O dnevničarenju

Na Instagramu sam slučajno nabasala na profil koji reklamira edukaciju u - pisanju dnevnika. Suštinski, pozdravljam tu ideju, jer kao što su se ljudi odrodili od prirode (pa im sada treba vodič i da bi izašli u zeleni park), tako su se odrodili i od toga da sređuju svoje misli, da ih rastaču u reči, da zaranjaju u sebe i da pokušaju da uobliče ono što su našli.

Međutim, malo mi je bilo i žalosno što su se neke - ipak prirodne - aktivnosti skoro pa izgubile. Na policama mi stoji dramatično veliki broj sveski, svih oblika i svih obima; a u njima - zapisi, poezija, egzotične ispovesti, zapažanja, crteži, šeme, ideje...

Ne znam kada sam prvi put dobila ideju da pisano uobličim klupko koje se kovitla u meni. Ali, da mi je tada neko rekao da "treba da me poduči kako to da radim", smejala bih se. Pisanje dnevnika je tako duboko lična, intimna stvar. Nema ispravnog ili pogrešnog načina, sve može i sve je dozvoljeno. U tome je lepota dnevničarenja; postojite samo ti i to parče hartije i penkalo ili olovka.. ili četkica. I nema ograničenja. Nema osude, nema potrebe da se bilo kome prilagodiš.

Imati dnevnik je - kao da imaš prijatelja koji je uvek tu da te sasluša, i da te posavetuje. A kako nas to dnevnik "savetuje"?
Pa, samim činom rekapitulacije onoga što se zbiva u nama, počinju da izviru na površinu i neki odgovori.

Na neke moramo i da sačekamo, ali vremenom se pojave.

Dan danas, ne samo što vodim dnevnik(e), već i pišem pisma. Mnogo se jasnije i bolje obraćam drugom živom biću, ako to izlijem na papir. To je, moguće, moj vid revolta protiv sveta koji je postao previše užurban, previše histeričan i gnevan, pretrpan impulsima koji nigde ne vode, protiv svakodnevice od koje uvek, na koncu dana, mora da se otrgne deo tišine.
​

 

[domatrios]

Izraz - edukacija u pisanju dnevnika - mi veoma smeta. Kao prvo deluje mi kontradiktorno sa tvojim stavom da je dnevnik koristan jer daje odgovore pa makar na njih večno čekali. Drugo, ako je dnevnik intimna aktivnost, da li to znači da nam je potrebno uputstvo kako ćemo koristiti našu intimu. To ni najzlokobnije sekte ne propagiraju. U svom tekstu govoriš samo o pozitivnim stranama vođenja dnevnika. Gde su one loše i autistične posledice?
Zanimljiva je tvoja napomena da imaš gomilu raznovrsnih tekstova pa se pitaš da li oni spadaju pod kompleks dnevnika, pa odmah dodaješ pohvalu prošlim vremenima kad su ljudi bili opušteni i verovatno srećniji. Šta uraditi sa tom gomilom materijala? Vođenje dnevnika svakako neće pomoći. Na tvom mestu bih se zapitao koji konkretno tekstovi (po sadržaju) su mi važni i zbog čega. Da li ono što je tamo napisano ima samo nostalgičnu ili stvarnu vrednost.
Koja je stvarna vrednost? Na prvom mestu su svakako ideje, one nisu vezane za vreme, pogotovo ne prošlo. Dakle vezane su za budućnost. Na tvoju žalost tamo nema mesta da se grčevito držiš prošlosti. Svi smo mi bili lepi i zaljubljeni kad smo bili mladi. Znam da me sigurno nećeš poslušati u sledećem. Digitalizuj sve materijale koje imaš. Sortiraj i izvrši kategorizaciju. A na dnevnik zaboravi, pogotovo na uputstva za njegovo vođenje.

 

[Valeria]

