Ovaj izraz se u našem savremenom jeziku koristi uglavnom u značenju: “začarani krug”, “koloplet”,
“zavrlama” ili “vrtlog, zbrka, haos” i sl. Veliki rečnik SANU daje sledeća značenja:
1. prazn. začarano mesto gde se skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.
2. prazn. igra koju igraju vile, veštice i sl.
3. fig. metež, uzburkanost; začarani krug.
Kao svedočanstvo da je izraz nastao iz narodnog praznoverja imamo i Srbski rječnik iz 1818. g.,
u kome Vuk Stefanović Karadžić piše:
“Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na
v r z i n o k o l o (da dovrše sa svim i da se zakunu. A đe je to vrzino kolo? i šta je? Bog bi ga znao).
I onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ovaj izraz potiče iz Svetog pisma. U Starom zavetu, u Knjizi Izlaska, na mestu gde se govori
o oslobađanju Jevreja iz egipatskog sužanjstva, ima i sledeći detalj:
Pošto se javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma i naredio mu da se izuje, jer stoji na svetoj zemlji,
Gospod Bog najavljuje izbavljenje jevrejskog naroda:
“Video sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo sam vapaj njegov od zla što mu učiniše mučitelji
njegovi, jer znam muke njegove.
Zato sam sišao da ga izbavim iz ruku egipatskih i da ga izvedem iz te zemlje u zemlju dobru i
prostranu, u zemlju u kojoj teče mleko i med.”
Ta zemlja koju je Bog obećao Jevrejima (otud izraz obećana zemlja) bila je, u stvari Kanaan,
kako su stari Egipćani zvali područje zapadno od reke Jordan...
KOŠTA KO SVETOG PETRA KAJGANA
Izraz je, pre svega, dvoznačan.
Prema jednom značenju, to je kajgana namenjena svetom Petru, a nekoga je skupo koštala,
a prema drugom, reč je o kajgani koja je skupo koštala samoga svetoga Petra.
U grčkom jeziku postoji poslovica “Skupa li je kajgana svetog Đorđa!” Prema legendi, neki
dečko načini svetom Đorđu kajganu i odnese je u crkvu. Naiđu četiri stranca, trgovca, da se
pomole Bogu, vide kajganu i pojedu je. Ali svetac učini čudo i ne mogoše izaći iz hrama dok
svaki od njih ne položi veliki zlatni novac.
Kad su izašli iz crkve, rekoše:
“Sveti Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana; nikad je više nećemo od tebe kupovati.”
Priča je, očito, prenošena uz izmenu imena.
U pesmi Jove Jovanovića Zmaja...
Ovo je spisak destinacija i cena povratnih avio karata
koje važe za decembar mesec o.g.
https://vm.tiktok.com/ZMj3oRsRp/
Da... reč je o povratnim avio kartama!
Sretan put!
:heart2: :heart2: :heart2:
Raditi u redakciji Radija GV, značilo je biti član jedne male i tople porodice. Na stranu
što se ozbiljno pristupalo radnim zadacima u želji da našim sugradjanima pružimo što
bolji program, iza mikrofona se kao i u svakoj porodici dešavalo i smiješnih, a ponekad
i ne baš smiješnih situacija. Sama lokacija sa koje smo emitovali program bila je sasvim
neuobičajena. Naime, radilo se o jednom slobodnom krilu Doma zdravlja koji nam je ustupio
prostorije za rad pa smo često u šali znali reći da mi našim građanima liječimo dušu.
Nekako drugu godinu od našeg rada, dobili mi od tadašnjeg Unprofora donaciju u vidu
kompjutera najmodernije marke i svu dodatnu opremu koja ide uz njega. Većini od nas
bio je to prvi susret sa ovom tehnologijom...
1. deo.
DA LI JE ISUS PRUHVATAO RELEGIOZNO KLANJANJE, POKJLANJANJE,PADANJE NA KOLENA PRED NJIM I MOLENJE KOJE PRIPADA SAMO BOGU?
PRIHVATAO JE.
I TO POKAZUJE NEJGOVO BOZANSTVO !!!
