Rodjena sam u Beogradu.
Imala sam izbor ali sam izabrala da ostanem u mom gradu
Volim ga :
zato sto sam svoja na svome
zato sto hodajuci ulicama Beogada idem stopama mojih predaka
zato sto su svi koje volim ovde
zato sto volim mirise lipa u junu i pecenih paprika u Jesen
zato sto mogu da komsinici ostavim kljuc da mi zaliva cvece
zato sto se deca jos uvek igraju na ulici ili parkicu
zato sto tramvaj jos uvek tandrce Bulevarom
zato sto ima Kalenic pijacu
zato sto se osecam sigurna u mom gradu
zato sto imam uspomene.
Ima jos tih,zato,ali najvaznije zato je, sto volim moj Beograd.
Kada mu se vracam sa puta, znam da se vracam kuci.
I uvek mi je lep,sa svim promenama koje se desavaju i prate ga.
Ništa ne mogu da izgubim nista vezano za moj...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Put do kuce bio je dug.Preko dvadeset godina.Slika rodne kuce koju je nosio u svojim secanjima nije bila ni blizu onoga sto je zatekao.Urusena ograda.Velika masivna gvozdena kapija nije ni postojala.Staza do kuce jedva se nazirala od korova kog je bilo svuda,cak i na stepenicama koje su vodile do vrata sa kojih su kise,sunce i vetrovi proteklih godina skinuli farbu.Nekada lepo prozorsko okno pored vrata bilo je polupano.Gurnuo je kljuc u bravu,nije bilo zakljucano.Pritisnuo je kvaku i sa prilicnom snagom gurnuo vrata usavsi unutra.Grlo mu se steglo,oci napunile suzama a nejasna hladnoca od praznine koju je obuhvatio pogledom prosla mu je telom.Nicega nije bilo unutra osim zidova.Ni majcinog velikog biljurnog ogledala u orahovom ramu u...
To sam samo ja
Jedan deo nicega
Hod ka
Uzarenom
Crnom ambisu
I sve me razdvaja
Dok nestajem
Brojim
Svoje bezdane
Kad god se okrenem
nista ne nedostaje
Nista nije secanje
Ne bih da te spomenem
Vise bih da odvojim
Pravu Svetlost beskraja
Ali jedan me mrak spasava
Samo to
i jeste dovoljno
Da odem
i da se vise
Nikad
ne vratim
I oni sićušni delići duše koji su mi ostali,
plutaju po površini moga okeana,
a ja sam negde dole, zarobljen u njemu,
u potrazi za onim što nema svoju cenu.
Ne mogu vam reći šta to tačno tražim,
pravo da vam kažem, ni sam nisam siguran,
pronaći ga moram, ako želim van,
da osetim sunce, da preživim dan.
A pod vodom uvek isto, jezivo i hladno,
jedino se ja u toj vodi menjam,
iz minute u minutu postaje sve teže i teže,
skoro svako sećanje počinje da steže.
Svaka nova misao traži dublji smisao,
polako se gubim, ostajem bez daha,
pokušavam da se trgnem iz ovog ružnog sna,
gledam ka površini a tonem do dna.
Ситуација: семинар/тренинг о сарадњи женских удружења и удружења жена са инвалидитетом.
Звали ме људи као високо образовану жену са инвалидитетом и пристанем ја да одем.
Елем, било то у сусједном граду, плаћен смјештај, два ноћења, дијелим апартман са још двије дјевојке, и ајде добро.
Међутим, женске се понашају као на основношколској екскурзији. Прешле нам двије из сусједне собе у госте, алкохол тече потоцима, једна цимерка ми изашла да се види са неким (као) другом, вратила се пијана као летва, ове остале је тјерале да нам покаже груди... Хаос и катастрофа.
И наравно, поведе се разговор о сексу и ја кажем како немам искуства на том пољу. Јао мајко, кад су осуле по мени. Па ,,шта чекаш", па ,,није ти златна", па ,,је ли то због твог...
Kako se kraj proljeca opirao da dopusti suncu da nas ogrije , tako sad sunce ne pita nikoga sto ce da radi vec nas grije li grije .
Evo sam na terasi nema sunca vec mjesec jezdi i smjeska se .Vrucina cijelog dana jenjava i tek sad je malo podnosljivije disati .
