И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом; И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека. За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота. Прва Мојсијева 2:21-25
Затим змија вара Еву да проба род са дрвета познања добра и зла; а она затим даје им Адаму да проба. И долазимо у следећу ситуацију.
Тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче.. Прва Мој. 3:7
Ако имамо на...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Različita interpretacija pojmova je velika prepreka za uspešnu komunikaciju. Isti termini mogu imati potpuno drugačije značenje. Pogotovo kada su apstraktni i kada se proizvoljno tumače. Zato je Volter i rekao: "Ako hoćete da razgovarate sa mnom definišite vaše termine." Time sagovornici svedu subjektivno mišljenje na najmanju moguću meru, odnosno postignu dovoljan stepen objektivnosti ili zajedničke osnove za razumevanje.
Termin svest se ne koristi samo u duhovnosti, psihologiji i filozofiji, već i svakodnevnom govoru. Ali, sam pojam još uvek nije jasno odredjen tako da je čest uzrok nesporazuma. Tome doprinosi i poistovećivanje pojmom svesnost. Engleska reč consciousness potiče od latinske reči conscius i predstavlja kombinaciju...
Metafizika ništavila
1. Apstraktno_versia poeticus
U dalekom horizontu misli, gde se svetlost umara od sopstvenog sjaja, stoji vagon koji nikada nije krenuo. Niko ne zna da li su putnici ikada postojali, ali pingvini čekaju _odavno obučeni u svoje crno_bele paradokse, uredno poređani kao pojmovi u knjizi koja nikada nije napisana.
Ništavilo nije prazno. Ono bruji od tišine, kao da svaka odsutnost ima sopstvenu melodiju. U toj tišini pingvini razgovaraju o stvarima koje ne mogu da razumeju: o smislu topljenja leda, o granicama između snega i pojma, o tome da li vagon uopšte ima pod ili lebdi na mislima nekog umornog filozofa.
Metafizika ništavila ne traži odgovore _ona samo klizi, poput dima koji ne zna da li ide gore ili se samo...
(negde između šporeta na drva i kolektivnog nesvesnog)
Baba Živana (meša ajvar u velikoj šerpi):
A slušaj, sinko, ti si taj Jung, jel'te?
Psiholog, što kopa po snovima?
Jung (sedi na hoklici, zapisuje u svesku):
Da, gospođo Živana.
Ja proučavam nesvesno, arhetipove,
i... kundalini energiju.
Baba Živana:
Kundalini, kažeš?
To ti je ono kad ti se nešto uzmuva niz kičmu,
pa ti se zavrti u glavi, a?
Ko kad me Milenko pogleda dok mesim testo.
Jung (zainteresovano):
Upravo tako!
To je energija koja leži uspavana u dnu kičme,
simbolično kao zmija.
Kad se probudi, uzdiže se kroz čakre i menja
čoveka iznutra.
Baba Živana (klima glavom):
Znači, kao kad ti se digne pritisak od ljubavi i
ne znaš jel da plačeš il da pevaš.
To ti je...
Gladna sam stihova.
Ne hrane.
Ne tišine.
Ne reči koje znaju da se završe.
Gladna sam onih što mirišu na večeru
koja nikad ne prestaje.
Na rečenice koje se lome pod zubima
kao kora hleba iz rerne što pamti.
Hoću predjelo od metafora,
glavno jelo od zakletvi,
salatu od pogleda koji ne traže objašnjenje
i desert od reči koje se tope
kao šećer na jeziku.
Hoću da pijem stihove
iz čaše što zna da svetli.
Da nazdravim pesmom
koja ne zna da prestane.
I kad se najedem,
kad obrišem usne salvetom
na kojoj piše samo MČ
znaću da sam bila tamo
gde se pesma ne piše - nego jede.
🌺🌺🌺
Recept za svetlosnu salatu
Sastojci:
3 kašike metafora koje ne traže objašnjenje
1 šaka pogleda koji znaju da ćute
2 kriške tišine što mirišu na cimet
5 zrna...