Pokrenuti bozjim duhom mudraci sa istoka su proucavali Biblijska prorocastva i saznali su za rodjenje Isusa.
Pokrenuti bozjim duhom poklonili su mu se kao sto se Bogu poklanja jer je isus bio Bog koji je dosao na zemlju.
Mt 2:2 Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo.
Mt 2:11 I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.
Sam sotona je znao kome se klanjas njega priznajes za Bogap aje...
Djedovi pozivi su se nastavili. Posljednjih mjeseci počeo se žaliti da ga steže
u grudima i da teško diše. Bio je kod ljekara koji je samo odmahivao glavom.
Mene je počela da peče savjest. Morala sam mu priznati, nisam mogla više ovako.
Uživala sam da pričam s njim, ali ne može to vječno, djeda je bolestan. Slutim da
se približava kraj.
-Moram ti nešto reći, - jedva sam izgovorila, ovaj put je moj glas drhtao.
-Ne moraš, - rekao je blago.
-Otkad znaš? - ja u čudu, pazila sam, kako sam se mogla odati?
-Znam već neko vrijeme. Htio sam ti reći, ali nisam imao hrabrosti, nisam želio da
te povrijedim. Tvoja podrška mi je mnogo značila, kako da se toga odreknem?
Zvala me je Amina, pitala je kako sam. Rekao sam da sam ozbiljno bolestan, ali...
Smejanje može ojačati imuni sistem
i smanjiti nivo stresa
Umetnik
Osoba koja je sposobna da napravi remek delo,
ali ne i da se finansijski obezbedi.
Njegovu suprotnost nazivamo estradni umetnik...
Glasački leptir
Osoba koja živi samo jedan dan, na dan izbora.
Razlika između leptira i ove osobe je to što je
leptir dan pre bio gusenica, dok je ova osoba
čak i godinama pre bila mrtva.
- Mićo, si čuo da najavljuju izbore opet?
- Čuo sam, opet će baba da mi bude živa
jedan dan, jadna Milunka stalno od nje prave
leptira...
Sistem
Šta je u stvari "sistem"?
To je bilo koji misteriozni kompjuterski program
koji učestalo donosi neki baksuzluk.
- Ne mogu da vas nađem u sistemu.
Da li ste sigurni da ste zakazali pregled za danas...
Има једна трешња коју сањам.
Било је тамо,на том чаробном месту мог детињства више стабала трешања,на десетине..али то једно дрво је срце срца магичног уточишта мојих снова.
Поред дрвене ограде од старих окошталих тараба која дели двориште од ливаде и воћњака ширила се висока,разгранала у лоптасту крошњу.Ех сад..одавно нисам била осим у сновима и можда, само можда је памтим лепшу него што је била..али не верујем да је могла бити ружна.
Имале су тамо на том мирисном брду и друге трешње..беле,розе,мајска али ова је узревала тачно кад почиње летњи распуст.Сачека ме да дођем па да поцрвени,да се заслади као медом пуњена,а онда се док сам ту боји у све тамнију црвену боју и све слађа бива као да покушава да ме задржи, да не одем.
И нисам...
Zašto je službeni servis kužno mesto kog se boje I izbegavaju prodavi automobile na pijaci?
Deluje kao da je mračno predvorje pakla, gde Satan Trismegist lično kucka đavolskim čekićima
sve ne bi li našao neku manu koju ti je pošteni prodavac motornog vozila zaboravio spomenuti.
Takva su vremena... ljudi ponekad zaborave spomenuti da su krovom kočili par stotina metara
dok su bežali od milicije s autom punim Pakistanaca.
Bolje stan prepisati šiptarima, a ženu Sudancima nego odvesti svog novog polovnjaka u službeni
servis.
Namerno će oni nešto naći, oca im njihovog. Samo da ti pokvare raspoloženje.
🌸
- Dakle, jesmo se dogovorili, zlato moje?
Ti meni 10k evrova, ja tebi ovu maltene novu bembaru dejtonskoga godišta.
Ti plaćaš...
Svadbarski raspored sedenja je srpska verzija rešenja Ajnštajnove zagonetke...
- Deda ne sme do zvučnika, jer mu smeta glasna muzika.
- Baba ne sme do stuba, jer mora da vidi celu salu.
