Blogovi

Kao da ga gledam sad ; onižeg rasta, sa štapom u ruci , staračkim korakom ide niz avliju. Na njemu smedji kaput i iste boje na glavi kapa, nešto poput šubare ,a izmedju kaputa i nje, njegovo ogrubjelo lice, izborano kao njegova oranica . Sa lica mu trepere dva živahana , plava , poštena oka koja kao da su se greškom našla na staračkom licu. Bilo je nešto tako živo i nesalomivo u njima, nešto čemu njegove godine pune rada nisu mogle ništa. Iskrile su kao Vrbas kraj kojeg je na svom imanju vijek proveo moj dobri , stari djed. Od nas troje unučadi koliko nas je imao od mog oca, djed je imao najviše poštovanja za mene. Dobro, moj stariji brat bio mu je prvo unuče, pa još muško i bilo je nekako razumljivo da ga najviše voli.Za mog mlađeg...

Počnimo sa srpskim arhaizmima: tko - Venclović, prve decenije 18. veka: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". Oblika sa suglasnikom t ispred ko srećemo i u jeziku Vuka Karadžića i njegovih savremenika: prota Mateje Nenadovića, J. St. Popovića i dr. srpskih pisaca njihova vremena. Njega ima i u pokojeg Vukova sledbenika. A čuvao se u narodnim govorima i na srpskoj strani. To izričito kaže St. Novaković u svojoj Gramatici (str. 131) i potvrđuje primerom: Tko ima ne kazuje, tko dobije ne pozna, tko pozna neće da ima. On se sreće kod Srba i u XX veku u pojedinim zvaničnim aktima, u zakonodavstvu, npr., i drugde. tisuća - - Povelja Kulina Bana...

....da pročitam tvoje stihove, da mi se pod kožu jeza ugnjezdi dok uz njih sa tobom razgrćem sveže grobove odbačenih večno hladnih duša. Da mi nozdrve upiju memlu rastresite crne zemlje koja se pod nokte uvlači dok sa tobom izvlačim čisto bele kosti još tople i vene kao kanape vezujem da stvorimo još marioneta. Istih onih koji se ulicama prestrašeni, bledi vuku dok im srce van tela, ispod peta jedva kuca. A ti, da magičnim glasom, opijaš dok čitaš, naglas, molitve za oprost bednih nedela koje bezdušni nad slabima bez milosti i pokajanja učiniše. Volim tvoju istinu, ti u mraku više svetlosti doneseš nego milion svetlucavih zrna zlatne prašine koja nam se pred očima prosipa da nas zaslepi. Ali ima nas još...

Ово овде нису строфе за љигаве и лоше Већ за моје што се боре, дискретне хероје За обичне ликове, искрене и добре Што не намећу се много, али неће да се склоне Јер када брод тоне увек прво пале мишеви А капетани искусни на друге ће мислити Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник Тад рађају се Титани, у невољи исправни Ово овде нису коске за клинце да се ложе Поруке просте да глупости се множе Нема јефтине прозе, лоших трипова што возе Прво звуче добро, а онда заврше к'о проблем Ово овде све је лично, ми не продајемо приче Комплекс не величам, већ ствари што су битне Овде има рима свима клинцима за пример За све усијане главе, да се охладе и смире. За све моје људе много љуте и брзе Што кад наиђу муке не могу да издрже Филм им...

Pozdrav ljudi, Ja sam Marina, unuka Marije Đurđe Ristić koje znate pod imenom Mari47. To je bila moja nana. Ovde sam da bih sa vama delila knjigu sa njenim pesmama koje ste rado čitali, ako vas ima tu oni koje je spominjala na Krstarici i sa kojima se družila. Marija Đurđa je umrla 29.10.2020 od tumora na mozgu u Nišu. Objavljivanje pesama i dopisivanje sa ljudima sa druge strane ekrana joj je dosta pomoglo da kanališe svoju tugu koju je imala. Privatno joj niko ne bi verovao da je depresivna, ali zapravo samo pred vama nije sakrivala kako se oseća, a često se osećala tužno. Svako ko bi došao kod nje na kafu bi govorio kako ona divno izgleda, kako ih usrećuje i kako deluje srećno. Valjda su ljdui koji se najlepše smeju...

