Јесте ли некада маштали како би било добро да радимо на компјутеру без употребе миша. Погледамо видео фајл и филм почиње. Компјутер извршава наше жеље самим погледом на фајл. Згодна ствар је да се наше биће понаша као један такав уређај.
Мисли и осећања су уско повезана са понашањем, како се осећамо тако се и понашамо. Као кад кликнемо на музички фајл па се упали програм за репродукцију музике, тако и ако посветимо пажњу мислима које доносе осећање беса; пали се програм за репродукцију беса и ми почињемо бесно да се понашамо.
Ако посветимо пажњу мислима са осећањем љутње,почећемо љутито да се понашамо. Наша пажња је у улози миша и када одређеним садржајима ума посветимо пажњу то је као да смо кликнули на тај фајл; пали се...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Satenski stihovi
Ne volim je
Daleku i nepoznatu
Skrivenu
U očima neuhvatljivih boja.
Ne volim je
Plahu i ustreptalu
Skrivenu
U svakom mom nemiru.
Ne volim je
Svetlu i nedodirljivu
Skrivenu
U svakoj uzavreloj reči.
Jedino više
Na svetu mrzim sebe
Što noćas
Lažem
Bezočnije nego ikad.
Jovica Letic
Bog je Ljubav I njegovi darovi su Rajski, a pate oni koji mu ne veruju I ne primaju njegove darove.
Jer dobra bez Boga nema.Bez onoga ,koji je samo dobro I izvor svakog dobra I svake vrline.
Sve sto je izvan Bozjeg Carstva,izvan Raja - dolina je placa I skrguta zuba...a svako dobro koje nam je dato - od Boga je dar. Dar ljubavi.
Nasa nevolja je otrov zmijin kojoj poverovasmo ,te zgresismo.
Gresnik pati jer je to sam izabrao kroz porok.Ni jedan porok ne dolazi bez patnje.
I to nije dar Boga,nego dar djavola.
Rascistimo...
Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?
И би мило Господу што Соломун то заиска.
И рече му Бог: кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага нити иштеш душа непријатеља својих него иштеш разума да умијеш судити;
Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такога какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.
А сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега вијека твојега.
И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје. Књига о...
.
Ne znam kako se iznenadno desilo da se naši čudni svetovi slučajno susretnu.
Bio je to čarobni trenutak,kao kada te struje strasti odvuku u ljubavni vrtlog i telo ti zanemoća od
napornog plivanja u pomahnitaloj bujici.
I ti se onda rezignirano predaš.
Za kratko vreme ti se onesposobi razum,zarobi te snaga neobjašnjive sile.
Kada se,napokon,dočepaš obale,na njenom tlu se probudiš uz veliki prasak bolne spoznaje...
Mesecima već,a evo već će i godina,kako skupljam komadiće našeg razrušenog sveta.
U snovima te još samo vidim,jer u čudnom svetu nesvesnog postojanje tvoje ne mogu da sprečim.
U potisnutom te čežnjivo sanjam,a u stvarnosti ne dopuštam sebi da te imam.
I znam da te neću pozvati kako bih ti sa stidom rekla kako te zauvek...
Na, veoma posećenomi, mudrozbornom i intelektualno, vrlo-dozorelo, prosvećenom, naučnom skupu upriličenom povodom 120-godišnjice klasične filologije na Beogradskom univerzitetu održanom 23. novembra 1995. godine u našem srpsom prestonom gradu, Beogradu, tada sam, s` ponosom u grudima, Srpstvom u venama i svojom Majkom Srbijom u srcu, bio na grudobranu svoje prenapaćene Otadžbine koju su htele, kao gladne hijene, da rastrgaju, od Amera, Vatikana i Germana antisrpski izdresirane, fašističke horde ustaša, balista i SS „handžar divizije“, sam održao predavanje na temu lika i dela prof. dr Nikole Vulića i, između ostalog, rekao i sledeće:
»U Narodnoj biblioteci Srbije nalazi se deo Vulćeve rukopisne zaostavštine, u kojoj se nalazi, pored...
