„Svet je moja predstava”, to je, slično Euklidovim aksiomima, stavka koju svaki čovek mora prihvatiti kao istinitu, čim ju je jednom razumeo, mada to nije od onih stavki koju svaki čovek razume čim je čuje.
citat: Šopenhauer
Неки то не разумеју када чују, а неки никада. Али као што рекох, они који могу доћи до непосредног увида у непостојање објективне егзистенције изван свести, тиме су дошли до нечега што фундаментално мења њихов дотадашњи поглед на свет а у исто време је аподиктична истина, дакле апсолутна истина која се не може оспорити. Замислите колико је такво знање моћније и колико се разликује од догми религија и хипотеза наука.
Зато да покушам да на њега још једном укажем, не да бих расправљао глувим телефонима, већ да бих просветлио оне који можда имају филозофски разбор а ову тему читају:
Пустите речи и појмове и обратите пажњу на своју тренутну ситуацију у свету и на оно што вас окружује и што зовете реалност.
Видећете испред себе овако нешто.
Дакле видећете једну обојену сферу испуњену сликама. У њој и слику коју зовете своје тело, две руке и део носа.
То је ваша представа коју зовете "реалност".
Сада обратите пажњу.
Те обојене слике испред вас мењају се обликом и величином како се померите.
Одмакните руку од себе и видећете да се она тиме смањила. Дакле, глагол "смањити" у опису тог догађаја померања руке постоји. Он је ту постојећи међу осталим глаголима и описује чињеницу да се у вашем видном пољу тим померањем руке нешто смањило. Факт.
И једноставно питање је шта се ту смањило? Да ли се смањила "рука" или "слика руке"?
Наравно, одговор је да се смањила "слика руке". Али онда је то што видите испред себе слика?! Зар не?
И она је испред главе, а не у глави?! Опет зар не?
Ово вам јасно може показати да је оно што зовете реалност ваша представа и да је она субјективна. Да је то буквално ваша свест.
Сада, издвојте из те обојене сфере, неку слику, нпр. аутобус, како сам одавно то овде цртао.
Претпоставимо сада да аутобус више нико не опажа.
НЕМА СУБЈЕКТА = СЛИКА НИЈЕ ИСПРЕД - СТВАР НИЈЕ ВИШЕ ОБЈЕКАТ већ СТВАР ПО СЕБИ.
Ако има овде неко са филозофским разбором и ово о чему говорим разуме, доживеће непосредан увид у идеалитет објективног света и немогућност да он као такав, објективан, егзистира изван свести.
Тај увид се јавља нешто као "клик" у секунди. То је можемо рећи право просветљење или барем "сатори" ако ништа друго.
Онај ко то доживи разумеће о чему говорим.
А онај ко у ово што пишем гледа бело, филозофија за њега ништа не може учинити.
Такав није за филозофију.
citat: Šopenhauer
Неки то не разумеју када чују, а неки никада. Али као што рекох, они који могу доћи до непосредног увида у непостојање објективне егзистенције изван свести, тиме су дошли до нечега што фундаментално мења њихов дотадашњи поглед на свет а у исто време је аподиктична истина, дакле апсолутна истина која се не може оспорити. Замислите колико је такво знање моћније и колико се разликује од догми религија и хипотеза наука.
Зато да покушам да на њега још једном укажем, не да бих расправљао глувим телефонима, већ да бих просветлио оне који можда имају филозофски разбор а ову тему читају:
Пустите речи и појмове и обратите пажњу на своју тренутну ситуацију у свету и на оно што вас окружује и што зовете реалност.
Видећете испред себе овако нешто.
Дакле видећете једну обојену сферу испуњену сликама. У њој и слику коју зовете своје тело, две руке и део носа.
То је ваша представа коју зовете "реалност".
Сада обратите пажњу.
Те обојене слике испред вас мењају се обликом и величином како се померите.
Одмакните руку од себе и видећете да се она тиме смањила. Дакле, глагол "смањити" у опису тог догађаја померања руке постоји. Он је ту постојећи међу осталим глаголима и описује чињеницу да се у вашем видном пољу тим померањем руке нешто смањило. Факт.
И једноставно питање је шта се ту смањило? Да ли се смањила "рука" или "слика руке"?
Наравно, одговор је да се смањила "слика руке". Али онда је то што видите испред себе слика?! Зар не?
И она је испред главе, а не у глави?! Опет зар не?
Ово вам јасно може показати да је оно што зовете реалност ваша представа и да је она субјективна. Да је то буквално ваша свест.
Сада, издвојте из те обојене сфере, неку слику, нпр. аутобус, како сам одавно то овде цртао.
Претпоставимо сада да аутобус више нико не опажа.
НЕМА СУБЈЕКТА = СЛИКА НИЈЕ ИСПРЕД - СТВАР НИЈЕ ВИШЕ ОБЈЕКАТ већ СТВАР ПО СЕБИ.
Ако има овде неко са филозофским разбором и ово о чему говорим разуме, доживеће непосредан увид у идеалитет објективног света и немогућност да он као такав, објективан, егзистира изван свести.
Тај увид се јавља нешто као "клик" у секунди. То је можемо рећи право просветљење или барем "сатори" ако ништа друго.
Онај ко то доживи разумеће о чему говорим.
А онај ко у ово што пишем гледа бело, филозофија за њега ништа не може учинити.
Такав није за филозофију.
Poslednja izmena:
