POŠTA JE KRIVA ZA SVE
Jeste, kriva je i poštarina visoka.
I kafa stidljivo predložena.
Šampion glupih ufura, neizmerno simpatičan.
I srce koje kuca sinkopom, nade i strepnje.
Da, pošta je kriva za sve.
Za Nemanju koji se tako ne zove i voli da prisluškuju naše tirade o vinu.
I za kafanu koja je izgubila sjaj jer konobar nije imao sluha za poznavaoce koji nisu somalijeri i ne veruju da lignje rađaju u Moravi. Ni jednoj od njih tri.
Svakako je pošta kriva,
za Rupu koja nije rupa a jeste naš dvorac u kome si ti Kraljica a ja Vitez-Čuvar. Tamo negde gde cveta mak od koga si umela da praviš crvene balerine.
I za Tiganjicu je kriva, gde se jedu, najukusnije strinine štrudle i gde se prepoznaš pogledom sa konobarom i zaverenički ogovaraš vinare, pa posle slikaš anđele na oblacima tamo negde u Vojvodini.
I za tablu limenu je kriva na kojoj piše Zmaja od Noćaja. Ispod koje se definitivno prelepo pleše.
I za radnju koja nestaje i za Majdu koja tako bezobrazno miriše da prolaznici pocrvene, ne razumevajući zbog čega.
I za ono pre podne na Savi uz koje je onako prijao Viktor i onaj francuski sir zbog čije cene si želela da me odrobijaš.
I za gruzijski hačapuri i salatu sa zrnima nara i ono crveno vino sa imenom koje ni danas ne umem da izgovorim.
Da, pošta je kriva. Neizmerno joj hvala zbog tog.
Пошта је крива и за вертикалу Мораве и незгодно питање старом винару колико се љубави потроши да се добије вино које би и цареви пожелели.
Да пошта је крива и за једног писца, који је тврдио да то није. И за ишчекивање колико ће јој требати да сконта чија је слика и прилика главна јунакиња тек написаног романа.
Јесте... Крива је и за све виђене зоре пре јутра. Бесконачне разговоре који се изродише и у перо преточише. Крива је... Зато хвала јој.
Jeste, kriva je i poštarina visoka.
I kafa stidljivo predložena.
Šampion glupih ufura, neizmerno simpatičan.
I srce koje kuca sinkopom, nade i strepnje.
Da, pošta je kriva za sve.
Za Nemanju koji se tako ne zove i voli da prisluškuju naše tirade o vinu.
I za kafanu koja je izgubila sjaj jer konobar nije imao sluha za poznavaoce koji nisu somalijeri i ne veruju da lignje rađaju u Moravi. Ni jednoj od njih tri.
Svakako je pošta kriva,
za Rupu koja nije rupa a jeste naš dvorac u kome si ti Kraljica a ja Vitez-Čuvar. Tamo negde gde cveta mak od koga si umela da praviš crvene balerine.
I za Tiganjicu je kriva, gde se jedu, najukusnije strinine štrudle i gde se prepoznaš pogledom sa konobarom i zaverenički ogovaraš vinare, pa posle slikaš anđele na oblacima tamo negde u Vojvodini.
I za tablu limenu je kriva na kojoj piše Zmaja od Noćaja. Ispod koje se definitivno prelepo pleše.
I za radnju koja nestaje i za Majdu koja tako bezobrazno miriše da prolaznici pocrvene, ne razumevajući zbog čega.
I za ono pre podne na Savi uz koje je onako prijao Viktor i onaj francuski sir zbog čije cene si želela da me odrobijaš.
I za gruzijski hačapuri i salatu sa zrnima nara i ono crveno vino sa imenom koje ni danas ne umem da izgovorim.
Da, pošta je kriva. Neizmerno joj hvala zbog tog.
Пошта је крива и за вертикалу Мораве и незгодно питање старом винару колико се љубави потроши да се добије вино које би и цареви пожелели.
Да пошта је крива и за једног писца, који је тврдио да то није. И за ишчекивање колико ће јој требати да сконта чија је слика и прилика главна јунакиња тек написаног романа.
Јесте... Крива је и за све виђене зоре пре јутра. Бесконачне разговоре који се изродише и у перо преточише. Крива је... Зато хвала јој.