https://voca.ro/1aPeLLR1fCyB

Почињала је нова школска година. Задубљена у свој свет корачала је према школи. У панталонама на трегере, шашавој мајци, старим патикама и са жбуном косе на глави личила је на дете које је побегло из вртића, а не на озбиљну средњошколку, најбољег математичара у граду и одличног ученика. У школском дворишту су се тискала добро позната лица, чекајући да се огласи звоно које ће отворити врата школе из које ће већина више бежати, него бити унутра. Док се поздрављала са свима имала је утисак да је неко посматра. Осећала је тај поглед. Нов и непознат. Нека сила је терала да потражи власника погледа, али га у гужви није одмах регистровала. Огласило се дуго чекано звоно. Кренула је ка улазу. На тренутак јој се учинило да је поглед прати. Нагло...

Dragi prijatelji širom Balkana, možda nismo savršeni, imamo mi svojih mana, većih i manjih, može se reći da smo raznolikii. Ali zašto se u predhodnih desetak godina pretvaramo u amerikance? Šta je loše u tome da budemo svoji i jedinstveni? Zašto u svakodnevnom govoru moramo da ubacimo makar nekoliko američkih reči ili fraza? Zašto bez potrebe bacamo novac na restorane, kada su nas naši roditelji učili da skuvamo za sebe? Ne osuđujem, ne mrzim, ali da sam željan Američke kulture, otišao bih da živim tamo. Probudite se braćo, ovo je BALKAN! Mi volimo naše žene, ne delimo ih sa drugim muškarcima, "cuckoldry" fetiš može da se nosi odakle je potekao. Nama žene posvećuju pažnju i nije im "ispod časti" da nam spreme ručak i čuvaju decu. Mi smo...

"Sine Mišo, ja ne viđe na svijet veće budale, da više radi protiv sebe, do tebe. " :mazipsa:

Vetrovi su pokidali nebo. Prosula se utroba po mome telu I gutam vodu i jedem perje Nebeskog besa. Tamne zastore oblaci su navukli. Sputali mi vid, ali nazirem. Misle da se bojim, ali se osmehujem. Pogrešno misle. I ležim u polju Grimiznih makova. Kraj stotinu odrubljenih glava Što pljuju po mom licu svoje seme I stabljika slomljenih vratova Što prave za mene Od svojih trupla postelju. Latice mi se umrsile u vlasi. Pustile krv i obojile me- Zlatno i grimizno. I mirujem u mirisnu krv uronjena I gledam skorelo blato ispod noktiju. I... Ne dirajte me. Ne tražite me. Umrla sam danas konačno Pod senkom razjapljenog neba. Poješću svo seme po sebi popljuvano, Sačekati izdisaje sunca i izniknuti. Biću i sama grimizni mak. Z.D.

... je je Kažem vam Ubiće vas mržnja Ubiće vas pesimizam Čak i ako ste na "pravoj strani" Izješće vas taj crv Neće biti leka vašoj rani Kao "njih" koje izjeda njihovo zlo I vas će vaša "pravednost" pojesti Kao bela zmija Mojsijeva Mislite da je sve kukolj, ali pšenica i tamo raste Više miriše klasje međ kukoljem Miriše kao u pesmi... ...shall be free... Radujte se klasju, koje svuda raste

William Shakespeare: "Ako me voliš uvek ću biti u tvom srcu. Ako me mrziš uvek ću biti u tvom umu." - Lepo zvuči. Medjutim, da li je zaista tako? Kada se neko voli onda nije samo u srcu, već i u umu i mislima. Tada misli postaju plemenite, pružaju ogomno zadovoljstvo, radost i ushićenje. Pogotovo kada je ljubav uzvraćena. Mržnja je, takodje, u srcu. Ali, kao suprotna, teška emocija. Iz nje proizilaze destruktivne i okrutne misli. Bez uma nema osećanja. On ih tumači. Kroz njega znamo šta osećamo. Kada se izgubi nismo svesni ni ljubavi ni mržnje. -------- Lukavstvo je nemoralno i bezosećajno, jer je ograničeno vlastitom računicom. Mudrost proširuje razumevanje moralnim principima i saosećanjem. Zato prevazilazi sebičnost i zalaže se...