Celokupna vizantinska umetnost je u službi religije, i puna je verskih elemenata. Jedan od najvažnijih izraza te umetnosti je ikona, koja predstavlja sintezu duhovnosti, teologije i estetike. Treba imati na umu da su predstave bogova kod predhrišćanskih religija, a zatim i kod zapadnog hriščanstva - bile konkretne, u smislu da je svaki od bogova prikazivan sa određenim ličnim karakteristikama. S druge strane vizuelna prezentacija u pravoslavlju bila je od samog početka apstraktna, a svete ličnosti se predstavljaju samo simbolično, u slikama sa dvostrukim značenjima.
Reč ikona dolazi od grčkog "eikon", što znači slika. To je umetnički i duhovni prikaz svetaca ili dogadjaja iz Biblije ili predanja. Od samog početka ikone su sredstvo...
U kuhinji bez svetla, pod treperavom svećom,
sedimo za malim drvenim stolom...
Na stolnjaku zakrpa.
U vazduhu miris čaja i neizgovorenih godina...
i ukus života koji nikad nije probao da se uprlja...
JA:
Ajde, reci mi iskreno...
Zašto si spiskala život skupljajući pare?
GOSPOĐICA:
Nisam ga spiskala.
Štedela sam.
Za sigurnost.
Za dostojanstvo.
JA:
Ma daj.
Cicijašila si.
Nisi živela.
Kome si to čuvala?
GOSPOĐICA:
Sebično je bilo, priznajem.
Ali nisam imala nikog.
Pare su bile jedino što sam mogla da kontrolišem.
JA:
I?
Jesi shvatila ikad da si promašila?
GOSPOĐICA:
Jesam.
Ali kasno.
Kad su mi ruke bile prazne,
a ormar pun haljina koje niko nije video.
JA:
Znaš šta je najtužnije?
Nisi ni pokušala da se uprljaš životom.
Sve si...
Pozdrav.
Evo stigoh.
Bog je Ljubav,, Bog je sudija, Bog je pravda , Bog je milost.
Prvo pitanje koje se postavlja, da li je ovo tvrdjenje neka moja ideja, jer kazes da ja kazem?
Nije, biblija nam o tome govori.
Bog je ljubav:
1Jn 4:8 A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.
Gde je Bog pokazao ljubav?
Jn 15:13 Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.
Rim 5:8 Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.
1Jn 3:16 Po tom poznasmo ljubav što On za nas dušu svoju položi: mi smo dužni polagati duše za braću.
Kor 13:11 A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama.
Bog je...
Ne gledam u zvezde da bih sanjala.
Gledam da ih pozovem.
Jer ako ne dođu —
ja ću otići njima.
Jupiter nije daleko.
Daleko je ono što ne smeš da pomisliš.
Daleko je ono što ti kažu da ne postoji.
Daleko je ono što čeka kad ti kažu:
"Sad je vreme"
Ja ne čekam.
Ja ne molim.
Ja ne pitam da li je moguće.
Ja pravim mesto za ono što svet još nije video.
Jer ja nisam odavde.
Ja sam od onud
gde se ljubav ne meri,
gde se svet ne kupuje,
gde se snovi ne objašnjavaju.
Jupiter nije daleko.
On je iza sledeće odluke da budem svoja...
u sledećem dahu koji ne traži dozvolu...
u sledećem “da” koje ne mora da se brani...
Tamo ću stvoriti univerzum.
Ne za ljude.
Ne za Boga.
Za sebe.
Za ono što me ne napušta.
Za ono što me ne izdaje.
Za ono što zna da...
Neću zidove.
Neću kvadrate, ni kvadrature.
Neću da brojim kvake, ni rate.
Neću da živim u “možda”
dok mi duša vrišti “sad!”
Hoću let.
Hoću da se probudim bez pitanja “gde sam.”
Hoću da stanem na zemlju
i da ona zna da sam stigla.
Neću da me mere po imanju.
Neću da me svode na nemanje.
