Још неколико десетина сати до момента кад почињемо да пишемо следећу цифру као ознаку за годину у документима, дневницима или где нам већ затраже они којима су бројеви важни.
Мени је свеједно које бројеве пишем, већ хиљадама дана уназад.
Лоше стојим са памћењем бројева, датума. Време мерим данима. Јасно видљив почетак и крај, то ми треба. Пробудим се за почетак и заспим на крају.
Између.. Трошим време.
Волим дане када сам нешто направила, својим рукама, опипљиво и можда само мени лепо, али мени довољно.
Не волим дане кад је напорно чувати, чак бранити разум, пристојност па и доброту. Очас ме прогласе глупом, заосталом или слабом јер не одговарам на исти начин. Умем, али нећу, нека сам и глупа али пристојна, заостала која никог не...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Neka nam Nova Godina odnose koronu i maske, a donese slobodu i radosna lica!
Želim vam dobro zdravlje, sreću i napredak! :zjelka2::heart2:
Otkud potičemo? Šta je život? Kako je sve nastalo? Pitanja su na koja se od pamtiveka traže odgovori. Najranija objašnjenja su imala obeležja spontanih, duhovnih uvida. Kasnije su ti uvidi sakupljeni i objedinjeni u religiozna učenja. Potom je sledila filozofska i naučna interpretacija. Nauka je veoma brzo potisnula prethodna shvatanja i dobila neprikosnoveni značaj i autoritet.
Da li je ekskluzivnost naučnog mišljenja, zaista, opravdana i korisna? Da li se samo kroz nauku može shvatiti život i univerzum ili je za to potreban pun kapacitet ljudske svesti i razumevanja, odnosno duhovna, religiozna i filozofska zapažanja?
U svakom slučaju da naučno gledište treba imati značajno mesto pošto se eksperimenatalno potvrdjuje. Ali...
Зовите ме Елиза. Или Елајза, свеједно.
Имала сам своју рутину. Свој мали смешни свет са маленим прозорима ка спољном свету. Довољно за срећно спокојство. Јесте, признајем, недостајало Оно, али то ми недостаје целог живота, навикла сам. Научила да сама себе усрећим, забавим.
Пробрала сам људе, имала сам и ангажованог на ППП, дискретно, дистанцирано, довољно.
Истина, и са тим малобројним људима сам имала осећај да говорим знаковним језиком за глувонеме, зато сам и њих дозирала. Зато пишем. Све што ми падне на памет. Онда убедим себе да сам рекла и да је неко чуо заправо. Делићем свести знам да није, али правим се да јесте и идем даље.
И онда се појави чудовиште. Не, није монструм, бар не за мене. Говори речима које разумем, разуме речи...
Јесте ли вољели жонглере кад сте били мали? Ја јесам. Музика свира, они жонглирају лоптицама, коцкицама, флашицама и ко зна чим још. Мало сам и била љубоморна јер ја то не могу. Пробала сам и догурала до жонглирања једном лоптицом. Добро, увијек сам ја била мали смотанко, али ето, пробала сам. Двије руке и једна лоптица. Од кога је - доста је.
Е сад. Fast forward у данашњи дан. 28 година ми је, удата, запослена, на докторским студијама. За жонглирање лоптицама немам времена. А опет, од жонглирања се не може побјећи. Жонглирам обавезама. 4 семинарска + посао + приватни часови италијанског + живот. Знате оно кад сам рекла да сам превише трапава за једну лоптицу у двије руке? Сад ме више нико и не пита, то ми је што ми је. Ладно десет...
To bi bilo nešto kao istorijsko-religijski špijunski mystery-triler, sa stalnim novim epizodama koje bi redovito izlazile...
Teme bi bile o UDBI, KGB-u, povijesti, religiji... stvari za koje ima interesa na ovom forumu, kolko vidim po naslovima...
To bi ovaj forum učinilo jedinstvenim, da ima svoj roman...
Prvo postavljam pitanje da vidim jel ima zainteresiranih, koji će dobit jedan zadatak za ispunit ako žele pomoć...
Ako bude interesa šaljem link ili postavljam tekstove...
I Sretan Božić svima koji slave, tojest meni...
