ja sam sedeo u dubokom ćutanju sebe
zamišljen i naizgled upućen u najtajnije spise
koje sam sasvim slučajno iskopao
ispod piramida sačinjenih od naslaga vremena
prevedenim u nepokretnom čekanju sopstva..
Tumačeći njihove tajne znakove i simbole
lutajući po njihovim beskrajnim lavirintima
učio sam kako se prave magije sposobne
da probude upravo one najfinije lucidnosti
po kojima smo se oduvek prepoznavali...
nepostoječa draga moja..
Znaš ti dobro o čemu ja pričam...
I zbog čega me je večeras ova pesma izmislila..
Ti i ja.. još jednom ljubavi..
u najneobičnijem dodiru..
najobičnije svakidašnjice
u poslednjem tangu koji ne prolazi
ponovo da budemo..
ponovo da trajemo..
u jedinstvenom nizu..
slučajnosti i okolnosti..
pod kojima slivajući se..
niz tvoje kišne fenikse..
mojim akvarel očima..
u naše slonove kosti..
ponovo živi kaleidoskop.
14.12.2009
Poslednja izmena: