Ovo je potpuno nova tema. Sa pitanjima. Ne trazim odgovore, samo skupljam pitanja. Ako bas morate da odgovorite, odgovorite.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ovde će biti izneti prilozi koji podupiru teze o srpskoj višemilenijumskoj postojanosti na Slovenskom Jugu (vulgarno nazvanom Balkan). Mogli bismo ih podeliti u nekoliko osnovnih grupa:
1. lingvističke teze,
2. istoriografske teze,
3. genetičko-genealoške teze,
4. obrazloženja teza o zaveri germanske društveno-humanističke nauke,
5. obrazloženja teza o zaveri rimokatoličke društveno-humanističke nauke,
6. arheološke teze,
7. druge (etnološke, demografske itd.) logičke teze.
Gledam te, prijateljice .U očima ti se ogleda bol, u licu ti se preselila tuga, u srcu ti se nastanila tišina što peče.
Sediš ispred mene i pričaš o teretu koji vučeš za sobom.
Pitaš me:
_ Znaš li ti koliko boli?
A ja ćutim.
Film mi se vraća, udarci sudbine prolaze kroz misli, oni što su te lomili a ipak si ostala živa. Ali ja ćutim.
Klimnem glavom, kao da želim da ti priznam: „Ne, prijateljice,,, tvoju bol ne mogu da znam.“
Čaše se nižu, redom.
Ti pričaš, smeh ti se meša sa suzama.
Ja samo slušam. I dok tebe slušam, vraćam i svoja sećanja.
Kažem ti: „Nisi sama. Svako nosi svoj krst.“
Ti mi odgovaraš: „Znam,,,ali ja patim.“
Kažem ti: „Moraš.“
Ti kažeš: „Znam,,, ali zašto sudbina mora da bude tako surova?“
I tad mislim na onu kojoj...
Svet kao volja i predstava _ ironija slobode u svetu neslobode
Arthur Schopenhauer je svet video kao dvostruk_ s jedne strane predstava, ono što percipiramo, slike i oblici u našem umu_s druge strane volja, slepa, neugasiva sila koja nas goni, vuče i tera, često i protiv nas samih. I tu već nastaje paradoks: čovek zamišlja da je slobodan, a zapravo je samo maska volje, lutka na koncu jedne sile koju ne kontroliše.
Ali evo kontradikcije _ upravo to uvideti, znači biti slobodniji od većine. Ako shvatim da sam želja, da sam neugasiva potreba, da sam glad koja nikad nije sita _ nisam li bar delimično oslobođen? Nije li spoznaja moje neslobode _ moj prvi čin slobode?
#_Šopenhauer bi rekao: patnja je suština života._# Želja vodi u bol jer...
Vecita dilema.
Jesu li meni fanfare potrebne da napisem cetiri prosto-prosirene recenice?
Nasla sam izgovor :D , smislila ga za svaki slucaj, odmah i za zavrsetak.
Bas veceras kad sam bila sigurna da mi je misao o sreci dovoljna da budem srecna.
Tisina. Zvuk telefona… razbija sve u sitne komadice.
I opet sam stara Ja, postala sam ona stara Celina.
I reci tesko nailaze jer nisu dovoljno jake i vredne da se oduprem starim mislima..
Crv sumnje? Dokle..?
Kazes:”Nema razloga za to… zasto to sebi radis opet?”
I slusam te, trudeci se iz sve snage da ti jos verujem.
Ne znam sta se desava…
Mada nikada verovatno nisam ni znala.. kao sto nisam znala za svaku promenu na tom licu kako je nastala i zbog koga…
Boli.
Kao sto ti nisi saznao za...
QUESTION PSEVDOLOGIA EST ?
