Quantcast

Stazama Leptira

Duki Lu

Poznat
Poruka
9.341
Dan je otpočeo zbrda-zdola. A to baš ne volim!
Nisam imala poseban plan za danas. Smenjuju se oblaci i sunce. Sparina. U glavi lelujanje. Ni ovako ni onako.
Ne 'drži me mesto' ali nisam nervozna. Muzika mi, po občaju, prija.
Kada nesvesno biram Bluz za današnju plej listu, znam da je to ono moje 'ni ovako ni onako'. E, sada, hoće li prevagnuti Ovako, ili Onako, to ni sama ne znam do kraja dana.
Pokušavam da kontrolišem misli. Selektujem i dajem prvo na opstanak samo lepim mislima. One druge, pri prvom naletu u moju glavu, ubijam. Ne dam im da se roje!

Kasno popodne. Samo jakom voljom teram sebe da se provozam biciklom.
Spremila sam biciklo, obukla se sportski, uzela flašicu vode, telefon (mada ga izbegavam).E, da, setih se zelene mreže za hvatanje leptira. Pre neki dan sam je držala u rukama , a danas je nema.
Izgubila sam dosta vremena tražeći mrežu za leptire, ali kao da je propala u zemlju. Nema je!
Malo mi je falilo da me sve to izbaci iz takta, ali 'znam za jadac', odbacih i tu pomisao. I kao da se ništa desilo nije, otisnuh se u sunčano popodne!

Sunčano, topao vetar duva, kosa mi leluja na sve strane. Vetar mi miluje lice, prija mi sunce u kosi, prija mi...

Kada sam podosta odmakla od kuće prema izletištu i vodi, osetih dobro poznat miris. Miris bagrema.
Kraj tog bagremara sam prolazila i ranije ali ga nikad nisam zapazalila na ovaj način . Ni rascvetale bulke (moje oniljeno poljsko cveće)

Nisam mogla da odolim, slikala sam bulke, žito koje leluja na vetru, golo šiblje prepuno cvetova divljeg šipka. Mreže se više nisam sećala.
Ustvari, šta bih danas radila sa tom mrežom? Jurila leptira?!
Ponekada imam utisak da sam leptir ulovljen u mreži života, da mi je mreža tesna. Srećom, taj osećaj je samo ponekad!

Sunce na zalasku boji nebo iza moje kuće. Sve je ružičasto, crveno, ne znam - možda purpurno.U grudima još osećam bagremov miomiris, u glavi ono jutrošnje 'niovakonionako', ali, znam, spasiće me mojih pet tibetanaca. Oni uvek donose mir, jasne misli i dobar san.

Na zelenu mrežu za hvatnje leptira više ne mislim, ostajemo samo ovo purpurno predvečerje, ja i staze leptira...
 
Poslednja izmena:

Duki Lu

Poznat
Poruka
9.341
Zelena trava doma mog

Volim jutra, volim prvu jutarnju kafu i mir koje mi donose; jutro i ispijanje kafe.
Oduvek sam slušala radio, ostala mu verna ceo svoj život.

Nekada se znalo koju radio- stanicu slušam, e, tu nisam ostala verna.
Šta znam, valjda čovek s godinama menja i neke navike, mada većina misli drugačije.
Lakše mi je na internet radiju da napravim izbor, a poslednjih godina to su radiostanice koje emituju samo muziku, bez vesti, bez reklama i nepotrebnih blabla tema.
Tv program ionako ne pratim, vesti samo nužne, najčešće iz novinskih naslova, mada je i to upitno. Vremensku prognozu imam na telefonu. I šta će mi sve drugo nepotrebno što bi me dodatno opteretilo?

Jutro. Pre odlaska u kupatilo palim radio. Stanica od sinoć, evergrin muzika, Tom Džons i 'Green green grass of home'.
Otvaram terasna vrata. Vrapci cvrkuću, sunce počelo upijati jutarnju rosu sa tek pokošene trave. Dan obećava.
Kuvam jaku kafu. Duplu, po običaju.

A ovaj Tom Džons...

Svako subotnje jutro išla sam da pijem kafu sa njima.
Nisu stanovali daleko od mene, ali nisam imala vremena, ponekad ni volje, da vreme provodim sa njima.
Kada bih prilazila njihovoj kući, prizor gotovo isti. Uvek. Sede ispred kuće, ispod starog oraha. Trava opasala sve oko kuće, zeleni se. Miriše.
Oni opušteni, srećni što sam došla. Ne znaju rečima da mi kažu, vidim im na licu. U oku.
On kuva kafu za sve nas, ona je poslednjih godina nešto bila bolešljiva.Miris kafe ispunjava nozdrve. Prija mi, ali jedva čekam da popijemo kafu, razmenimo koju reč, uglavnom oni pitaju i pričaju, ja tek prozborim poneku.

Ovog jutra slušam 'Zelenu travu doma mog', pijem kafu bez njih, kao poslednjih nekoliko godina. A mislila sam da će biti večni.
Sve bih dala da mogu barem još jednom, samo jednom, da popijem kafu sa njima, na drvenoj klupi ispred stare kuće gde miriše trava (doma mog).

Dan jutrom planiram, prvo što ću uraditi posle ove kafe - idem po cveće i sveće. Mislim da ću se dugo zadržati.