BAKLJA Ti si sretna za one što misle da si bila uvijek što si htjela zaljubljena i obožavana ponosita otmjena i smjela. Ti si sretna za one što znaju da sve imaš o čemu si snila ostvarila što si zamislila zavolila koga si želila. Nisi sretna za mene što slutim da te mori plamena strahota kad sam goreć kao živa baklja osvjetljavo put tvoga života. Luka Lune Jović 1975

SJETA Ne ljuti se što ti nekad pišem i o tome nikom ne govori želim s tobom podijelit trenutke kad u meni sjeta progovori. Ja još volim nespavane noći kad u duši redjam davne slike ti u meni živiš kao oči tvoje oči sjetne i velike. One su mi smiraj ljetnjeg dana kad se sunce na počinak sprema dva velika pitoma kestena na komadićima porculana. Luka Lune Jović 1975

DA TEBE IMA Da tebe ima osim tebe same koja mi nisi ni na dohvat želja ne bi moje nade bile izgubljene i besane noći tako neizbježne u dimove crne opet uvijene. Da tebe ima ili da postojiš u liku druge bilo koje žene ja bih svoju ljubav drugoj tebi dao i moje bi nade bile ostvarene. Al tebe nema osim tebe same ko što je sunce samo samcijato i zalud je meni mjesec tvoga neba kad njemu nije što i suncu dato jer to još nije izlazak iz tame. Luka Lune Jović 1972

Vrišti na sav glas, u sebi Dok u sebi ne ogluviš potpuno Potoci nek se slivaju u tebi Dok te sasvim iznutra ne potope. Počupaj kosu mirnim prstima u sebi Dok krv lipti sa počupanog korena Uznemirenim dahom diši u sebi Dok ti mirne grudi bez vazduha ne ostanu Baci, polomi, razori sve pred sobom u sebi Dok ti se kosti ne smrve i ne pretvore prah. Dok bledi prsti ne prestanu stihove da pišu. Vrišti jbt...pusti glas...opsuj naglas J.bm ti život da ti jbm Opsuj tim mirnim usnama Koje, evo upravo, uspevaju u osmeh da se razvuku.... Šta nije u redu s tobom..? VRIŠTI!

Kad sam bio mali baba mi je recitovala antiglobalističke pesme. Nisam znao zašto me tera da upamtim baš ovu ali , eto i posle toliko godina je se sećam naizust. Pesma Kad je Bože Zemlju stvaro Nije hteo da prazna bude. Želeo je da se po njoj razgranaju razne rude Kad eto ti tužnim glasom Jedan Anđeo njemu dođe Molio ga , preklinjo ga da ne daje Zemlji gvožđe Ne daj Bože Zemlji gvožđe Može zemlja pakao biti Tirani se osiliti a narodi roblje biti Ne brini se Bog mu reče Čoveku ću dati s-vesti Kad god ushte, kad god pregne, on će moći lance stresti.

Počećemo ovde sa savetima meritornih strukovnjaka i protokolima institucija a tiču se biološkog pristupa supstancama koje su prirodno prisutne u našoj hrani, dakle neškodljive, a pri kraju ćemo se osvrnuti na lekove koji smanjuju zapaljenje i citokinsku oluju koja uzrokuje komplikovanu kliničku sliku CoViDa 19. Glavni predavač u ovoj priči biće nam Dr Been. Na žalost, predavanja su na engleskom.

