Једна од вечери када после хаотичног дана одем са мојом девојчицом код другарице. Девојчице су истих година и истог имена и док ми претресамо дан или деценију, оне се играју у другој соби.
Утрчава њена мала и уплашено говори:
,, Исекла је руку.. "
Затичем дете у купатилу, пушта воду. Узимам јој шаку и стављам под чесму, длан се под млазом сав расцетава. Довикујем другарици:
,, Дај ми неку крпу и додај ми кључеве и ташну!"
Завијам јој шаку крпом, и седамо у кола. Возим, не знам како, знам да ми нога на гасу подрхтава. Размишљам која је рука, ух десна је,
за пар недеља има пријемни. Питам да ли је боли. Каже да је не боли, смеје се и говори:
,, Мајка, није страшно."
Не знам колико пута је у току вожње питам може ли да помера прсте...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Duhovnost ima veliki uticaj na razvoj svesti i ponasanje ljudi posto usmerava covecantvo ka napretku i blagostanju. Medjutim, takva karakteristika je cini pogodnom i za manipulisanje radi postizanja razlicitih politickih i ekonomskih interesa. Zato se ni jedno duhovno ucenje ne treba bezuslovno i nepromisljeno prihvatati. Narocito ne ona koja "preko noci" postanu bestseller i autoritet. Ne kazem da nema takvih koja to ne postignu zaslugom i vrednoscu, vec da ima i onih cija prezentacija nije slucajna.
Treba biti oprezan s ucenjima koja proklajmuju konacnu, apsolutnu istinu i postizanje srece bez licnog angazovanja. Takva ucenja umrtvljuju duh i zatvaraju um. Ponekad u tolikoj meri da se u potpunosti ogranici i zaslepi samo jednim...
Kada bi mi senka imala oči, gledala bih pravo u njih sve dok mi duša ne zajeca tako da i senku zaboli. Rasula bi se tada u deliće prokleta senka koja me prati. Uvek prati. Ni oblaci joj ne brane da postoji. Izmešala bih te sitne delove toliko da ne mogu opet da se sastave i krenu za mnom. Zakoračila bih tada po prvi put istinski sama i dotakla slobodu. Po prvi put bih znala gde ja počinjem a gde se senka završava. Okrenula bih se jednom ponosno ka mestu zločina samo da je vidim onako rasutu i jadnu. Nasmejala bih joj se takvoj. Upravo takvoj. Toliko sam čeznula za tim prizorom. Bio bi stvarniji nego što sam ja ikad bila.
Ne znam odgovore na mnoga pitanja, ima li smisla tražiti ih i gde. Ne znam koliko dugo ožiljci krvare, ima li smisla dirati žive rane. Ne znam kuda idu duše zalutale, ima li smisla nadati im se. Ne znam zašto sudbina prljavo igra, ima li smisla proklinjati je. Ne znam kojim putem do kraja vremena, ima li smisla krenuti sam. Ne znam kako sačuvati trenutke malih večnosti, ima li smisla zaboraviti ih. Ne znam šta je istina u svetu laži, ima li smisla ćutati je. Ne znam kako slušati muziku u jezivoj tišini, ima li smisla diviti se notama. Ne znam zašto crna noć mora imati kraj, ima li smisla mrzeti jutro. Ne znam gde su nestali snovi u bojama, ima li smisla zaspati. Ne znam odakle dolaze glasovi i šta govore, ima li smisla slušati ih. Ne...
Razliciti pogledi i misljenja su veoma dragocena. Stimulisu na razmisljanje, a time i mogucnost jasnijeg sagledavanja neke teme. Na moj post "Sada i Ja" sam dobila sledeci komentar:
Malva Rosa: "Vreme ne postoji, nema ni prošlog, ni budućeg ni sadašnjeg vremena, sve te iluzije su kao i snovi i nastaju našoj glavi, jer glava voli da proizvodi razne predstave i slike …"
- Malva Rosa, jedna od najvecih prepreka na putu duhovnog razvoja je uverenje da se spoznala konacna istina. To zatvara um i umrtvljuje duh jer ostaje zaslepljen samo jednom mogucnoscu. Zato nema kriticki osvrt niti istrazuje dalje.
Istina je beskrajna. Na njenom putu nema zaustavljanja, pa ne moze biti ni autoriteta. Neprestano se otkriva nesto novo. Ko pokusava...
Ranjena zver povučena u svoju pećinu, liže svoje rane i čeka da zacele...
Ta sam.
Toliko puta polomljena i ponovo sastavljena.
