Upravo sam primetila da su poslednjih par tema posvećeni Jovani Jeremić, zanimljivo. Koji je ovo paralelni univerzum kada jedna Jovana zaslužuje tri teme bilo gde? Ne ulazim u to kakva je ona osoba,niti me zanima, samo se pitam dokle više tog našeg licemerja, ne gledamo zadruge, ne gledamo Jovane, Cecane, Bebane a sve znamo o njima ? Vaspitavamo decu u duhu tradicije, al im je ideal Jovana, recimo. Ko nam je kriv posle, pink ili mi sami? Neću da se bavim ni ukusima, nek voli ko šta želi, ali opet sebi postavljam pitanje, jesmo li mi oni isti koji pljuju Vučića jer je uneo nekulturu, rijalitije i šund? Mislim da nam on nije stavio daljinski u ruke, niti nas je naterao da klikćemo na ovakve vesti, sami pali, sami se ubili.
Rizikujem da...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Bio je dosta stariji od nje. Ona studentica na trećoj godini, a on profesor na katedri za historiju.
Sa bivšom ženom je odavno pokidao sve veze. Zapravo, jedina veza bila je njegova ćerka koja je
bila njena vršnjakinja.
Uprkos razlici u godinama njihova ljubav se razvijala kao
najljepša priča u vlastitom svemiru. Obožavala ga je i osjećala se beskrajno sigurno sa njim. On
je bio strastven muškarac i strast unosio u sve. Upijala je svaku njegovu riječ dok je prenosio znanje
svojim studentima, a onda bi tu strast pretakao u njihovu vezu u njihovoj maloj podstanarskoj sobi
koju je za njih dvoje iznajmio.
Jednog dana desilo se nešto što i nije bilo očekivano. Bar ne još. Otkrila je da je ostala u drugom stanju.
Bićem joj je prostrujala...
Sve je počelo jednog ranog jutra, u onom kratkom trenutku kad je otvorila oči i zatvorila
vrata snu. Brzi korak iz kreveta, leptirići u dnu stomaka, toplina koja obuzima njeno srce
dok mu se približavala bosih nogu, u pamučnoj pidžami sa motivima zvjezdanog neba, sve
to ju je navelo da shvati da je ponovo zaljubljena.
Jer, kako drugačije objasniti to da ga je tako često sanjala, o njemu mislila kad se rastanu,
to da mu se vraćala čak i kad je prethodnog dana bio pomalo naporan i dosadan.
A, zaveo ju je skroz polako i promišljeno. Sa iskustvom pravog zavodnika. Prvo se, kao, pojavljivao
kad joj je bilo dosadno, a on zanimljiv, umio je da joj priča o svemu, o novostima, zanimljivm stvarima,
o prijateljima, a nerijetko i da je zabavlja i...
Na Instagramu sam slučajno nabasala na profil koji reklamira edukaciju u - pisanju dnevnika. Suštinski, pozdravljam tu ideju, jer kao što su se ljudi odrodili od prirode (pa im sada treba vodič i da bi izašli u zeleni park), tako su se odrodili i od toga da sređuju svoje misli, da ih rastaču u reči, da zaranjaju u sebe i da pokušaju da uobliče ono što su našli.
Međutim, malo mi je bilo i žalosno što su se neke - ipak prirodne - aktivnosti skoro pa izgubile. Na policama mi stoji dramatično veliki broj sveski, svih oblika i svih obima; a u njima - zapisi, poezija, egzotične ispovesti, zapažanja, crteži, šeme, ideje...
Ne znam kada sam prvi put dobila ideju da pisano uobličim klupko koje se kovitla u meni. Ali, da mi je tada neko rekao...
Jednom sam se prilično kasno vraćala kući iz grada. Bila sam skoro nadomak kuće, kad li izdaleka
ugledam ogromnog crnog psa. Sjedi uz sami kraj ulice oslonjen na prednje noge i čini mi se samo
čeka da ja naiđem da skoči na mene. Premrem od straha i zastanem. Užasno se bojim pasa, pogotovo
noću. Srce mi ludački udara, hoće da iskoči iz grudi. Osjećam kako mi noge podrhtavaju. Niigdje žive duše
oko mene, samo moj strah i u daljini crni pas. Ne znam šta da radim. Dalje ne smijem, a nazad ne znam
gdje bih. Sinu mi. Komšija kraj čije kuće sam zastala je budan. Vidim da su svjetla još upaljena. Znam da
je kasno, ali u ovakvim okolnostima mi neće zamjeriti što ga uznemiravam. Zamolit ću ga da sa mnom krene
do moje kuće. Smišljeno -...
neko dubokoumno razmisljanje na temu
sta rade tikvice i patlidzan u zimske dane ?
kako im je kada ih niko ne spominje?
da li su tuzni da li pate da budu deo kulinarskih djakonija ili bi radije da budu modeli za slikare amatere...
pitam se pitam ...