.
duvala je sline u ruku da bi stedela papir jeli smo brasno i secer ukalupljeno u neki keks na kilo u radnji na veliko za brze hrane
dobili smo kompliment kao par da izgledamo fini zajedno kupovina namirnica me je ucinila srecnim vecinu sam ja pojeo a ona je grickala po malo
u tom izboru hrane nije videla problem u moj izbor posla ju je mnogo vise doticao povlacila se u sebe nakon svake promene planova
i nepredvidjenih iskrsnuca izdavali smo stan nepoznatim ljudima zauzimali su nas krevet i vodili ljubav dok smo mi vodili razgovore duge i ponekad bolne
Гледала сам својевремено оне америчанске прославе шеснаестог рођендана, бахато гламурозне са нападно наглашеном поруком о слатким шеснаестим.
Слатких шеснаест, каква обмана!
Година у којој сам била дубоко изгубљена, мада ни сад нисам нађена ако ћу да будем потпуно искрена, али то је за другу причу.
Од чега да почнем?
Од опаске моје разредне у гимназији, да сам очигледно у балону који лебди и само што не пукне. Видно изнервирана због бежања са њеног часа и то другог у блоку, послала је једног ђака да нас пронађе и врати у учионицу, нас три другарице. Између два часа је био велики одмор и хтеле смо да једемо помфри али због гужве добиле смо га кад је скоро звонило за почетак часа и одлучиле да останемо у дворишту. Наравно уз много...
Smail_Gifs_Foto
,•’``’•,•’``’•,🌿
’•,`,,•’🌹💜🌺
`’•,,💞 ........🎶🕊️:heart:
:vatromet::prpa:
Nepoznata autorka: "U zrelim godinama više nema zaljubljivanja. Ima samo onoga neko prija i neko ne prija. Nema "ne mogu da živim bez tebe" jer ste već toliko puta preživeli kad ste mislili da nećete. Nema, "ne mogu da učim jer stalno mislim na tebe", jer više niste ni u školi ni na fakultetu, nego ste na poslu od koga plaćate račune i hranu. Nema nesanice, jer znate da kakav god da je problem, sutra je novi dan i znate da je jutro pametnije od večeri. I kad nešto krene po zlu, ne ćutite nego kažete jasno i glasno, "ovo hoću, a ovo, izvini, neću". I ako nešto ne može, onda lepo kažete "hvala" i odete.."
- Mlada žena traži samo ljubav. Zreloj je važan i pravilan tretman. Bez poštovanja se može zaljubiti, ali ne i voleti. Osećanja su...
Хронике ове, овакве или онакве, неважно је најбоље ће остати, са обзиром на количину и квалитет односно изостанак истога вјероватно допринијеће и трајању. Наравно и формирању ставова и мишљења оних који их буду читали и узимали за озбиљно. Ми који се дрзнемо да их остављамо иза себе као испљуван тротоар, то знати нећемо али свеједно имамо потребу да их оставимо онако како смо их ми доживјели. Надам се без јакога личнога печата само са оним обавезним садржајем а уредници ћемо наравно бити ми. Суд о нашим“хроникама“, поштен и реалан никада нећемо чути, он ће доћи послије нас. Ако у ове зимске дуге ноћи негдје гдје вас је живот оставио вечерас или наравно неко друго вече тамо иза поноћи уз лоше свијетло и очију жељних боје и страсти будете...
Чинио сам ствари које су пољуљале једно моћно царство. После су рекли да сам изазвао Велику источну кризу. Или да сам макар био један од оних који су то урадили. Можда и јесам. И како је до тога дошло? Дуга је то прича. Пљачкао сам и убијао. Превртао све што ми је дошло под руку. Зашто? Због борбе за слободу? Не верујем. Пре ће бити да сам то чинио због једног девојчета. Због једног погледа и једног осмеха. Оног истог који ме је прогањао и од кога сам бежао и срљао из једне невоље у другу. Да ствар буде још гора, и осмех и поглед и девојче су били турски.
- „ Рушио си турско царство због турског девојчета?“
Ваљда. Или је бар тако на крају испало. Дуга је то прича. И замршена. И ништа од тога се није десило одједном. Слагало се...
Shvatanje da je vreme iluzija nije zasnovano na cinjenicama. Vreme je promena. Heraklit je s pravom rekao da sve prolazi i da ovde nije nista stalno osim promene. "Zub vremena" sve nagriza. Menja svako telo, oblik i pojavu. Nezive stvari, biljke i zivotinje nisu svesne vremena kao ljudi.
