zar je to kraj
crv me grize
vec mnogo leta
vera.. nauka znaj
sve je to propast sveta
sta prazno truplo
da cini od zivota
kad nad nama
seva ludilo
misli mi taj crv
prokleti
mota i mota...
ljubav je zao cin reci...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
" Nista ne ucis u svom zivotu ako mislis da si uvek u pravu. "
- Ako nisi spreman na prosirivanje, ponekad i potpunu promenu, misljenja ne mozes spoznavati dublju istinu. Istina se, cesto, svodi samo na realizovano i otkriveno znanje. Medjutim, istina je kompleksnija. Sadrzi i nerealizovano i neotkriveno znanje. Njega postajemo svesni kroz mudrost ili kroz beskonacni potencijal smisla koji se nalazi u sustini samog zivota.
Znanje kojem nedostaje mudrost je zaslepljeno vlastitim znacajem. Smatra da je dostiglo konacnu istinu i da je nepogresivo. Zato je zatvoreno i ograniceno. Znanje koje ima mudrost je otvoreno. Svesno je beskonacnog karaktera istine, a time i nephodnosti stalnog ucenja ili rasta i razvoja.
Sokrat je najpoznatiji...
Onaj osećaj kad se smeješ,a u duši ti kamen kao kuća težak...ono kad podigneš ruke u znak radosti,a tuga ti u srcu...ono kad želiš svima da pokažeš da si jak,a gušiš suze u sebi...ono kad želiš da se raduješ pa moraš da se napiješ...ono što niko ne vidi,a tebe steže oko srca...ono kad plačeš bez suza...ono...ono kad to niko ne primećuje...
Dok su mnogobrojne halapljive ruke grabile parčad hleba kroz žicu, ugledala je ispijeno lice jednog od njih, sa druge strane žice.
Te plave oči, imala je osećaj, behu oči čoveka, sa kojim bi mogla kroz život da prođe.
Osetila je dodir njegove ruke dok mu je dodavala parče hleba i pogledi su se sreli.
Na momenat, učini joj se da se osmehuje.
Zar sad?
U ovom momentu?
Ona o ljubavi razmišlja?
Mora da požuri.
I drugarice je već požuruju......
A ona i dalje stoji pored žice i gleda prema momku sa plavim očima.
Недодери смо ти ми, мош'нас лагат', зајебавати али смо ми увијек исти и све трпимо. Недодер народ, таквога нигдје нема. Све нам покради и утуци нас у појам, ништа нам не можеш, наравно јер смо недодер. Товари, млати и пљуј у лице, опет ништа недодер. Обећај нам нешто па нас завлачи али џаба. Све нам жеље и наде сјеби, опет нама ништа јер смо недодери. Недодер нам је и крштено име, и слава и кућа. Све нам узми што имамо и немамо, опет смо исти недодер. Ни то недодер нам не можеш узети јер погађаш и то недодер је недодер. То недодер постоји само за нас као ријеч, појам и значење. Презиме нам је недодер па смо сви недодери. И племе исто. Пјесме су нам недодер. Ми их исте такве недодер пјевамо недодер времена, и ђеца су нам недодер па их...
Nemoj da gledaš objektivno, gledaj u sred'nu, gledaj tačno u srž i bivaj mudrac, bivaj fckn vidovnjak, bivaj čarobnjak, budi Hari Poter, a ne, nemoj biti Hari, budi Šerlok Holms, istraži dubine, iskopaj činjenice, prikupi dokaze, uzmi lupi, ne - uzmi mikroskop, jer gle, jeste da je on juče ubio čovjeka, ali prije tri dana je nahranio mačku?!?!!!
Vara ženu ali je djetetu kupio ajfon i Air Max.
Nije vidio majku pola godine ali komšije ga hvale, uvijek ima vremena za pivo i rakiju!?!?!?
Ok, banalizujem stvari. Podsmijevam im se i ironično rezonujem. Nadmeno se ponašam.
Ne smijem se inače ljudima ali Marina bi stvarno mogla smršati jer liči na nilskog konja.
Ne komentarišem nikoga ali Aleksandar bi se mogao malo okupati s vremena na...
-Istina ili izazov?
-Izbegavam izbegavajuće odgovore.
-Izazov ili istina?
- Nisam kukavica. Izazov, bez oklevanja.
- Ogoli se.
- Privlačnost izazova obrnuto je proporcionalna lakoći čina.
-Bez sumnje. Ogoli se.
-Sa zadovoljstvom.
-Ne!
Ne svlači se.
Ogoli se.
