Kad je teško, kad vam je STVARNO teško, bol u stomaku neće prestati danima.
Neće vas prestati, niti vam neko može pomoći.
Klin se klinom ne izbija.
Čak ni u bukvalnom smislu.
Muški je pos'o ali ja sam probala.
Nećete biti raspoloženi duže od pola sata.
Nećete ni u gomili drugih ljudi.
Oni će vas nervirati.
Pitaće vas šta vam je.
Odmahnućete glavom jer ako progovorite počećete plakati.
Ja jesam.
Zato znam.
Zvaće vas da izađete, da idete na kafe, da se smijete.
Neće vam biti do toga.
Boliće vas stomak.
Glava pucati.
Srce htjeti napolje.
Čak iako znate da nije trajno, boliće vas.
Sjedite u sobi, plačite.
Zagrlite mamu i tatu, zagrlite drugaricu.
Zagrlite momka.
Zavisi koja bol je u pitanju.
Dosta se grlite.
Ne trpite.
Ali...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
(Čovek koji me je naučio da sam se u ljubav prema mudrosti do ušiju zaljubio)
--------------------------------------------------------
Kada me je dobri, veoma mudri, kao čovek veoma blagi, a kao profesor veoma zahtevni, strogi i nepopustljivi – zahtevao je od svojih studenata znanje, trud i predanost nauci, a ne šarlatansko izmotavanje, lenčarenje i uzgrednost otaljavanja kvazi znanja, dan pre mog odlaska na najelitniji univerzitet za klasičnu filologiju i filozofiju u to vreme – Univerzitet u Padovi, bila je nekakva razmena studenata i ja, kao najbolji student na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, sam u tu reku ponornicu tako upao posle treće godine studija na katedrama za klasičnu filologiju, filozofiju i slavistiku na tom...
Bila sam ptica ,mala, veselo letela i toga dana kada je bilo sve sve opijeno lepotom prirode .Nebo plavo,oblaci beli kao pahulje .Potok ,cvece ,plave potocnice....
Taj dan letetela sam visoko ,,,,a da se malo odmorim sletih na dlan coveka koji mi je bio prijatelj.To je bilo prvi put da sam bila tako blizu njega .Pogledao me i zatvorio oci spusti na zelenu granu .Nije nista govorio ,okrenio se i otisao.
Poletela sam za njim i u letu sam se sudarila sa velikom pticom koja je bila puna mrznje i bola .LJuta na mena srusila me ,slomimila sam krilo .
Lezala sam na livadi i gledala u nebo ,moje malo srce slomilo se .....neznam zasto ,zasto su me ostavili ,gurnuli .....kazu da vukovi umiri sami
a ptice ?
PTICE UMIRU PJEVAJUCI
Da li je neko u skorije vreme isao preko firme enal pro Kraljevo za Nemacku uslovi i nesto više o tome?
.
.
.
P A R...R I J E Č I...O...L J U B A V I
.
.
.
"LJUBAV...!!! Ah, LJUBAV!"
Iz Ljubavi si i ti postao, mada tako kratkovid u svojim osudama.
Da, to mora da je razlog da Tebe sada vidim kao onoga KOJI se iživljava nad Žrtvama, kao onog koji se naslađuje nad silovanim zajedno sa siledžijama dok siluju, kao onog koji je totalni LAŽOV, Đavo!
Uh, to su teške riječi. VRIJEĐAŠ ME!
Ne, samo se šalim, Ti me ničim ne možeš povrijediti, jer kako bi i mogao da mi to učiniš...to je nemoguće. Onaj koji je povrijeđem si Ti. Ti, vrijeđaš samog Sebe.
Aaaaaa!? To mora da je to.
Sada sam ja krivac za ono što TI kao JEDAN-KOJI-JESI nećeš da preuzmeš na Sebe kao svoju odgovornost, odgovornost Tvorca obmane. Dakle, kada se radi o 'dobrom', o 'moći'...