- Tečina ćerka iz prvog braka ne sme za isti sto kao tvoj brat od strica, jer su imali vrelu letnju avanturu.
- Ćaletov kum ne sme sa većinom zvanica, jer čovek trguje polovnim automobilina, čak je i tvog ćaleta zayebao.
- Stric neće blizu wc-a, jer nije on baba sera.
- Mamina kuma neće za isti sto sa tvojim komšijom, jer mu je namestila otkaz na prošlom poslu.
- Ćale neće za isti sto sa kevom, jer mu brani da pije.
:maramica::maramica::maramica:
Veče autorske poezije
Vrlo je bitno kako, kad i s kojom osobom dolaziš.
Da li kasniš.
Da li si ubo pravu odevnu kombinaciju.
U suštini, sve to postane nebitno kada u sebe uneseš tri velika piva.
Dok koračaš ka mestu gde je bina i mikrofon,
ceo život ti prolazi pred očima.
Pitaš se, zašto si uopšte podlegao pritisku javnosti da nešto što si napisao
o bivšoj ribi, ili to što si napisao o migrantima ili o sardini, pročitaš pred
deset ljudi koji slušaju.
Ostali idu do wc-a i špricaju džoint u venu.
Kada pročitaš svoj uradak, uz aplauz, silaziš sa bine i odlaziš do šanka da
nastaviš da piješ.
Jer svi nastave da piju.
Podsvesno gledaš donja leđa neke alternativne Ksenije za koju misliš da
će doći baš do tebe sa rečima...
Šta je okidač?
To je nicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno
uskladištena osećanja, mirise i slike.
Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u
stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i
na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred
mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom,
kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
🌸 🌸 🌸
-Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje
rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem
sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos...
Vozimo se prema Vrelu Bosne, poznatom sarajevskom izletištu.
Kako je nedjelja, na cesti je velika gužva. Upadamo u kolonu.
Idemo mic po mic.
-Čula sam da više niste zajedno, - počinjem.
Šta li se kaže u takvim prilikama, a da bude prikladno?
Da ne budem previše radoznala ili ne daj Bože da ispadne da
je sažalijevam. A znam da trebam nešto reći. Po njenom izrazu
lica ne mogu zaključiti kako se osjeća.
-Šta da se radi, - ja se spetljala.
Dobra mi je prijateljica. Radimo zajedno. Pričala mi je da joj je
lijepo sa njim. U njegovom društvu osjeća se kao kraljica. Ugađa
joj. I ptičije mlijeko joj donosi.
- Je l se sjećaš onog nastavnika muzičkog sa seminara u Travniku,
-napokon progovori.
-Da, - kažem.
-Od jučer sam sa njim,- reče i nagazi...
evo šta je veštačka inteligencija rekla
Mizoginija je složena društvena pojava koja se može javiti u različitim oblicima i manifestacijama. Važno je naglasiti da mizoginija ne nastaje na određenom mestu ili vremenu, već postoji u različitim kulturama i društvima. Međutim, postoje određeni faktori i istorijski događaji koji se mogu identifikovati kao mogući uzroci mizoginije.
Teško je tačno odrediti poreklo mizoginije jer se javlja u različitim kontekstima i kulturama. Mizoginija može početi na individualnom nivou kada ljudi razviju negativne stavove i predrasude prema ženama. Ovi stavovi mogu biti oblikovani ličnim iskustvima, društvenim normama ili kulturnim uticajima.
Na društvenom nivou, mizoginija može biti promovisana...
Bilo je to krajem devedesetih. U to vrijeme radila sam na lokalnom radiju.
Raditi na manjem radiju, značilo je da kreneš od posla reportera sa ulice, pa
napreduješ do spikera, potom urednika, a ako imaš trunku smisla za marketing,
možeš praviti i reklame za prilično siromašno marketinško tržište.
Naravno, trebalo je imati i prijatan glas i pravilnu artikulaciju, kao i solidno obrazovanje.
Moj prvi zadatak bio je da uradim “Pijačni barometar”. Ako prođeš to, znači primljen si.