Moja macka Milica lezi ispruzena ispod stola a na jedno oko motri Pjera da joj ne udje u njenu teritoriju .Oboje su kao mirni .
A znam da nisu .Oboje se nadgornjavaju ko ce zadobiti vise moje paznje .Pravim se da nisu tu kraj mene .
Neke sjetne me daljine traze .Kolika je psenica je li podnio kukuruz burni period kisa.Prasnjave staze ravnice i pokoje drvo .
Redovi obradjenih zasada pod konac broje daljine .A gdje sam ja .U jari ljetnjeg dana suncanim snopom kosim livade...
najudobnije žalim zgažene mrave...
ako su osećanja zgusnute sumnje, šta onda znamo...
podovi mirišu po plaču...
Kada je pred proslo glasanje za organe Skupstine grada beograda,pretstavljena listaa kandidata,svi smo bili odusevljeni.Kao kandidati su pretstavljene
licnosti,koje uglavnom nisu bili clanovi politickih stranaka.Medju njima su bili npr.glumac Goncic,balerina Ala Jung ,i neke druge poznate face.Prvi na listi,bio je
vanredni profesor Dr.Zoran Radoicic,poznati hirurg Klinike u Tirsovoj.Videci ta poznata lica na listi za gradsku upravu,mnogi smo samo zbog njih,glasali bas za
tu,a ne za neku drugu listu.Medjutim,sta biva.Na konstitutivnoj skupstini,skoro sva lica,koja su bila na listi (ne partijci),izjavili su da oni ne mogu da se prihvate
da budu odbornici u gradskoj skupstini,jer imaju svoja profesionalna zaduzenja,te nemaju vremena...
Naša je riječ moć s kojom možemo stvarati. Naša je riječ dar koji nam dolazi izravno od Boga. Riječima izražavamo svoju stvaralačku moć. Riječima sve očitujemo. Bez obzirom kojim jezikom govorimo, naša se namjera pokazuje kroz riječi. Ono o čemu snivamo, ono što osjećamo, ono što doista jesmo, sve će se to očitovati putem riječi.
Riječ nije tek zvuk ili nacrtani simbol. Riječ je snaga kojom se možemo izražavati i komunicirati, razmišljati i tako u svome životu stvarati događaje. Ali, riječ je nalik maču s dvije oštrice, naša riječ može stvoriti najljepši san, a ujedno može uništiti sve oko nas. Ovisno o tome kako je koristimo, riječ nas može osloboditi ili nas može osuditi na ropstvo. Sva čarolija koju posjedujemo temelji se na našoj...
Najlepši deo Beograda je onaj u kome ste odrasli
( danas sam posebno sentimentalna)
Postoji ulica kojom ne prolazim vise.Mala,tiha,asfaltirana sa drvoredom, lepim kucama i bastama.U jednoj od tih kuca sam se rodila a u toj ulici sam se igrala,pravila kucice za patuljke i crtala im putokaze do njih.U krosnjama hortenzija trazila vile i vilenjake.Naucila u mojoj ulici da vozim bicikl,okrecem hulahop,igram skolice,zmurke i preskacem lastis.Sa ponosom sam noslila modrice i odrana kolena,i gorke suze zbog nepravde.
Sticala najbolja drugarstva uverena da su za ceo zivot.Radovala se,ljutila,svadjala,smejala.U njoj sam jedne letnje veceri saznala sta je prvi poljubac.Moja ulica je bila moje odrtastanje,kao i moje dvoriste, sa simsirima duz...
Do zavrsetka drugog svetskog rata,brak sklopljen u crkvi,koji je vodio svestenik,bio je priznat kao zvanicno sklopljen brak.Dolaskom Brozovih pajtosa,tako
sklopljen brak tj.u crkvi,stavljen je van zakona.Umesto do tada crkvenog,uveden je gradjanski brak,sklopljen u opstini pred maticarem.Obzirom da smo konacno
raskrstili sa tim tzv.komunizmom (ma da je ostao I.Dacic) zasto ne bismo ponovo afirmisali crkveni brak,kao zvanicno sklopljen brak.Slazem se,da ko nece da se
venca u crkvi,neka ostane paralerno sklapanje braka i dalje pri opstinama.Ali ja predlazem jedno demokratsko resenje.Da se ostavi svakom na volju.Ko postuje
samo crkveni nacin sklapanja braka,ostaviti mu tu mogucnost.Ko ne zeli,neka kao i do sada,obavi vencanje u...