Neću da mi snove procenjuju po tržišnoj vrednosti.
Hoću da biram.
Hoću da kažem:
“Ovo sam ja.
Bez garancije.
Bez fasade.
Bez dozvole.”
Hoću da volim ono što ne mogu da objasnim.
Hoću da stvorim ono što ne postoji.
Hoću da kažem:
“Ovo je moj život.
I ne tražim da ga razumeš...
Hoću samo da se skloniš ako ne umeš da letiš.”
Neću da čekam da me neko kupi.
Neću da prodajem sebe za kvadrat mira.
Neću da menjam svetlost za sigurnost.
Hoću da živim...
О свету који заборавља Бога. О свету који дише у сенци апокалипсе...
Човечанство је ушло у век без светлости, век у коме технолошки напредак није донео спасење, него нове облике поробљавања. Стварајући машине које мисле, човек је заборавио да мисли о себи. Док лети у орбиту, не зна ко му је брат.
Уместо царства Божјег, гради се "царство звери", како је то пророчки описао Свети Јован Богослов:
> „И виде звер како излази из мора, и даде јој се власт над сваким племеном и народом“ (Откр. 13, 7).
Звер није само сила зла споља - то је унутрашње стање човека који је изгубио способност да разликује добро и зло. Свети Григорије Богослов каже:
> „Када човек изгуби свест о Богу, он постаје бог сам себи, и тада почиње ад у њему.“¹
Судан – земља...
АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ — ДОКТОР ЉУДСКЕ ДУШЕ
Понекад, када човек пожели да се врати суштини, да се одмори од буке и вештачког света који све више личи на сцену без глумца, најбољи начин је да се окрене Чехову. Његове странице миришу на чај, на снег и на људску тугу. Чехов је тихи сведок свега што човек јесте: и смешан и трагичан, и узвишен и безначајан.
---
Антон Павлович Чехов (Антон Павлович Чехов, 1860–1904) родио се у Таганрогу, на југу Русије, у породици која није познавала раскош. Његов отац, побожан и строг човек, држао је малу трговину; мајка, топла и трпељива, уткала је у децу љубав према приповедању.
Када је породица пропала, Антон је остао сам у Таганрогу да заврши школу, преживљавао је дајући часове, писао хумористичке приче...
(posle dvadeset i pet godina)
’Ajde oči u oči da se ogledamo,
ti i ja,
u nekoj novoj meni,
sa svedocima.
Ti, moja puka,
ti, moja izmišljena,
pa hranjena žiškama iz pepela strasti
i povređenom sujetom,
umorom i siromaštvom,
dosadom, razočaranjem,
i svakidašnjim kompleksima,
zalivana suzama izdaje, straha,
loše muzike, još lošijih vina,
i najlošijih poljubaca -
do dežmekaste metrese za inspiraciju.
Dok te tako obilno gostih godinama,
podlo si podgrevala
umišljenost i lakoverje
u plemenito i bogomdano mi bivanje,
na periferiji malog grada,
u „unutrašnjosti“,
da se odomaćiš.
Što se sad čudiš,
šta se praviš luda,
u tim iznošenim svilenim rukavicama?
Nesrećo precenjena!
Znaš ti dobro koliko si se prozlila -
obigravala oko postelje
i...
Kolumna Cici Mici, početak
Dragi čitaoci, ja sam, Mica Cica, ex Mica šalteruša i prvi put se družim sa vama. Pošto je ovo tekst prvenac, moram da pazim, da nešto ne zgazim, ne pokvarim i ne rovarim. Ako stanem šefu na žulj, odma mogu da begam odavde. Zato, imajte strpljenja dragi moji, za početne bubice vaše Cici. Mogu da vam obećam zanimljive zgode i nezgode koje su snašle u životu neke moje poznanike i mene samu. Obećavam, takođe, da neću da vas gnjavim i davim. Smeh je dozvoljen i poželjan.