U danasnjem "BLICU" od 15 Juna tg.procitah vest,da Komisija za menjanje naziva ulica,dala predlog,da se dosadasnja Bojanska ulica na Crvenom Krstu,
preimenuje u ulicu Velimira Zivojinovica glumca !!! Ne mogu da verujem da je tako nesto moguce.U beogradu ima mnogo ulica koje nemaju ime,nego se zovu Prva
Nova,druga Nova itd.itd. Zasto nisu dali predlog,da se neka od tih ulica bez imena,preimenuje u ul.Velimira Zivojinovica.Da li iko zna,sta znaci za nekoliko stotina
ljudi,koji zive u Ul.Bojanskoj,sta ce tim ljudima uraditi,kada se promeni ime njihove ulice.Svi ti gradjani,morace da vade nove dokumente.Licne karte,karte za
Bus-Plus,d menjaju svoju adresu,na raznim Ugovorima i slicno.Velimiru Zivojinovicu je potpuno sve jedno,da li ce...
Retko kada se usudim da prelistavam moje prašnjave spomenare i svaštare stare - iz njih mi uvek neki dragi lik iskoči - izmami mi duboki uzdah, bol u grudima i suze na oči... Najčešće je to moja majčica mila koja je mene kao pesnika rodila ... Da, to je živa istina, već u drugom razredu OŠ, "Rada Vranješević" Krupa na Vrbasu, sam joj posvetio pesmicu koja je bila objavljena u "Malim novinama", tada školskim novinama u SR BiH... Već tada sam dobio "reputaciju" velikog, ali i veoma vragolastog, budućeg pesnika, ali, draže mi je od toga, jest` - tako vi Svevišnjega Boga, moja pokojna majka Petra je naročito na to bila ponosna, što sam bio najbolji učenik, pošteno dete i uvek najprimernijeg vladanja...
Sećam se, to ne može iz sećanja da...
Kada Ti dojave, najmilije moje, a dojaviće, nego šta će - dušmani jedva dočekaće, da nema me više pogledaj u zvezde i tamo pronađi me, jer posle ovozemaljske odiseje tamo-gore, u tom treptećem nebeskom sjaju i beskraju, nastavljaju da vrludaju poete ... Da, nego šta, pesnik i jeste vragolasto dete zalutalo na Zemlju sa neke daljne planete ...
Još dok sam bio dete, jest`, Majke mi Presvete, osetio sam u duši, srcu i guši kako me dodiruju zvezde, dok sam vrludao u beskraju žudljive nade, s` osmehom blažio ovozemaljske tuge, bole i jade i, naravski, ljubovao devojčice mlade ... Titravi sjaj i beskraj tog Neba svilenog, milo-melenog, sam pipkavim vrhovima prstiju milkio, napajao grudi tom vododerinom ljubavi i topio se u milini neobuzdane...
Сат на високој кули је откуцавао подне. Дванаест истоветних тонова ширило се тргом у свим правцима. Беле камене плоче су распршавале сунчеве зраке као светлосне пратиоце звучних одјека и заједно са њима трептали кроз ваздух.
У најдужој сенци стајао је човек. Тренутак заноса га је свог обузео. Сат је завршио своје бројање, звук је и даље пливао тргом, а човек се тргао. У једном тренутку му се било учинило да је осетио нешто као љубав. Љубав ка том непознатом тргу. И шире. Љубав према том непозназом граду, у ком се тако ненадано задесио. И даље. Љубав према свету, чији је део постао вољом свевишњег.
Подигао је руку и отвореним дланом обрисао зној са чела. Тајна коју је носио у себи није му дозвољавала да воли. Имао је сувише велику...
Predstava "Stilske vežbe" premijerno je izvedena davnog 19. januara 1968. godine u Teatru ITD u Zagrebu i od tada je neprekidno na repertoaru. Reč je o običnoj zgodi iz svakodnevnog života, koja u tumačenju Lele Margitić i Pere Kvrgića na dvadesetak različitih načina - postaje vrhunska komedija, burleska koja oduševljava, mami salve smeha i oduševljava glumačkom virtuoznošću. Divno je što je ovo jedinstveno scensko ostvarenje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda i divno je što je Pero Kvrgić rekao ovo: "Da nisam postao glumac, bio bih lekar - lečio bih ljude. Ovako, celog života lečim njihove duše"...
Stilske vežbe
Rejmond Keno
prevod Danilo Kiš
"U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom...
Procitah pre neki dan u stampi,da u Novom Sadu,"Srbiagas" ,treba da pocne da finansira izgradnju najmodernijeg fudbalskog stadiona. I da ista firma,finansira
fudbalski klub "Vojvodina".Obzirom da je "SRBIJAGAS" u stalnoj dubiozi finansijskoj,znaci da sve to,ide iz budzeta. Dva tri dana pre ove vesti,takodje u dnevnoj
stampi,procitah,da Bolnica u Somboru,radi u veoma teskim finansijskim usslovima,da recimo toaleti nemaju cak ni VODOKOTLICE,jer nema para da se kupe.!?!