-Ok...
Rušim se, ponovo....
Rušim se, kao zamak od peska, raspadam se, kao da su me izdigli samo da bi me jednim udarcem nogom opet srušili, i sve to kroz igru, sa osmehom. Zrno po zrno, osećanja se raspadaju, ali ne prestaju da rastu, a vetar mi ih baca u oči, i peče, prokleto peče.
Kad padnu maske, poželis da je sve bio san...ustvari shvatiš da je sve bio samo san, najviše to u šta si verovao...sve nestaje.
Ostaje samo deo tebe, da postoji, onaj koji prkosi, kao...
Daniel Kahneman: "Pouzdan nacin da ljudi poveruju u lazi je cesto ponavljanje posto se uobicajenost tesko razlikuje od istine."
------------
Søren Kierkegaard: "Šta je teže, probuditi nekoga ko spava ili probuditi budnoga koji sanja da je probudjen"?
------------
-Vreme nece doneti oprostaj i zaborav ako zadrzavas isto misljenje. Da bi ga promenio ili postigao dublji uvid i razumevanje moras se angazovati na vlastitom rastu i razvoju.
------------
- Postajemo ono sto dozvolimo sebi da budemo kroz izbore koje pravimo.
-----
Samuel Johnson: "Velika dela nisu uradjena snagom, već upornošću."
------
Thomas Paine: "Raspravljati s covekom koji se odrekao upotrebe razuma je isto kao primenjivati medicinu na mrtvoga."
Данас ће у српској пријестолници бити одржана шетња коју сами улесници шетње назваше "парадом поноса". Истина никад нису објаснили шта је ту за понос, а и зашто та шетња мора бити баш у српској пријестолници, зашто не у неком другом граду или градићу, но не мари. Сврха шетње тј те тзв "параде поносе" јесте ваљда да се укаже како су они јадни и несхваћени хомосексуалци (за неупућене народне масе, хомосексуалци нису сљедбеници неког правца у философији, већ једноставно што би у колоквијалном говору рекли, педери) угрожени и прогоњени. Ваљда.
Када крене прича о хомосексуалцима, или народски речено педерима, то оде и разглабање гдје саговорницима мало кад понестане "муниције" за розговор,.
Зато ћу овдје само пренијети један измишљени...
Источна Херцеговина, 1846.
Гром удари негде у близини Лазареве куће. Светлост муње обасја унутрашњост куће од камена и дрвета. Петар се приби уз мајку : -„Како настају гром и олуја?“ Марија захвати дрвеном кашиком мало кукурузне пуре: - „Сине, олују, град и остале непогоде праве демони. Але, аждаје, ђаволи ...“. „Мајко, постоји ли неко ко их може победити?“ Искористивши прилику, Марија му гурну кашику у уста. - „Постоји. Да шта, него да постоји. Вилењаци се зову. Вилењак је човек, наизглед, ко и сваки други. Његова душа у сну напушта тело, узлети у облаке и растера непогоду. Де сад мало киселог млека. Прогутавши залогај Петар промрси: -„Мени се чини да ти ово причаш само да ме натераш да једем.“ „Мораш јести. Иначе ћеш увек бити...
REŠENA DECENIJSKA MISTERIJA!!!
- Zašto na NBGD bacaju kore od lubenica kroz prozor? -
Većinski deo Beogradjana koji su zbog neke muke morali da predju Brankov most bar jednom u životu bili su svedoci pa i žrtve običaja NBGD da se kore od lubenice bacaju kroz prozor. Racionalno objašnjenje se istraživalo decenijama još od 45'te kada je običaj počeo prvim naseljavanjem tog dela grada u koji niko nije hteo iz starog Beograda jer je bila močvara.
Istraživanje ovog fenomena bacanja kora od lubenice kroz prozor na NBGD izuzetno je zaintetesovao sociologe i psihijatre iz "Stoyko Research Labs" iz Engleske sa ispostavom na Zvezdari.
Oni su strpljivo sedeli satima po blokovima i beležili dinamiku izbacivanja kora kroz otvorene prozore...
Olimpijske igre u Tokiju su počele, a već smo dobili dve medalje.
Srbija je drugog takmičarskog dana došla do srebra i bronze, zahvaljujući
Damiru Mikecu i Tijani Bogdanović, što je najbolji olimpijski start naše
sportske delegacije u istoriji.
Što se tiče Covida19 nemamo čemu da se hvalimo. Brojke rastu po malo, dok ne
shvatimo da smo u velikom problemu a onda sve Jovo nanovo. Ovo je statistika
zadnjih 24 časova.