Izraz - edukacija u pisanju dnevnika - mi veoma smeta. Kao prvo deluje mi kontradiktorno sa tvojim stavom da je dnevnik koristan jer daje odgovore pa makar na njih večno čekali. Drugo, ako je dnevnik intimna aktivnost, da li to znači da nam je potrebno uputstvo kako ćemo koristiti našu intimu. To ni najzlokobnije sekte ne propagiraju. U svom tekstu govoriš samo o pozitivnim stranama vođenja dnevnika. Gde su one loše i autistične posledice?
Zanimljiva je tvoja napomena da imaš gomilu raznovrsnih tekstova pa se pitaš da li oni spadaju pod kompleks dnevnika, pa odmah dodaješ pohvalu prošlim vremenima kad su ljudi bili opušteni i verovatno srećniji. Šta uraditi sa tom gomilom materijala? Vođenje dnevnika svakako neće pomoći. Na tvom mestu bih se zapitao koji konkretno tekstovi (po sadržaju) su mi važni i zbog čega. Da li ono što je tamo napisano ima samo nostalgičnu ili stvarnu vrednost.
Koja je stvarna vrednost? Na prvom mestu su svakako ideje, one nisu vezane za vreme, pogotovo ne prošlo. Dakle vezane su za budućnost. Na tvoju žalost tamo nema mesta da se grčevito držiš prošlosti. Svi smo mi bili lepi i zaljubljeni kad smo bili mladi. Znam da me sigurno nećeš poslušati u sledećem. Digitalizuj sve materijale koje imaš. Sortiraj i izvrši kategorizaciju. A na dnevnik zaboravi, pogotovo na uputstva za njegovo vođenje.

Pogledajte prilog 1409897

Uvek je lepo i korisno čuti (oslušnuti) drugačiju perspektivu, hvala.
Oko digitalizacije - znam da bi trebalo, ali...imam neki nerazumni otpor prema navedenom.

 

[krompir 2.1.]

Izraz - edukacija u pisanju dnevnika - mi veoma smeta. Kao prvo deluje mi kontradiktorno sa tvojim stavom da je dnevnik koristan jer daje odgovore pa makar na njih večno čekali. Drugo, ako je dnevnik intimna aktivnost, da li to znači da nam je potrebno uputstvo kako ćemo koristiti našu intimu. To ni najzlokobnije sekte ne propagiraju. U svom tekstu govoriš samo o pozitivnim stranama vođenja dnevnika. Gde su one loše i autistične posledice?
Zanimljiva je tvoja napomena da imaš gomilu raznovrsnih tekstova pa se pitaš da li oni spadaju pod kompleks dnevnika, pa odmah dodaješ pohvalu prošlim vremenima kad su ljudi bili opušteni i verovatno srećniji. Šta uraditi sa tom gomilom materijala? Vođenje dnevnika svakako neće pomoći. Na tvom mestu bih se zapitao koji konkretno tekstovi (po sadržaju) su mi važni i zbog čega. Da li ono što je tamo napisano ima samo nostalgičnu ili stvarnu vrednost.
Koja je stvarna vrednost? Na prvom mestu su svakako ideje, one nisu vezane za vreme, pogotovo ne prošlo. Dakle vezane su za budućnost. Na tvoju žalost tamo nema mesta da se grčevito držiš prošlosti. Svi smo mi bili lepi i zaljubljeni kad smo bili mladi. Znam da me sigurno nećeš poslušati u sledećem. Digitalizuj sve materijale koje imaš. Sortiraj i izvrši kategorizaciju. A na dnevnik zaboravi, pogotovo na uputstva za njegovo vođenje.

Pogledajte prilog 1409897

@domatrios

Daj mi molim te samo dva primera losih posledica vodjenja dnevnika ... Hvala unapred

 

[domatrios]

@domatrios

Daj mi molim te samo dva primera losih posledica vodjenja dnevnika ... Hvala unapred

Ne čitaš pažljivo, naveo sam ih. Prvi je sklonost ka autizmu, a drugi je
samozavaravanje, što je veoma štetno.
Navedeno je da se dnevniku postavljaju intimna pitanja i da se na njih čeka
(od dnevnika) odgovor. Kad će taj odgovor stići? Nikad! Pisanje dnevnika je
jednosmerna komunikacija. Očekivanje od dnevnika da bude terapeutski
savetnik je veoma pogrešno.

 

[krompir 2.1.]

Ne čitaš pažljivo, naveo sam ih. Prvi je sklonost ka autizmu, a drugi je
samozavaravanje, što je veoma štetno.
Navedeno je da se dnevniku postavljaju intimna pitanja i da se na njih čeka
(od dnevnika) odgovor. Kad će taj odgovor stići? Nikad! Pisanje dnevnika je
jednosmerna komunikacija. Očekivanje od dnevnika da bude terapeutski
savetnik je veoma pogrešno.

Po meni na ovu temu gresis.

Dnevnik nikako ne moze pisca da dovodi u zabludu a tek autizam da ne spominjem.

Jedan deo definicije autizma : ..."autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja."

Po tebi ko god pise dnevnik sedi kuci i bezi od ljudi ??? Ponavlja radnje kao da ima Alchajmera ?

Neverovatno je da nekome sa foruma iz starta zelis da diskreditujes i nameces stav da je neko ko vodi dnevnik
u najmanju ruku cudak.
Nametanje svog misljenja kao najtacnijeg je odraz narcisoidnosti ili neki pokusaj manipulacije.

