1960. Ujnina priča. - Ja mala, odrastam bez oca. Mama
nema nikakav prihod. Tuga Božija. Kad ručamo, ne
znamo da li ćemo večerati. I tako, igram se tog dana u
bašti. U uglu bašte, nešto čudno. Zavirim. Nečija kokoška
napravila gnezdo. U njemu dva jajeta! Uzmem ih i sva
srećna potrčim prema kući. Imaćemo ofarbana jaja za Uskrs!
Pred samim vratima spotaknem se i padnem. Jaja se polupala.
Sedim i plačem. Kad se nekome ne da, onda mu se baš ne da.
* * *
1970. Teča Žika ne zna šta je to : štanicla. - Kako ne znaš tečo?
To je papirna kesa. Ona u koju se pakuju bombone kad ih
kupuješ u rinfuzi. Iz one staklene posude sa poklopcem. Na
merenje. Kad si gladan, kažeš: „Pojeo bi i masnu štaniclu“.
Za rođendan deca nose u školu...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
„ U početku bi reč. I reč beše u Boga.“
Proleće 1994. Otvoren Eurotunel kojim je po prvi put nakon ledenog
doba omogućen kopneni promet između Britanije i ostatka evropskog
kontinenta. Maturanti uznemireni. Vrte se na času. Šapuću.
Ne slušaju. - Jel’ ja ovde pričam radijatorima ili vama? Šta se dešava?
- Nervozni smo, posle ovog časa imamo pismeni. Jasno. Koncentracija
na nuli. Džaba pričam. - Mogu li vam nekako pomoći da preživite do
pismenog? -Možete! Može jedna pričica? - Može pričica. O čemu hoćete?
- Na primer: Zašto moramo da radimo pismeni iz matematike?
- Vidim da je tema univerzalna. Od svetskog značaja. Dajte neku važniju
temu. Žamor. Uvređeni. Omalovažio sam njihov pismeni. Smišljaju temu.
Biće jaka. Već vidim...
ŽENA U FABRICI
Kad je napokon dobila posao, radost je jedva prigušila u sebi zasukavši rukave u nameri da se pokaže u naredna dva meseca probnog rada. Raspoređena je u smene, direktno u proizvodnji, na kraju jedne linije gde je pakovala proizvode.
Treća smena je bila naporna, ali ona se nikom nije žalila. pa godinama je čekala BILO KAKAV posao! Radila je savesno, najbolje što može i prema drugim ženama bila ljubazna A bilo ih je raznih. One najmlađe, još neudate i bez porodičnih obaveza i kredita za vratom su stalno dolazile i odlazile. Tempo nisu mogle izdržati. Motiv nije bilo dovoljno snažan da iz njih izvuče maksimum.
Većinu su činile one druge, od jedne do deset godina pred penziju, i one su bile motor, pokretač i garancija da će...
Igra - sastavi priču
Rano ujutro je uzeo taksi I uputio se prema železničkoj stanici. Nije hteo da ide autom, sledeći glas koji mu je govorio kako i šta da radi. Shvatio je da je njegov oproštaj počeo, ne tog jutra, nego još sinoć, kad se napio par sati nakon što su mu javili da je umro njegov drug iz detinjstva. Na nogama ga je pokosilo srce koje nije moglo pratiti njegov duh.
Voz će dugo kloparati, ali to mu je odgovaralo. Sve se u njemu odjednom usporilo. U kupeu je sedelo još dvoje ljudi; pričljiva žena i student koji je putovao u njegov grad. Momak je bio lepo vaspitan i uljudno je odgovarao na ženina neprimereno dosadna pitanja o uslovima u kojima studira. Osmehnuo se kad je momak nonšalantno, ne prekidajući nit ljubaznosti...
Pustila bih da me kosava
jakim svojim rukama,
nevidljivim poput duhova,
oduva, odnese, raznese,
na najsitnije razori.
Atomima ovakve strasti
opet bi se srce sastavilo,
u tvoje se sklupcalo.
Pustila bih da zbog kompasa
tudjeg zivota zalutam.
Duboko u sebe,
da se zatvorim, iskljucim,
da vegetiram, tek da disem.