.Zapravo radilo se o tome da uzmeš diktafon u ruke, odeš na pijacu i “pohvataš”
aktuelne cijene voća i povrća, još ako ti se posreći da naiđeš na pijačara ili kupca
raspoloženog da da svoj komentar na sve, imao si prolaz. Bitnu ulogu je igrao i uvod,
a ja kako...
Radja Gresnike (RAAdja GresnIIke) - Wikipedija
Mitsko bice iz paganskog narodnog predanja, koje polaze hiljade jaja oplodjenih 'nadom dobrih namera i verom u bolju buducnost'. Iz jaja se ispiljuju bahati, bezobrazni i bezobzirni monstrumi koji ujedaju i grebu jedni druge u licnom napredovanju do neslucenih visina slave, bogatsva i moci. Samo jedan se popne na vrh i onda ujeda sve hijerarhijski nize od sebe. Kad se popne na vrh dobije titulu Kurte, dok u pozadini vreba nepoznati Murta koji ceka da Kurta sjase.
U danasnje vreme veruje se da takvo bice uopste ne postoji niti je postojalo, s obzirom da se pojam gresnika izgubio negde u dalekoj proslosti te da niko danas nije ni gresan i pogresan (osim onih drugih koji su krivi za sve!)...
Prošlog vikenda skoknuli smo do Kladnja. Iskoristili smo lijepo jesenje vrijeme
da se malo provozamo, i usput svratimo na čuvene kladanjske minijaturne
zvrkove bureka ispod sača. Pekara se nalazi uz magistralni put prema Tuzli.
Onako mirisni, sitni i garavi od sača, bureci pomalo podsjećaju na pečeno
kestenje. Pred pekarom je strahovita gužva, jer mnogi koji idu tim putem ne
propuštaju da svrate i pojedu ukusne bureke. Na drugoj strani ceste neposredno
uz rječicu Drinjaču je improvizirana ljetna bašta sa drvenim stolovima i klupama,
natkrivena tendom za one koji hoće da jedu odmah. Kako je sunce prilično toplo,
to odlučujemo i mi. Muž je ostao pred pekarom čekajući da dođe na red, sin i ja
sjedamo na jednu od klupa. To su one dugačke...
Često me nazove jedan stari djeda. Valjda je moj broj sličan broju njegove kćerke,
a i glas nam vjerovatno liči. Zadnji put smo se čuli prošle sedmice. Sjetnim, drhtavim
glasom me pita:
-Kako si Amina, sine? Što se to ne javljaš?Ti izgleda skroz zaboravila na nas.
I prije nego što stigoh da kažem išta, on nastavlja:
-Kad ćeš ovamo? Poželio sam da mi napraviš onu tvoju bamju. Niko je ne zna napravit
k’o ti.
A mene stegnu nešto oko srca, pa kažem:
- Dobro sam, nego nemam kad od posla. Kako si ti?
-Ih, kao da me neko pita. Evo me još ruke bole, jučer vazdan kosio više kuće, zaraslo
bilo baš.
-Zar nema niko mlađi?- pitam ga suosjećajno.
-Ma jok. Ova omladina kosu u ruke uzet ne zna. Nego daj im nekakve trimere, pa daj pare
za gorivo...
Opet, kao i svakog jutra, slušam moju himnu životnu - Na lepom plavom Dunavu, a misli me, kao rajske ptice lutalice, vaznose, na dašku ovog kasnoletnjeg blagopirlutavog povetarca, i u moje Sremske Karlovce, onu moju izlizanu, klimavu i žuljavu bogoslovsku klupu donose. Sedim, onako istinski kao nekada, prelistavam moju izgužvanu skriptu st. grčkog jezika, ne osvrćem se na žamor mojih bogoslovskih drugara, već, nekako nestrpljivo, blago tremaroški, zvirkam u vrata kroz koja svakog trena treba da se pojavi o. prota Momirović, naš ljubljeni profesor latinskog i st. grčkog jezika.
Profesor Momirović, onako laganice, kao da i time pridodaje značaj svom velikom autoritetu, ulazi, blago se nakašlja, popravlja kragnu svoje mantije, biće da mu...
Sjedio je za svojim radnim stolom i gledao u ekran kompjutera.