Pita se.Sta je nama vaznije.Stadioni za fudbalske igre,ili osnovno snabdevanje bolnica,kako medicinskim aparatima,tako i svim ostalim sstvarima koji su jednoj
bolnici neophodni.I jos jedno pitanje.? Sta ce nam novi stadioni za fudbal,kada je poseta fudbalskim...
Ноћас ми недостајеш тачно 468 километара.
Ноћас ми недостајеш тачно 7 сати вожње.
Ноћас ми недостајеш седам хектара загрљаја.
Ноћас ми недостајеш 44 дана без тебе.
Ноћас ми недостајеш 43 ноћи празног кревета.
Ноћас ми недостајеш још 6 дана ишчекивања твог доласка.
Ноћас ми недостајеш свим бројевима, словима и специјалним знаковима.
Ноћас ми неизмјерно недостајеш <3
Danas je cetvrti Juli,Dan nezavisnosti SAD. To je moze se reci,najveci praznik naroda SAD. Taj hrabri narod,spasao je evropu,u dva svetska rata.I Prvi i Drugi
svetski rat,americka vojska je spasla evropske drzave,od unistenja,koje bi im nanela fasisticka nemacka,da vojska SAD nije izvrsila invaziju u normandiji,u drugom
svetskom ratu.Treba narocito istaci,da ni za vreme Prvog,kao i Drugog svetskog rata,SAD nisu bile napadnute od strane sila osovine.Americka vojska je usla
u taj strasni rat,samo da bi spasla svoje evropske drzave -saveznice.Mi svi smo cesto skloni,da govorimo ruzne reci,o SAD-a,zaboravljajuci cinjenicu,da bi zlikovac
Hitler,i njegova soldateska,porobili CELU evropu,da nije bilo hrabre,mocne armije SAD,koja nas je sve...
Draga moja, najsjajniji biseru mog života !
Tvoje reči mi bude neopisiva osećanja, titraju dušu, ali i razaraju srce i stišću za gušu... Trebaš mi, silno-čežnjivo mi trebaš, ljubavi, no počinjem i sam da sumnjam u nadu da ću ikada moći da osetim toplotu tvog zagrljaja, miomiris tvog drhtavog tela, usnepućeće-brideću slast Tvojih poljubaca i dušužežeću nebesku milinu, neopisivo finu, pokraj sebe ljubozov Tvog slatko-mamećeg uzdaha...
Naravno, draga moja, poodavno sam prestao da verujem da se prstom može napraviti pomračenje Sunca, nema više ni Davida - ostali su samo Golijati, goli, golcijati, nema više, hvala Bogu, ni stare partizanke Mare, no još gore od toga je što još uvek, ite-kako, osećam Tebe u sebi, baš ono, i baš onakvo...
U misli, srce i dušu mi zalutala Iluzijo moja,
Ne poznajem Te, nikada Te nisam video, dodirnuo, Tvoj duboki uzdah čuo, miomirisom se Tvojim opojio, ali osećam Te u duši i srcu… Da li je to, onaj lepši, oblutak duše moje, ne to se ne pitam – da jeste to znam i osećam, ali pitam se da li Te u moje grudi sudbina donese, ili je i to, još jedna u nizu – to stanje mi je uvek srcu blizu, refleksija iluzije koja me omamljuje zaradi nekakve svoje igrarije ?… Da li mi se to sudbina ruga – omami me, a onda me razdire tuga ?… Ne gledajući na sve, ne tražim objašnjenje, pesnik sam i kada me nešto inspiriše u meni onaj najtananiji osećaj počne da vre i prži me, pišem Ti, mada Ti ne znam adrese …Srcem pišem, a uzdahom brišem, srce sam istrošio, a...
Godinama, prepunih čežnje, pokušavam da se naviknem da nekako smireno živim bez nje, činim sve da mi zauvek iz misli, duše i srca izađe, da za sobom ne ostavi u meni ni jedne mrvice, kako bi mi bilo mislima lakše, srcu podnošljivije i duši blagougodnije i kako bih time olakšao preteško životno breme i u fokusu svojih, pesničko-titravih, nadanja, maštanja i inspiracije imao vremena da se usredsredim, zberem i priberem na druge, za život važnije, svrsishodnije i upotrebljivije, teme. Možda, mada i u tome postoji sumnja, bih i uspeo u tome, svakoliko sam jak, nikad nisam mlak i verni sam sluga Gospodu mome, ali čim pogledam u cveće, zvezde i sve ono što je prelepo i oku mamljivo u pirlutavom dašku vetra, onoj blagugodnosti koja mi nadima...