Išla sam skoro u jednu instituciju da završim važan posao. Kad tamo, red, dugačak red. Šta ću, sednem da čekam svoj broj da se pojavi na displeju neke Mice šalteruše, moje ex koleginice. Sedim ja tako, gledam u onaj papirić, držim svoje papire...
2.Prica
Dva drugara razlicite nacionalnosti
Jednog sunčanog dana drugari Milan i Damir su odlučili da istražuju plažu
Milan kaže Damiru možemo sakuplja ti školjke i prodavati ih kako bi skupili novac sa kojim bi napravili humanitarnu organizaciju za zaštitu životinja i zaštitu prirode, a možemo da očistimo plažu od smeća.
Damir kaže :Može što da ne, ajde prvo da očistimo plažu od smeća pa ćemo sve drugo po redu.
Drugari su krenuli u akciju zajedničku
Čistili su svako smeće dok su to radili bili su ismevani i neka deca su dobacivala što se družiš sa hrvatom a druga deca su dobacivala što se družiš sa Srbinom. Dva drugara su im rekli da prijateljstvo ne zna za nacionalnost i veru. Draga deco roditelji vas uče pogrešno, ljubav, saosećanje...
4.Prica
Tajna Slobode (1–4): Potpuna istina
Poglavlje 1: Krađa testova i nepravda
U selu Sloboda, u državi Velika Slobodna Srbija, dve najbolje prijateljice – Srpkinja Sara i Albanka Ajla –pohađale su osnovnu školu i bile poznate kao male, ali pametne detektivke. Volele su da rešavaju misterije, pomagale su učiteljima i bile uzor drugoj deci.Jednog dana dogodilo se nešto ozbiljno. Nestali su odgovori za kontrolni iz istorije, koji je trebalo da se održi sledećeg dana. Nestanak je prijavila nastavnica istorije, Sofija. Bila je potresena i sumnjala da je neko od učenika ukrao testove.Sumnja je odmah pala na trojicu najproblematičnijih đaka: -Miloš Srbijanović, Srbin, -Senad Ljutin,Albanac, -Dario Horvatov, Hrvat.Senad i Miloš su se stalno...
.Prica
Priča o malom psu rase ši-cu
Jednog dana sam stigla kao poklon za rođendan devojci po imenu Nataša, koju svi zovu Naca. Ipak, njena baka nije dozvolila da ima još jedno kuče u kući, pa su me odveli u novi dom. Tamo je moja nova vlasnica postala Natašina sestra Zorica. Ona mi je dala novo ime — sada se zovem Dušica.
U početku sam se plašila muškaraca, ali sam vremenom počela da se privikavam. Ipak, jednog muškarca se još uvek bojim — to je Zoričin i Natašin brat Nedeljko. Nataša mi je kupila dve igračke i hranu za pse koja mi izgleda strašno. Umesto toga, često mi daje komadiće bureka ili pice, i ja uživam u tim poslasticama.
Volim da pravim pravi mali haos! Moj omiljeni „podvig” je grizenje obuće, a ako su vrata kupatila...
1.Prica
4 cudna Prijatelja
Jednog lepog sunčanog dana Pingvin Vrtiša i Panda Pliško su imali sjajnu ideju, da okupe prijatelje da istražuje čarobnu šumu u potrazi za tajnim blagom.
Panda Pliško reče :Ajde da se okupimo, da pozovemo kornjaču i Sovu i da sa njima tražimo sjajno blago i da ga podelimo.
Pingvin vrtiša reče :Što da ne, ajde da ih pozovemo što nas je više to je zabavnije.
Dobri drugari su pozvali svoje drugare Kornjaču Tortugu i Sovu Ušaru ne znajući da su one jako pohlepne i zle.
Sova i Kornjača su se dogovorile da ih odvedu tamo gde su one bile, ali nisu mogle dobiti blago.
Sova šapne kornjači:Može mo ih odvesti do zabranjenog blaga, prevariti ih i mi možemo uzeti svo blago
Konjača reče: ja sam za
Kornjača i Sova kažu:Ej...
