Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Jednom,
Kad bolovi zamuknu,
I pepeo rasut u ništavilu zaspi,
Progorele reči izgube smisao
I samo tišina ostane...
.............
Setiću se prave sebe,
I biću ja,
Onakva,
Kakvu sam se volela.

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Koliko malih, odlazećih duša može podneti jedno srce?
Prelazeći umorno odlaze preko, tražeći utehu.
Vraćaju se sa jednom više okamenjenom senkom.
U očima.
U bezglasnom vrisku.

 

[bird again]

Beskonacno.
Dok postojimo, tako je.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Dok sam tu, ne budite me.
Pustite me da sanjam svoje senke,
Obećana sam im.
Ne dirajte...
Ne gledajte..
Nema ničega šta biste želeli
U mojim mrtvim očima.
...................
Ono, još živo i crveno, u meni je.
I moje je.
Sa svim tragovima rastrzanja i zaceljivanja.
Nebrojeni put.

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

Ponekad... postoji samo dah između dve duše - ili propušten poziv.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Sećam se,
Prvog susreta u maglenom nevidelu.
Blaga toplina i nevinost.
Meki dodiri i snene senke,
Ni nalik oštrini tame.
Sećam se,
Očiju blagih i ljubavi.
Bezuslovne i praiskonske.
I tada,
U bledoj svesti dolazećeg, znala sam,
Da veća bliskost ne postoji.

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Mogla sam ga voleti.
Da je uspelo da se osvetli jutrom.
Dah ga je izdao.
U tami.
Pod velom moje kose i jauka,
Prepoznatom i skrivenom.
Mogla sam ga voleti.
Veru su mi satrli ćutanjem.
Kao da nije ni bilo....
....................

Negde, još uvek osećam trag, crven i blistav.
Ostavio ga je za sobom,
Kao kletvu i osudu.

 

[Zelena milja]

Na sve načine sam utihnula. Mesecima sam tiša i tiša. Neprimećeno. Očekivano.
Prebrajam dane kada sam bila srećna. Prebiram blede osmehe iz prošlosti. Svaki put iznova. Po navici.
Pokušavam da ostavim tragove. Razloge ne tražim odavno. Ni razumevanje. Uz cigaretu lažan osećaj hrabrosti. Sedim na podu, kraj razbacanih fotografija. Kako smestiti život u par albuma?
Kako sutradan navući masku i nastaviti? Biti ono šta nisi?
Pronalazim očevu fotografiju. Mlađi je nego ja sada. Osećam da ću zaplakati a ipak se smejem.
Kuda li si otišao, pitam ga umorno i sklapam oči.
Kuda ste mi otišli i vi, anđeli i neoprosti?

Ko kaže da srce ne može biti slomljeno, sasuto u hiljade delova....

Pogled na vreme je beznačajno. Svaki tren umire.
Moje je vreme ionako stalo onoga trena, jedne obične noći. Bezglasne i ravnodušne.
Ovo...preostalo od mene je samo trajanje....
Dug prošlosti..

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

Mogla sam ga voleti.
Da je uspelo da se osvetli jutrom.
Dah ga je izdao.
U tami.
Pod velom moje kose i jauka,
Prepoznatom i skrivenom.
Mogla sam ga voleti.
Veru su mi satrli ćutanjem.
Kao da nije ni bilo....
....................

Negde, još uvek osećam trag, crven i blistav.
Ostavio ga je za sobom,
Kao kletvu i osudu.

 

[Zelena milja]

Kada sve opusti.
Kada stanem.
Kada odustanem.
Svet, kakav poznajem, više neče postojati.
.............
Ostaće samo čekanje na Jezercetu.
Ono ne umire.
Samo nestaje i javlja se na svakih hiljadu godina.
Tiho i neprimetno.

 

[Branko Lori]

Spojler

Seek out my heart
Seek out my soul
Find my truth
For you know
Who I am
And where I am headed
My goal
Is your goal
Ultimately
Guide me home
To where I know
My own throne
And my Will
Is my own
Release my heart
Release my soul
I see the truth
On my own
I am not
Your possession
And my goal
Is my own
Ultimately
Guide me home
To where I know
My own throne
And my Will
Is my own
Free Will, what is it really?
Is it Yours, or is it mine?
My Will, what has it come to?
My conclusion, or is it Yours?
Your Will, is there a difference
From mine...?
Guide me home
To where I know
My own throne
And my Will
Is my own

U dnu tvoje duše nagomilane fotografije , poseče te svaka
Na licu tvom urlici nevidljivi , moraš da ih dodirneš da bi te iko razumeo...
U tebi bezgranične napisane i pročitane knjige, pola života sa sobom nose
Nisam ti nikada rekao da sam mesečar ...
Da vidim sve kada zatvorim oči I da sve osećam.
Mogao bih i sada, Ali ne želim da gledam, ne želim ovaj osećaj.
Kao nož je oštar, ja nežnost prezirem u sebi , ali ne mogu da joj odolim.
Jedna jedina kap tebe dovoljna je da me podseti da sam na tvoj dodir slab
Na tvoje postojanje !
Da sam ono što sam oduvek bio I što zauvek ostajem.
Hladan, bled zaljubljen kao zver I da kao zver umirem.