Ne teži uman čovjek zadovoljstvu, nego nastoji izbjeći bol.
Život nam nije dan da ga uživamo, nego da ga izdržimo.
Mišljenje da užitak usrećuje ludost je koju požuda gaji na vlastitu kaznu.
Najveća je ludost ovu pozornicu jada pretvarati u mjesto za uživanje.
Budala juri za užicima i zatim vidi da se prevario, mudar čovjek, međutim, koliko je u njegovoj moći, izbjegava zla.
Gotovo sav sjaj i raskoš ovoga svijeta samo je kazališna dekoracija.
Najlakše se ruši sreća koja počiva na širokom temelju.
Život, makar i dugovječan bio, prekratak je za ostvarenje velikih planova.
Na ovom se svijetu može steći pouka, ali sreća ne.
Prošlost je gotovo uvijek bila drugačija no što nam se čini, budućnost gotovo uvijek ispada drugačija no što...
Ovih dana se pripremamo i mi u srbiji,ukoliko dodje do dogovora,da uvedemo EUTANAZIJU,kao zakonsku mogucnost,da obolelo lice,ili clanovi najuze rodbine,
mogu dati saglasnost,da tesko obolele osobe,koje trpe neizdrzive bolove,a boluju od neizlecivih bolesti,nadju dostojanstven nacin,da napuste zivot. Znam da ce
biti mnogo protivnika,koji ce na sve moguce nacine da budu protiv,ovakvog zakona.Poznato je da neki ljudi,koji zele da se istaknu,kao lazni humanisti,koji ce
na sve moguce nacine (najcesce licemerstvom),pokusavati da dokazu:"kako onaj ko zivot nije dao - nema pravo ni da ga uzme". Naravno.ocekujem da ce tu
floskulu prvi upotrebiti ko ? Pa naravno,visoki crkveni "mudraci",koji vekovima zive u svojim zastarelim nazadnim...
KRVAVO AKADEMSKO KRŠTENJE
EJ, SUDBINO, DŽUKELA SI, BRE !
-----------------------------------------------------
Kad-god se susretnemo okorela ********* stara, zlo zla, ruglo od rugla i dno dna od pakla, i ja, naravski, ljupče rodoljupče i baja do kraja, tu odmah, za treptaj oka, bude belaja, do jaja. Biće da je to nekakvo moje nenapisano životno pravilo, jer nikada nisam dozvolio da mi razum vređa sveopšte ništavilo.
Tu svoju zlu sudbinu sam doživeo, overio i nekako, jedva-jedvice, preživeo već na prvoj godini studija klasične filologije i slavistike na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Pripremali smo se za doček Dana Republike (29-i novembar). Verovatno je to bio i razlog da nam "moj" profa marksizma i ONO-ga, dr Miha Brejc...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
REKA SAM
Reka sam
Kroz mene protiče vreme.
Reka sam
vreme nosi muziku osećaja.
Reka sam
osećanjima putuje ljubav........i peva.
Reka sam
sa svakim talasom sve bogatija
koračam koritom mi datim
hraneći obale svoje.
Reka sam
hodam ka ušću....
Tragovi reke su u zelenilu njenih obala.
"Naše je samo ono što damo, zato što možemo dati samo ono što imamo u sebi, bilo dobro ili loše. I jedno i drugo...
Preko mosta prelaze
Vojnici pod šlemovima
Sa cokulama teškim
I obični ljudi
Na mostu ne raste
Nijedan vinograd beli
Cigani cipele ne čiste
I nema hotela
Ovde ipak zastanu
I vojnici i obični ljudi
Ispod mosta Ibar teče
I želje do mora odnosi
Setio sam se boje vašeg glasa i kotrljajućih vokala, pauza pri menjanju tema, čak i uzdaha kojim dočaravate doživljaj o kome pričate. Ostalo mi je urezano iz nekoliko kratkih telefonskih razgovora kad sam se greškom javio, ili kad on još nije stigao u stan a Vi zvali da mu potvrdite dolazak.