Neki dan javila mi se jedna moja zemljakinja.Trenutno nije u Bosni, pa me moli da se
raspitam ovdje kod nas ima li ko da izdaje stan. Ja, naravno to obećam pa odmah pošaljem
nekoliko poruka svojim prijateljima odavde da ako šta i oni čuju o tom da mi jave.
I tako iščekujući poruku, misao mi odluta u davno djetinjstvo.
Imala sam nekih sedam - osam godina. Moji su tad imali podstanare u preuređenoj ljetnoj
kuhinji. U to vrijeme podstanar nam bio jedan Ahmo sa ženom i dvoje male djece. Bio je baš
vrijedan taj Ahmo. Dođi bi sa državnog posla, a onda pravac u baštu gdje su mu moji dali
komadić zemlje da posije lijehu luka i još koješta. Ahmo je uz to bio veseljak koji je mnogo
volio muziku. Otvori on tako niski prozor podstanarske sobe...
Ovo pišem za one koji ga još nisu sreli,kad se to zbude da se ne čude,onima koji sa njim već imaju posla ne treba da se priča ništa ,osim eto da znaju kako struka tu pojavu naziva,naravno ne botanika..
Pa da vidimo šta krasi taj cvetak zanovetak..Pre svega jaka volja koju oni i svesno i nesvesno uvek stavljaju na prvo mesto.Nisu u stanju da svoju volju podrede nikome i ničemu,ni istini,ni ljubavi,ni nekom višem cilju,nekom idealu, ni Bogu ni Sotoni.Možete misliti kako su spremni za kompromise.Hm ..ha ,pa gde to ima, pitaćete.Bolje pitajte gde nema.Narcisa ima svuda ,zavisno od stepena i vrste narcizma,od infantilnog dečijeg do takvog koji ignoriše i sopstvenu savest i svaku krivicu,što je već obeležje zla.Nije teško pojmiti kako se...
osim standardnih decijih igara
moja malenkost poznat kao i Krompirov Petko
je igrao lastis sa devojcicama iz ulaza.
I mnogo sam dobor igrao.
Cupkao sam kao McHammer u najbojle dane
EEEEE keeeeee kad se setim.
da mi je sad crveni lastis da se zaigram malo
U to vrijeme, među dječacima, bile su popularne igre na fliperu. Bili su to aparati koji su se
sastojali od ploče s preprekama i loptice kojom je igrač upravljao pomoću kontrolnih dugmadi,
uz pomoć kojih su slali lopticu do cilja. Postojale su popularne igraone, opremljene s desetkom
i više aparata za fliper u kojima su se okupljali dječaci i uživali u igrama.
Moj rođak Ismet iz Duvna, kojeg su zvali Ipa, bio je veoma maštovit dječak. U jednoj većoj
podrumskoj prostoriji svoje kuće, zajedno sa još jednim drugom, napravio je vlastitu igraonu.
Njegovi fliperi bili su njegov ručni rad. Od šireg komada daske pravio bi ploču, oivičavao je letvicama,
zakivao male eksere po njoj koje je spajao gumicama sličnim onima koje su koristile...
Period godine koju većina voli i sa ushićenjem čeka .
Period godine kada od infarkta umire najviše životinja.
Period godine koji mrzim i gnušam ga se.
Osvanulo je danas.
I ja, navodno osvanula, zakrvavljenih očiju , uzjebana i nadrkana jer znam šta me čeka.
Za zimske praznike ne idem nigde , pogotovu ne noću .
Noću se detonacije najbolje čuju i dostiže se vrhunac divljaštva.
Kao i svake jebene godine imam nekoliko poziva za doček , ali se fino izvučem ,
Bez nekog naročitog objašnjenja..Sve što kažem je :Neću.