Ti bi me na pravi put vratio,
nasao pravu mene u meni,
I volju za zivotom probudio.
Nek me raseku,iseku,
prsljenove nek mi uzmu.
Krv da mi vade na slamku,
do zadnje kapi cutala bi.
Glas ispustila ne bi.
Snagom lava, kosmosa,
Raka i svakog karmickog znaka,
Vaskrsla bi radi greha za tebe.
Vristim, boli. Boli!
Suze vise nisu dovoljne.
Nemam vise mira,
dolazis mi u san,
ulazis u zabranjene odaje.
Sanjam te,
razdirem sebe samu.
Ne mogu da zaboravim,
nista novo da se desi,
da prekine ovu dramu.
Hoce dusa da iskoci,
srcu vec peva opelo,
izgubila pravac,
kompas u kvaru,
nista tvoje nije izbledelo.
Postovani,
ja sam na Ausbildung u nemackoj sada me zanima da li ja mogu sa Aufenhaltstitel praviti papire mom suprugu?
Svaka informacija mi je od velikog znacaja, hvala unapred ????
:max_bytes(150000):strip_icc()/smoke-trailing-from-extinguished-white-candle-565954737-584daec23df78c491e6282a5.jpg)
Sve što se pritiska ima tendenicju da pukne.
Tako je i sa ljudima. Svi imamo svoje tačke pucanja, u zavisnosti šta nas sve pritiska, šta nam i koliko smeta.
Postoje smetnje koje smo u stanju da trpimo do smrti, tako da one polako postaju sastavni deo našeg života (šefovi na poslu, deca u pubertetu, pogrešni partneri, rupa od izvađenog zuba, pogrešne zavese, rasklimatana daska na wc šolji..)
Solidarišemo se sa njima, živimo sa njima, mrzi nas da ih promenimo i jednostavno ih nosimo kao što grbavac nosi svoju grbu, nadajući se da će nekako, same od sebe da nestanu. Vremenom, te smetnje postaju naša navika, naša druga priroda, naše drugo ja. Vremenom, te smetnje više kao da i nisu smetnje.
Ono što nas zaista pomera i menja nisu...
Nema ih više
Nestadoše
Tek tračak neki
Iz oka curi
Jutrom
Jer svetlo briše
Taj svet daleki
San
Za snom
Spira iz mene
Ko zemlju kiše
Nema ih više
I leptir onaj
I čovek sneni
Nestali su
U meni
Nema ih više
na nekom online forumu
tip nadimkom Psoglav
često informiše društvo
kako se dobro isrаo
a ja tada pomislim
nije to ništa, sinak,
ja sam napisao pesmu
1993. SR Jugoslavija je pretrpela inflaciju od 5 kvadriliona procenata mesečno (cene su se duplirale svakih 16 sati). Hotel Interkontinental. Predstoji dodela godišnjih nagrada za ostvarenja u video izdavaštvu. Nešto kao dodela Oskara. Nagrade u kategorijama: Najbolji izdavač, Najbolji film, Najbolji video distributer… Ovo zadnje je izgleda naše. Nagrade u vidu kristalnih pehara. Sedimo u separeu. Prilazi nam neki uniformisani general. Nosi bele rukavice. Ipak je konobar. Čaša umočena u šećer. Kriška limuna na ivici. U čaši svašta nešto. Koktel. Većina puši originalne cigarete u tvrdom pakovanju. Nose firmirane cipele. Motam originalni duvan sa pijace u originalni papirić sa kioska. Krijem originalno izlizane patike pod sto. A svi se...
Tražio sam te u licima drugih žena...
nisam te našao,
tvoje oči videh u njenim očima,
kada sam iza ugla zašao...
Tvoje usne još uvek na mojim usnama stoje,
osetih ih kada sam ulicu prešao...
tada sam znao da... gotovo je.
Tvoj miris još na beloj košulji osećam,
na njoj još tragovi karmina stoje,
osećam te kako dišeš dok pijem mrko vino,
ono slatko...
ono... moje i tvoje.
Dlanovi se moji znoje,
a misili požude same se roje,
kada se setim tebe i tvog tela,
mmm... moja Zoje.