Osetio sam Vas po mirisu mog stana u koji sam se utorkom, sredom i petkom vraćao iz prinudne šetnje od 7:30 do 10h, kojom bih oslobodio prostor prijatelju za manevrisanje vašim telom. Ne, zaista ne želim da budem ciničan, dobro ga poznajem, znam da je za baratanje duhom i bilo kakvu vrstu empatije prirodno invalidan. Funkcionisao je gotovo isključivo na fizičkoj, hedonističkoj ravni.
- Strast je ustvari ‘prekomerna’ upotreba neznosti, nesklad...
Happy Memorial Day
Evo prilike za NATO-guze da i danas izigravaju šuljeve svojim gospodarima.
Danaske je u svim amerikanskim državama (znate ono sa masonima) taj Memorial Day.
Tu se radi da se pričaju priče i drže govori za svu izginulu sirotinju koju su Bankari poslali po svoj profit.
Inače, Merikanska armija spada u najsrećnije armije na svetu:
Gde god odu da sprovedu Demokraciju i Ljucka Prava a oni usput nadju i naftu!?
Znači ne da ih sere nego samo tako!
Ovo je kant-autorska tema i molimo djavolčeta da ne dira ono što ne razume.
Dosta bre američke kaubojštine od uredništva!
Može i Krsta da održi Memory Dej for sve banovane korisnike zbog blesavih i/ili partijskih urednika.
Ima drug člansku kartu pa da sedokaže na terenu...
Danke!
Da vidimo kakvo je ovo carevo novo odelo...:D
Od juče me svrbi levi dlan. Pa šta? Pa, ništa. Ne verujem u mnoge te bakrače, ali u levi dlan...Iiiih! Taj me nikad nije izneverio. Dobitak, nema da omaši.
Nisu uvek pare u pitanju, ali uvek jeste NEŠTO.
Shvatih i šta, vraćajući se kući.
Prvo sam jutros, zatvarajući prozor, ugledala, nažalost, sve češći prizor: stariji muškarac, mršav, rovari po kontejneru. Malo dalje stoji parkiran stari bicikl pretpran kartonima. U korpi limenke. Prolazi mlada devojka i nosi samo hleb. Prošla je pored njega i onda zastala. Od slutnje sam mala osećaj da u meni zastade srce. Ne preterujem.
Prišla mu je, nešto rekla, dala mu hleb i otišla svojim putem.
Malopre pred ulazom u zgradu srećem komšiju. Pre...
Mislim da je poruka u roli idejna ako je i sama marksisticka opservacija nije iz glumista tromblona deklasirala u satrti udeo ljudskoga stvarnog prostora, rezervisanog pojedinca za samousluzno uzmicanje razmisljanja, mere povrh ideje, o smisla kojega nije sama nikada zadata vec je sustize ljudsko srzi ili svlaci iz konteksta ili je docekuje da je ova sama dar, pa je i sama po sebi samoj i sebi i dovoljna i niza negoli trecerazredna prdekana u svojoj formi otrcanog opanjkavanja direktom teror kojekude, sto je sada reci i drugi deo recenice koja postaje, jel iz jelte... Kao seljak se na njivi traktora nije navozao postaje jelte, koje i cije, njive cene premereno drze a mecene nije utovara nidje prevareno stale sto i nije precenjeno...
Vec postaje zaista iritantno,kako se nasi pojedini politicari,obracaju jedan drugome,preko raznih javnih medija.Ne upustam se u konstatacije,kome politickom
pravcu pripadaju po politickoj orijentaciji.Reci kao sto su npr.Mafijasi,lopovi,banda fasisticka,izdajnici...itd.itd. postao je uobicajen vokabular dobrrog dela ljudi,koji
se aktivno,na jednoj ili drugoj strani,bave politikom kao profesijom.Nije onda cudo.sto vecina ljudi u srbiji,sa dubokim prezrenjem govori o SVIM politicarima,ne
prastajuci nikome,sto je jednu profesiju,koja je nekada bila postovana,sada srozana na najnizi nivo ne-postovanja.!