 

[~sweet girl~]

Pogledajte prilog 1403230Na Instagramu sam slučajno nabasala na profil koji reklamira edukaciju u - pisanju dnevnika. Suštinski, pozdravljam tu ideju, jer kao što su se ljudi odrodili od prirode (pa im sada treba vodič i da bi izašli u zeleni park), tako su se odrodili i od toga da sređuju svoje misli, da ih rastaču u reči, da zaranjaju u sebe i da pokušaju da uobliče ono što su našli.

Međutim, malo mi je bilo i žalosno što su se neke - ipak prirodne - aktivnosti skoro pa izgubile. Na policama mi stoji dramatično veliki broj sveski, svih oblika i svih obima; a u njima - zapisi, poezija, egzotične ispovesti, zapažanja, crteži, šeme, ideje...

Ne znam kada sam prvi put dobila ideju da pisano uobličim klupko koje se kovitla u meni. Ali, da mi je tada neko rekao da "treba da me poduči kako to da radim", smejala bih se. Pisanje dnevnika je tako duboko lična, intimna stvar. Nema ispravnog ili pogrešnog načina, sve može i sve je dozvoljeno. U tome je lepota dnevničarenja; postojite samo ti i to parče hartije i penkalo ili olovka.. ili četkica. I nema ograničenja. Nema osude, nema potrebe da se bilo kome prilagodiš.

Imati dnevnik je - kao da imaš prijatelja koji je uvek tu da te sasluša, i da te posavetuje. A kako nas to dnevnik "savetuje"?
Pa, samim činom rekapitulacije onoga što se zbiva u nama, počinju da izviru na površinu i neki odgovori.

Na neke moramo i da sačekamo, ali vremenom se pojave.

Dan danas, ne samo što vodim dnevnik(e), već i pišem pisma. Mnogo se jasnije i bolje obraćam drugom živom biću, ako to izlijem na papir. To je, moguće, moj vid revolta protiv sveta koji je postao previše užurban, previše histeričan i gnevan, pretrpan impulsima koji nigde ne vode, protiv svakodnevice od koje uvek, na koncu dana, mora da se otrgne deo tišine.
​

Divno, divno. Ti si divna.
Lijepo se izražavaš, a i to je posljedica redovnog pisanja dnevnika.
Vidim da ti mnogo prija, i voljela bih i ja tako, kao ti, redovno pisati. Ali kada pišem, osjetim ogromne benefite za svoje blagostanje.

 

[krompir 2.1.]

Imam neke pisanija
tekstove, pesme, crteze iz 2000.
sada kad ih procitam vrlo sam ponosan na sebe
na nacin na koji sam tada gledao na svet i ljude oko sebe
bilo je jako interesantno citati
jer su mi se neke slike koje am zaboravio vratile
na jedan neobican period zivota.

Ziveli dnevnici

 

[~sweet girl~]

Imam neke pisanija
tekstove, pesme, crteze iz 2000.
sada kad ih procitam vrlo sam ponosan na sebe
na nacin na koji sam tada gledao na svet i ljude oko sebe
bilo je jako interesantno citati
jer su mi se neke slike koje am zaboravio vratile
na jedan neobican period zivota.

Ziveli dnevnici

Supeeer. Baš me ova tvoja poruka obradovala.

Kako je divno to tako sačuvati, i vidjeti čime smo se ranije misaono okupirali.

Počeću i ja malo piskarati.

 

[The V]

tako su se odrodili i od toga da sređuju svoje misli, da ih rastaču u reči, da zaranjaju u sebe i da pokušaju da uobliče ono što su našli.

Fasciniran sam onim što si napisala. Vidi se da jako dobro razmisliš pre nego li napišeš nešto. Danas ljudi žure da kažu prvo što im je na pameti bez da, kako ti kažeš, srede svoje misli.
Pisanje dnevnika je fenomenalna stvar. Zavidim ti na posvećenosti.

 

[krompir 2.1.]

Fasciniran sam onim što si napisala. Vidi se da jako dobro razmisliš pre nego li napišeš nešto. Danas ljudi žure da kažu prvo što im je na pameti bez da, kako ti kažeš, srede svoje misli.
Pisanje dnevnika je fenomenalna stvar. Zavidim ti na posvećenosti.

