Blogovi

Srpska naiva i pirotski ćilimi u Švedskoj

Srpska naiva i pirotski ćilimi u Švedskoj

Dalarna, oblast u zapadnom delu srednje Švedske, s pravom se smatra kolevkom nacionalne izvorne umetnosti. Tu se nalazi gradić Leksand, što u slobodnom prevodu znači „razigrani pesak”, a meni se čini da je ovde sve razigrano i u skladu: priroda, tradicija i umetnost. U živopisnom pejzažu razbacane su drvene kuće; crvene, sa belo obojenim ramovima oko vrata i prozora, čiju su unutrašnjost tokom 18. i 19. veka oslikavali lokalni samouki slikari. Kraj je nadaleko poznat po bogatstvu folklorne tradicije, a Dala slikarstvo uz nezaobilaznog drvenog konjića neki su od najprepoznatljivijih simbola Švedske. Zato je tu, u srcu ove visoko industrijalizovane zemlje, turizam već 150 godina najznačajnija privredna grana. U Kulturnom centru Leksanda...

Početak slobode

Eckhart Tolle: „Početak slobode je spoznaja da ti nisi mislilac.“ - Tvrdjenje nije ispravno iako ima zrnce istine. Proizilazi iz nepravilnog interpretiranja strukture svesti i funkcije različitih elemenata u njoj. Ego-biće u umu (svesnom nivou) je emanacija višeg nadsvesnog Sopstva. Sopstvo jeste naša suština, ali ga mi nikada ne možemo znati. Ono uvek ostaje viši konstruktivni potencijal. Pored svesne i nadsvesne sfere, u svesti se nalaze i podsvesni nagoni (Frojd ih je nazvao id) koji predstavljaju suprotnost nadsvesnom. Upravo je ta suprotnost (kao i objektivni/spoljašnji svet) ono što stvara aktivnost ili omogućava egu da misli, bude svesno sebe, stiče iskustva, uči, da se razvija i donosi odluke o svom ponašanju i aktivnostima...
Konjevi dijalozi

Konjevi dijalozi

Konj_A: Dobro veče KNBP.. kako si? Nisam mislio da ću te videti ovde.. Konj_B: Tu sam tu sam.. nekako mi je ok da pričam sam sa sobom. Razočaran sam u ljude pa mi prija sve ovo. Konj_A: Hajde priznaj.. koja je te razočarala? :lol: Konj_B: :evil: Konj_A: :D Konj_B: :sad2:
Bisery Konjske moodrosty

Bisery Konjske moodrosty

Poštovani publikume! Koristim ovu priliku da Vas upoznam sa još jednim fantastičnim delom. Naime radi se o antologiji prelepih misli, saveta i bisera moodrosty KNBP. Nadam se da ćete uživati. O autoru: Konj na belom princu je rođen iste noći kad se desio redak astronomski događaj te godine u Srbiji. Nakon završetka škole proveo je 150 godina na Tibetu meditirajući i učeći najtajnija znanja od najboljih učitelja. Po nestanku kinte vraća se u rodni kraj gde izdaje ovu antologiju i prikuplja sredstva za ponovni odlazak. Biseri moodrosty poglavlje prvo. Lekcija jedan. 1. Nakon pranja uvek jednom rukom okrenite bubanj mašine za veš da proverite da vam nije ostala neka zalepljena čarapa.
Hladne ruke

Hladne ruke

Kad uđeš, svet se menja... Svetlost se razliva po zidovima, a ja stojim u uglu, nevidljiva, tiha, kao senka koja se boji da diše. Dok lebdiš kao pero, ostajem vezana za tišinu. Dok pevaš, ćutim pesmu koju nikada neću umeti da otpevam. Znam da sam nepoželjna, lutalica sam bez doma... Tražim mesto da ostanem, ali gde god stanem, nešto mi šapuće: „Ne pripadaš.“ Želim da budem tvoja, da budem deo tvog sveta... Ali... moje ruke su hladne, srce krhko, oči prazne. I dok odlaziš, trčiš ka slobodi, ostajem ovde... Vezana za misao da nikada neću biti dovoljna... Da nikada neću biti poželjna... 🍁