U poslednje vreme dogadja se jedna cudna pojava.Radi se naime o tom,da kako od nekog vremena,svakog naseg glumca,sahranjujemo o drzavnom trosku,u
"Aleji zasluznih gradjana".! Mislim da kako smo u mnogim stvarima preterani,tako i po ovom pitanju.Interesantno je to,kada imamo primere da umrle naucnike
ljude koji su podigli sebi baveci se naukom, "spomenike" za zivota,nikada ne sahranjujemo u "Aleji zasluznih gradjana".Mislim da smo taj obicaj sahranjivanja
glumaca u tu Aleju,stvarno devalvirali i samo to mesto sahranjivanja.Pa nisu valjda bas SVI glumci,toliko veliki,toliko zaduzili ovu zemlju,da su SVI zasluzili takav
tip sahrane.? Trebalo bi malo razmisliti o ovome.Da ne bude kao ono sa nacionalnim penzijama.Jedno vreme,dobijali su...
SVA PRIRODA ,SVE KISE ,SUNCE .....NALAZIS U MOJIM OCIMA .
NEKA OCI PRICAJU ,TI CITAJ SVU NJEZNOST I LJUBAV IZ MOJIH OCIJU
Да чврстоћа, топлота, хладноћа, боја, мирис, укус, да су то све субјективни осети унутар нечије свести и да они немају никакве сличности са својствима предмета који их узрокују јесте толико јасна ствар да јаснија не може бити, па ипак мора да се човеку каже да би је спознао, а чак и тада брзо бива потиснута из свести. Јер, много је корисније за практичан живот провести га у илузији и сматрати објекте за реално и објективно постојеће, иако је то апсурд. Истине о Локовим примарним и секундарним квалитетима и најмоћније откриће у филозофији Берклијева корелативност субјекта и објекта пружени су човечанству пре триста година. Међутим, њихове мисли данас се могу наћи само у филозофским делима, али не и у медијима, на телевизији, на вестима...
Otac mi je rodjen u Hrvatskoj,preminuo je ....da li imam pravo na osnovu ocevog porekla da dobijem Hrvatske papire?Zivim u Srbiji.
Koliko mogu da dobijem za ovaj upaljac ?? AKO MOZE NEKO DA MI POMOGNE ?! ZNAM DA NIJE JEFTIN ALI ME INTERESESUJE AKO NEKO ZNA KOLIKO JE OVAJ MODEL ?? hvala unapred ?? Zarko
КРАТАК ОСВРТ НА ЈЕДНУ ЕПИЗОДУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ
Ово је прича о једној епизоди у кинематографији бивше нам Југе, епизода која нам је је уз неке филмове тзв црног таласа оставила и неке добре филмове.
И прича о извјесном Хајрудину Шиби Крвавцу. Режисеру који је знао знање и који се родио у погрешно вријеме.
Несрећа тог нашег времена је насљеђе једне бурне епохе, код нас праћене и идеолошким сукобом. Од сљедбеника идеологије која је побиједила, оно најбоље, а како то и бива увијек, изгинуло је у рату. Оно што је ваљало и претекло, скончало је на једном егзотичном острву знаном као Голи Оток.
Хајрудин Шиба Крвавац како то и бива обично са људима који држе до себе и својих увјерења, није се на вријеме "прешалтао", нагињао је погрешној...
O davni dani
djetinjstva moga
i staze davne
prohujale
dječijim očima
prve radosti ugledane
i toplom očevom rukom
dječije suze obrisane.
O davni dani
djetinjstva moga
zaboravom tihim
godine vas prekriše,
tek u nekim kišnim noćima
u očima moga djeteta
ugledam odsjaj znan
da,to je moj osmijeh, znam.
Selektuj događaj 1610.
- Prvi holandski doseljenici iskrcali se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka.
Doseljenici iz Evrope su bili oduševljeni Nueva Jorkom - široke ulice, gus saobraćaj, aJerodrom ka ostalim Američkim destinacijama, box marketi 24 h, McDonalds, kuponi...
Svega toga nije bilo u zatucanoj Evropi, onda kip slobode pa NBA... Evropljani su počeli sve masovnije da dolaze.