Samo su misaona bica svesna sebe i dogadjaja koji se desavaju, koji su se dogodili i koji se, eventualno, mogu dogoditi. Ego je zivot u razvoju. S obzirom da razvoj uvek ima aktivni moment promene ego ga dozivljava kao Sada.
Medjutim, Sada se ne treba mistifikovati niti izdvajati/odvajati od proslih i buducih promena posto s njima stvara celinu neophodnu za kontinualan razvoj i razumevanje. Iako su predjasnji dogadjaji prosli, nije proslo iskustvo...
Bio si klinac.
Gadnog jezika, u svađi sa svima, s logikom koja me je nervirala i koju sam htela da osporim. Jer sam mislila da mogu.
Ne možeš osporiti stvari koje imaju temelj.
Ali bože, kakav si klinac bio.
Sjajan, nov, mlad, tek ispod mača izašao klinac, ko netom iskovan. A opet, kad smo progovorili, bilo je čudaštva u tvom rezonovanju, originalnosti koju nisam videla ni kod koga nikada, uznemirujućeg i zabrinjavajućeg osećaja sličnosti. Mlade starosti, ko što je uvek bila moja.
Ti znaš da ja mislim da se suprotnosti privlače samo u petparačkoj literaturi.
Uplašio si me, jer si bio divalj, i nagao, i grlat, i više nego zao. I jer sam spočetka mislila da si samo to, i još pride balavac.
Ali kad smo progovorili, videla...
Разговарам са адитивима, афродизијаци дижу главу тражећи аперитив за лако јутро обрасло мамурлуком, нестају у измаглици малигани и праве мјеста љутњи на самога себе. Похлепа за зарадом појачава оштар поглед супстрата а глава пуца и тамо гдје јој недостаје шав, пада наравно да пада и прија и без обзира на кијавицу. Ковид или грип, можда само босе ноге на плочицама увезеним са Антартика. Постојбина из њих исијава, капилари у очима сјаје црвеним здравим сјајем. Фигура деда мраза у излогу као педофил се осмјехује руменој дјечици промрзлих прстића и носева. Нова се ближи, док улични украси бљескају у очним дупљама као поломљен кристал. Бијес расте и пуни ми плућа несагорелом нафтом и димом цигарете. Транвестита лијепих усана и огавне фаце...
Ових дана сам била у лошем периоду. Изузетно лошем. Онако, лошем до те мјере да сам радила од куће, избјегавала да контактирам са људима (изузеци муж и мама, али су обоје већи дио дана ван куће, тако да нису нешто претјерано ни примијетили), отприлике сам само јела, гледала ТВ и спавала. Срећа у несрећи је што ми је на послу затишје и сасвим сам фино преживљавала. Пар страница превода за 8 сати, лаганица. Једино што се обавезе на факултету камарају. Заправо је једино што сам редовно радила - прала зубе и туширала се.
Е сад, дописујем се синоћ са братом (заправо са унуком ујака моје мајке, да ли ви то зовете брат или рођак?), млађи је он од мене 6 година, али се фино разумијемо и на истим смо таласним дужинама. Кукам ја мом брату о овој...
"Borba dobra i zla u budućnosti neće postojati, već samo jedna sila koju zovemo Ljubav"
U ovoj misli sažeo je svoj život i umetnost akademski slikar Kosta Bunuševac, čija se duša
uputila ka zvezdama u noći između srede i četvrtka.
Svestrani stvaralac, decenijama je bio dobri duh vertikalnog Beograda, jedinstvena pojava
naše likovne i pozorišne scene.
Mag, urbani samuraj, idol svakako, svemirsko biće osuđeno da se kreće u telu zemljanina,
večito blagorodno dete. Svoje svemirsko poreklo je pretvarao u ovozemaljske minijature
pune signala dobrote, nežnosti, iskrenosti.
"Kosta Bunuševac je bio čist i naivan u svetu prljavih i zlih. I nikad nezadovoljan. Nikad
ozlojeđen. Nikad ljut.
Ovo što se desilo izmešu srede i četvrtka, to nije smrt...
,, Хало, ваша мајка ми је дала број да могу да дођем код вас. Да јавим да ме сачекате на станици. " - говори непознат женски глас, смушен и тих.