- Patološko laganje (eng. Pathological lying )
---------------------------------------------------------------
Psevdologija (od st. grč. ψεῦδος - «laž» i λόγος - «slovo, reč, nauka, tvrdnja, znanost..»), psevdonauka, psevdoznanost (napominjem da se to nepravilno transliteriše u srpskom jeziku, ni sam ne znam iz kojeg razloga, kao: pseudologija, pseudonauka, pseudoznanost, iz razloga što se st. grčki diftong epsilon i ipsilon »εῦ« uvek čitaju kao »EV«) su izjave, uverenja ili praksa za koje se tvrdi da su zasnovane na nauci ili činjenicama, ali nisu u skladu sa naučnim načinom (metodama) i nemaju adekvatnu naučnu podršku (verifikaciju). Psevdonaučni zahtevi su, vrlo često - kao da im je to jedino pravilo...
Zašto tako naopako – Bolest zvana čovek
»Ubili smo Boga – sad smo mi bogovi !«
---------------------------------------------------------
Već danima, nadajući se da će to zatrpavanje, zatupljivanje i zaglupljivanje da prestane i moleći Boga da se to i dogodi, što pre, krstim se sa ruke obadve, onako kriomice i iz potaje, pratim »intelektualno nadgornjavanje«, bolje reći nemušto domunđavanje, mudro prosipanje iz praznog u šupljo, jednog okorelog lenjino-marksiste, neću im, iz učtivosti, navesti imena, jer verujem da sami prepoznaće se, to su oni koji mnogo brbljaju, a ništa ne znaju, verujući da će tako da zatrpaju suštinu i zamagle istinu, i nadajući se da će na njihove besmislice neko uman da nasedne po sistemu:
»Ubili smo Boga – sad...
Nije problem toliko u tome što u udžbenicima filozofije, još srmanije je što ih nema ni u udžbenicima istorije filozofije, nema žena, već u tome što nema onog ženskog, onog lepršavog, onog mamljivog, onog magičnog i magnetičkog, onog inspirativnog i onog prkosnog, a time ni onog, uistinskog, muškog. Filozofija koja se ne napaja na izvoru ovog iskonskog odnosa, spoja i nerazmrsivosti teško može biti interesantna tako da ujedno bude ozbiljna i plodonosna, jednom rečju mudra, poučna, svetla i sveta...
Elem, mora nas radovati da se danas prepoznaje pravo mesto dve velike dame filozofinje: Simone de Beauvoir i Hannah Arendt. Za ceniti je i to da se ne uvažava samo njihov originalni i značajni misaoni doprinos, već i ona alkemija...
Ja, pod jedan, PRIORITETNO, treba da se pomirim sa sopstvenim narodom. Sa Srbima. A ni to nece da ide lako. Ustvari, nikako.
Moj rodjeni narod me je izdao barem 1000x. Od kada sam radio u IMP za kikiriki i H2O, a oni na meni zgrtali ogromne pare. Pa onda su me pukiji iz Generalstaba poslali u Vukovar, jedna prica. A kada sam preziveo, i vratio se, trazili da nastavim da radim pregalacki za kikiriki i H2O. I onda je pocelo... Iebao sam im mamu na svakom sastanku, pa vise nisu smeli da dodju u IMP. Pa direktor nije smeo ni da zucne i da mi da otkaz, nije imao zamenu. Pa sam ja direktoru dao otkaz i naloopao ga mentalno, da nije znao gde se nalazi.
Pa sam otisao u CAN, pa sam bio po celom svetu... A ovi tamo cvileli, jer je za mnom iz...
"Instinkt je slep - svest bez uvida."
------
"Objašnjavam sebi ovaj osećaj, refleksijom; i dodajem ovom slepom impulsu moć vida, mišlju. Prema ovom impulsu moram delovati kao apsolutno nezavisno biće: - tako razumem i prevodim impuls. Moram biti nezavisan. Ko sam ja? Subjekt i objekat u jednom - svesno biće i ono čega sam svestan, obdareno intuitivnim znanjem i Ja otkriven u toj intuiciji, misleći um i Ja objekat misli - nerazdvojni i uvek prisutni jedno u drugom."