E jedino mi neće biti nikad jasno zašto su prvi Crnogorci i Hercegovci trčali u meričke rudnike kad su mogli i oko kuće da kopaju?
Ili su tadašnje generacije monte goraca i hercegovaca bile poštenije pa su znali dje im mjesto?
P. Coelho: “Lovers need to know how to lose themselves and then how to find themselves again.”
“Ljubavnici trebaju znati kako da izgube sebe a onda kako da opet sebe pronadju.”
– Ljubavnici ne mogu zadržati istu individualnost pošto je proširuju ili ujedinjavaju s individualnošću druge osobe. To zahteva drugačiju adaptaciju. Više se ne misli samo o sebi i vlastitim potrebama, već i o potrebama ljubavnika. Znači, staro JA se gubi pošto se proširuje novim MI. Takva transformacija je uslov sklada i medjusobnog razumevanja.
Ali, sklad se ne može ostvariti ni u MI u kojem se JA u potpunosti poriče i izgubi ili gde nema slobodnog, autentičnog razvoja. Ljubavnici trebaju podržavati i podsticati jedno drugo da budu najbolja verzija sebe...
Tek sam sad vidio da je na ovom portalu zabranjeno;
"postavljanje sadržaja koji nisu na srpskom ili engleskom jeziku".
Kako sam ja do sada postavljao sadržaje na hrvatskom jeziku, to znači
da sam kršio pravila ovog servisa zbog čega se najiskrenije ispričavam
uredništvu i poštovanim blogerima.
Zato više ne želim ovdje objavljivati i na taj način zlorabiti povjerenje
kršenjem pravila koje je domaćin uspostavio.
Još jednom se najiskrenije ispričavam, te vas srdačno pozdravljam!
Једна сам од оних које би радије дале новац за неку квалитетну књигу него за комад одјеће.
Једна сам од оних које би радије спавале пола сата дуже него биле ранораниоци само да се нашминкају.
Једна сам од оних које би радије отишле у позориште него у клуб.
Једна сам од оних које не желе себи да допусте да се толико напију да им другарице морају држати косу док повраћају у тоалету неког клуба.
Једна сам од оних што су често саме.
Једна сам од оних што често одлутају у мислима.
Једна сам.
Једна.
Još od najranijih bogoslovskih dana, nikada neće da mi se zaceli u srcu ta rana, a sećanje je samo produbljuje i boli me sve jače, ostalo mi u navici da, kad-god me nostalgija obuzme, posve, zadrhti mi srce i zabole bele džigerice, odlazim na železničku stanicu i tamo, sa suzama u očima, gledam vozove koji mom zavičaju kreću, mada znam da sa njima još dugo, možda ni nikada više, kucaj, srce, malo tiše, poći neću. Tako sam i pre nekoliko dana, odolevajući krvledećim sibirskim vetrusinama, koji su mi još više, drhtavo-boleće, produbljivali tu prokletu nostalgiju u grudima, došao na tu moskovsku železničku stanicu gledajući vozove koji nekamo u daljinu kreću, a ja ću da tugujem i sa njima poći nikad neću…
Pažnju mi je privukla jedna...
- sa forumskog konkursa -
„Beko, Beeekoooo!“, zvala je mama sa kućnog praga. „Izađi, znam da se tu negde kriješ. Ne možeš se doveka skrivati ...“
Znala sam šta me čeka, izašla - ne izašla. Možda su šanse da izbegnem batine veće ukoliko bih se izmigoljila iz skloništa, dotrčala do majke i bacila joj se pod noge – razmišljala sam. Da, baš tako – pod noge, a ne u zagrljaj. Majka me je retko grlila ili me darivala bilo kakvom nežnošću. Najveći znak ljubavi koji sam mogla od nje da dobijem bio je, veoma retko, poljubac u čelo, toliko lepršav da bih ga jedva osetila. Iz detinjstva pamtim svega tri ili četiri njena poljupca: dva za rođendan, jedan za uspeh u školi, a četvrti ... Pa, nisam sigurna da se dogodio. Ako se računa i mlak...
“Čuda ne zbunjuju. Nazivamo ih tako i tačka. Ali nas uvek iznenade obične stvari.”