I to je dosta od mene.
Nekada imam društvo.
Ali , iskreno , najviše volim da sam sa psima sama.
Da se ušuškamo na podu ili u krevetu , gledamo TV i slušamo muziku.
A njima treba moja blizina, da se priviju uz mene dok ih češkam...
E bash mi je drago shto je i blog kao optzija prisytna na ovom forymy :)
Nisam neki isqsni >blogdzija< :lol:
al' potryditjy se da ovde qtzam cheshtje :)
bla...sad odo' y tvrdjavy...gde je lydnitza zbog Smederevske jeseni samo takva...
ajd' pa neka se ovde blogovi qtzajy josh 1000 god :lol:
Da li su ikad potekle iskreno iz tvojih dubina..da se nisu pretvorile u led na obrazima oblikovanim cetvrt osmehom koji nikoga ne zavarava..imale bi za cilj da otope srce viteza u oklopu koji te oteo..ogole dusu ne bi li svoju nahranila na tren..od nebeskih ruku da naprave mac..dodir da izrezbari rane..mesto drhtanja gadjenje..bog nas je stvorio da hodamo..ruke su te nosile poput oblaka..o tome sanjas oduvek..boris se protiv nametnutog..uvlacis dim cigarete budis se..nebo postaje sivo..ni sebe u njemu ne vidis..trazis ogledalo..nasumice stavljas novu masku..njom potiskujes stvarnost..jos nisi labud..gusis se..treba ti dah..poluotvorena usta u mraku lako nalaze moja..uvek su tu da ti udahnu svetlost..po prvi put vidis vrata raja..hodas...
Objekti..maxi..pekabeta..c-market..tempo..agrar..danubius..d-mc..d-motors..d-bike..d-sport..nike..sportimpuls..d-star jugohemija..zara..massimo dutti..mexx..mango..jana..escada..exeption..costa coffee..pull and bear..addiction..stradivarius..oysho..bershka..lilly..dm..dijamant.. 34% toza markovic..automobili ..fiat..alfa romeo..lanča, honda,.reno traks..bmw..mini..kozmetika nivea..gala voda iz mionice..cokolade..zvake..milion kucnih potrepstina..kupio kvart hotel parka..kluz..genex hotele..obuca beograd..luka beograd..auto komanda..kao i milione hektara..novog beograda..vojvodine..delta city..svi trzni centri po srbiji-vece gradjevine gradi delta invest..intesa navodno prodata..%neki i dalje ima..delta generali osiguranje..bave se...
NAJSJAJNIJI BISERI PREBOGATE FILOZOFSKE FRAZEOLOGIJE
-----------------------------------------------------------------
Drage prijateljice i poštovani prijatelji,
Sve vas, naročito one – meni slične i nalične, koji bezuslovno, istinski i zbiljski, srcem, dušom i celim biće, kao nešto najljubljenije, najvoljenije i najželjnije, ljubite mudrost iz razloga što vas ona prosvećuje, prosvetljuje, predvodi i pomaže vašim mislima da se spajaju sa nebesima pozivam da mi se pridružite na ovoj lepoj temi i u njoj ostavite deo sebe i produkt vaših misli. Pitam se, naročito iz razloga kada se na sve oko sebe gleda kroz tu, od ljubavi i misaonosti sazdanu, prizmu, da li i koliko smo sami odgovorni, naše ćutanje je toliko gromoglasno da nas to...
Bio s društvom do izbornog mesta. Rano popodne, negde oko tri.
Temperatura oko plus četiri, sunca nako, nako, nije da ga nema ali je
na zalasku. Prija mi šetnja, osećam da mi se telo greje.
Sretnem jednu glasačicu po imenu Stevka koju sam poznavao. Bila je
sa još jednom ženom. Pozdravismo se pa ona kaže da je bila na glasanju.
-Protiv koga si glasala? - pitam ja.
-Neću da ti kažem, to je tajna, - odgovara ona.
Ja šta ću, produžim put.
Ušao sam u zgradu pa došao do prostorije i sa otvorenih vrata zagledam
koga ima unutra. Pet šest članova izborne komisije i verovatno jedan
glasač koji se prijavljivao.
-Dobar dan, - reče mi jedan član komisije sa smeškom kad je video da
gledam unutra.
-Dobar dan, - odgovorim i ja njemu sa smeškom...