Нешто неразумљиво ми прича, неповезано. Покушавам да схватим, присећам се да ми мајка јесте помињала да је дала мој број телефона и адресу некоме, али у моменту не могу да се сетим детаља.
,, У реду, чекаћу" - одговарам.
Прекидам везу и покушавам да добијем болницу у Немачкој где ми мајка лежи после операције. Док окрећем број, почињем да се нервирам шта ми је то сад натоварила, ко је та жена..
Успевам да се споразумем са сестром да ми је хитно да чујем мајку и коначно се јавља.
И она је збуњена, жена која је са њом била у болници, питала је да ли би ја могла и хтела да сачекам њену ћерку...
Evo citata Petranovićevog teksta iz njegove knjige (Bogomili. Crvka bosanska i krstjani, Zadar, 1867):
Ovo politično ustrojstvo srbskih saveznih županija postojalo je još za života Konstantina porfirogenita koj nam je u tome jedini rukovoditelj jer se on jedini bavio istorijom srbsko-rvatske seobe. On poimenice nabraja više ili manje neodvisne države koje su srbsku federaciju onda sastavljale. U taj savez spadahu: sobstvena Srbija (današnja od prilike kneževina s Metohijom ili starom Srbijom); Bosna na istok od Rvata’; Neretva ili poganska zemlja (Pagania) međ riekama Cetinom i Neretvom s obližnjim otocima Mljetom, Lastovom, Krkrom (Korčula), Visom, Hvarom (Lezina) i Bračom; Trivunija (Trebinje) s Konavljem između Dubrovnika i...
D.S. Lihačov: " Mnogi ljudi misle: inteligentan čovek to je onaj koji je mnogo čitao, koji je dobio dobro obrazovanje (po mogućnosti humanitarno), mnogo putovao, poznaje nekoliko jezika.
Međutim, može se imati sve to i biti neinteligentan, a velika je mogućnost da, iako ništa od ovoga nema, čovek ipak bude prirodno inteligentan .
Obrazovanost se ne sme mešati sa inteligencijom. Obrazovanost živi starim sadržajem, a inteligencija – stvaranjem novog, osveštavanjem starog znanja kao novog.
Inteligencija, to nije samo znanje, već i sposobnost da se razumeju drugi. Ona se ispoljava u hiljadama i hiljadama malih stvari: u sposobnosti da se sa uvažavanjem negoduje, da se ponaša skromno za stolom, u umeću da se neprimetno (stvarno...
Замислио је тог јутра студентски дом на обронцима престонице, топао и чудан мирис дјевојачке собе, пењање промрзлим прстима по фасади зграде и мећаву која је допратила воз којим је допутовао. Кошава и хладноћа који су га грлећи дочекали на перону и набусити полицајци у холу станице. Све је нестало онога трена када је отворила очи и вриштећи од среће зграбила га и љубила по лицу и врату. Све непријатности које је понио са собом од куће и оне са пута нестале су кроз слабо затворен прозор. Већ на пола метра даље престајале су да постоје. Дуго су били заједно и разговор о једноме од њих двоје подразумијевао је обоје, некако се помисао на њих сводила на то да се ради о једној особи. И када су били на испиту допуњавали су једно друго, чак су...
Хтела сам да напишем еротску причу, уствари да забележим бар једну од најлепших ноћи у животу. Нисам чак могла ни да изаберем једну. Онда сам пробала да сажмем, да извучем есенцију, да их спојим у једну бескрајну ноћ, што некако и јесу, али .. не иде.
Не умем да дочарам страсну а доследну нежност, да опишем ту готово пасивну доминацију која ме само погледом држи у стању непрекидне жеље, готово потребе...
Збуњује ме, обично то умем, да доста веродостојно пренесем догађај. Сада, почињем да записујем покрете, гестове, речи чак и мисли и све делује безвезе. Бледо, обично и испразно и безначајно, досадно а неверодостојно. Како је могуће да нешто толико велико, тако лепо немогуће описати? Помишљам да сам затурила речи или да сам се први пут...