Umem da stisnem zube i ne dozvolim nikome da vidi šta se dešava u meni. Jer, " ko može da je tužan a da zasmejava druge, ko može da se lomi unutar sebe a drugima da popravlja dan, ko može uvece da iscedi svoju dušu a ujutro sabere sve kapi i daruje rosu svima za Dobro jutro...?"
Bol je samo moj, ne bi bilo pošteno uvlačiti druge u to. Ili sam naučila da verujem samo u sebe i svoju snagu ...
Nije ni bitno. Ne treba mi priznanje da sam jaka, jer sam najviše naučila iz borbi koje sam izgubila. Što više borbi kojе vuku do dna, jače je svetlo kada se podizem gore.
A kad sama uhvatim zrak, niko mi ga ne može uzeti.
Принчеви, принцезе, аждаје, зле виле и вештице.. мислите да то чини бајку - бајком? Не. Ни случајно. То су животни, стварни ликови, постоје. Упознала сам буљуке принцеза, добре виле су ме чешљале, без помоћи принца убила једну аждају, са вештицом се дружила, а на зле виле се саплитала на сваком кораку. Познајем и пар принчева, ретки су, истина, али постоје.
Све би могла да их сместим у бајке.
Мислите да су чаролије, магија, оно што чини бајку - бајком? Не. Живот сам је већ магија. А чаролију сам лично видела, осетила више пута и добру и злу, ја обична небајковита, од крви и меса, непринцеза, чак и неПепељуга.
Чаробне лампе, жабе које се претварају у принчеве, лепотице које су заправо вештице, чаробне речи које отварају вековима...
Nemam mnogo životnog iskustva ali sada sam u onim godinama kada stvarnost sagledavam na ozbiljniji način, primećujem greške ljudi oko sebe, upoznajem i suočavam se sa stvarnošću, pokušavam da naučim lekcije koje će mi služiti u budućim danima.
Život je kao reka prepuna opasnosti i virova. Iskusni plivači preplivaće je. Svi koračamo stazama puta koji je vrlo često zamoran. Da li smo mi uticali na našu svakodnevnicu? Dani nas dovode pred iskušenja i prepreke. Neki će ostati tamo gde su pali a niko im neće pružiti ruku koja, bi možda pomogla da krenu dalje. Gde su nestali oni koji pomognu drugima u nevolji? Šta li se dogodilo? Čovek je pohlepan i teži ka višem i ne razmišlja o onome što može da izgubi. Suludo i naivno korača tražeći sreću...
Kad nađeš ženu,
koja će te gledati kao žedan kap vode u pustinji,
koja će te slušati i kad ti usne zaneme,
koja će tvoju nežnost znati da vidi,
i tvoja reč će rastopiti njenu dušu,
kad nađeš ženu,
koja će se buditi pred tobom da bi ti bila izlazak sunca
i da ti dan započne sa osmehom,
koja će zaspati za tobom da bi ti donela san,
koja se neće plašiti da si drugačiji,
ali zato će te voleti,
žena koja će ljubi tvoju senku,
i svojom će te pokriti kad bi od bola promrzao,
kad nađeš ženu
koja će posle vođenja ljubavi danima na sebe da te čuva,
i dah tvoj će disati jer će joj život dati,
koja će biti pokorna samo onda kada su vaša tela zapetljana ko bršljan,
zašto tako miluje,
a inače uvek buntovna, jer zna šta hoće,
žena koja...
Fragmenti o Daljinama
Sublimnost usamljenih vrhova leži u prikrivenom afinitetu tradicionalnog čoveka ka daljini. Ne onoj spatijalnoj, merljivoj ljudskom rukom, već daljini merljivoj trzajima duše kao i njenom unutrašnjem prostranstvu. U ushićenju koje uliva neizreciva daljina zvezdanog plašta i iznenadni zagrljaj voljene osobe. Onaj koji ne samo prepozna već sa ljubavlju prihvati tu daljinu, učinivši je epicentrom sopstvene egzistencije, ne plaši se više ni života ni smrti. On, sam, postaje usamljeni vrh čiji prsti dopiru do zvezdanih vrtova Polarisa, nebeske perle i svetionika neprozirnog, pretećeg okeana tame sveta. I tada, cvetić tundre okovan ledom, ogoljeni vrh planine išiban vetrom i zvezdana kruna utisnuta u gustu tamu sveta...
Сањам понекад, уплашим се као дијете па стрекнем. У зноју и дрхтавици се пробудим. Држим главу рукама и пробам да истиснем и тако као последње остатке пасте за зубе немирне сцене и оно што завлада измећу слепоочница. Заборавим га већ за неколико минута и садржај и понекад људе које сам сањао, само онај чудан осјећај, некад чудно лијеп и окрепљујући а некада онај други. Тежи и оштрији не напушта ме данима.