Friedrich Nietzsche: "Moras biti more da bi primio zagadjeni potok, a da se ne zatrujes."
- Zasto da primas zagadjeni potok? Imaj filter. Razmisli o onome sto cujes. Primi ono sto valja. Ono sto ne valja ostavi napolju.
------------
Murakami: "Mogu da izdrzim bilo koji bol sve dok ima smisao."
- Cak da se ne zna smisao, ako postoji nada da ce se pronaci, bol se moze podneti. Kada se izgubi nada tada bol postaje nepodnosljiv.
------------------
-Tisina se dostize cutanjem. Mudrost razmisljanjem, a promena recima i delima.
-----------------
Michael Douglas: "Ogorčenost nikome nije donela ništa dobro. Živite svoj život, težite ciljevima i ne zamarajte se razmišljanjem o drugima. Razmišljati o osveti znači sputati svoje želje i...
Nekad sam bila istinski i mnogo srećna, da mi se od sjećanja na moju sreću plače, pazite sad - od tuge.
Nekad sam voljela toliko da me fizički boljelo odsustvo onog drugog čijeg se sad lika teško i da sjećam.
Lika se ne sjećam, samo svoje sreće.
Samo uživanja u odnosu koji je bio sve samo ne idealan, ali u kome nije bilo površinskih osjećanja - ni bijesa, ni ljubavi, ni ljutnje.
Kažem vam - bila sam srećna jer sam bila voljena. Kao Boga sam voljela.
Posle toga nisu bile sreće. Čak ni srećice.
Posle toga sam morala mnogo da se mijenjam.
Kad sam se mijenjala nisam im valjala.
Jednog sam voljela ali on je volio da me drži u tajnosti.
Kakav udar na ego i kako ponižavajuće.
Reklo bi se da to nikad sebi ne bih dozvolila. Jesam.
Zašto...
Ucenje da se iza misljenja nalazi potpuno i savrseno razumevanje u koje se uspelo proniknuti duhovnim budjenjem je dosta pretenciozno i alarmantno. Onemogucava racionalno razmatranje, jer ako se bilo sta kritikuje u tom ucenju, kritika nije validna. Proizilazi iz misljenja koje je inferiornije shvatanju iza misljenja.
Arogantnost takvog stava je prikrivena plastom poniznosti, pa je dosta ljudi bezrezervno prihvatilo to ucenje. Ne razmatra se sta je receno, vec se sve prihvata bez razmisljanja. Nije li to najefikasniji nacin "pranja mozga"? S obzirom na elitnost i ekskluzivnost te ideje nekim ljudima imponuje pomisao da shvataju apsolutnu istinu iza misli i reci. Osecaju se posebnim i izuzetnim sto su se izdigli iznad onih koji jos...
Дође на ветру
Развеје дан
Дигне прашину
Отера сан
Загрми громом
Муњом засија
Руши пред собом
Хаос јој прија
Захладни поља
Звуке утиша
Нестаје воља
Почиње киша
Са ветром оде
Смири се лист
Надошле воде
И ваздух је чист
Склепано у тренутку :)
Planovi spoljašnjeg uticaja u Crnoj Gori koji su navedeni u ovom članku su samo deo neke velike igre snažnih država koje mogu da uticaju na politiku manjih država.
Nasi izvori iz grupe stručnjaka engleske kompanije Crown Agents omogućili su nam da saznamo više o današnjoj politici koja se zasniva na spoljnom uticaju snažnih država na druge države.
Eksperti navode primer o političkoj situaciji u Crnoj Gori.
Pre godinu dana nova vlada CG na čelu sa premjerom Zdravkom Krivokapićem se smatrala kao nagla promena tridesetogodišnjeg režima predsednika CG Milo Djukanovića. Ali veoma brzo politika Z.Krivokapića je razočarala. Za jednu godinu njegova politika je izazvala kritiku kolega u koaliciji i njihovih birača.
Jedan od razloga u padu...
Lao Tzu: "Ako brines sta drugi ljudi misle uvek ces biti njihov zarobljenik."
- Lepa izreka. Veoma tacno kada su u pitanju ljudi s kojima nismo bliski. Ako su u pitanju ljudi s kojima imamo prisne odnose tada treba imati obzira na njihovo misljenje i osecanja. To i jeste srz bliskosti. Zdrava emocionalna veza je zasnovana na brizi za voljena bica, a ne na kontroli i nametanju misljenja.
Ukoliko dodje do nesporazuma ne osudjuje se, vec se pokusava razumeti, pomoci i pronaci zajednicko resenje. U takvoj vezi ljudi su slobodni da budu ono sto jesu. Prihvataju jedno drugo, s tim sto su uvek iskreni, odnosno ne varaju i ne manipulisu.
Naravno, to se odnosi na odrasle ljude. Odnos s decom je drugaciji. Roditelji trebaju usmeravati...
...
...pjesnik mora da se krece u reviru
svojih dogadjaja
svojih izazova nemira
da hvatajuci ih
pravi nove mozaike
svojoj dusi svarljive
taj sopstveni svijet
ako zaokruzi
dolazi do svoje Super_nove
i bori se prvo za sebe
a onda za nju
jer pjesnikova sebicnost
sebe ne objasnja
a i ne umije
on vidi osjeca
trebuje
ali ne umije kao kovac
da kuje
nece da oblikuje silom nekakvom
njegova misao ako trpi lance i sjekire
traje ali
brzo umire
on kao i 'misticari'
analizira ali
kad vraca razdvojeno
to je nov kvalitet
i malo sta ima
od ceka je zaokruzeno
...tako iz udaljenja posmatra sebe
i ako se nadje
klimne nekud
kao kapetan moru
i krene u dubine
porinute ladje...
Ayn Rand: "Jednoga dana svet ce otkriti da bez misli ne moze biti ljubavi."
- Naravno, misli ne donose uvek prosvetljenje, sklad i mir, vec i nemir, zablude, patnju i zlo. Sve zavisi kojim nagonom/osecanjem se identifikuje posto svaki covek ima i konstruktivna i destruktivna osecanja. Misli, osecanja i razum cine neraskidivo trojstvo iste svesti. Jedno bez drugog ne moze postojati. Ocigledan dokaz je demencija. Kada um izgubi kognitivnu sposobnost nestanu i osecanja.
Um je evolucionarna privilegija, a ne handikep. Samo neko ko nije shvatio njegovu pravu funkciju, kao i neko ko je toliko arogantan da misli da zna bolje od prirode i boga proglasava misli nepotrebnim ili cak i stetnim. Mi preko misli postajemo svesni osecanja. To nam i...
Povremeno napravim izmene u knjigama i tekstovima. Ne zbog pogresnih ideja, vec stila pisanja. On zahteva usavrsavanje da bi se jasnije izlozio smisao. Pored toga, znanje koje se ne prosiruje prerasta u dogmu. Spoznaja je proces promene ili razvoja. Zato je potrebna dopuna koja, istovremeno, stvara bolju kristalizaciji misli, pa se mnoge stvari jednostavnije/razumljivije objasne.
Iako nemam literarni talent :neutral: sklona sam reflektivnom razmatranju pojava ili otkrivanju njihove dublje, skrivene sustine. To jos vise doprinosi teskoci izjasnjavanja, a narocito stilu pisanja. Cesto pokusavam unutrasnju sirinu misli sazeti u kratke, jednostavne reci. Ponekad uspem, a ponekad je taj pokusaj nezgrapan. :rumenko: Nedostaje mu lakoca i...
U lancu života svaka karika je važna, jer se nadovezuje jedna na drugu i tako stvara vezu koja omogućava celini da pravilno funkcioniše. To bi se trebalo imati u vidu kada se procenjuje svrha misli, osećanja, razuma i reči. Neka duhovna učenja podcenjuju značaj reči i misli.
Eckhart Tolle u knjizi „Moć sadašnjeg trenutka“ piše: „U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne.“ Namera te izjave je da istakne ograničenost reči u odnosu na bitak svesti koji, iako uvek prisutan, nikada ne može biti u potpunosti manifestovan, tj. mišljen i izrečen.
Na prvi pogled to izgleda kao nedostatak, ali postoji razlog zašto osećanja, razum, misli i reči imaju različite osobine. Svest transformacijom u suprotna, različita stanja stvara...
-Volim te.
Srećna sam.
I boli.
Ponekad ...
- Boli?
Ljubav...
Sreća...
Zvuči kao koktel.
- Koktel života.
- Daj dupli...
Ne, ovo nije poezija,
još manje ljubavna,
samo sećanje,
na emocije,
zakopane negde zajedno sa mislima.
Malo ljudi danas zaista misli,
još manje zaista oseća.
- Daj još jedan koktel, iz istog.
Sviraj.
Sviraj stakato.
Na crnom klaviru.
Dok sediš pored mene..
u tišini što od(z)va(n)ja
ovim naprslim nebom.
ove paorske zime.
Pod ledom dok ćutimo
u pažnji..
da se ne okliznemo
o sopstvene reči.
Sviraj stakato.
Da pokažem ti..
čekanje.
..i poremetim korake
naših-mojih godina
zalutale u lavirintima
u kojima ruše se tišine
Sasvim go.
Sasvim smrznut.
Od kiše umoran.
Dok držim te.
Dok slušam te.
Dok ćutim te.
Sviraj.
Sviraj da te pronađem.
Da ne zakasnim.
Da ostaneš ista.
Da me imaš..
u brojanju slova
u ćutanju
u pola od svega
Da ostanemo
posle vodopada
svega onog..
što smo (po)želeli
Da ostanemo
i postanemo
između dodira
sivog i belog.
Sviraj.
Sviraj stakato.
Sasvim polako.
Sasvim tiho.
Sasvim duboko.
I budi mi zvezda.
Dalja...
Предложих јој не без сарказма, да нам је југ Америке нешто мало запостављен, јебо ме отац, већ послије подне сам на инфективној примао вакцине и серуме против грозница које тамо владају. Једна моја извања тетка је имала изреку“ грозница те тресла“, ех заиста. Драги моји, колико сам се пута изгубио на Копакабани, када ме жуте пошаљу по пиће или ручак, много ли сам пута псовао и Кука и Магелана а богами ни Колумбу нијесам остајао дужан. Псовао сам ја и најближе, када год сам морао појести неки локални специјалитет, леш некога чуднога живинчета са одакле ја знам којега мора. Жељан парчета проје и домаће јагњетине. Укратко све чему сам се надао претворило се у неку чудну јурњаву на коју нијесам навикао. Њих двије би одмах по доласку као...
Prekrilo je lišće zlatno
puteljke nam nekad znane
u aleji ostale su
ogoljele puste grane.
Sad jesenji vjetar
nema gdje da svrati
opustjele krošnje
nisu njegov dom
pa umoran sjeda
ispod stare klupe
na ćilim od zlata
da mu kvari šare
kida spomenare.
Tu na klupi jednom
gdje je ćilim zlatni
prosula se niska
od bisera sjajna
jedna ljubav davna
jedna slatka tajna
samo staroj klupi
bješe ona znana.
Šta reći osim wow. Tek pre dve nedelje, a možda i manje, videla sam prvi film ove glumice. Kada sam bila tinejdžerka, znam da sam je videla u filmu High School Musical, ali u tom periodu nisam obraćala pažnju na to. Prvi film koji sam pogledala od nje jeste "The knight before Christmas". Uhvatio me je neki hype za romantične božićne filmove i tako sam naleteo na nju.
Obožavam je. Ima predivan osmeh, oči, lepu boju glasa. Dopada mi se kako glumi. Uglavnom su to ljubavni filmovi, ali je imala 2 ozbiljna filma, jedan od njih sa Nicolas Cage-om. Nekako me inspiriše da pozitivno razmišljam i da odbacim neke negativne navike koje sam imala kod sebe. Sjajan je osećaj.
Piskaraću tako nešto o filmovima u kojima je glumila i nešto iz njenog...
Ljutiš se, znam,
sto si se baš na moje neuredne misli sapleo,
i što baš ja osećam tvoje kao svoje.
Teško je, znam,
kad te neko voli ovako,
ne ljuti se, ljubavi,
što ćeš videti moju dušu kako sija u oblacima,
tvoja je duga,
i videćeš moju kosu,
kroz mladice, koji vetar ljubi,
i u snu ćeš me osetiti,
ne budi se, ne ljuti se,
Samo želim da budem uz tebe,
pa i opet da me prezres...
videćeš me i u vatri,
plamen živ,
a oči kao žar.
I ne ljuti se na sebe,
jednog dana kada shvatiš,
da nisi rekao sve što si hteo,
da to nisi bio ti,
da si pritiskao kočnicu
dok nije zardjala.
Ne ljuti se, ljubavi
Ne znam ništa drugo ...
Osim da te volim.
Ima jedno tajno mjesto
gdje mi srce ide često
preko gora,preko dola
i godina nespokoja
preko duge sjajnih boja
do djetinjstva perivoja.
Tamo mene vijerno čeka
uspomena hitra rijeka
što me nosi brzacima
mog djetinjstva sokacima
što mi šapće stare tajne
mjesečinom obasjane
slatke snove odsanjane.
Ima jedno tajno mjesto
za njeg' samo srce zna
kad me boli,kad me lomi
tamo uvijek bježim ja.