– Kada se svet posmatra duhovnim očima prevazilazi se ograničeni, čulni doživjaj i nasluti veličanstvena suština iza obične pojave.
————
„Skromnost, blagost, opraštanje, jednostavnost, čistota, istrajnost, samokontrola je objava mudrosti. Ono što je ovom protivno je neznanje.“
———-
„Skromnost je najraskošniji nakit kojim se može ukrasiti.“
————-
„Nemaš čega da se plašiš, srce moje. Čak i najtamnija noć mora nestati u zori.“
--------
„Um se obogaćuje primanjem, a srce davanjem.“
– Bogatstvo uma zavisi od otvorenosti srca. Ako je srce zatvoreno um može imati širinu, ali nedostaje duhovna dubina. Bez nje je znanje hladno i osakaćeno. Ne donese mir...
.
Pišem i preživljavam ponovo poražavajuća približavanja naših velikih nesporazuma.
Još uvek mi mnogo značiš...
Ono suštinsko tvoje biće koje sam mukotrpno spoznavala,goneći sebe kroz vatru i led,živi i dalje u meni.
Pišem i bolujem svoj hod po mukama...
Pretražujem naše ostatke po izrovarenim iskopinama zajedničkog postojanja.
I nalazim nas napuštene...izranjavane od prevelike želje i strasti za životom.
I pronalazim nas usamljene...ostavljene na bojištu ljubavnog rata,nakon svih njegovih uzaludnih bitaka.
Besmislenim,jer u njima ne postoji pobednik i poraženi.
Koliko sam puta osluškivala tvoju prikrivenu tugu,u nemoći da okončaš uporna traganja za smislom lične životne filozofije.
Koliko puta sam posmatrala tvoju pedantnu tačnost u...
.
.
.
Ma gdje da čovjek ode i ma gdje da se zadrži i bude, u njemu ostane sjećanje na mjesto, na ljude, na duh sredine (naroda i prirode) gdje se rodio...
Tako i u meni taj duh uvijek pjeva a često, da l' sam za sebe il' za druge da ga čuju, ja mu pustim glas.
Zahvaljujem se Timostenu za ovu divnu produkciju, napravi je čovjek kao da je sve imao u rukavu... :)
Hvala!
Na ovom klipu je prvi, nedovršeni, probni snimak (prije 2-3 godine) gdje jedan prijatelj iz Melbourna svira harmoniku a ja pjevam...nadam se da će vam se svidjeti i otkriti vam taj duh koji u meni stalno pjeva...
.
.
.
.
.
Kad je teško, kad vam je STVARNO teško, bol u stomaku neće prestati danima.
Neće vas prestati, niti vam neko može pomoći.
Klin se klinom ne izbija.
Čak ni u bukvalnom smislu.
Muški je pos'o ali ja sam probala.
Nećete biti raspoloženi duže od pola sata.
Nećete ni u gomili drugih ljudi.
Oni će vas nervirati.
Pitaće vas šta vam je.
Odmahnućete glavom jer ako progovorite počećete plakati.
Ja jesam.
Zato znam.
Zvaće vas da izađete, da idete na kafe, da se smijete.
Neće vam biti do toga.
Boliće vas stomak.
Glava pucati.
Srce htjeti napolje.
Čak iako znate da nije trajno, boliće vas.
Sjedite u sobi, plačite.
Zagrlite mamu i tatu, zagrlite drugaricu.
Zagrlite momka.
Zavisi koja bol je u pitanju.
Dosta se grlite.
Ne trpite.
Ali...
(Čovek koji me je naučio da sam se u ljubav prema mudrosti do ušiju zaljubio)
--------------------------------------------------------
Kada me je dobri, veoma mudri, kao čovek veoma blagi, a kao profesor veoma zahtevni, strogi i nepopustljivi – zahtevao je od svojih studenata znanje, trud i predanost nauci, a ne šarlatansko izmotavanje, lenčarenje i uzgrednost otaljavanja kvazi znanja, dan pre mog odlaska na najelitniji univerzitet za klasičnu filologiju i filozofiju u to vreme – Univerzitet u Padovi, bila je nekakva razmena studenata i ja, kao najbolji student na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, sam u tu reku ponornicu tako upao posle treće godine studija na katedrama za klasičnu filologiju, filozofiju i slavistiku na tom...