---------------------------------------------------------------------------------- MOJ POSLEDNJI DAN PROVEDEN U MONAŠKO-SVEŠTENIČKOJ MANTIJI BOŽE, KAKO ME TA RANA U MISLIMA, SRCU I DUŠI JOŠ UVEK UŽASNO BOLI ------------------------------------------------------------- Moja svakodnevna jutarnja i večernja molitva ------------------------------------------------------------- GOSPODE, SVEVIŠNJI TVORČE, PREBLAGI OČE, ŽIVOTA MOG SVETIONIČE I MNOGUMILNI PRAVEDNIČE, POMOZI MI DA TU, U SRCE DUBOKO UREZANU, PREBOLNU RANU NEKAKO ZACELIM, ZABORAVIM I DA PROGONITELJIMA, ZLOČINITELJIMA I NELJUDIMA KOJI ME CELI ŽIVOT ČINIŠE ZLO HRIŠĆANSKI OPROSTIM ! OPROSTI IM I TI, BOGO PLEMENITI, JER SU MANITI I NE ZNAŠE ŠTA IM JE U ŽIVOTU ČINITI ! AMIN ...

Da je sreće ko što nije da sam tvoja ko što nisam da je bola malo manje da su stvarnost moje sanje šarna duga da zablista na obrazu nježna lista da je sunce malo bliže da dodirne da se smije da mi ove tuge nije da si sa mnom kao prije tad bi život ovaj bio srcu mio.

"O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš i nemoj crnoj ptici da me daš. O ne, ne brini, proći će za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen. U mojim venama davni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je, što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska. Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali. Gde je tome kraj"? ............................................................................... "Za kog su tako dubok zdenac kopali? Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?"... Dj Balašević (Pjesma o iskonu) Rig Veda, X, 129 Ni bitka ni nebitka nije bilo tada, ni zračnog prostora niti nebesa nad njim. Što je prolazilo čas tamo čas amo? U čijem okrilju i gdje...

Zavladao je mrak...ugasile se oči, umuknuo smeh, ućutala se pesma ...rasula se tišina... Gde si? Ne boj se! Ne pitaju te godine ni vreme koje je prošlo, Pita te ono sutra i sve ono što još nije došlo Da li si uspeo da budeš, ono što si oduvek želeo? Ima li te u tvom biću ili si ga zauvek napustio? Da li si uradio sve što si hteo, mogao i umeo? Da li si uvek žurio, stigao ili si sve propustio? Ne duguješ odgovore nikome, osim sebi Pomozi meni da ja pomognem tebi, jer Kako ćeš ugašenih očiju, slep hodati Kako ćeš radosti počast smehom odati Kako ćeš pesme bez glasa pevati Kako ćeš bez života snove snevati... Ne može, ne dam! malo je takvih kao ti, ako ti odeš, s kim ću pusta ovde ostati... Znam ja da mrtvi ljudi ulicama hodaju...

Deo I Jednom davno u neka davna pradavna vremena, postojalo je jedno carstvo u kojem je vladao mudri i poštovani kralj. Kralj je imao jednog sina kojeg je još od najranijeg dobao obučavao raznim znanjima i veštinama. Kada je sin stasao za mladića.. uveliko je već govorio više jezika, umeo da barata lukom i strelom, bio izvrsni mačevalac i poznavaoc umetnosti i filozofije, religije i politike. Osim što je momak umeo svašta bio je i strahovito lep.. ali, avaj, nijedna devojka mu se nije dopadala iako su sve lepotice cartsva za njim uzdisale i tugovale. No momak naprosto nije obraćao pažnju na njih. Mudri kralj shvati da nešto nije u redu sa njim i poče pažljivije da ga prati. Momak je sve ćešće ostajao u svojim odajama, sve se više...