Ljudi od pamtiveka tragaju za poreklom života i univerzuma koristeći različite metode i tehnike. To je pokrenulo razvoj religije/duhovnosti, filozofije i nauke. Nauka posmatra i proučava vidljive materijalno-energetske oblike i pojave u nastojanju da kroz njih dodje do odgovora. Filozofija uvažava nauku, ali ističe da se misterija postojanja ne može rešiti izostavljanjem svesti ili trećeg, fundamentalnog entiteta. Religija i duhovnost daju prioritet svesti. Odredjuju je kao bezobličnu, nevidljivu, ali inteligentnu suštinu života koja stvara fizički univerzum.
U vezi toga interesantno je pomenuti gnostičko objašnjenje. Gnosticizam nije u pravom smislu reči religija. Pre je širi pokret koji je sjedinjavao ideje raznovrsnih religija...
Osveta ne prosvetljuje _ ona samo zatamnjuje dušu
Osveta je stara koliko i čovek.
U svakom od nas postoji taj iskonski impuls da vratimo bol onome ko ga je izazvao. Kada nas neko povredi, u nama se javlja želja da „izjednačimo račun“, da osetimo kako pravda ponovo diše kroz nas.
Ali, iza te prividne pravde krije se duboka zabluda _ osveta nikada ne oslobađa. Ona je, zapravo, samo druga strana iste patnje.
Na površini, osveta deluje kao čin snage, kao dokaz da nismo nemoćni. Međutim, istina je da nas ona ne uzdiže, već nas spušta na isti nivo sa onima koji su nas povredili.
U trenutku kada uzvraćamo zlom, postajemo deo istog kruga bola koji nas je ranio. Naša energija, umesto da se usmeri ka isceljenju, pretvara se u gorivo za novi...
Tama je zaspala prva. Ne zato što je bila umorna, već zato što je znala da
svetlost još nije spremna da shvati njen san.
Svetlost je dolazila kasnije, uvek kasnije. Beskrajna potreba da osvetli, da
razjasni, da pronikne u ono što nije moglo biti viđeno - to je bio njen zakon,
njen impuls, njeno prokletstvo.
Ali tama nije bila besmisao. Nije bila ni hladna ni prazna. Ona je znala tajnu
koja je gorela duboko u njenoj crnoj srži - da svetlost nikada neće postojati
bez nje.
Prvi put su se srele na ivici vremena. Svetlost se širila, tama ju je gutala, a
one su ostajale u večnom pokretu - ne kao neprijatelji, već kao ljubavnici
koje svest još nije razumela.
Tama je šapnula svetlosti:
"Ti misliš da me osvajaš. Ti misliš da me...
U telu od kamena
diše ptica koja ne leti.
Ne zato što ne zna,
nego zato što je svet već prošla.
U oku ribe
zrcali se Bog koji ćuti.
Ne zato što nema šta da kaže,
nego zato što je već rekao sve
- kad je voda prvi put zatreperila.
U duši čoveka
ne stanuje reč.
Tu živi svetlost koja ćuti
kad reč ode...
I kad sve utihne - lepota zablista...
:heart2:
🙏
Ostani.
Ne zato što znaš kako.
Ne zato što umeš da voliš.
Nego zato što ne umeš da odeš.
Ostani kad reči postanu previše tačne.
Kad pogled ne zna da izdrži.
Kad tišina počne da liči na kraj -
a nije.
Ostani kad ne znaš ko sam.
Kad ne znaš ko si.
Kad ne znaš da li postojiš.
Jer tada -
ostanak nije izbor.
Tada je neizrecivo DA.
Ne molim da me voliš.
Molim da ne odeš.
Ne molim da me razumeš.
Molim da me pogledaš.
Ako odeš -
neka to bude jer si zaboravio sebe.
Ali, ako ostaneš -
neka to bude jer si me poznao.
Jer ja ne molim spas.
Ja molimda ne budem zaboravljena.
Ne molim kraj.
Ja molimda ne budem napuštena.
Ostani.
Kao svetlost koja ne zna da se predstavi.
Kao tišina koja ne zna da se opravda.