--------
"...nijedno znanje ne može biti svoj temelj, svoj dokaz; svako znanje pretpostavlja drugo, više znanje na kojem je zasnovano, i ovom usponu nema kraja."
---------
"Samo savest je koren svake istine: sve što je suprotno savesti ili stoji na putu ispunjenja...
Ja sam mushkarac sa srednjim imenom BRIGA
Zheleznička stanica sa radnim vremenom 24/7
ispraćam i dochekujem,,, ispraćam,,, dochekujem...
na kraju dana
kao i sve zheleznichke stanice ovog sveta
ostajem sam,,,
u međuvremenu brinem,,,
da li će se snaći, da li će izdrzhati, da li će imati chiste misli ,,,da li će biti dovoljno misli,,, da li će biti bezbedna,,,
a znam da mozhe,,, da je spremna i da je vreme da joj dam krila da odleti,,,
pleo sam ih pažljivo godinama.,,,s ljubavlju,,, humanoshću,,, poshtovanjem,,,hrabroshću,,, veličinom,,,izdržljivošću,,,
ipak
ja sam muškarac,,, moje srednje ime je BRIGA...
,,,ochi _,,,ochi,,,samo njih nemoj da dirash u njima dusha spava,,,
®
DRUGARI
"Kako si mogao?"
"Šta kako sam mogao?"
"Ne pravi se lud, znaš ti dobro šta"
"Aaaa...misliš na 'ono'."
"Da, mislim na 'ono'. To 'ono' će me razvesti. Kako ti je uopšte palo na pamet da joj kažeš da nisam bio sa tobom?. Jel ti svraka popila mozak?"
"Zezao sam se, šta tu ima loše, pa to smo stalno radili. Sećaš li se kako smo tvojoj kevi javili da smo imali saobraćajni udes i da se ne brine da će za mesec dva biti sve O. K. ."
"To je drugo to je bila samo moja keva. Nada je uvek bila lafčina, nije se uopšte naljutila."
"Vidiš."
"Šta vidim. Znaš li kakva je Vera? Proverava mi poruke na telefonu, prati me na fejsu i na instagramu,o ženama sa kojim radim neću ni da ti pričam. Da je po njenom ja bih spavao sa pola grada a druga bi...
Rollo May (američki psiholog): “Očigledan razlog zašto suočavanje sa sadašnjošću stvara anksioznost je taj što nameće pitanje odluke i odgovornosti. Ne može se učiniti mnogo u vezi prošlosti, i veoma malo se može učiniti u vezi daleke budućnosti – kako je prijatno onda sanjati o njima! Koje oslobodjenje od brige, koje olakšanje od mučnih misli šta se treba činiti s vlastitim životom!”
Lao Tzu: “Ako ste depresivni, živite u prošlosti. Ako ste anksiozni, živite u budućnosti. Ako ste u miru, živite u sadašnjosti."
- Lao Tzu je bio izuzetan mislilac. Njegove izreke su i danas popularne i često se citiraju. Ipak, da li se sve treba bezrezervno i nepromišljeno prihvatati ukoliko dolazi od nekog autoriteta? Treba razmisliti o onome što je...
msm se nego šta to , ma da to , tačno to, ponekad mozak se uključi sam, iako u pozadini rade par programa, iako ni on sam ne zna šta su to programi , dali su to zvuci, da li je to boja, da li je to pogled , _koliko toga "da li" se nakupilo
ma dosta, i zvuka i boje , _samo oči _njih nemoj_ to je mesto gde duša spava
idemo,,,,,,,,,
"Zlonamernost je na nižim stupnjevima veoma česta, gotovo uobičajena, i lako doseže više stupnjeve. Gete je zaista imao pravo da kaže da su u ovome svetu ravnodušnost i nenaklonost zapravo kao kod kuće. Za nas je sreća što mudrost i uljudnost preko toga prostiru svoj plašt i ne dozvoljavaju nam da vidimo koliko je opšta uzajamna zlonamerost i kako se rat svih protiv svih stalno nastavlja barem u mislima. Ali ona povremeno izlazi na videlo, npr. kada se često i bezobzirno ružno govori o nekome, a potpuno vidljiva postaje kod provala gneva, koje najčešće višestruko nadmašuju svoj povod i ne bi mogle ispasti tako jake kada ne bi bile komprimirane, kao barut u pušci, kao dugo čuvana mržnja ugnežđena u duši. Zlonamernost najvećim delom...