Hold me, thrill me, kiss me, kill me

KRAJNOST Ne, ovo nije ljubav. Ovo je čelik koji varniči I kida meso. Ovo nije ljubav. Ovo je pustopoljana u magli. Zastava bez daška vetra kako stoji. Ne, ovo nije ljubav. Ovo je damin gambit u pradavnoj igri gde su potezi već povučeni. A ja ne znam pravila. Ne, ovo nije ljubav. Ovo su utisnuta sećanja Dečaka koji nosi celo jedno sazvežđe Na ramenima kao odličje Ne, ovo nikako nije ljubav. Ovo je gusto blato u koje tonem.
Nije tvoj, nego moj... blog

Nije tvoj, nego moj... blog

Dragi prijatelji i ostali dobronamernici, u ovo vreme oseke ideja, a plime toksičnih odnosa, sa velikom radošću sam shvatila da je lični blog dragoceno i spasonosno mesto za dobre odnose... za poklanjanje životne energije, ali i prihvatanje iste...za javno iskazivanje ljubavi i pažnje, prijateljstva i razumevanja, bez straha da ćete biti ismejani, ili da nećete biti shvaćeni...u svakom slučaju, bićete zagrljeni prijateljskom rukom... Dragi prijatelji, hajde da oživimo ovaj blog - šalama! Uživajte! :vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:

Sa namerom dođoh u...

Kao prvo,pozdravio bih sve dame sa velkim grudima i poželeo bih im mirnu i laku noć. i lepe snove. A kao drugo,ispisao bih kakav mi je bio dan danas... Znači,probudim se ono sunce sija,iluzija, rekoh aj da uradim neko dobro delo. Imam prijatelja koji je baš u problemu,siromašan,bolesna žena,dugovi do guše,auto u kvaru... Znam da ima majku u drugoj državi,izmislim neki razlog da odem danas tamo i pitam ga da ide sa mnom. On sve kao odbija,a znam da godinama nije video majku. Teškom mukom pristane,povezemo još jednog druga. Elem,krenemo mi. Usput stanemo u neki restoran,obidjemo par gradova i stignemo do njegove majke.Ona plače,on plače,a i meni nije svejedno,pomislim pa zašto Jovo boga mu tolike godine ne vidjaš majku. On priča...
Bésame mucho - pesma koja je poljubila svet

Bésame mucho - pesma koja je poljubila svet

Autorka najsenzualnije pesme na svetu u svom životi je imala sve osim strasti... Samo ono što nije imala u životu, pretvorila je u umetnost...u šaputanje nekog ko zna šta znači ljubiti, čak i kada nikad nije bio ljubljen... Besame mucho je napisala devojčica koja nikada nije bila poljubljena. Consuelo Velázquez, pijanistkinja iz Meksika, imala je manje od šesnaest godina kada je stvorila najnežniju ljubavnu pesmu svih vremena. Odrasla je uz strogu majku, u svetu tišine i pravila - u sebi je nosila san. San o poljupcu koji ne mora da se dogodi da bi bio stvaran. Pesmu je poslala pod pseudonimom, jer svet ne bi poverovao da takva nežnost dolazi iz nevinosti. A onda se dogodilo čudo: Bésame mucho je poljubila svet. Postala je prvi...
...

...

BIĆE TI ŽAO Jednog prolećnog dana, baš onakvog kao kad smo se sreli. Vetar će duvati preko tek procvalih jorgovana noseći njihov miris i neizdrživu želju da te neko zagrli. Samo ja više neću biti tu. Jednog letnjeg dana, baš onakvog kao kad smo prvi put vodili ljubav. Haljina će ti paliti kožu očajno želeći da je strgnem sa tebe. Samo ja više neću biti tu. Jednog jesenjeg dana, tihog i usnulog pokraj opalog lišća, baš onakvog kao onda kada si plakala na mome ramenu. Poželećeš da ti provučem prste kroz kosu, poljubim vrh tvog prćastog nosića i usnama obrišem suze. Samo ja više neću biti tu. Jednog zimskog dana, proćićeš stazom od prvog snega, baš onakvog kao kad smo pravili sneška sa mojom cigarom u uglu usana ispod nosa od...