Kao ljubav koja ne zna da se napiše...
Gospođica krava je mirno pasla travu ne mareći za sutrašnjicu kada je odjednom trava počela da se udaljava od nje. Šta li se ovo dešava?- pomisli. Dok je u ustima mlela jezikom poslednji zagrizli busen sočne trave kroz glavu joj prođe da se to ona zapravo diže u vazduh a ne zemlja da beži od nje. Gospođica krava na tren pomisli da se to ona preobrazila u nekakvu pticu. Potom oseti je kako je jaki snop svetlosti uvlači u neki hangar i shvatila je da je to neka letelica. Gospođicu dohvati znatiželja i kad ju je zrak spustio kao iz topa krenu pravo kroz hodnik koji je vodio u dubinu unutrašnjosti letelice. Ko se to igra sa njom i ne da joj da večera? Kada je zašla malo dublje našla se u hodniku čiji su zidovi bili od debelog providnog...
INSIGNIA_Kod pripadnosti
U budućnosti, gde se misao meri u hercima, a savest je tek podatak u sistemu, pojavljuje se novi simbol moći _Insignia.
Ona više nije metalni amblem na uniformi, ni oznaka čina ili časti, već _energetski pečat_, utisnut u svaki atom ljudskog bića.
Insignia je postala novi totem civilizacije.
Njome se dobijao identitet, dozvola za postojanje, kretanje, ljubav, pa čak i za san.
Bez nje _čovek je bio nevidljiv, nepostojeći, greška u kosmičkom kodu.
Ali u toj savršenoj arhitekturi kontrole rodio se paradoks
#_ako svi nose isti znak, gde prestaje pripadnost, a gde počinje pojedinac_#
Inkvizicija novog veka više se nije bavila jereticima, već mislima koje odstupaju od prosečne frekvencije.
Nisu palili tela _...
Serbian/English blog filled with my thoughts.
It's been a while.
(ne postavljajte ništa na ovom blogu)
Ako bi me neko pitao zašto sam pristala na to zamislila bih se i bojažljivo odgovorila da je to bila kombinacija izazova i sazrevanja zacinjena sa eksperimentom i pitanjem šta će se desiti.
Ili možda faza ludila...
Uglavnom da sam svremena na vreme, dok se samostalno mazim, pomislila na trojku jesam ali vrlo vrlo retko. Da sam htela nisam nikad. Čak nisam ni pričala o tome. Jedan bivši u šali kao provukao pitanke šta mislim o tome a ja se kao ljutnula odakle mu ideja da priča sa mnom o tome.
Međutom moj dragi pre par godina, kada mi se veza učinila 100% vrh vrhova, onako suptilno i natenane kako samo to on ume, provuče priču o trojci i poseje seme "nemira". Ja sam ga uvwžbanim stavom otkačila na keca, ali seme je počelo da klija. Prvo...
Ako sa pariske stanice Saint - Lazare uhvatis voz za Rouena, za 40 minuta stizes do malog mesta u srcu Normandije, po imenu Vernon.
Voz na sprat, prolazi kroz lepe i zivopisne predele i vec se radujes da ces u putu uzivati u posmatranju krajolika kad shvatis da zbog velike brzine voza nema nista od toga, jer dok registrujes vidjeno, vec si 5 km. dalje. Zato posmatraj pejsaz u visini horizonta - mozda ces nesto i zapamtiti.
Ali nema veze, jer taman dok se delimicno naviknes na ovu munjevitu promenu slika, Vernon je tu.
Odatle ima samo 3 km. do malog sela po imenu Giverny. Bus ce sacekati tvoj voz i casom ce te prebaciti tamo. A mozes i da prosetas, ili iznajmis bicikl; uzivaces - narocito ako je dan lep.
Giverny, sa svojih pedeset...
CROATIA
REDIVIVA
REGNANTE
LEOPOLDO MAGNO
CAESARE,
DEDUCTA
AB
EQUITE PAULO RITTER.
ZAGRABIAE,
1700.