Noć sa mirisom lavande

Pokrivaš me sobom.Svojim mirisom,ukusom, dodirom.Tiho mi šapuces ,a ne cujem te, od topline tvojih usana, koja mi krene niz liniju vrata,do levog ramena gde spustas poljubac.Zastaješ na trenutak kod udubljenja koju mi pravi kljucna kost.Otimaš blagim ugrizom jedva cujni jecaj koji ne mogu da kontrolisem, dok drhtaj krece dalje, preko grudi,do stomaka,pa unutrasnjom stranom butine,preko kolena do pete i malog prsta, i nazad.
Osluškujem nase ubrzano disanje koje se siri mrakom.Nazirem kroz trepavice,liniju tvojih ramena i ruku kojima me blago izdizes i namestas.
Prepustam ti se,i hvatam tvoj ritam bokovima.Ispocetka lagano a onda sve brze i brze.Caršav šušti pod nama.Gubim se pod tobom , ne zeleci da se odvojis od mene ni trenutak.Pritiskas me uz krevet,krevet uz patos ,da ne poletimo zajedno sa njim.I nezan i divalj vodis nas.Gubim dah.Sirova strast,cedi nas polako.Tela nam klize, mesaju nam se sokovi,jecaji i uzdasi od siline zadovoljstva.Moj vrisak i tvoj krik sa kapima znoja ne prestaje u noci sa mirisom lavande..

 

[Metronomy]

Sta fali bosiljku.....bosioce moj zeleni...a tera i komarce...

 

[црна брада]

Tera i lavanda.

 

[*pustinjakinja]

Ništa ne tjera komarce

 

[Bole__Ser]

Pokrivaš me sobom.Svojim mirisom,ukusom, dodirom.Tiho mi šapuces ,a ne cujem te, od topline tvojih usana, koja mi krene niz liniju vrata,do levog ramena gde spustas poljubac.Zastaješ na trenutak kod udubljenja koju mi pravi kljucna kost.Otimaš blagim ugrizom jedva cujni jecaj koji ne mogu da kontrolisem, dok drhtaj krece dalje, preko grudi,do stomaka,pa unutrasnjom stranom butine,preko kolena do pete i malog prsta, i nazad.
Osluškujem nase ubrzano disanje koje se siri mrakom.Nazirem kroz trepavice,liniju tvojih ramena i ruku kojima me blago izdizes i namestas.
Prepustam ti se,i hvatam tvoj ritam bokovima.Ispocetka lagano a onda sve brze i brze.Caršav šušti pod nama.Gubim se pod tobom , ne zeleci da se odvojis od mene ni trenutak.Pritiskas me uz krevet,krevet uz patos ,da ne poletimo zajedno sa njim.I nezan i divalj vodis nas.Gubim dah.Sirova strast,cedi nas polako.Tela nam klize, mesaju nam se sokovi,jecaji i uzdasi od siline zadovoljstva.Moj vrisak i tvoj krik sa kapima znoja ne prestaje u noci sa mirisom lavande..

Opijen uzdahom tvojim, vriskom znam da još uvek nisam sit tebe. Ne, ne, ne nekajem se. Sve miriše na divljinu, ne znam šta me tera za pogledom kojeg odapneš na mene. Pitam se šta mi sve ovo treba, dal sam grub jel stiskam jako, luda je glava, ne mislim. Previše sam grešan, izdajnik čedosti eto to sam. Misliću na lavandu, to je sigurno što znam.