Uklapanje

R.M. Drake: “Nemam želju da se uklopim. Ne planiram da idem sa gomilom. Imam svoj um, srce i dušu. Ja sam ja i trebale su mi godine da shvatim koliko je to važno.” – Naravno, ne odnosi se na uklapanje koje teži pozitivnom cilju i napretku. Ono ne poriče individualnu autentičnost, već je omogućava stvarajući uslove za slobodan razvoj. Uklapanje u kojem se ne sme misliti samostalno i slediti unutrašnji moralni kompas čovek postepeno izgubi sebe i orijentaciju. Ne vidi jasno šta je dobro, a šta ne. Zato lako prihvati popularno mišljenje i spoljašnje vrednosti po kojima počne živeti. ------------- Friedrich Nietzsche: “Mislilac svoje aktivnosti vidi kao eksperimente i pitanja – kao pokušaje da nešto otkrije. Uspeh i neuspeh su za njega...

Oči imaš, a ne vidiš – kako probuditi duhovnog čoveka u sebi

Većina nas čita Bibliju (ili bilo koji sveti tekst) kao da je udžbenik iz matematike. Leva hemisfera radi punom parom: analizira stih po stih, traži logiku, dokaz, tumačenje. I na kraju pronađe – tačno ono što je sama smislila. To nije otkrovenje. To je slepilo kod otvorenih očiju. Desna hemisfera radi drugačije. Ona ne čita – ona gleda. Ne rastavlja – spaja. Kad čitaš opušteno, bez pritiska da „moraš nešto da shvatiš“, ona polako slaže širu sliku. I jednog dana se otvori. Neobjašnjivo, ali jasno kao dan. To su trenuci kad kažeš: „Kako to ranije nisam video?“ Zato postoje dva čoveka u nama. Prvi je intelekt – prirodni čovek. On živi po zakonu džungle: opstanak, užitak, geni, teritorija. Za njega je normalno lagati, varati, uzeti...

Četiri standardizacije srpskog jezika - prilog srpskoj istoriografiji u nastanku

Kada je dolazilo do promena velikih sistema, bilo crkvenih ili državnih, kao što ćemo videti, neretko se pribegavalo korekciji standardnog tj. službenog jezika u pravcu narodnog jezika koji se u međuvremenu razvio kako bi se poboljšala kumunikabilnost jezičkog sredstva od vrha prema bazi hijerarhijske piramide. Istoriju srpskog standardnog jezika obeležile su četiri značajne standardizacije koje su snimile (uzorkovale i fiksirale) stanje u narodnom srpskom jeziku svoga vremena. To su: 1. carigradska: Ćirilo-Metodijeva prozelitistička standardizacija; 2. srpska: Savina srpska crkveno-osamostalna standardizacija; 3. rimska: Akvaviva-Kašićeva jezuitska prozelitistička standardizacija; 4. bečka: Vuk-Kopitareva "Drang nach Osten"...

Vlaška odgonetka 01

Naravno, pojam vlasi predstavlja nadetnički pojam. Pitanje je do kojeg su stepena vlasi zapadnog Balkana bili romanizovani i da li su uopšte svi bili romanizovani, kao i to od kojih su etničkih-jezičkih komponenata bili komponovani pre romanizacije. Sva je prilika da je njihov dobar deo bio slavenofon. PS. Moja razmišljanja na temu: http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11230462&postcount=6 (vlaki) http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11230628&postcount=7 http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11230657&postcount=9 http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11230657&postcount=11 http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11230657&postcount=12 http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11230657&postcount=13...
Inspiracija

Inspiracija

Moglo bi se reći da se slažem sa mišlju da je najveći poklon, blagoslov od Boga — dobra žena.Ova misao kod nekih žena izazove osećaj niže vrednosti. Ego koji je jak i naglašen, kao mehanizam odbrane, oseti se ugroženo. Zbog toga se stvara otpor, bes, nesigurnost i pogrešna ambicija za dokazivanjem, koja vodi od borbe sa spoljnim svetom do unutrašnjeg rata u sopstvenom hramu. Kao posledicu stvara odbijanje, napornu samostalnost, iskrivljene stavove, burne reakcije, neprepoznavanje dobrih i loših prilika, promene percepcije, lažnu moć i bespotrebno isticanje. Ove posledice imaju i muškarci koji žene smatraju manje bitnim, pa se zbog takvog pogleda prepuste ponižavanju, hladnoći, iskorišćavanju, manipulaciji, lažima i nezrelosti. Za mene...