Šilton
how to print screen on pc
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
1. Nedostaje mi fizičko zapisivanje mog pisanja. Nedostaju mi ponekad moje samoće u kojima sam se bavila tim zapisničkim poslom.Nedostaje mi vreme...samo moje vreme.
2. S druge strane, lista prioriteta je takva da je mojim ljubavima potrebno moje vreme. Ljubavi su čudo. Mnogi se ne bi složili sa tom mojom listom prioriteta, ali, to je njihova stvar, ne moja i samo...
Ronjenje kao vid rekreacije
Pored stalnog napredovanje tehnologije, ronjenje i dan danas nije bezazlena aktivnost. Ranije su se ronjenjem bavili isključivo zdravi, fizički dobro pripremljeni i punoletni pojedinci koji su prošli posebnu, ne baš laganu ronilačku obuku. Danas preovladava mišljenje da se ronjenjem mogu baviti gotovo svi, bez obzira na zdravstveno stanje, fizičku spremnost i godine starosti ronioca. Pre upuštanja u avanturu ronjenja, najvažnije je dobro se informisati i kritički proceniti sebe i svoje sposobonosti snalaženja ispod površine mora. Najveći faktor u nesrećama koje se dešavaju tokom ronjenja su uzgred nedovoljnog znanja, iskustva i nediscipline.
Zaranjanjem ronioca povećava se pritisak na njegovo telo, što se...
Danju se molim,
noću te kunem.
Ni samu sebe
više ne razumem.
Jutro, budim se,
tebe nema, bio si san.
Lažem grubo sebe,
da lako preguram dan.
Liči mi na bolest,
al ova nema leka.
Otišao je princ,
u meni umrla Pepeljuga.
Krila mi podigao,
pa vinuo u oblake,
ni pomerila se,
a pratila ti korake.
U dubinu me odvukao,
a zaboravila na vir.
Gde mi je sad ponos,
kad bila sam ti hir.
Daljina među nama,
tišinu si odabrao ti,
ja nisam mrak,
to ti ne mogu oprostiti.
Srešćeš me jednom.
Tad uspesi moji nek te slome.
Bio si jak, bio si lep, bio si moj,
Bio si mi sve.
A sad kome?!
Volela sam te ko Boga,
nisi cenio.
Volela sam te ko nikog,
ti drugu oženio.
Pruži mi ruku,
bar toliko budi fer i galantan.
Ne pitaj da l’ me čini srećnom –
Jasno je ko dan.
Volela sam te ko nikog,
ti drugu oženio.
Volela sam te ko život,
leđa mi okrenuo.
Nek te moje oči makar
na tren inspirišu.
Priznaj da sva ova proleća
ipak na nasa mirišu,
i da tuga se skupi, al’ odćutiš je
u mraku,
i da posle mene
nisi voleo svaku.
Volela sam te ko Boga,
nisi cenio.
Volela sam te ko nikog,
drugu si oženio.
Nisam zaljubljena slepo,
samo usne peku me.
Stala na tom koraku,
uspomene seku me.
Makar glas da ti čujem,
da znam da vredelo je.
Vratila bi vreme,
jer slatko opilo me.
Ne znam da l' je do vina,
il' tako nam se misli srele,
od zgažene i slomljene,
vratila sam se duše cele.
Sad me radi taj osećaj,
mašta se budi kad slaba sam.
Pitam se da li sam trebala
i srce na tacni da dam.
Iskrena i ogoljena,
pogrešan korak izgleda,
ne ceni svako to,
al poklonu se u zube ne gleda.
Greške me čine jačom,
dribla me bol do sto.
Da pokucaš na vrata,
opet bi sve ponovo.
Imao sam čast da upoznam i započnem saradnju sa bivšim pevačem grupe Generacija 5 – Goranom Miloševićem.
Goran Milošević je komponovao muziku na moje stihove, a ja sam snimio i montirao ovaj muzički spot.