Na danasnji dan 1389 godine,srbija je bila porazena,od strane ondasnje velike sile turske.Od tada,od tog poraza,srbija je ostala u vazalnom odnosu prema
turskoj narednih pet stotina godina.E,ono sto meni nije jasno,zasto mi taj datum,koji pretstavlja nas poraz,mi svake godine slavimo! Razumem da se pobede slave,ali porazi...zaista ne razumem.
Objavljena je vest,da je umro Momir Bulatovic,istaknuti politicar Crne Gore i bivsi Predsednik Jugoslavije !
Nama muskarcima,najveca je muka u zivotu,sto nikada ne mozemo da odredimo,kada,i da li uopste,treba da se zenimo.??? Za muskarca koji se ozenio u svojim dvadesetim godinama,porodica njegova,uvek izaziva sazaljenje. Porodica je tuzna,kazu jadan,nista od svoje mladosti osetiti nece.Bar da je malo poziveo,da je menjao
devojke...ali,sta mozemo jadnicak se uvalio u brak.E to "jadnicak",i mene proganja,kao zla senka braka,koju na svu srecu,do sada uspesno izbegavam.Presao sam
trideset petu,uspesno preskacuci postavljene devojacke zamke.Zivim u naj uzem centru grada.Imam svoj stan i svu udobnost.Medjutim,pojavio se jedan od mojih
striceva,koji me nagovara da se ozenim,kako bi kako on rece...produzio bar jednim sinom,junacku nasu plemicku...
Mnogi prevare svog bračnog partnera a ja priznajem da se i meni to dešavalo. Razlog za to uvek nađemo. Međutim postavlja se pitanje da li je to zdravo? Mogao sam to pitanje da formulišem i drugačije ali mi se nekako baš nametnulo ovo!
Ja mislim da jeste. To je kao kad posle teške bolesti saznaš da si ozdravio...hoćeš da poletiš. Tako je i u prevari, prvo zadovoljstvo je osećaj pobede jer si se popeo na teško osvojiv planinski vrh a drugo je kad se vratiš kući i shvatiš koliko je to što te je kod kuće čekalo vrednije....al' mnogo....
Ipak, muče me dva potanja:
Zašto moja komšinica Eva za muža koji često ume da zaluta u tuđe "dvorište" kaže...on je jedna obična bitanga a za rođenog brata koga je žena i na gomili hvatala kaže...
Volim kada me nemirni titraj sećanja, kao blagi dašak povetarca, ponese u moje rano detinjstvo, a naročito kada mi pred očima zatitra, istina sve maglovitija, bleđa i nejasnija, slika mojih, davno na Nebesa vaznesenih, roditelja - osetim u ranjenim grudima kako me greja ta njihova pozitivna energija ...Uvek je među njima bilo vragolija, zadirkivanja i začikavanja, ali nikada iz zlih namera - na kraju bi uvek pobeđivao osmeh, ljubav, milina i svakoliko-pozitivna energija koja ih je neizmerno krasila, od drugih ljudi razlikovala i štitila od bezumlja, zala, ala i budala ... Evo i jedne kriške osmeha iz tog mog rano-detinjeg sećanja ...
"Viđu, Petro mila, jado-jadana, uvjek majci svojoj dika, slika i ponos bila" - tako je započinjao to...
....koga to i zasto
hrane
unaprijed spremne odbojnice
te tuzne pratilje
od tuznih posjednika
i nece stati
niti u jedan voz
ma kuda krenuo
toliko ijeda
i osipa
toliko spremnih strelica
koje tobolaz ruze
cekajucu putnika
da mu se bezrazlozno
naruze
i kako da volim rijeci
koje znaju u rezanje
da se pretvore
...zar pjesma ima kritiku
kad se njeni odjeci
u krug vrte
ne napadajuci
samo dajuci
i u cekanju
odmaraju i sebe
i sladokusca
...zasto onda postoje
sladokusci cemera
koji dolaze iz studeni
dalekog sjevera...
Драге феминисткиње, иако сматрам да је у основи вашег покрета на почетку била сјајна идеја (равноправност у образовању, запошљавању и право на гласање), рекла бих да сте у последњих десетак година поприлично изгубиле компас. Поента постојања балканских женских покрета је постала борба за родну равноправност или нека слична небулозица. Нарочито феминисткиње са инваидитетом. Које су, забога, дискриминисане што су инвалиди (овдје има истине, да се не лажемо, невезано за пол, али то је тема за други текст) па још и зато што су жене. У већини случајева, то је само млаћење празне сламе јер сам и ја жена са инвалидитетом која је по основи свог инвалидитета остварила И олакшице у плаћању школарине И додатне бодове на интервјуу за посао. Мислим...
