Вејштице малена...

Што си у каву ставила...
Губим контролу....

Нисам те видео
Била си ми неприметна
Далеко од свега
А опет...ту
Који килограм...елегантан
Дебели оквири наочала...
Све што треба да одагнаш сумњу...

Сасвим случајан трен
Онако како само живот уме
Стицајем околности сам ти се нашао...
Знам да нисмо хтели...

Још памтим другарски загрљај
Безазлен

Тада
Први пут сам те осетио као девојку...
Жену...

Појма нисам имао каквом енергијом зрачиш

Мисли се роје...

Зар Милена?
Најбоља ученица...
Тиха,мирна...

Пробудила си нека осећања
која нисам ни знао да поседујем...

Немогуће
Ја?
Увек међу лошима
Непоправљиви...

Живот јесте чудо
 
Kliknite za proširenje...
До скора се могао намирисати...
мирис у нанином стану...

добро познати мирис који уноси неки чудан спокој...

тај мирис...
враћа живе слике...

попут неког ћебета...
у чијем се смотуљку осећаш
сигурно...заштићено...

још да ми је наниног сока од вишања...
 
Празан сам.

Напио се воде,наспавао,најео..

Обично су људи тада задовољни,испуњени.
Амбициозни и креативни...

Шта је самном?
Никоме дужан...
Непријатеља са именом немам...

Нешто ми ствара нелагоду...

Као да нисам заслужио да одморим душу и тело...

Нека савест...
Не знам о чему се ради..

Слагао бих друге, али себе не могу...

Празан сам
 
Био сам скоро са неким друштвом на концерту...

Заправо свирка,
мањег бенда,
али су то називали концертом...
Подршка

Престарио сам таква окупљања
мислим...ок..све је било ок..
све сем мене

изостала је нека еуфорија...усхићење..
као Нова година..

И као и обично када ми је досадно
играо сам моју игру

Посмартрање свега и свакога око себе...

Свесно се одрекавши онога што су неки фини људи организовали...

Такво одсуство интересовања свесно преписујем истим тим људима...

неправедно,

јер је до мене..

Нисам фер

Ал' сам начисто са собом...
 
Лежиш на кревету у непристојној пози...
читаш социологију..

Малопре смо се свађали..

све је социологија ван те књиге
тврдио сам

бранила си је речима да је у њој све лепо послагано
да бих се знала форма

и да сам мајмун

седим за столом и покушавам да направим жабу од папира..
како оно беше..
ово овако..па онда ово овако...

Из дневне собе се чује Душанов сат...
увек када је тишина у кући ме нервира...
као и та књига...
 
То су оне вечери...
обојене крушком...
када долази до спознаје..
космос и штасмос...

Причаш сама са собом у суседној соби...
Чујем сваку реч..
Боли ме...
Нисам умео са тобом...

Ја сам само човек...

Да сам урадио овако...
или онако...

увек кривим себе
..људски је...

посматрам те као своју,
иако те нисам ни направио ни родио

заљубио сам се у твоју чистоту
логику
једноставост


тебе праву


носим тај крст
мој је

и све то због тога
што су моји били у срећном браку до краја

узор мој...

јер сам васпитан да човек води и воли жену


не умем са тобом

то што немамо деце ме боли

још се више плашим при помисли да их имам...са тобом...

била би најлепша деца на свету...
која причају сама са собом

ови би их људи растргли...
 
...чист бели папир...са златним маргинама...и најскупље пекало са цирконима од брилијаната...

Мир и тишина...

...искуство од 100 година...

...све је ту...

...и ништа...


То је човек без деце.


Вртим се у круг...
јурим свој реп...
Циклично...
Занима ме рад двотактног мотора и соларна енергија...
...не занима ме ништа...

...сав у сатену и свили...
...највећи сам клошар...


...а дао бих му све...
...какав би то човек био!

...принцеза...научио бих је свему...
куроња...био би шмекер, никако мангуп...

Видиш каква су времена, можда и боље што немаш...
Причају драги људи...
Знам да ме само теше...

 
Poslednja izmena:
"Премда" ...пречесто користим ту реч...много ми се свиђа...


Занима ме ко си ти?

Осим што си ми драг, у оном старом смислу, у твојим постовима...свим...осећам сету.
Могу је сећи ножем.
Волим то
Занима ме
Сродне смо душе

Мислим да си неки падавичар, клинац

Без става...млад си

Хтео бих да те упознам
Ето тако...без устезања и тривијалности

Заузврат нудим осорност, препотентност и искреност
У пакету

Знам да те интересује
Мој си човек
Исијава из тебе

Ако те упозоравам на себе губимо спонтаност

Охрабри се
уђи у причу као главом кроз зид
Открићеш правог пријатеља

Доживотног

Садашње време налаже да нагласим да сам стрејт...
тотал...

У једина два поста, од два, ниси поменуо паре, рат, лаке жене и колотечину...

Пошто се већ осећам твојим пријатељем...ружан си

Јбг, рекох да сам искрен

Само ружни људи данас имају ту црту борбе.
Лепи и модерни добију на готово,
зато су и вештачки...пластични...

Отерај ме у рац ако грешим, реци ми да се правим паметан.
То би било нормално у разговору самном.
Ако си нормалан.а
А тврдим да јеси
јер те већ неко време читам
са пажњом
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top