Prelazio je očima preko ispisanih redova svog još nedovršenog
romana, ne bi li se za nešto zakačio što bi mu dalo ideju da nastavi
sa pisanjem. Njegov mačak Gizmo, ljenčario je na prozorskoj dasci,
promatrajući ptice kako lete. Kako mu inspiracija nije dolazila
pogled mu se zaustavio na Gizmi.
- Ne znam šta napisati, - reče mu, gledajući ga s ozbiljnim pogledom.
Gizmo klimnu glavom, kao da je potpuno razumio književne muke
svog vlasnika. Zatim poče lagano mjaukati.
-Ah, shvatam! Gladan si, zar ne?
Ustao je i krenuo prema kuhinji, a Gizmo je išao za njim.
No, umjesto da se kao i obično zaustavi kraj zdjelice sa krekerima
koje mu je vlasnik upravo nasuo, Gizmo produži do...
Samo za one koji umeju ovo da pročitaju...
Ovo su 6 stvari koje treba da postignemo u životu da bismo postali zreliji:
1. Prestanimo ljudima govoriti sve...Jer, većini ljudi nije briga, a ima ih čak
koji potajno žele da ne uspemo...Ako smo dovoljno zreli i samosvesni,
nećemo osećati potrebu za tuđim potvrđivanjem.
2. Mudro birajmo svoje prijatelje. Najbolji način da postanemo bolji je da
se okružimo boljim ljudima.
3. Ne očekujmo ništa, a cenimo apsolutno sve. Budimo zahvalni za sve
male stvari u životu i pronađimo unutarnji mir...
4. Dajmo sve od sebe i verujmo procesu. Što više radimo, više ćemo
sreće privući u svoj život...
5. Kontrolišimo sebe, a ne druge. Kontrola drugih je oblik snage, a kontrolisati
sebe je prava moć.
6...
Ovih dana vidim na blogovima vrti se tema "Malo drugačija Pepeljuga". To me vrati unazad nekih
desetak godina na blogove Krstarice kada je jedan bloger postavio tekst pod nazivom "Pepeljuga
je sponzoruša". Povelo se tada mnogo polemike oko ovoga, što ozbiljne što neozbiljne.U njoj sam
učestvovala i ja i umjesto komentara napisala verziju priče pod nazivom Prava istina o Pepeljugi,
kojom sam pokušala da oborim tezu da je sponzoruša, po cijenu da "pokradem" motive
i iz još nekih drugih bajki. Ne znam da li sam to uspjela, ali sam se dobro zabavila dok sam je pisala.
Prava istina o Pepeljugi
Iskreno govoreći Pepeljugi se i nije baš išlo na bal koji je bio organizovan na dvoru. Ali, kako
je Princ naredio da mora doći svaka djevojka...
...ako sam vidljiv
ostavite to meni
da objasnim odakle i kako
da se pokazem i osvijetlim
da me ne nadju oni koji bi htjeli
nego oni koje bih ja volio
da vidim
ako sam i dalje tu
nijesam sebe zaboravio
ja sam samo ostao onim dijelom sebe
koji nije ostvaren
i cekam one koji su u mom svijetu
i rodjeni
da bi zajedno zivjeli
pokusavajuci da osmislimo
ovako mucno postojanje
ne ometajuci druge u istim
pokusajima...
...
Mnogo volem kolače a od svih kolača najbolje volem salčiće, podvrsta pokrajinski mekani. Volem ja i gomboce i burek a i vino Portugizer gde zalogaji sami klize al najbolje volim vrele, mirisne, slasne, nenadmašne, apsolutno fabulozne i nezamislive salčiće. Danas stigli iz Neoplante od mog najnovijeg najboljeg prijatelja. Krompirkoooo, zahvalan sam ti do groba. Više nego Luka Braci, Don Korleoneu. Više nego Tito Luksu. Više nego Marko Kraljević posestrimi vili. Biraj, oš bubreg, jetru ili nešto drugo od organa unutrašnjijeeeh.
E sad šta je poenta bloga, jer svaki blog, jelte, mora da ima pojentu.
Poenta je da ovdi otvoreno napišete da li ste na Krsti stekli ovoliko dobre prijatelje ko ja Нату Тhe Бановану и Кромпирка Ал Величанственог...