Muzika i vokal: Goran Milošević
Tekst, kamera, video editing: Dragan Nikolić – Šilton
Aranžman i gitare: Duda Bezuha (orkestar Đoleta Balaševića i mnogi drugi)
Majke vaspitavaju svoje ćerke da ne veruju muškarcu, pa se posle čude što im ćerke nemaju sreće u ljubavi. Postoji li tragičnije licemerje na planeti?
okej, ovu rečenicu ćemo razraditi uskoro, ovde sam je stavio samo da najpre privučem vašu pažnju.
Elem, pročitah pre neki dan jedan tvit gde neka žena piše kako je naučila da (valjda posle brojnih ljubavnih brodoloma) na ovom svetu ima samo sebe, dok joj druge žene to odobravaju, lajkuju i taguju svoje prijateljice prenoseći plamen mudrosti da i one pročitaju. Pomislim kako mora da je veoma tužno i jadno da ti najvažnija lekcija u životu bude da voliš samo sebe, svog jedinog sebe, kao kuče koje liže svoje rane.
Majke dakle uče svoje rođeno dete da je ljubav stvar sreće ili lutrije, a...
Moje srece ...Rukama je dodirivala moj camac i istinski pomagala .Osjeti sam njen miris i veliku blagost raspustene kose koja me skoro dodirnula .Bas sam zasluzila jednu voznju vasim camcem obratila se licno meni .Kako je znala da je camac moj .U cijelom ludilu moje srece bas sam se za to kako je znala uhvatio .Ako zna da je camac moj zna i mene primijecan sam njen sam ...
I nekako je to lebdjelo u vazduhu ona i ja .Neka si aprile bio tmuran i neka odlazis uskoro vukuci Sunce sve blize nama sad ti sve oprastam .
Neka sam cesto prao kola , sadio cvijece sjedio na terasi , zanemarivao unutrasnjost kuce , cesto bio na prozoru neka sam kad sam ovo docekao .Kako da vas ne provozam jezerom kad ste mi pomogli .pristali da budete...
U danima koji su nailazili dao sam sebi zadatak da moju Zlatokosu uporedjujem u prostoru mjereci njenu visinu.Znam da je vitka visoka dugih nogu i dugih ruku .Znam da su joj ruke lijepe i prsti dugi.
Koliko dugi tako lijepi .kako sam kad je vidim uvijek bivao sledjen u zamku svojih zelja i nadanja uhvacen nemirom , odjednom nisam bio nacisto da li je bas sve onako kako sam vidio ili sam je upleo nerealno u svoje muske snove. Pa se sad pitam koliko je visoka .Moje visine ili mi se samo ucinilo .Veca je od mene ma da za zenu to moze biti i tesko .Ma niza je od mene taman koliko treba .
Tekli su aprilski dani i ove su godine bas bili hladnjikavi i kisoviti .Jezero je raslo skoro na oci. Pri tom vjetrovito vrijeme je sve vise...
...sa konkursa...
PROLEĆNI SAN
Tek što je laticama
Toga jutra progledala
Još snenu i rosom umivenu
Muževan je bumbar opomenu.
Pročistivši grlo, taj Don Žuan
Na tučak joj sleti uz
„Dobar dan“.
„Dobro vam jutro,
Snažna vam krila“,
Ljubazno je prozborila.
U tišini se potom
Čarolija desi
A bela glavica misli
Otkud baš on
Na njenoj adresi.
Nije joj priznati hteo
Da već desetak minuta merka
Taj cvetić beo.
No je ozbiljan, posvećen ceo,
Ispio nektar, uz naklon odleteo.
Nije čuo njeno tiho
„Zbogom“
Ni „Tako bih volela
Leteti s tobom.“
Ljudi sta god planirali da upisete, ne upisujte fakultet za pravo, bezbednost i menadžment ,,Konstantin Veliki".
Fakultet je blago receno katastrofa!!!!!!!!
Profesori su uzas, ne sabiraju poene sa kolokvijuma, seminarske radove uopste ni ne gledaju a na ispitu ti daju najmanju mogucu ocenu cisto da te otkace.
Ljudi iz njihove stranke i poznanici ili deca poznanika ni ne dolaze na predavanja(vezbe i praksa ne postoje na ovom fakultetu) a imaju 10 i postaju asistenti.
Studentska sluzba ti za svaku sitnicu trazi novac a ako nemas novaca onda padaju ucene tipa: nagovori 5 druga da upisu fakultet i dobices to sto trazis.