Ako pročitate:
"Ja, En - hedu - Anna, Visoka sveštenica Boga Meseca" - da li osetite trnce koji vam se penju uz kičmu? Da li osetite da vam se obraća žena koja je živela 2.300. godine pre nove ere? Da li osetite njen poziv da je upoznate i njenu želju da podeli sebe sa vama?
Ova arkadska princeza, pesnikinja, sveštenica, ratnica, vladarka, astronom, najvažnija verska figura svog doba, sebe je nazivala i otelotvorenje boginje Ningal, odnosno zemaljskom suprugom mesečevog boga Nane.
Oduševljeni, možemo joj prići i otkriti da je bila prva žena koja je pisala u prvom licu, otkrivajuću svoj unutrašnji život i nama - čitaocima stiglim posle 4.300 godina. Potpisujući svoje radove svojim imenom, EN hedu ANNA, postala je prvi poznati autor u...
из кога сам увек пунила своје батерије...
Увек сам јој долазила...и онда кад сам била тужна и онда кад
сам била радосна.
Као мали девојчурак трчала сам увек њој да сакрије моје сузе,
а знала је то и
и те како је то умела,...а када бих се вратила,
нико око мене не би ни приметио да сам плакала.
Да ли сте икада чули онај њен шум, који је
некада био скоро нечујан,.
а некада баш, баш....скоро, па бучан?
Замишљала сам да је то њен говор... и више пута сам га разумела!
Волела сам тај шум,..
а тек онај опојни мирис.... Он ме је увек лечио!
Како сам одрастала, никад је нисам напуштала. Увек сам у њој
имала највећег пријатеља и увек и
увек изнова у њој пунила своје батерије.
Зналаа сам да ме никад неће изневерити
и није!
...
Epikur: „Saznanje je neophodno da bi se moglo uživati.“
-Do sreće se ne dolazi slučajno nego stalnim ucenjem i oslobadjanjem od zabluda i samoobmana. Samo čovek koji neprestano traga za istinom pronalazi izlaz iz teškoće.
Ako se neka situacija ne može promeniti spoljašnjim delovanjem može unutrašnjim prodorom kroz bol i patnju. Jedino tako se pronadje uteha i mir u onome što jeste. Shvatimo da iz svakog iskustva mozemo izaci jaci i mudriji ako sagledamo njegovu pouku.
————
-Od neosvešćenog čoveka život stvara ono što ne želi da bude. Svestan stvara život onakvim kakav želi da bude.
...
...daleko je istina
ako je pristupna ikome
osim potocima
vjetrovima
i glasovima cudnih izvodjaca
koji brzo nestanu
odnoseci je
samo daleki izvori mame i napajaju
tjeraju i neprilaz
obezbedjuju
malo je ljudi koji znaju sami sa sobom
da ne vezuju i ne tjeraju
dosli i otici ce
ne da dodju
samo da ispune receno nekome
i ako to Neko
sigurno ne postoji
u spisima ili zadacima
nema nicega u opipljivom ili poznatom
ne krije se ni lijepo
ni dobro
slatko ili potrebno
to su vrijednosti hladne
i samo postoje
ko im krene
ni stigne
niti se vrati...
Kao da se ljuti .A nek se ljuti od toga nemamo nista .Morace da se razljuti .Sunce ce da ga pobijedi .Dotle cekomo i gundjamo .Bar ja i moje kosti,moja usporena kretanja.
Skucenim vidicima tmurnim danima doci ce kraj .Da vas vidim tad poput mene izviricete glave ko suncokreti cvjetove sve dak ne sazre .Kupacemo se u moru svjetlosti ko delfin na mirnom moru.Skidacemo odjecu sloj po sloj .Ooo, te miline sve do duboko u jesen .Divnog li kruga za krugom .Milina zivota daje snagu i sve je lijepo i ljepse u nasim zivotima .
