prema drugima, nego ima empatiju ili sposobnost da se stavi u poziciju drugih; da se saoseća s njima. To mu i omogućava da ima širu perspektivu i da uspostavi istinsku konekciju, tj. odnose u kojima postoji stvarna bliskost, poštovanje i ljubav, a ne rivalstvo, pretvaranje i...
Back
Top