Samo gledaju kako da te opljackaju a diploma je bezvredna!!!
Bezite sto dalje od ovog fakulteta !!!
Anatol Frans: „Čovek dokazuje da je dobro vaspitan onda kada to ostane i u društvu nevaspitanih.“
-Time se ne dokazuje samo dobro vaspitanje, već i karakter. Dobro vaspitan čovek sledi pravila lepog ponašanja. Karakteran, pored njih, sledi i unutrašnje principe. Njima razvije autentičnost koja mu da snagu i hrabrost da odoli negativnom spoljasnjem uticaju i pritiscima.
Anatol Frans: „Ljudi žive po delima, a ne po idejama.“
-Poenta izreke je u aktivnosti ili sprovodjenju ideja u dela. Ali ne treba zanemariti ni značaj ideja. Ne samo što iz njih proističu dela, već one usmeravaju razvoj i način života.
Robin Williams:”Najbolje ideje dolaze u najgorim vremenima.”
– Zato sto najgora vremena prisiljavaju na razmisljanje i trazenje...
Tamo je ostala,
tamo se probudila.
Ranjena, al cela ostala,
uz tebe se oporavila,
neka Ja.
Nocu me progone
duhovi pocetka I kraja.
Vino me opija
I pre prvog gutljaja.
Nista nije u redu.
Govorio si tiho,
neke lepe reci, poeziju.
Sve je dobilo
neku drugu dimenziju.
Necu iz te kutije.
Ovo boli,
dusa pece, zari.
Od male vatre
da l' ostaje dim ili pozari?
Daj makar se javi.
Ostavili smo tragove.
Ti meni na telu I dusi,
ja tebi na savesti.
Ko bi rekao princ ce
crno pace zavesti.
Nizem misli,
rima sustize rimu.
Ne znas o tome,
ti zivis u svom filmu.
Daleko od svega.
Isto nam nebo,
isti vazduh, sunce,
zemlja I grad.
Meni sve je to nista
kad ne vidjam te sad.
Odluka je tvoja,
zadnja rec I rastanak,
meni malo, premalo,
ceznja los je...
Dečak Miloš zamišljen. Pita: - Tečo, šta to znači: TEČA? - Teče mogu biti sa mamime i sa tatine strane. Za razliku od članova porodice koji to postaju rođenjem, teča mora da se izbori za svoje mesto. Tako što će osvojiti tetku. Samim tim, on pokazuje određene kvalitete, koje ne moraju imati oni koji po rođenju postaju članovi porodice. Ako se dopao tetki, velika je verovatnoća da će se dopasti i njenim sestrićima ili bratancima. Zato je teča član porodice na koga se dečaci najčešće ugledaju. - Baš dobra definicija! Znači da su ove priče o tečama. Ili tečine priče. - Jeste Miloše. Ponekad, i jedno i drugo. - Pričaj mi o tvojim tečama!
* * *
Zima 1972. Japanski vojnik Šjoići Jokoi otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28...
APOSTOL JOVAN U 13 GLAVI OTRKIVENJA OPISUJE VIZIJU O DVE ZVERI KOJU JE DOBIO.
U uzim krugovima hriscana je vec odavno pozanto ko su te dve zveri.
Neke stvari su napisane da kada se dogode, da ih prepoznamo da je to ono o cemu je vec unapred pisano.
Ovih dana je vise nego jasno ko je druga zver o kojoj govri Jovan u Otrkivenje.
Zelim da pricamo o drugoj zveri.
Da mnogi jos uvide ko je druga zver i da znaju unapred sta sledi u skroj buducnosti.
DA NEBISMO NIKOGA UGROZILI PA NI OVAJ FORUM KRSTARICU, DA NEBI ZVER PREKO VLASTI TRAZILA NJEGOVO GASENJE, UZECEMO VEC POZNATA IZMISLENJA IMENA JER KAKO VISE NIJE TAJNA, SVE BIVA KONTROLISANO KO STA PISE CITA ILI GOVORI OD STRANE VELIKOG BRATA I NJEGOVIH SLUGU.
Mnogi su se smejali onima...