Verujem da si primetio da jako malo ljudi koristi rec "izvini"

skoro nisam cuo kad neko pogresi i uradi nesto pogresno ili kaze neku tesku rec da se seti i da doda "izvini"
ali zaro ono "ja uek kazem sta mislim ja sam jednostavno iskren'
Malo sam skrajnuo temu ali jasno je na koga mislim po pitanju izvinjenja

 

[Valeria]

Ne čitaš pažljivo, naveo sam ih. Prvi je sklonost ka autizmu, a drugi je
samozavaravanje, što je veoma štetno.
Navedeno je da se dnevniku postavljaju intimna pitanja i da se na njih čeka
(od dnevnika) odgovor. Kad će taj odgovor stići? Nikad! Pisanje dnevnika je
jednosmerna komunikacija. Očekivanje od dnevnika da bude terapeutski
savetnik je veoma pogrešno.

Ovo je baš subjektivno opisano.
Za nekoga ko nije sklon introspekciji, i ko nema koristi od nje, pa naravno da "neće dobiti odgovor".
Ili će mu biti potreban drugi medijum. Recimo prijatelj ili psihoterapeut. Ili će samo tako da "odrađuje dane".

Moja najbolja drugarica se radije izražava kroz crtanje, to je njena "autoterapija".

Sve se svodi na to - kakva smo struktura ličnosti.
Ono što je korisno meni, drugome će biti čist gubitak vremena, mlaćenje prazne slame, samozavaravanje....
Neko ko samo spava, jede, gleda dnevnik i slično, bolje da ne pipa sveske.

(Inače, ne može postojati sklonost ka autizmu, ili si u spektru ili nisi).

E sad, da ne bude da odbijam da sagledam i drugačiju poziciju - ono što sam primetila kod mene, kod dugoročnog vođenja dnevnika, jeste da sam (ne samo što jesam dobila neke odgovore), primetila sam koji mi se problemi ponavljaju. Kakve situacije i kakvi ljudi. Utvrdila sam lični šablon. A bogami, utvrdila sam i svoj lični doprinos izgradnji tih šablona, što je bilo vrlo teško razaznati, pa i prihvatiti.

Svakako, vrlo pozdravljam drugačija gledišta, i moram da priznam da mi je VEOMA drago što je ova tema zaživela.

 

[Valeria]

Divno, divno. Ti si divna.
Lijepo se izražavaš, a i to je posljedica redovnog pisanja dnevnika.
Vidim da ti mnogo prija, i voljela bih i ja tako, kao ti, redovno pisati. Ali kada pišem, osjetim ogromne benefite za svoje blagostanje.

Oh hvala ti puno puno
Zadnjih dana, zbog selidbe, imala sam manje prilike da se družim sa papirom.
I verovala ili ne, ODMAH SAM OSETILA posledice toga. Na neki način, kao da mi fali ruka.
Neko će reći da je to stvar navike, ali po meni, to je više stil života...

Mislim da je ključ redovnog pisanja, da se čovek naprosto opusti. Neki dan dve rečenice. A nekad elaborat.... bitno je da nema pritiska

 

[Valeria]

Imam neke pisanija
tekstove, pesme, crteze iz 2000.
sada kad ih procitam vrlo sam ponosan na sebe
na nacin na koji sam tada gledao na svet i ljude oko sebe
bilo je jako interesantno citati
jer su mi se neke slike koje am zaboravio vratile
na jedan neobican period zivota.

Ziveli dnevnici

O da, sećanje je varljivo, i zbog toga je zanimljivo da se pogleda "unazad" šta se dešavalo. Baš lepo.

 

[Valeria]

Fasciniran sam onim što si napisala. Vidi se da jako dobro razmisliš pre nego li napišeš nešto. Danas ljudi žure da kažu prvo što im je na pameti bez da, kako ti kažeš, srede svoje misli.
Pisanje dnevnika je fenomenalna stvar. Zavidim ti na posvećenosti.

O drago mi je pročitati ovakav divan feedback.
Ja se nadam da će ova tema i dalje zaživeti, pa ako još nekog podstakne.... super!
Svakako ću ja i ovde da nastavim da dnevničarim

 

[The V]

O drago mi je pročitati ovakav divan feedback.
Ja se nadam da će ova tema i dalje zaživeti, pa ako još nekog podstakne.... super!
Svakako ću ja i ovde da nastavim da dnevničarim

Ne, hvala tebi na ovako divnom blogu.

Mislim da ću početi da pišem dnevnik u elektronskom formatu jer mi je lakše nego pisati ga u svesci. Da, prisnije je ako se to učini na papiru, ali neka ovu bude neka vrsta test perioda.

 

[krompir 2.1.]

Ne, hvala tebi na ovako divnom blogu.

Mislim da ću početi da pišem dnevnik u elektronskom formatu jer mi je lakše nego pisati ga u svesci. Da, prisnije je ako se to učini na papiru, ali neka ovu bude neka vrsta test perioda.