Zakoni života

Nauka otkriva da postoje zakonitosti u funkcionisanju naših ćelija koji su više duhovne nego materijalne prirode. Na šta mislim; Moglo bi se reći da DNK u našim ćelijama ima dva režima rada. Kada je sve u redu, kada su naše misli blage i mirne DNK se razvije i omogućava kopiranje informacije kako bi se u ćeliji obavili svi procesi koji su neophodni za život ćelije, a šire i nas samih. A kada smo uznemireni, brinemo, ljutimo se, gnevni smo, strah nas je....To je za DNK znak da je opasnost i ona se sklupča sprečavajući tako proizvodnju; Opasnost je i treba da se sagorevaju šećeri kako bi se obezbedila energija da se prevaziđe opasnost. Napao te lav beži ili se bori. Ali ćelija ne zna da li je stvarna opasnost ili mi u svojoj mašti...

Poreklo albanskog jezika

Jedna on najvećih prepreka za naše razumevanje sa susednim albanskim narodom je njihov jezik koji je veoma različit od svih ostalih evropskih jezika. Ustvari, taj jezik nije naučno do kraja identifikovan - kada je i gde nastao, odakle je i kad potekao. Kako premostiti ovaj problem iz perspektive prosečnog Srbina koji danas zahvaljujući kaskadi kršenja međunarodnog prava i nasilja živi daleko od albanskih suseda? Zaista teško. Zato ćemo ovde pitati onog ko nešto o tome zna - a to moj poznanik iz Vojske koji je inače albanski lingvista i koji danas radi u Kanadi. Kako sa njim budem vodio intervju, ovde ću zapisivati moja pitanja i njegove odgovore. Ono što je opšte mesto iskopiraću iz stručne literature, da ne bi on morao da o tome...

Слика у оку

У смирај дана Док сутон хладни Закаснеле сенке пребира А улична светиљка Стидљиво намигује Пахуља нежна Ниоткуда стиже Пируету направи Балерини слична На тло ледено слети Смири се на тренутак Време престаде Ступи тишина А онда из даљине Зазвони црквено звоно Разби тишину на парчад Ветар северни Пахуљу вину у небо Око је више не виде Остаде само фотографија У дубини ума усликана За споменар живота

Kako biti prisutan i šta to znači?

Znači biti celovit, sabran i posvećen onome što radiš i u čemu učestvuješ. To podrazumeva i zapažanje svojih reakcija na spoljašnje dogadjaje. Prisutno je verovanje da se takvo stanje postiže bez uma i misli, ali za njega nema validne osnove. Mada u tom procesu postoje momenti kada je poželjno zaustaviti mišljenje i usmeriti ga u drugom pravcu, svesna celovitost nije moguća bez uma. Dokaz za to su ljudi koji ga izgube. Da bi bio znao šta se dešava u tebi i oko tebe moraš imati funkcionalan um i biti svestan sebe. Bez samosvesti (ega ili identiteta) jednostavno nestane sposobnost koherentnog mišljenja i razumevanja. Time se ne poriče postojanje Sopstva kao višeg, nadsvesnog potencijala. Um se mora izdignuti do njega da bi postigao...

Duhovno Krštenje

U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine. Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da...
Priča: Zov šifrovanog junaka

Priča: Zov šifrovanog junaka

Scena I: Poruka Beograd 2045. više nije imao nebo, već sistem nadzornih dronova raspoređenih poput neonskih zvezda. Grad je disao kroz kablove. U ritmu reklama. U znoju bioritma. U algoritamskom ritmu koji nije znao za pauzu. Osmansoft, megakorporacija s licem istorije i telom reklame, vodila je sve – od struje do snova. A u srcu toga svega, na poslednjem spratu zgrade koja je nekada bila Dom sindikata, sedela je Nevena. Kodirala za klijente koji su znali samo da traže "nešto što puca kad se skroluje". Bila je umorna, s onom posebnom vrstom koja dolazi kad znaš da je sve oko tebe fejk, ali moraš da učestvuješ jer zakup domena ne plaća sam sebe. Na svakom koraku, korporativni logo OsmanSofta bleštao je poput digitalne fatamorgane. Svako...

О рату...