Размишљао сам о томе, и као неке закључке донио, за мене су заповијести а вама се такво моје тумачење снова и оностранога може свидјети или не. Нећу вам замјерити. Мени се понекада то тумачење поклопи са изненадним пехом, или неочекиваним успјехом. Услед таквога искуства са сновима дошао сам до спознаје да мој мозак или заиста има...
Noć,
jedna od onih, tuge prepune,
kao smaragdi u mraku stare kaldrme razbacane
blistaju suze na belom jastuku.
Noćas mi nema sna
sebično si mi ga oduzeo,
bacio tamo gde moje ruke ne mogu da dohvate,
gde se dlanovi ne dodiruju,
niti ga bodljikave oči vide.
Darovala sam ti bela jutra,
dan ispunjen smehom,
i poslednje Laku noć
rezervisano samo za tebe,
Zar nisam zaslužila san?
Bar ne idi,
ostani, zajedno bićemo budni,
ostani da ti dodirnem obraz
brišući tvoje suze, a ti moje,
da ne izdaju proklete otrov koji truje duše.
Ne idi,
ostani da te grlim tugo moja,
ostani da vidiš kako krvare usne koje ne znaju da lažu.
Drhtim i kradem ti uzdah,
Ne mogu ti pomoći, ne mogu si pomoći,
nemoćna stojim pred mozaikom,
nedostaju dve nesavršene...
da bi se bilo zensko potrebna je plastika gimnastika anatomska konfiguracija i duga kosa ledja unutrasnjost butine gladak dlan i ruka u ruci sredjenih noktiju i negovanih saka
preko 20 godina ako se drzi postane vlazna laka za oblikovanje raste i neprijatno mirise al prijatno se osecam odluka zavisi od dubine povezanosti i popravki
ucestvovanje u odlukama bilo je podjednako secamo se motiva spajanja adrenalin je unistio svaku neosetljivost neophodnost je otvorila vrata prostranosti
odvajanje stida od dubine rekonstrukcija vidjenja sustine iskustvo je adekvatno cinu spajanja
uzitak je bio sekundaran zadovoljenje se produbljuje preokupacijom iz detinjstva
laickim posmatranjem potvrdio sam intimnost... sta je bilo potrebno da bi se...
Jung: "Osuda ne oslobađa, već guši."
- Osuda je snazna emotivna reakcija koja stvara disbalans/haos u umu jer ga odvoji od razuma. Razum, jednostavno, ustukne pod naletom divljih, primitivnih nagona i "slepom" zeljom za osvetom. S obzirom da se ne koristiti puni svesni kapacitet formira se nepotpuno, jednostrano ili ograniceno razumevanje. Dogadjaj se sagledava iz suzene perspektive ili samo iz jednog aspekta i jedne mogucnosti. Izgubi se prisebnost. Pocne se ponasati nerazumno, nepromisljeno i destruktivno. Osudom zrtva produzava stetno dejstvo nasilja, odnosno nastavlja da sama sebi nanosi stetu. Dopusta da je nasilnik i njegovo delo kontrolise i upravlja daljnjim tokom razvoja i zivota.
Da bi se um izdigao na visi stepen...
Узалуд су од ране зоре сејмени галопирали по околини, заустављали и малтретирали сваког на кога наиђу. Тајна оста нерешена. Дође и вече. Дрхтећи од страха, саветници седе прекрштених ногу. Гледају пред себе. Врте бројанице. Чекају да бег проговори. „Алаха ми, чини ми се да данас нисте ништа паметнији него што сте били јуче. А видите, ја нисам чекао да ви откријете ко нам поби оне момке. Нисте ви у стању да откријете ни ко вам се у чарапу посрао. Ал’ нађох неког ко то можда може.“ Бег махну руком према стражару: „Уведите је.“
***
Чекајући да је изведу пред бега, гатара се домишљала како да се извуче из неприлике. У себи је претресала могуће грехе због којих су је ухапсили: „Признаћу да сам гатала, прорицала судбину, продавала...
Zig Zveri?
Tekst u otrkvienju kaze ovako:
Otkrivenje 13,17
I niko nije mogao ni kupovati niti prodavati, ako ne nosi znak, ime zvijeri ili brojku njenog imena . Onaj koji ima pameti nek protumači brojku zvijeri.
Iz teksta vidimo da imamo izbor i dve mogucnosti.