Zsto bi zivela u proslosti kada smo u 21. veku

Naravno da je olovka i papir bilo nekada aktuelno
ali ako sad pola zadataka pisemo u "reminder" sto u svesku ?

Ovo kao reci podrske za novo doba i nov nacin pisanja dnevnika


Ziveli dnevnici svi osim onog u 19:30

 

[Valeria]

Sve je to stvar preferencije.
Moje poslovne stvari vodim elektronski, ali dnevnike isključivo pišem u papiru.
Moj dečko pesme piše - na svom mobilnom telefonu. I divne su! Tako da, kako kome odgovara.
To je kao sa meditacijom. Nekom odgovara vođena, nekome "samostalna"...

Meni je energetski neopisivo kada pod rukom imam tačno određen papir i tačno određeno mastilo (pišem uglavnom penkalom).

 

[Valeria]

E da, jednom sam na telefonu instalirala neku diary aplikaciju. Napisala sam par zapisa i stala. Prosto me nije "radilo".
A recimo, baš volim da pišem po forumu, po Fejsbuku...
No sve to ne može da se poredi sa ručnim pisanjem.
Jedno je pisanje za javnost, drugo je suočavanje sa sobom na najličnijem nivou.

Mislim da je to slično, kao što plesačima ne može ništa da zameni pokret.

 

[krompir 2.1.]

Sve je to stvar preferencije.
Moje poslovne stvari vodim elektronski, ali dnevnike isključivo pišem u papiru.
Moj dečko pesme piše - na svom mobilnom telefonu. I divne su! Tako da, kako kome odgovara.
To je kao sa meditacijom. Nekom odgovara vođena, nekome "samostalna"...

Meni je energetski neopisivo kada pod rukom imam tačno određen papir i tačno određeno mastilo (pišem uglavnom penkalom).

pa fantasticno !

samo napred i kad nadjem neki moj zanimljiv teksa iz 200./2001. fotkam
i bicu slobodan da ga ovde okacim kao unapredjenje bloga

 

[Valeria]

pa fantasticno !

samo napred i kad nadjem neki moj zanimljiv teksa iz 200./2001. fotkam
i bicu slobodan da ga ovde okacim kao unapredjenje bloga

Pa to bi bilo sjajnooooo!!!!

 

[Valeria]

Ovo mi je "tekuća" sveska.
Pored je parker penkalo, sa plavim mastilom.
Korice nisu slučajno tako tvrde (najdeblji karton), zgodno je za pisati dok se vozim prevozom npr.

 

[The V]

Ovo mi je "tekuća" sveska.
Pored je parker penkalo, sa plavim mastilom.
Korice nisu slučajno tako tvrde (najdeblji karton), zgodno je za pisati dok se vozim prevozom npr.
Pogledajte prilog 1422112

Predivno! Zamisli da odložiš ovo negde gde se papir može očuvati kroz vreme, i neko nađe posle pet stotina godina. Imaće uvid u tvoje misli, tvoja osećanja, u život jedne osobe koja je davno napustila ovaj svet ali je za sobom ostavila trag. Fascinantno!

 

[Valeria]

Toliko je toga u tim ćitapima, da ako to iko nađe i krene da čita, ja se nadam da ću poodavno biti međ mrtvima
Ima tu koječega ... ali eto bilo je svrhovito!
Šalu na stranu, imala sam baš neke gadne faze u životu koje sam jedva prebacila preko vrata. Da mi tad nije bilo hartije, ne znam kako bih preživela.
To je bila era kada baš nikog, ali nikog nije bilo da me sasluša. I ostade navika....

 

[Riada]

Prije nekih dvadesetak godina prolazila sam kroz jedan emotivno bolan period u životu. Pokušala sam samoj sebi olakšati pisanjem dnevnika u kojeg sam detaljno unosila sve događaje, onako kako su se nizali a bili su uzrokom mog bola.
Unosila sam i sva svoja osjećanja koja sam proživljavala u vezi s tim.
Mislila sam da će mi dnevnik pomoći u smislu da će mi dati odgovore kako da se što bezbolnije izvučem iz svega .
Šta se dogodilo ?
Čestom samoanalizom na koju su me navodile stranice dnevnika koje sam iščitavala ne bih li pronašla odgovore, osjećaj boli se samo pojačavo.
Da sam tako nastavila, imala bih veliku šansu da upadnem u depresiju ili nešto slično.
Tada sam shvatila da je bilo došlo vrijeme da dnevniku kažem- Zbogom, zauvijek.