Malo ćemo uleteti u kružni tok
Jel volite kružne tokove?
Slavija je mašala kružni tok
Dušmaninini mi upropastiše Slaviju moga detinjstva
Srušiše bioskop
Sagradiše parking...
Kružni tok
Sladoled cmok
-Biće para, biće para,- upada u dnevnu sobu na povratku kući sa fakulteta naš jedinac.
Gledamo ga zbunjeno muž i ja. Ništa nam nije jasno.
-Fakultet nagradjuje studente sa najboljim prosjekom novčanom nagradom,- smješka se
i pojašnjava nam.
A onda uslijedi vječita borba.
-Ljubi ga tajo, pravi tatin sin,- kaže muž.
Samo ga pogledam značajno. Zna on dobro šta znači taj pogled, upoznao ga je još prije
dvadest i dvije godine. No, na njegovo iznenađenje kažem:
-Naravno da je na tebe sav, ti si mu otac.
Smije se. - Pričaj. Šta ti treba?
-Večeras me vodiš u restoran, na večeru,- kažem.
-Otkud sad to?
-Kako otkud? Pa sin ti je najbolji student, red je da častiš,- smijem se
i namignem sinu.
Sin sve gleda, smije se i on, i shvata da sam ovaj put...
Abhijit Naskar: “Vreme je u osnovi iluzija koju je stvorio um da bi pomogao našem osećaju privremene prisutnosti u ogromnom okeanu prostora. Bez neurona, koji stvaraju virtualnu percepciju prošlosti i budućnosti na osnovu svih naših iskustava, ne postoji stvarno postojanje prošlosti i budućnosti. Sve što jeste to je sadašnjost.”
– Smatrati da je um odvojen od nas, da misli nezavisno i tajno stvara teorije da bi nas obmanuo, iz bilo kojeg razloga, pre zvuči kao maštovita, iracionalna pretpostavka nego objašnjenje zasnovano na činjenicama.
Naravno da u umu nastaju zablude. Medjutim, njih ne stvara sam um, već mi načinom kako mislimo. Kada mislimo funkcionalno raskrinkavamo obmane i dolazimo do ispravnih zaključaka.
Pored toga, kako...
U INAT SVIMA, NAROČITO DUŠMANIMA
---------------------------------------------
U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim …
Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života…
Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te neopisive...
Spolja gledano svi su ljudi mahom isti: dve ruke ,dve noge ,glava,trup,oči,uši.. Pa i iznutra smo slični,svi delimo instinkte nasledjene od životinja,kolektivne arhetipove,usvojena pravila ponašanja i tako to….Ali ,nisu svi lludi isti,neki su drugačiji.Oni su u prednosti zbog jednog nedostatka.Njima naime nedostaje deo mozga gde bi se trebalo da nalazi savest.Dakle ,oni i ne znaju šta je savest a uz to ide i sve resto; stid ,obzir,empatija ,sve ono što normalne ljude ograničava u odnosu i na sebe i na okolinu,njih to ne preči,oni mogu bukvalno da urade sve šta im na pamet padne.Budući da ljudi ne očekuju ovakve individue njima je lako da se pretvaraju da su kao i svi drugi i veoma ih je teško otkriti (izuzimam eksremne slučajeve...
Koliko god da sam voljela novogodišnju noć, toliko mi nije bilo drago prvo januarsko jutro.
Znam, neću ništa novo reći jer je to prvo jutro mnogima oduvijek bilo surova stvarnost,
suprotna svjetlucavoj čaroliji novogodišnje noći. Mamurluk, prazan novčanik pa beskrajno
dugi januar sa danom "viška" i čuveni visoki datum i da više ne nabrajam.
Kako se u životu nisam nikad napila, imala sam sreću bar da mamurluk izbjegnem, ali avaj,
baš tako sasvim trijezna još bolje sam vidjela sve što je sa sobom nosilo prvo januarsko jutro.
Izlazim iz zgrade. Pod nogom snijeg koji još sinoć bio tako čist i bijel, sad je ugažen i prljav.
Pored kontejnera gomila razbacanih kesa, praznih boca sokova i drugih pića, limenki i ko zna
još čega. Po...