Svi koji pisu o ovoj temi, govore samo o zigu.
A to ti odma govori da to sto pisu nije tacno.
Jer ces imati izbor.
Ili ime zveri ili broj imena njezina.
Ne samo zig zveri kako se pise po medijima.
Osim toga ljudi od reci zig prave atrakciju, misteriju, mistiku.
Ali kada pazljivo procitas tacniji biblijski tekst, tekst ti sam kaze sta je zig zveri?
To je ime zveri ili broj imena njezina nista drugo.
Zig zveri u stvari znaci, znak a to je ime zveri ili broj njenog...
Kad dođeš u bilo koji grad
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
* * * * *
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne...
...samo pjesnik moze naci
kao travar
mir za druge
za svijet
za sebe samo muku
koju moze
samo zadnjom snagom
pronijet'
probija vrijeme
probija daljine ali
svoje blizine
sve su dalje
koliko su blize
za otrove ne mora da seze
svaki mu pridje
da je blize
pjesnik je medijum onostranosti
i gutac svake pakosti
onda se skloni
da lize rane
sprema se za opet
u nove pobjede i nedane
andjelima je dato da sluze
velika krila za letove
sto duze
pjesniku vratolomija rijeci
da sebe truje
druge lijeci...
LET ME INTRODUCE MYSELF
WHAT IS Life Live by Maja?
My hopes are that Life Live by Maja can become a go-to resource for good fun, reading life stories with a dose of humor. Some readers will get advice on areas relevant to them:
travel, career, money, health, fashion, decor, life coaching and more.
Why I call my blog “Life Live by Maja “because that’s exactly what I’m writing about, about my life. I’m growing up in a mental sense and paving a path and making a name for myself like so many other women my age are doing. some of them will be recognized in my stories, they will find themselves in similar situations, to some of them my experience and advice will help.
Ponekad, na mom blogu se nađe i drugog autora delo...
Ovog puta je to priča "Starac" našeg glumca i pesnika,
Ljubiše Bačića, koja me je više nego zadivila...
Uz ogromno poštovanje autora, evo njegove sjajne priče:
zdravo, u osnovnoj skoli nismo nista specijalno radili iz fizike pa se ni ja kao ucenik nisam nesto interesovala za nju. Ove godine sam upisala srednju skolu u drugoj drzavi i fizika mi je postala zanimljiva i htela bih da se oprobam u tom polju ali ne znam odakle da krenem. Postoji li neki sajt sa zadacima od "upoynavanja" fizike pa sve do naprednijih zadataka?
Поздрав, виртуелни пријатељи!
Надам се да сте добро и извињавам се што се нисам јављала, али... Лу-ди-ло и фрка!
1. Удала сам се. Ништа трудноћа, на празан стомак. Сад сам и званично жена са два презимена што ће, јелте, лијепо изгледати са оним др испред које ћу имати у будућности.
2. Што се тиче др, успјешно сам уписала другу годину докторских студија.
Има још ситних ствари, али не бих да вас сморим, свакако хоћу да причам о нечему другом.
Елем, прије неколико дана сам била са мојим чо'еком у куповини. И сретнемо мог бившег С. Он је један од оних са којима будете дуго, кад раскинете јбн боли, треба вам пуно времена да ,,оздравите", али кад оздравите увидите све ,,минусе" и те особе и те везе. Углавном, дуго смо били скупа, међутим...
Негде око сумрака Лазар осети глад. Приђе Марији: – „Испеци, де, цицвару.“ Марија га пресече погледом: -„Анђели с тобом, шта ти је? Није Божић!“ Лазар се смрче: -„Знам да није, али ми се једе цицвара. Има и кукурузног брашна и кајмака. И зашто би јели цицвару само на Божић?“ „Рекао си да ћеш сир и кајмак сутра продати у вароши.“ Расправу прекиде улазак Јована и жене му, Виде. Јован смаче капу, прекрсти се и рече: – „Јесте ли ради гостима?“ Лазар се насмеја: -„А ко није рад да му у кућу дође старешина села? Добродошли!“
Гости поседаше. Као и обично, отпоче прича о домаћим пословима, тешким временима, а најпосле и о мутној и нејасној будућности. Већ неко време по селу се говоркало да се по планинама јављају хајдучке чете. Шапатом су...
RIBA-VAGA.
Takav mi je horoskop. Lepo me opisuje, mada i ne verujem previše. Ali, kada sam pročitala opis mog znaka i podznaka- ima istine u 95% stvari.Emotivna, naivna, romantična, maštalica i neodlučna. Hoću Neću. Vagam, vagam i vagam! Onda u pola minuta do 12 h donesem odluku. Intuicija i vera odluče. I sreća. Možda. Neću da davim druge , a ni sebe .
