Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Počeću sa ovom pesmom, koja oslikava moja trenutna osećanja...

 

[Zelena milja]

 

[Dijamantna]

 

[Igor Raspućin]

Spojler

A million thingsI want to sayBut I shield my faceAnd turn awaySwallowing my wordsSilenced by shameA million tearsI want to cryBut I shield my faceAnd dry my eyesSwallowing my hurtBreaking insidePlease stay here with meJust hold me while I bleed myself drySee straight into meJust look beyond the tears in my eyesA million thingsI wish you would sayEven if I fallThat you will stayAnd none of my flawsCan turn you awayPlease stay here with meJust hold me while I bleed myself drySee straight into meJust look beyond the fear in my eyesBridge.Like a circle around meIs the prison of this boundaryI need a storm to break it downShield your eyes from the fire lightBut please don?t turn away from my sideI am not that - which I fightEvery tear I cryBurns a way through my eyesWhere I see through my liesEvery tear I cryMakes trails in the iceWhere I am warm inside

Imam u duši tišinu ptica i pesmu vetra
Ali gde si ti kad kad ledeni vetrovi duvaju kroz mene
Kada se moji pejzaži izgube na bezsvetlosnim stazama
Ti ! Koja poznaješ tišinu kiša
Gde si , tako dalekao , tako blizu...
Da mi pričaš o tajanstvenoj kiši u tvojoj duši i srcu
Poslednje blago skrivenog sunca
Reci mi , samo ti to možeš reći...
A ja sam jedini koji to može čuti
Moje priče su tišine , dugi uzdasi , noćna putovanja
Dugo odsustvo
B.L.

 

[Igor Raspućin]

Spojler

Seek out my HeartSeek out my SoulFind my TruthFor You KnowWho I AmAnd where I am headedMy GoalIs Your GoalUltimatelyGuide me HomeTo where I KnowMy own ThroneAnd my WillIs my Own2.Release my HeartRelease my SoulI see the TruthOn my ownI am notYour possessionAnd my GoalIs my OwnUltimatelyGuide me HomeFree Will, What is it really?Is it Yours, or is it mine?My Will, What has it come to?My conclusion, or is it Yours?Your Will, is there a differenceFrom mine?

 

[LastDay]

 

[LastDay]

"Ako odlaziš, zatvori vrata
Ne očekujem više nikoga
Slušaj kako tugujem, ležeći na podu
Da li sam pijan ili mrtav,
više stvarno nisam siguran

Ja sam slep čovek,
Ja sam slep čovek.
I moj svet je bezbojan
Kad slepac plače
Gospode, ti znaš-
Od toga nema tužnije priče."

 

[Igor Raspućin]

Ako postanemo stranci i izgubimo sebe
Ako ostanemo sami ne pričaj nikome
Kako se zidovi ruše i kako ih nismo sačuvati znali
A tako smo čvrsto verovali
U nas, u naše pobede.
Budi jaka kao prvi dan
I budi hrabra ako se okreneš
Znaš ovaj život je za hiljadu života

 

[Dijamantna]

All the promises we broke
All the meaningless and empty words I spoke...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Igor Raspućin]

Naklonost koju osećate prema nekim ljudima nikada se ne gubi
Ispisana je nezbrisivim mastilom u našim srcima i tu ostaju
Uspomene koje postaju svetlost i put
Sećanja mogu i da izlede ,ali trag na srcu nikada

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Ima trenutaka, pred buđenje, kada ne razaznajem da li sam nekuda krenula ..ili se vraćam iz drugih svetova..

 

[Zelena milja]

Neke misli imaju ukus pepela,
Koje se dave u talogu sopstvenog srca.

 

[Kami]

Mladost, zaljubljenost, obećanja, nadanja, maštanja, a onda nastupa život...