Paradoksi i nelogičnosti u učenju Sun Cua
Sun Cua se često doživljava kao savršeni strateg, čovek koji je uspeo da vojnu filozofiju uzdigne na nivo umetnosti i mudrosti. Njegovo delo _„Umetnost ratovanja“ _vekovima se proučava ne samo u vojnim školama, već i u poslovnim kancelarijama, političkim kabinetima i psihološkim savetovalištima. Ali, kao i svaka misao koja pretenduje na univerzalnost, i njegovo učenje u sebi skriva određene protivrečnosti i paradokse, koji otvaraju prostor za dublje promišljanje.
#_Prva velika nelogičnost nalazi se u njegovoj najpoznatijoj tvrdnji:#_ „Najveća pobeda je ona koja se dobija bez borbe.“_# Ova rečenica zvuči kao vrhunac mudrosti _ ali istovremeno ruši samu osnovu njegovog dela. Ako je borba suština...
Sećam se proleća iz detinjstva kao da su bila juče. Selo je tada imalo neki svoj ritam – mirniji, sporiji, nežniji. Jutra su počinjala mirisom sveže trave i pesmom ptica koje su se budile ranije od svih nas. Ja sam volela da posmatram kako se priroda budi, kao da gledam neku veliku, tihu predstavu kojoj sam imala privilegiju da prisustvujem.
Zumbuli su mi bili najlepši. Oni mali, jednostavni cvetići, a opet toliko posebni. Kada bi procvetali, stajala bih pored njih kao da gledam neko čudo. Dodirivala sam ih prstima i pomislila kako priroda zna da stvori nešto što nijedna ruka ne može da napravi. Bagremi su mi bili još veća čarolija. Celo selo bi zamirisalo odjednom, kao da je neko prosuo beli oblak iznad nas. Sećam se kako su grane...
Da li je predosećaj sećanje iz budućnosti?
Sigurno vam se barem jednom dogodilo da imate osećaj da će se nešto desiti _ i onda se to zaista obistini. Ljudi to zovu „šesto čulo“, a naučnici _ predosećaj. Fenomen je vekovima intrigirao mistike, šamane i proroke, a danas sve više privlači pažnju psihologa i neuro naučnika.
#_Kada snovi govore unapred
Jedna od onih koji se bave ovom zagonetkom je Džulija Mosbridž, kognitivna neuro naučnica koja tvrdi da je još kao dete imala snove koji su predskazivali događaje. U početku joj niko nije verovao, dok nije počela da vodi dnevnik snova. Vremenom se pokazalo da se mnogi zapisi poklapaju sa stvarnošću.
Ona danas smatra da ovakva iskustva mogu da ukažu na nešto revolucionarno _da vreme nije...
Dragi prijatelji i ostali dobronamernici, u ovo vreme oseke ideja, a plime toksičnih odnosa, sa velikom radošću
sam shvatila da je lični blog dragoceno i spasonosno mesto za dobre odnose... za poklanjanje životne energije,
ali i prihvatanje iste...za javno iskazivanje ljubavi i pažnje, prijateljstva i razumevanja, bez straha da ćete biti
ismejani, ili da nećete biti shvaćeni...u svakom slučaju, bićete zagrljeni prijateljskom rukom...
Dragi prijatelji, hajde da oživimo ovaj blog - šalama! Uživajte!
:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
Lao Ce je često slavljen kao prorok mudrosti i osnivač taoizma, ali ako se njegove ideje pogledaju iz kritičkog ugla, uočavaju se ozbiljne nelogičnosti i unutrašnje protivrečnosti. Njegovi paradoksi nisu uvek duboka filozofska otkrića, već ponekad znaci nedoslednosti.
# Prva nelogičnost javlja se u njegovom učenju o _“nedelanju” (wu wei)._ Ako je najbolje ništa ne činiti i pustiti prirodu da sama teče, zašto je onda Lao Ce uopšte napisao svoje delo i delio učenje? Sam čin filozofskog savetovanja jeste delanje i usmeravanje drugih, što direktno protivureči ideji potpunog nenametanja.
# Druga kontradikcija leži u njegovom stavu prema znanju. On tvrdi da znanje i učenje kvare čoveka i udaljavaju ga od izvornog puta, ali paradoks je u...
Nemaš više šta da izgubiš
Možda nešto i dobiješ
Obuci se samo kako ti želiš, stavi onaj parfem, onu ogrlicu...
Sve po tvom srcu neka bude
Uzmi svoje arrows of desire
I izađi...
Samo u svom stilu
Izađi makar trajalo 5 minuta, napolju te čeka more sumji, komentara, predviđanja, sigurnih znanja drugih i sva ostala.... Sranja
Ali izađi
Na tvojih poslednjih 5 minuta u velikom stilu
Izađi kao... Ti
У реду. Ово су права питања.
Одговор на њих гласи да свест која остаје после смрти јесте моја свест, али и твоја, и свачија.
Наравно, тако нешто је тешко разјаснити себи, а камоли објаснити другоме, јер како је говорио Шопенхауер:
Али сам раније ипак то покушао, и мислим да сам успео. Јер у данашње време имамо једну веома моћну аналогију коју наши стари нису имали, ради се о холограму. Холограм је идеална метафора.
Наиме, сваки део холограма садржи у себи целину. Ако "исечемо" један део, добићемо цео холограм у том делу.
Управо је тако са животном силом, са тим јадником који се пробија кроз материју. Ма шта то биће било, (ма шта ми сами били, јер је свако то биће) оно има то својство попут холограма, да свако његово дељење садржи...
TRI POUČNE STARODAVNE PRIČE,
BAŠ SU LEPE, ŠTO SE MENE TIČE
-------------------------------------
ORLIĆ KOJI SE JE POKOKOŠINJIO
Iz orlovog gnezda je jedan seljak zao orlovsko jaje ukrao i doneo ga pod kokošku koja je upravo taj dan počela da leži na jajima. Nedugo posle toga iz jaja su se izlegli lepi, pomalo vragolasti i nežni pilići, među njima i orlić, koji se je po svojoj veličini isticao, ali to, čak ni njegova majka kokoška, nisu primećivali njegova braća i sestre. Majka kokoška ih je učila kako da se uspešno u obližnjem grmovlju sakriju od svih grabljivaca, ali i kako tamo da pronađu slasne plodove divljih voćaka ili semenke koje su neprestano kljucali. Vodila ih je na gumno i pokazivala im kako se kandžama zemlja razgrne i kako...
KUKAVIČJA JAJA KAPITALIZMA
Pre sedam-osam godina sam prisustvovao nekom seminaru u Domu Omladine, koji je organizovala vrla komuno liberalna mladež. Plaćeno parama iz Dojče republik sa supervizorom iz Ujedinjenog kraljevstva, ličkog porekla. Tada sam izrekao "jeres" da su ljudska prava kukavičja jaja kapitalizama, podmetnuta radničkoj klasi da joj zamagli oči i zatupi oštricu klasne borbe. Umalo me ne pojedoše na licu mesta. Jebalo im se za slobodu mišljenja i moja lična ljudska prava. Valjda ja i nisam bio ljud. Elem, posle ovoliko godina moram da se izvinem, do poda, i da skrušeno priznam da sam pogrešio. Nisu ljudska prava nikakva kukavičja jaja. Niti su namenjena otupljivanju nezašiljenog libida radničke klase. Oprostite drugovi i...