šema svesti preuzeta sa www.structural-learning.com
Carl Gustav Jung, "O životu posle smrti”: "Naše doba je usmerilo sav značaj na ovde i sada, i tako dovelo do demonizacije čoveka i njegovog sveta. Fenomen diktatora i beda koju su napravili izviru iz činjenice da je čoveku oduzeta transcendencija kratkovidošću superintelektualaca.
Kao i oni, postao je žrtvom nesvesti. Ali čovekov zadatak je upravo suprotan: da postane svestan sadržaja koji se potiskuju nagore iz nesvesnog.
Niti treba da istrajava u svojoj nesvesnosti, niti da se identifikuje sa nesvesnim elementima svog bića, izbegavajući tako svoju sudbinu, a to je da stvara što više svesnosti.
Koliko možemo uočiti, jedina svrha ljudskog postojanja jeste da osvetli tamu pukog...
Ako nešto želite, morate nešto i dati
Ako ništa ne možete dati, onda ne možete ništa očekivati
to ne treba zaboraviti
Milosav ili Miki, sin Branka, unuk Milosava i praunuk Borivoja zvanog Pusti, bio je jedini muški potomak nekada brojne varoške porodice koja je pre drugog rata posedovala više od pola zemlje na kojoj se prostirala Varoš. Kako se gomilalo njihovo bogatstvo, tako im se krv tanjila. Neki kažu da je to zbog ženidbi i udadbi u okviru ne tako dalekog srodstva, a drugi, opet, veruju da je to zbog kletve koju je na oca Borivoja Pustog bacila neka čergarka kojoj nije hteo da plati usluge. Kakve su to usluge bile – niko sa sigurnošću nije mogao da kaže. Činjenica je da se u njihovoj porodici nakon toga rađalo po jedno jedino muško dete i gomila ženskadije, a to muško dete je bilo kao od boga blagosloveno, stasom naočito, pameću obdareno, ali i...
Nedaleko od Novog Sada, u malom mjestu Čortanovci kraj Dunava, u sred šume, okružen bujnom vegetacijom
bio je smješten stari hotel koji je duže vrijeme bio zatvoren. Da li samo glasine ili istina, tek pričalo se da
se u njemu desilo neko nerazjašnjeno ubistvo nakon čega je stavljen ključ u bravu. Uz to kružila je i
priča da su se poslije ubistva povremeno čuli neki neobični glasovi iz sobe u kojoj je počinjeno, što je
bio plod mašte lokalnih mještana kojom su zabavljali one koji ovdje svrate.
Tamo negdje devedeset i neke hotel preurede u dom za izbjegle studente iz ratom zahvaćene BiH.
Neobični sticaj okolnosti i mene dovede u njega. Kako je nama studentima dom nudio samo smještaj
i spavanje, po obroke smo putovali do Novog Sada vozom...
Ponekad su moje pesme naborane,
imaju izlizano lice,
dah im ne možeš uhvatiti ni u staklu.
Ponekad su moje pesme mrtvorođene,
blede,
kriju se u olucima života.
Zašto se onda rađaju?
Ako puze kao pacovi
kroz rupe i mrak?
Ponekad čeznem za nečim
što će uništiti moje moždane ćelije,
neka vetar obori vrata kuće,
neka se razbiju hiljadu čaša,
neka zaglave se u glavi
i buku čekića i bušilice,
neka otvore ožiljke,
neka nešto...bilo šta
bilo gde…
Sve što može da utiša misao
i da oboji sivo u šareno.
Невероватно је то колико су новине претрпане лошим вестима. Катастрофе, ратови, убиства, патње свих врста, глад, беда, ужас. Сваки хорор који можемо да замислимо а који се негде деси, по правилу долази одмах на насловну страну и сервира се људима као вест. И ту заправо нема неке велике мистерије зашто се то ради. Циљ новина је профит, да што више зараде од продаје и реклама и да би то постиглe морају да привуку што више читалаца.
Међутим, из неког разлога људе не привлаче добре вести, нечији успех, нечија срећа, нека добра вест, којих несумњиво има у свету, него их привлаче вести о катастрофама, скандалима и несрећама свих врста. Уредници новина ту једноставно пружају оно што народ жели. Ево као један пример погледајте овај портал...
Guraj svoje
Ne laži
Neka te napuste zbog svega što voliš
Ostaćeš sam, pa šta?
Skuvaćeš kafu i neku muzikicu koja ti prija pustićeš dok lagano ispijaš
Jer gle
Ti si
Ti