 

[Branko Lori]

Ne mogu više ništa zadržati . Ni mesec ni vetrove
Ni paletu boja iz jezera sna . Ni prijateljstva ni moj život
Sam sam , bleda i izgubljena senka u samom sebi
Najbolje mi je da sam u tišini ,tišina je sve i ništa
U tišini postoji sve što bi trebalo i šta ne bi trebalo da bude.
Zvuk tišine glasniji je od svih glasova jer ima mnogo toga da se kaže.
U tišini vidimo, čujemo, mirišemo,probamo, dodirujemo sve što je lepo, divno, kreativno
Nijedno stvaranje nije moguće osim u velikoj senci tišine
U meni je velika tišina ...

 

[LastDay]

"Otvaramo zakovani prozor vreme i ja.
Odaju ispunjava miris memle
Kao da time grli svet.

I to je nekada sasvim dovoljno
Da znaš da si budan."

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Zamisli put i tišinu.Sunce na zalasku, što sve upija ali i svemu daje nestvarnu boju pred snove.Jer, to i jeste san, svet izmaštan koliko i stvaran.Tamo ja odlazim kada me nema, skrivena bulkama i travama. Čuje se zvono u daljini ali ono je deo neke druge priče,davno donete iz stvarnosti.
Dočaravam ti mir, kakav nikada ne mogu da prizovem i i održim ga podnošljivim.
Jezero je slika moje utopije.Uokvireno srebrnim peskom, dovoljno malo da ga upijem pogledom.Ali i bezgranično, kada se razlije u meni.Ispuni me nepostojanjem. Probudi mene negdašnju. Gledam svu tu nepomičnost koja me okružuje.I tako nastaju priče...Reči mi dolaze kada se isključim iz života, oslobodim misli i pustim ono zaključano iz sebe.Samo tada.

Moje su emocije pomalo oštećene, na pola puta sam od deteta do žene.Bojim se grubosti svega fizičkog.Želje su u meni, nikada neće izaći na površinu (jezera).Ne iz zabrane već ih ne doživljavam kao svoje.To je moja kob.Želim nešto čega se plašim,uznemirena jasno iskazanim.

Jezero me umirava.Sa bezbednih obala mogu da se sećam, pišem i maštam o nečemu šta nikada neću doživeti.Jer sam i sama takva.Nedovršena.Ili predovršena.

 

[Branko Lori]

Zamisli put i tišinu.Sunce na zalasku, što sve upija ali i svemu daje nestvarnu boju pred snove.Jer, to i jeste san, svet izmaštan koliko i stvaran.Tamo ja odlazim kada me nema, skrivena bulkama i travama. Čuje se zvono u daljini ali ono je deo neke druge priče,davno donete iz stvarnosti.
Dočaravam ti mir, kakav nikada ne mogu da prizovem i i održim ga podnošljivim.
Jezero je slika moje utopije.Uokvireno srebrnim peskom, dovoljno malo da ga upijem pogledom.Ali i bezgranično, kada se razlije u meni.Ispuni me nepostojanjem. Probudi mene negdašnju. Gledam svu tu nepomičnost koja me okružuje.I tako nastaju priče...Reči mi dolaze kada se isključim iz života, oslobodim misli i pustim ono zaključano iz sebe.Samo tada.

Moje su emocije pomalo oštećene, na pola puta sam od deteta do žene.Bojim se grubosti svega fizičkog.Želje su u meni, nikada neće izaći na površinu (jezera).Ne iz zabrane već ih ne doživljavam kao svoje.To je moja kob.Želim nešto čega se plašim,uznemirena jasno iskazanim.

Jezero me umirava.Sa bezbednih obala mogu da se sećam, pišem i maštam o nečemu šta nikada neću doživeti.Jer sam i sama takva.Nedovršena.Ili predovršena. Pogledajte prilog 1427991

 

[Zelena milja]

 

[Dijamantna]

Look at all of the damage you have done in time
You can see what a savage I've become in my eyes
If you look in my heart you will find
No love, no light, no end in sight
And I'm looking for a miracle