Iranski pesnik
"kada bi čula glas
Koji
Dolazi od srca
Koje
Kuca u meni
Čula bi
Pesmu
Jelena na
Pašnjaku"
Hej...jesi li još uvek tu?
Došla sam da proverim,
da li još uvek mogu,
tebi da se poverim?
Treba mi da znam,
da li još postojiš?
Dovoljno jaka, da se
s mojim bolima izboriš?
Ne pitaj gde sam bila!
Ne znam za sebe.
Ali ni jednog trena
nisam zaboravila tebe.
Želim da ti kažem
jedno veliko izvini,
Što sam te ostavila
u ovoj mukloj tišini.
Napustiću te opet!
Ti znaš to, a i ja znam!
Iako tamo gde idem
uopšte i ne pripadam.
I nisam ovde da se žalim,
Niti da svoj čemer slivam,
Želim samo da znaš...
bez tebe ja ne bivam.
Oprosti što sam nema,
što sam stih zaključala,
Oprosti mi što sam pala,
što ustati nisam znala.
Reci mi jedno samo?
Da li sam još uvek živa
Da li je duša umrla
Ili se negde skriva?
Došla sam da pitam,
Umem li jos da...
Cigara je moj najbolji drug
Retko se srećemo
Ali kad je frka, ona stiže sa trafike u lepom plavom pakovanju, sa nazivom lepe i neobične ulice
U sinergiji sa kafom, rakijom ili viskijem i dobrom serijom, ona je najbolji drug
To je moja ekipa
Ne pominje osetljive teme, ne komentariše nespretno i neumesno moje monologe
Moji drugari me malo otruju, anesteziraju, pomognu da pustim sve... Da svako radi šta hoće...
I ja da nekako...živim...kobajagi
Šta god
Nije tu danas cigara
Spava na rafovima one lepe, nove trafike u našem bloku
Drugar kafa je tu danas
On će pomoći
Nekada sam volela večeri.
Imale su u sebi onu posebnu tišinu koja nije bila prazna, već ispunjena životom. Bila sam dete koje bi se, čim sunce zađe, provuklo napolje, leglo na travu i gledalo kako se nebo polako presvlači u tamnu boju, a zvezde izlaze jedna po jedna, kao da se takmiče koja će prva da zasija.
Zvezde su mi bile saputnici. Brojala sam ih, iako sam uvek znala da ih je nemoguće izbrojati. U njima sam tražila odgovore, maštala o nekim dalekim svetovima i zamišljala da negde gore postoji neko ko misli na mene. Ta beskrajna širina noći činila je da se osećam sitno, ali ne i beznačajno – naprotiv, osećala sam se deo tog beskraja, kao da i ja negde svetlim.
Kad sam malo porasla, večeri su dobile novi miris. Nosile su sa sobom...
Znam da si se plašio da mi tepaš.
Plašio da moja kosa u tvojoj ruci
postane sidro koje ne umeš da nosiš.
Plašio da se okrenem naglo
i uhvatim ti pogled
tamo gde si ga skrivao -
na mom vratu u tišini...
Znam da si verovao
da ćeš se izgubiti
ako mi ruku staviš na rame,
ako mi prstima dodirneš čelo,
ako mi u oči slegneš sve što si ćutao.
Znam, nisi mi tepao u tišini,
jer si se bojao da te čujem.
Kao da bi svaka nežna reč
mogla da razotkrije
koliko si zapravo želeo da ostaneš.
Znam da se nisi bojao mene...
Bojao si se sebe - dok voliš.
Bojao si se ljubavi koja se
ne mora izreći da bi ostala tu...
Znam da sad kad me nema,
imaš sebe...
Isuviše...
Ali možda, ako pogledaš pažljivo,
možda ćeš videti da sam ostavila mesto....
Ne za mene.
Za...