"У рату, држава даје топове, богати волове а сиротиња синове. Кад се рат заврши, држава узме топове, богати своје волове а сиротиња броји гробове!" Или, како би Маца рекао: Цитат се приписује Димитрију Туцовићу Има ли боље дефиниције бесмисла ратовања за широке народне масе? Ратови су вођени због жена, због територија, новца, из обести,чак и из досаде. Ратове су започињали цареви, а водили су их, и у њима гинули, они који су се о њима најмање питали. И данас је тако. И једна од Балашевића: https://youtu.be/KbEqJ0CdZuU?si=0bVswjrbWSe7K9dA
Sudbina umetnika zabranjenog za decu

Sudbina umetnika zabranjenog za decu

Istorija se ponavlja u Stokholmu. Godine 1968. ovde su se prvi put srela dva velikana iz različitih epoha: Endi Vorhol je izlagao u Modernom muzeju, a Nacionalni muzej je organizovao izložbu Lotrekovih slika. Ovih dana obojica imaju svoje retrospektive u istim muzejima kao i prvi put. Dva potpuno različita umetnika koji, ipak, imaju nešto zajedničko – ono što ih je obojicu i proslavilo: Plakat! Plakat ih spaja – ali i razdvaja; jer, dok je Vorhol od pop-kulture napravio klasičnu umetnost, Lotrek je uradio suprotno: iz elementa klasične umetnosti napravio je popularnu umetnost. Prvi je od reklame napravio umetnost, a drugi je od umetnosti napravio reklamu. Ukoliko se smatra da je Vorhol otac modernog plakata, Lotrek, rođen 75 godina...
Late night talk 2.0

Late night talk 2.0

Zdravo svima, otvaram ovaj blog posvećen svima onima koji bi želeli da se druže, provode vreme postavljajući svoju omiljenu muziku, slike, knjige, filmove, serije i hobije. Ili ako je kasno a ne možete da zaspite. Pravila: Nema svađi, prozivanja ili prepucavanja. Nadam se da smo svi odrasli ljudi i da barem jedna stavka na forumu može da ima dozu međusobnog poštovanja. Nema ignorisanja autora bloga. Ako Vas zamolim da prestanete sa nečim, i ako se trudim da Vas ispoštujem, mislim da zaslužujem poštovanje zauzvrat. Ukoliko neko ne poštuje pravila bloga biće prijavljen moderatorima. Ukoliko blog ne može da se ispoštuje, biće obrisan. Želim samo jedan kutak u kom će biti međusobnog poštovanja na ovom forumu. Ako to ipak ne može da se...
Karavađo – Enfant terrible cinkvecenta

Karavađo – Enfant terrible cinkvecenta

Mikelanđelo Merisi, zvani Karavađo bio je individualnog, narcisoidnog i teškog karaktera; večiti buntovnik protiv svega i svačega, koji se rado i često tukao, podjednako uzivajući u tuđoj i svojoj krvi. U svemu je bio na svoju ruku, pa i u slikarstvu. Da bi ovo bilo najjasnije, moram pomenuti značaj crteža kao univerzalnog načina izražavanja, koji je od presudne vaznosti za sve oblike likovnosti; od slikarstva i vajarstva do arhitekture. Bez pravilnog crteza, ne može ni bilo koja slika, skulptura ili građevina – da budu dobri, to jest ispod svega toga mora postojati crtež. Zato u istoriji slikarstva skoro da nije postojao veliki slikar, a da ujedno nije bio i vrstan crtač. Cenino Cenini u svom traktatu o slikarstvu ovako je opisao...
Ljubav nema lice

Ljubav nema lice

Ljubav te ne pita ništa. Samo dođe. Ili ne dođe. I u oba slučaja - s*ebe te. Ne izgleda ni kao anđeo, ni kao đavo. Izgleda kao neko ko ne zna šta hoće, dok ti gubiš sve što si mislio da jesi... Ne nosi poruke. Ne piše pesme. Ne ostavlja trag. Ali ti ostaneš da krvariš po stvarima koje više ne znaš da koristiš... Ljubav nema lice. I zato je najopasnija. Ne znaš kad da bežiš. Ne znaš kad da se predaš. Ne znaš ni da li si uopšte u njoj, ili samo u nekoj svojoj halucinaciji. Ponekad te pogodi dok pereš zube. Ponekad dok gledaš kako neko odlazi i ne okreće se. Ponekad je to samo poruka bez odgovora. Ponekad je to neko ko ostane. A to je još gore... Ljubav nema lice. Ali ima posledice. I kad prođe - ne ostaneš jači... Ostaneš...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top