Dok mene ljubiš,
ja gradim kuću na vrhu brijega,
dom je to za ptice i pastire žedne.
Gradim i novo lice zemlje i neba,
na kojem će biti samo slika tvojih grudi,
i sjena moje oštre ubojite sablje.
Tamna je noć,
pa kako da crno u crnini prepoznam,
kad navale tvoje pletenice guste.
O, ženo, djevojko, pratim zvuk tvojih nogu.
Učini me prozirnom kapljom.
Pretvori me u zvjerku. U orkan.
U glad od koje i smrt uzleprša.
Igraj se očima mojim,
a našu ljubav prognaj u pakao.
Gospodarice, pobožna golubice moja.
Žedna i otvorena zemljo, jedem ti iz ruku.
Uzmi me.
Nauči me robijaškom jarmu.
Uvedi smrtnu kaznu za sve one
koji bez ljubavi ljubiti ne mogu.
A onda mi oba oka učini slijepim,
da u toj tmini budem ravan bogu.
Ова слика говори више од хиљаду књига.
Ту видимо да су осећања и хемија коју производимо јако повезане.
А опет наше мисли утичу на то каква ћемо осећања имати и каква ће се хемија производити.
Јер види; ако ми бринемо за наше дете које је на екскурзији и одлично се забавља; шта мислиш која ће се хемија производити.
Проицводиће се хемија страха, зато што наш мозак не разликује да ли смо у стварној опасности или само маштамо о томе.
Када бринемо о својим финанасијама на берзи, такође се лучи хемија страха иако ће можда наше акције и скочити.
Шта нам то говори: Будућу да страхови долазе од мисли којима се бавимо а не од реалне ситуације то ми видимо да од нашег доживљаја света зависи каква ће се хемија у нама лучити.
И то нас враћа на...
Sve što postoji - postoji zbog para
Bankari postoje zbog para
Političari postoje zbog para
Ratovi nastaju zbog para
Crkve postoje zbog para, neće za džabe, imaju tarifu
Banditi postoje zbog para, ne plaćaju porez
Žene hoće da te vole samo ako imaš para
Fudbal se igra zbog para
Kladionice postoje zbog para
Lekari neće bez para da te leče
Muzičari sviraju zbog para
Pekari prave narodu hleb ne da ga nahrane već zbog para
Cigani nas blagosiljaju zbog para
Partizan prodao utakmicu
Ceo svemir postoji zbog para
Čisto sumnjam da je Bog sve ovo radio za džabe
Obzirom da me svi teraju da se ozenim,resih se da odem u moju Crnu Goru,jer jedino tamo jos ima postenih devojaka,devojaka koje ne dadose svoje blago koje
od rodjenja nose,a to blago,to je njihova cestitost,tj nevinost.Kada sam dosao kod mog strica,on mi rece,da ima nekoliko zainteresovanih devojaka.Kako rece,
njihove godine se krecu izmedju 2O i 25 .OK.rekoh,to mi odgovara,jer ja tek sto preturih 35 godina.Stric mi rece jos,kako devojke pristaju da se udaju za mene,i bez
prethodnog upoznavanja.Na moju zacudjenost ovim saznanjaem,stric rece:"Cim im rekoh,da imas stan u centru beograda,mecku i dobar posao,one odmah pristase
da se udaju "na nevidjeno".U mom razmisljanju sta i kako da uradim,da li da prodaam svoju slobodu,za jednu...
Biblijski potop je bio katastrofa , jer je zemlju preplavio potop i čovečanstvo je potonulo u okean. To tonjenje je bilo spoljašnje., kao što je spoljašnja i seoba naroda.
Danas živimo unutrašnji potop. Današnja nova seoba naroda je provala varvarstva iznutra, odozdo. Masa koja se nalazila dole, probila se u više društvene slojeve, proterala je razvijenog i uzvišenog čoveka i razorila razvijen i uzvišen način života, pa se time preokrenula psihološka situacija čoveka. Po sudbini, mesto koje pripada masi je dole, kao što je dole i mesto nesvesnog. Oni što je bilo dole izronilo je, ono što je bilo gore potonulo je. Nesvesno izranja poput nabujalog okeana i preplavljuje čovekovu svest, tako da svesno tone. Individualna svest, ma koliko...