Ne znam o čemu da pišem. Iskreno. Kada dobijem inspiraciju i materijal, naoružaću se pričom, a do tada ću da slušam muziku. I sećam se lepih trenutaka i ljudi.
Pozdrav od neodlučne ribe.
"Prošlost se javi kao neka crna pruga u grudima", napisao je Ivo Andrić. Sećam se...
Bilo je vlažno i hladno decembarsko popodne 2004.godine. Tada sam posetila izbeglički kamp u Maloj Krsni. Ušavši u zgradu, ugledala sam nekoliko ljudi koji su me bez naročitog interesovanja odmerili i nastavili svojim putem. Tražila sam osobu koja bi mi kroz priču predstavila život ljudi u kampu. Odlučila sam da dođem u izbeglički kamp jer sam na času sociologije u Gimnaziji, izabrala temu "Život ljudi u izbegličkom kampu".
Odbojni i hladni pogledi su me navodili na pomisao da ću kući da se vratim bez ijedne informacije . Ali, bilo je drugačije.
Ugledah staricu na vratima. Pogurena i skromno odevena , ušla je u prostoriju. Hodala je ponosno i nadmeno...
Pišem o blagu koje je neprocenjivo. Koje je od Boga dato i blagosloveno. Ali, čovek koji je grešan ne zna da ceni i dovoljno poštuje i voli. Večito je nezadovoljan onim što ima, pa će pronaći manu među najbližima. To se dešava onda kada postane svestan sebe i kada iz iskustva koje je stekao, donosi zaključak. Da su drugi bolji, pametniji, imaju više i znaju bolje.
*Ako vam je pukao jedan nokat na palcu a drugi je dug, mnogo će vas nervirati dok pišete a izbaci pušete/pušite.
mislim, nemam ništa protiv pušenja ali mi se ne slaže uz /trenutnu/ misao.
*Nekad sam stvarno stoka i igram se s ljudima prema kojima nemam osjećanja niti ozbiljnih namjera ali sam i dobar čovjek istovremeno jer se posle pokajem zbog toga.
Valjda.
Jednom me jedan divan momak ponudio čokoladicom na šta sam odgovorila da mi je to malo, misleći na nešto izopačeno, na šta je on predložio ručak.
Divno.
*Mnogo sam loša ako mi nije stalo ali ako jeste, de --- radi mi šta hoćeš, što gore - to bolje. Mmmm.
Bolesno.
* Shvativši muškarce -shvatate smisao življenja.
* ,, ako smo svi isti, što nas onda birate?"
-Pa, znaš kako...
Dusa je elektromagnetska a
Telo je atomska-molekulska struktura i kada se to ansihronizuje a sihronizuje se zbog uticaja i spolja i mogu biti virusi,mogu biti bakterije,moze takodje biti i nervni impuls izmedju nervnog sistema i to je elektromagnetni impuls(struja).
Fizika koja se bavi
nekakvim merenjem iza nje postoji i
M e t a f i z i k a
,,kao put Bogu"
Dusa je besmrtna,i to je samo jedna transformacija.
Besmrtna je zato sto je postala sveta beskonacna
Forme samo prelaze u druge forme.
u stalnom te istom vremenu sadasnjosti!
Nema smrti Duse u toj formi u kojoj obican covek misli.,
Ja kada umrem gubi se svest,mrak,atomi tela se raspadaju,
mene nema,
Ja ne postojim!
Medjutim to je nemoguce jer je...
Идиличне слике и пејзажи старога свијета, остале су далеко иза нас. Чак више нијесу ни у сјећањима најстаријих становника, оних који су овдје у новој домовини од првога времена. Првих који су дошли и донијели нове законе одавно нема. Угашени су и направљени нови и бољи. И тако редом, нова врста која са старом потеклом прије трилиона година нема скоро ништа заједничко. Сви смо равноправни и без разлика. Клонови смо једнога од првих, зато смо и посебни. Тако бирамо и првога, он је и наш отац и наша мајка. Наш први!
Лијепо нам је ту, живот је складан и добар, о томе се стара Први. Није мала ствар, Луциферов Први Кардинал. Алфа и омега нашега живота и свега што ће бити. Поносно гледамо у дубине амбиса са њиме на челу. Чекамо коначни...
danas sam opet pao
kao i svaki predjasnji dan
kao da nisam znao
sta znaci put
bez reci
prokleti san
sorry but .ebiga