Neku noć na svom Facobooku objavim priču Flaster. Nije prošlo
ni pola sata zazvoni mi viber.
-Ćao Velika! Pročitala sam priču o našoj gazdarici teta Halidi.
Imam jednu malu ispravku. Teta Halida me je zvala Žujom,
-umjesto pozdrava, moja nekadašnja cimerka Biljana osu
paljubu na mene.
-Dobro Bili, valjda imam pravo na pjesničke slobode, smijem se.
Biljana je već dugo godina u Kanadi. Nekoliko godina prije nego
što je otišla u bijeli svijet, batalila je književnost i upisala medicinu.
Dala je sve ispite u roku, a ako pitate kako, reći ću vam da je ta
djevojka zmaj. Sada radi u Otawi u jednoj klinici pri kanadskoj vladi.
Uz sve to ima dva divna sina, Jovana i Nikolaja i sjajna je majka.
-Šta ima doktorice,- pitam je.
-Imam jednu...
Reči
namerne, nenamerne,
kao šamar po promrzlom obrazu.
Reči
izgovorene, neizgovorene,
ipak, istina se smeje u lice.
Reči
kao noževi
i ruža,
divlja, puna trnja,
tvrdoglavost,
iskrenost do bola,
nada je pala.
Niste čuli buku.
Srušila se unutra.
- Draga, šta sad nije u redu? Zar nisam platio haljinu koja ti se svidjela?
Naslonila je lice na ruku oslonjenu na sto na kojem su stajale dvije šolje
kapućina koje je maločas donijela zgodna plavuša zaposlena u baru koji
se nalazio u sklopu velikog trgovačkog centra.
-Vidjela sam kako si odmjerio djevojku koja nam je donijela kapućino, - ljutito
je rekla, napućila svoje usne, okrenula glavu od njega, i pogledom fiksirala
kožnu tašnu u izlogu Salona za galanteriju koji se nalazio nasuprot bara u
kojem su sjedili.
-Ali draga, zašto bih ja gledao bilo koju djevojku kad pored mene sjedi moja
ljubav?
-Dokaži.
-Šta?
- Da sam tvoja ljubav.
- Samo kaži ljubavi šta trebam učiniti.
- Je l' vidiš onu kožnu tašnu u izlogu...
RiadaT.
Seća li se još neko one čuvene rečenice: „Dame biraju‟? Mlađe generacije, ne verujem. Em se ne sećaju, em ne vide ništa posebno u njoj. Mogu je podvesti pod sentimentalno trabunjanje nas na granici senilije. E, vidite, tu je greška. Ta rečenica nosi u sebi svu istoriju muško-ženskih odnosa, od Adama i Eve do današnjih dana. Kilometri knjiga su o temi ženske ravnopravnosti napisani, a opet nisu dalje odmakle ni milimetar od gorepomenute rečenice. Eheeeej... Dame biraju. Vraćeno im je pravo na izbor, nisu više roba. Nisu zatočenice lažnog morala i ustajalih normi. I poklič, i poziv, i molitva... Živela sloboda izbora. Živelo pravo na ljubav. Ali, ima tu još jedna strana, ne tako revolucionarna kao ova. Postojimo tu i mi... Kako,koji mi...
Јуче сам чачкала по интернету и наишла на неки тинејџерски блогић. Не знам зашто сам то читала, углавном ми је пресимпатично било. Пише дјевојчица о својој симпатији, пише слично као ја некад. Углавном, у једном тренутку је написала да је тај њен несуђени (јер је очигледно нека несрећна љубав у питању) ,,мачо мушкарац којег ће она вољети до краја живота". Пише како он има најсавршеније тијело и тако даље, томе слично. Па се замислим.
Да ли свако од нас сам себи дефинише шта је ,,мачо"? Да ли је ,,мачо" исто што и витез? Лични Супермен?
Не бих да ниподаштавам осјећање ове дјевојчице, али, у мојој глави је изглед на апсолутно последњем мјесту. И ниједан мушкарац није увијек мачо. Мачо је кад зна да ме заштити и од других и од мене саме...