Laste su dosle obisle gnijezdo nase strehe i nema ih kao da su se uplasile promjena .Lepitice moje vratite se da dan bude duzi da se cvrkutom stocite u moj mozaik ljepote .:navodnik:
Proleće 2018. U Saudi Arabiji ponovo radi bioskop, posle 35 godina. Vratio se Đenka? Turnir u toku. Sedamdesetak igrača. U prvih nekoliko kola nižem pobede, i poneki remi. Stižem do vrha tabele. Drugar iz ekipe komentariše. - Mnogo si visoko. U sledećem kolu ćeš dobiti nekog od velemajstora. - Šta da radim. Takva su pravila. Objavljuju parove sledećeg kola. Stvarno igram protiv velemajstora. Drugari se okupili. Dele savete. Preporučuju otvaranja. - Beli si, igraj e4. On će ući u Sicilijansko otvaranje. Uvek to radi. A ti si tu dobar. Posle gledaj da izmenjaš što više figura i što pre udji u završnicu. Imaćeš šanse za remi. Gledaj samo da ti ne proda neki fazon u otvaranju. Smejem se. - Momci hvala vam. Sve ste me naučili, savetovali...
Bilo bi
Lepše
Mnogo
Kada bi se
Češće
Grlili
Ok je i
Pružena
Ruka
I poljubac
Isto tako
Ali...
Zagrljaj
To je bez
Reči
Struna
Kojom
Se ljubav
Od duše
Duši
Pretače.
Zagrli
Voljeno
Biće
I dete
I mater
I brata
I prijatelja
Ma, psa ili mačku svoju
Zagrli
Nema lepšeg
Intermeca,
duša raste,
od lepote
zajeca.
Ako se blogu piše kraj, svima velik zagrljaj:vzagrljaj:
Konstruktor harfe, po svom istančanom osećaju za umetnost, testeriše drvo, buši, lakira i pozlaćenim čivijama zateže žice.
Njegova umetnost je u poznavanju konstrukcije; on nije virtuoz i verovatno, osim "na kraj sela žuta kuća" ne ume ništa da odsvira. On je umetnik čije delo nije muzika nego instrument.
Onome ko svira na harfi bog je dao sasvim drugačiji talenat. Virtuoz ne mora da zna silu zatezanja žica, baš ništa o akustičnosti rama ili rezonantnim komorama. On svojim talentom i sviranjem raduje i bogove i ljude.
Postoji treći, iako ne umetnik, važan čovek, koji čuva harfu. On ne mora ništa znati o konstrukciji, još manje o muzici, možda čak nikada nije nikada dodirnuo žice. Njegov je posao da zabrani lomljenje ili prljanje...
Ako želiš uloviti leptira, nikada nećeš uspjeti. Kada budeš spreman, kada mu otvoriš svoje srce, on će ti sletjeti na rame. Podarit će ti trenutak ljubavi, promijeniti te zauvijek. I tko može reći da ljubav leptira nije važnija od svega?
Polako, gubeći tebe, negdje na pola puta, nestala sam ja.
Ja, najjača.
Ja, besmrtna.
Ja, boginja.
Pola čovjeka, pola žene,
krpeći dijelove,
lomeći cijeline,
skupljajući ostatke,
ostala nedovršena,
ostala započeta,
ostala nedovoljna.
PS
Jedina ljubavi, najveća ljubavi, najveća željo, patnjo, čežnjo moja.
Voljela sam svaki tvoj nedostatak, manu, ružnu naviku,
Voljela sam sve loše na tebi i u tebi.
Znaj, sutra kad odeš, nećeš me slomiti u tom trenutku.
Izvini.
Neće ti biti jasno što ne plačem, što ne grizem nokte od nervoze, što ne skrećem pogled, što ne ćutim.
Ne, nije to što mi je lako, svejedno.
To je zato što sam te već, danima i mjesecima, u mislima, ostavljala.
Preživjela sam, sama.
PPS
Ne, nisam prestala da te volim...