Baci mi u oči malo prašine. Da ne vidim jasno, da mi pogled zamagli, Požuri, dok ne bude kasno. Pričaj mi priče i bajke, Daj mi te lepljive, slatke laži neka mi misli pomute, da mi um istinu ne traži. Po licu mi šapući stihove koje je neko drugi napisao. Ispleti ih po kosi ko venčiće, da mi razum ne traži smisao. Požuri, zavaraj mi kožu nek miris tvoj tragove sakrije Ubedi me da to si ti, da nikoga pre tebe bilo nije. Upij me, udahni i drugačiju me uz uzdah ispusti, pretvori me u šta želiš I tada se meni prepusti. Ne dozvoli mi da vidim, da čujem, da razmišljam. Ne moram ništa da znam Želim samo da osećam!

Ноћ је била млада. Топао летњи дан је кренуо на починак. Ходали су загрљени улицом која је водила на обалу реке. Бледи месец их прати, тананим зрацима им осветљавајући пут. Иза њих је остајала градска врева. Благи поветарац им милује лица и мрси косу. Покушала је руком да умири немирне праменове. - Нека их Чупко. Знаш да си слатка кад си чупава, говорио је кроз смешак. Спуштајући руку нежно се привила уз њега. Његова снажна рука се спустила на њено раме. Нежно је привукао себи. Слатко се кикотала, док је причао догодовштине са посла, покушавајући да га замисли. Волео је њен смех. Био је чувар њеног осмеха и сваком моменту покушавао да је насмеје. - Обожавам да те слушам... Твој глас ме смирује и тера све страхове, рекла је једва...

Dva dečaka su jednog dana ušla u apoteku, uzela kutiju tampona i otišla do blagajne. Farmaceut na šalteru je pitao starijeg dečaka: 'Sine, koliko imaš godina?' 'Osam', odgovorio je dečak. Čovek je nastavio: 'Znate li za šta se ovo koristi?' Dečak je odgovorio: „Ne baš, ali nisu za mene. Oni su za njega. On je moj brat. Ima četiri godine." "O, zaista?" odgovorio je apotekar sa osmehom. "Da." reče dečak. „Videli smo na TV-u da ako koristite ovo, moći ćete da plivate, igrate tenis i vozite bicikl. Trenutno, on ne može ništa od toga.“

Umesto uvoda Hoću da na ovom blogu pišem o temama koje su već pokrenute, o temama koje nisam pokrenula i o jos ponečemu... Mislila sam da pisem na nekom svom blogu ali ću probati ovde u nizu. Veće su šanse da neko pročita, da nekome koristi i da neko prokomentariše. VEZIVANJE Ovih dana razmišljam zasto volim vezivanje?! Nekada davno nisam razmisljala ni mastala o tome. U predhodnim vezama nisam to radila. U stvari jesam jednom vezala i jednom sam bila vezana ali to je bila cista igrarija. U sadašnjoj vezi moj dragi bude nekoliko puta u toku godine vezan i poprilično "izmaltretiran". Nekada kad vreme dozvoli uveče, pre spavanja, pripremim svilene trake ispod jastuka. Ujutru kada se moj dragi probudi, ode do wca i vrati se u topao kreve...

Da li je moguce da je zemljotres u Turskoj izazvan bacanjem bandera od titanijuma iz svemira na zemlju kako tvrdi šef turske svemirske agencije. "To je kao kolac, oštar vrh. Na primer, ne daj Bože, negde DA padne, nećemo sada da imenujemo scenario katastrofe, ali čim padne na zemlju prodire do 5 kilometara duboko u zemlju. To se dešava veoma brzo i stvara zemljotres magnitude 7-8 stepeni. Usled udara sve što se tamo nalazi biće uništeno. Vidite, ovde nema oružja, ne zemlju. To se dešava veoma brzo i stvara zemljotres magnitude 7-8 stepeni. Usled udara sve što se tamo nalazi biće uništeno. Vidite, ovde nema oružja, nema eksploziva, nema eksploziva, nema bombi, ništa slično. Jednostavan sub. Ali postoji takva sila koja dolazi iz...