Pao je prvi snijeg
srce mi puno sjete
zašto me pahulje bijele
uvijek na tebe podsjete
Padaju pahulje bijele
daljine puste nas dijele
i ko zna koja je zima
kako te ona ima
Zauvijek
nekome drugom sam žena
a i i ti imaš drugu
al' znam da kao i ja
u srcu nosiš tugu.
u srcu nosiš tugu
Znaci biti celovit i sabran. Postoji shvatanje da se takvo stanje postize bez uma i misli, sto nije u potpunosti tacno. Mada u tom procesu mogu postojati momenti kada je pozeljno zaustaviti misljenje, svesna celovitost nije moguca bez uma. Da bi bili svesni necega moramo imati um. Ko nije svestan sebe (svoga Ja) ili identiteta izgubi sposobnost misljenja, a time i razumevanja sta se desava u njemu i oko njega.
Ja puno razumevanje postize misaonim fokusom u kojem sabere celokupni svesni kapacitet. Kada postoje nekontrolisane fizicke reakcije um postaje rastrojen. Nedostaje snaga da se dosegne visi, duhovni potencijal. Zbog toga se pada pod uticaj telesnih nagona i destruktivnih osecanja iz kojih proizilaze disfunkcionalne misli i...
S pravom se moze reci da, vise od dve decije, u duhovnosti dominiraju popularna shvatanja koja su javnosti predstavljena ili od strane poznatih licnosti ili neprestanim prisustvom u medijima. To je u mnogome doprinelo njihovom nepromisljenom prihvatanju. Pogotovo sto imaju izgled humanosti i skromnosti. Ali, kada se malo dublje zagrebe po ugladjenosti, pored nedoslednosti i jednostranosti, ukazu se i jasne poruke s ociglednim ciljem da uticu na razvoj i ponasanje ljudi, npr.:
Nema proslosti, nema buducnosti. Postoji samo Sada. Sada je sve sto jeste. Da bi se spoznalo ono sto jeste i ostvario mir ne treba misliti. Ne treba se nicem opirati. Um i misli su obmana. Takodje, nema ni dobra ni zla. Moralnost je nepotrebna. Treba ciniti samo...
Понекад се сетим док стојим на раскрсници и чекам да се упали зелено, како нам се онда у оних неколико дана палило зелено где год смо ишли.
,, Јеси ли примето да нам се сваки пут упали зелено? ", питала сам док смо прелазили улицу.
Зеленим погледом искоса и са полуосмехом, само је климнуо главом. Као да сам га постидела што сам му прочитала мисли.
А уствари, пречесто смо исто мислили у истом моменту.
Десетак дана раније пила сам кафу са пријатељицом астролошкињом, ћаскале смо сатима о свему и кад сам кренула, зауставила ме, гледајући у моју наталну карту, питањем какав то пут планирам.
,, Ха ха, па није то план. Више је идеја, нисам сигурна да ли ћу да идем. " одговорила сам.
И заиста нисам знала. Ни да ли могу, ни да ли хоћу, а...
Давно прије овога дана такав осјећај није царевао мојим мислима и стомаком, не оним који једе наравно већ оним који осјећа. Оно чудно средиште тога што јесмо, и што ћемо бити. Ту у пресјеку линија које се сијеку и дијеле хемисфере подијељене по створитељу, и свака са тачно датим намјенама. Е баш ту на пресјеку тих линија осјетио сам страх. Не онакав какав познајем. Неки други и другачији. Састављен у мјешавину радвнодушности не заинтересенованости и празнине. Пробадало ме нешто испод плећке, али није ме дотицало, разговарао сам са неким и гледао у уста која су се отварала и правила чудне гримасе, тон је био искључен. Ни слика није битно играла улогу. Осим поглед у очи. Иако га нијесам слушао знао сам да лаже. Нијеми и безгласни невид...
- Odnos s drugima je najcesci kriterijum na osnovu kojeg se procenjuje usamljenost i sreca. Pri tome se zapostavlja ono najvaznije, a to je odnos sa samim sobom. Autenticna osoba, koja zna svoju vrednost i sposobnost, se ne oslanja na druge da je ucine srecnom i zadovoljnom, vec to sama postize.
Zato nikada nije usamljena. Kada je sama pronalazi zadovoljstvo u kreativnim aktivnostima ili radi ono sto voli. U drustvu s dragim osobama nastoji da uspostavi iskrenu konekciju i stvori prijatne momente.
Ima dosta ljudi koji su usamljeni i nesrecni u vezi, kao sto ima i onih koji su zadovoljni i srecni sami. Sreca i usamljenost ne zavisi od toga da li neko ima partnera ili ne nego od licnog razvoja i funkcionalnosti.
----------------
-...