Бал под маскама је био шта да се прича. Парада лаких дрога и пића.
Мислио сам да ће бити докторки, полицајки, медицинских сестрица, маскираних осветница али јок.
Било је ту механичарки, вештица, краљица, принцеза, два, три сунђер Боба., по који штрумф, конан, нинџа...
Била је одлично маскирана у ванземаљца. Препознао сам то витко заносно тело, чврсте груди и мед медене усне које су ме увек терале на блуд.
Били смо годинама одлични другари, колеге, сапутници у разноразним авантурама. Идеална жена за мене али удата.
Одлично сам се маскирао у дрво живота али мој поглед, моји неспретни погледи, моје очи су ме одале.
Наздрављајући издаљине својим погледом и смешкањем ме је мамила.
Читав костим на мени ми је само отежаво кретање, сваки пут кад сам јој био близу лаганим кораком се удаљавала заносно њихајући куковима.
Као кобра када хипнотише плен.
Темпераура у мени је расла, притисак је већ и моја удица само што није експолидара.
Што од маске што од алкохола и свега уз то већ сам се теже кретао, али сам се добро држао.
Тумарајући по лађи случајно се сретосмо у пролазу. А можда и није било случајно.
Пружила ми је руку, узех је и пољубих у знак пажње.
Том приликом се нагнула и спазих пловак на ланчићу између њених груди.
Диван пловак имаш - рекох јој. Будало једна - насмеја се. Удата сам жена - покри руком уста колико се смејала.
Знаш да нисам љубоморан човек - одговорих јој. Нисмо могли престати да се смејемо.
Шетали смо, ћаскали и пили. Пришла нам је колегиница и донела тацну пралина и намигну.
Пробај има специјално пуњење - рече. Ставила је једну на врх језика и привукла ме.
Нисам могао да скренем поглед са њених усана. Као да сам био хипнотисан.
У животу нисам осетио слађи француски пољубац. Позитивна језа, змарци и дрхтавица у исто време су обузели моје тело.
Свирали су танго у ноћи, збацили смо наше маске и костиме, ухвато сам је за руку и повео у таму.
Плесали смо до раних јутарњих сати и заспали онако уморни, голи, мокри и срећни.
Мислио сам да ће бити докторки, полицајки, медицинских сестрица, маскираних осветница али јок.
Било је ту механичарки, вештица, краљица, принцеза, два, три сунђер Боба., по који штрумф, конан, нинџа...
Била је одлично маскирана у ванземаљца. Препознао сам то витко заносно тело, чврсте груди и мед медене усне које су ме увек терале на блуд.
Били смо годинама одлични другари, колеге, сапутници у разноразним авантурама. Идеална жена за мене али удата.
Одлично сам се маскирао у дрво живота али мој поглед, моји неспретни погледи, моје очи су ме одале.
Наздрављајући издаљине својим погледом и смешкањем ме је мамила.
Читав костим на мени ми је само отежаво кретање, сваки пут кад сам јој био близу лаганим кораком се удаљавала заносно њихајући куковима.
Као кобра када хипнотише плен.
Темпераура у мени је расла, притисак је већ и моја удица само што није експолидара.
Што од маске што од алкохола и свега уз то већ сам се теже кретао, али сам се добро држао.
Тумарајући по лађи случајно се сретосмо у пролазу. А можда и није било случајно.
Пружила ми је руку, узех је и пољубих у знак пажње.
Том приликом се нагнула и спазих пловак на ланчићу између њених груди.
Диван пловак имаш - рекох јој. Будало једна - насмеја се. Удата сам жена - покри руком уста колико се смејала.
Знаш да нисам љубоморан човек - одговорих јој. Нисмо могли престати да се смејемо.
Шетали смо, ћаскали и пили. Пришла нам је колегиница и донела тацну пралина и намигну.
Пробај има специјално пуњење - рече. Ставила је једну на врх језика и привукла ме.
Нисам могао да скренем поглед са њених усана. Као да сам био хипнотисан.
У животу нисам осетио слађи француски пољубац. Позитивна језа, змарци и дрхтавица у исто време су обузели моје тело.
Свирали су танго у ноћи, збацили смо наше маске и костиме, ухвато сам је за руку и повео у таму.
Плесали смо до раних јутарњих сати и заспали онако уморни, голи, мокри и срећни.