Ovo jutro, kafa i zelena trava doma mog
 
Poslednja izmena:

mirka*

Aktivan član
Poruka
1.862
Zadovoljstvo je moje.
Što se tiče priča, druga priča je trebala biti opširnija ali mi je iscedila emocije.
Ne treba potiskivati emocije, one govore da smo zivi, one su "zdrave", zato pisite i dalje, , delite svoje emocije, jer emocije prepoznaje onaj ko ih ima, a ocigledno je da ih jos dosta ljudi ima,kao i vi sto ih imate, sto je divno.
Hvala i pisite:)
 

Duki Lu

Poznat
Poruka
9.341
Le vent le cri


Trgoh se iz sna. U sobi mrak. Ne mogu da se saberm. Ne znam da li sviće ili se smrkava, ne znam da li sam se probudila posle prvog sna ili sam se naspavala. Ne znam koji je dan, jesam li zakasnila? Ne znam...

Bunovna sedoh na ivicu kreveta, uzeh telefon. Na displeju 7:15h. Jutro.
Razgrnuh teške plišane drapere koji me štite od sunca, od noći, jutros od sumornog dana
Htedoh da se vratim u krevet i nastavim da spavam ali se setih da danas imam obaveze. I goste. Moram da ih dočekam kako valja. Uostalom, to se podrazumeva.

Obaveze savesno ispunjavam. No, pre toga, u jutro ulazim lagano uz kafu. Muzika, jaka kafa i cigareta. Bez teških misli. I bez onih lepršavih. Poneka vrludava naleti, ali je obuzdam i smirim.
Ne želim da mi nešto, čak ni planiranje dana, remeti jutarnju kafu i mir.
Slušam muziku. Kuhinjom se širi opojni miris tek skuvane kafe.

Posle par gutljaja prohlađene kafe, primetih neuobičajeno lupkanje, nešto što odmah nisam mogla definisati. Ipak, bilo mi je potrbno još sna.
Pogledah kroz prozor . Ništa se ne vidi. Prozor zamagljen. Duplo vakuum staklo zamagljeno. Ne sa unutrašnje, ne sa spoljne strane, zamagljeno u sredini između dva stakla.
Nazirem čemprese koji se povijaju na vetru. Kišu vidim, sliva se niz prozor.
Mirna stojim kraj prozora. Gledam zamagljenost u vakuumu.

I život. Život u vakuumu između prošlosti i budućnosti isti je kao moj prozor. Zamagljen.
Još jedan gutljaj kafe, još jedan pogled kroz prozor.
Kiša se sliva, vetar duva. Ne, vetar plače! Sigurna sam da sam čula plač vetra.
 
Poslednja izmena:

Princess Chaotic

Zainteresovan član
Poruka
257
To je plač kosmosa, vremena, vetar samo prenosi. Vetar, tačnije nikada nije u harmoniji, ili se plaši, ili plaši druge
Svi tako težimo smirenosti, da vetar jeste strah, ne znam ume li kao u kompoziciji da stvori harmoniju?? Ume i da podstiče na borbu..
Plač je nema, ali isceljuje
Ipak volim vetar i plač, ali me njegov boli više nego sopstveni
 

mirka*

Aktivan član
Poruka
1.862
Svi mi nosimo u sebi "zelenu travu doma svog", zivot nas baca, svesno i nesvesno zaboravljamo na bitne stvari, a onda je dovoljna iskra da probudi plamen emocija.
slike nam lete ispred ociju,uhvati melanholija, neka ceznjiva tuga za stvarima koje smo propustili i neizgovorene reci najmilijima.

Sve je to normalno, ljudi smo od krvi i mesa, gresni, dobri, ali srce uvek oseca i zna sta je vredno, nijedna sila to ne moze iscupati iz nas.
Plac je zdrav, sve suze nisu zaludne, tuga je nekad lek kao i smeh, vraca nas u stvarnost u zivot pun lepote, ljubavi prema sebi..prema najmilijima, prema ljudima-srce nikad ne vara.

Divno je @Princess napisala da je to plac vremena , da vetar samo prenosi i donosi(mi smo umislili da je to strah ili uznemirenost) treba osluskivati vetar9muzika za usi je ako ga pazljivo slusamo. Mnoge price ce nam ispricati, nejasnoce razjasniti, um smiriti a srce otvoriti.
Kao sto voda smiruje, tako i vetar donosi mir, osluskujmo ga, prigrlimo kao nesto lepo, nase i zagrlice nas nekad svom svojom jacinom, nekad blagim carlijanjem, zamrsice nam kosu i izmamiti osmeh dok pokusavamo da se"odbranimo" a vetar se samo poigrava sa nama, zacikuje nas i nosi dalje u zivot koji nam je dat kao dar, sa svim oziljcima, tugom, radoscu , smehom, ljubavlju, neizvesnoscu-jer u tome je car i draz zivota.
Mogla bih sad da pisem u beskraj i natrag, dosta za veceras, za ovo lepo vece, za divno proveden dan.
Volim pisanu rec kao sto volim i da fotografisem.
Drago mi je sto dosta ljudi ovde pise, ostavlja na papir svoje misli, emocije, deli sa ljudima, siri dobrotu, ljubav, veru u ljude.
Hvala svima:heart:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.