Čovek jeste svežder, može da jede meso, ali telo mu nije “pravljeno” za to stalno i u velikim količinama. Meso je kao da sipate dizel u benzin ili ulje u dizel – telo može da funkcioniše neko vreme, ali na kraju počinju problemi, organi se troše, kiselinska i masna ravnoteža se kvare, i čovek može da se “pokvari” i umre ranije.
S druge strane, proteini, vitamini i energija potrebni čoveku postoje u jajima, mleku, kazeinu i biljkama. Telo ih apsorbuje bez tog “rizika” – bez da se mašina troši i prebrzo stari.
👉 Ukratko: meso nije nužno, čak može da škodi, a sve što telo stvarno traži može se dobiti bez ubijanja i bez trošenja sopstvenog sistema.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Link je zbog slike, tekst je autorski.
Glad nije samo fizički osećaj praznog stomaka – ona je ispit naše volje, ogledalo naše unutrašnje snage i početna tačka svake samodiscipline. Onaj ko ne može da upravlja sopstvenom glađu, teško da može da upravlja bilo čim drugim u svom životu.
Kontrola onoga što unosimo u telo – hrane i pića – nije samo zdravstveno pitanje, to je pitanje slobode i vladanja sobom. Kada znamo da se zaustavimo pred iskušenjem, kada ne popustimo svakom hiru tela, tada pokazujemo da nismo robovi svojih nagona već gospodari sopstvene sudbine.
Nije slučajno što su drevni mudraci, monasi i ratnici stavljali akcenat na post, uzdržavanje i jednostavnu ishranu. Jer ko može da obuzda glad, može da obuzda i bes, pohlepu...
Vrhunsko zadovoljstvo koje ti odmah pruži užitak često je isto ono što ti sustavno razara zdravlje. Radi se o gomili malih užitaka koji, kad se saberu, prave jedno veliko, tiho samoubistvo u ratama. Evo detaljno, opširno i bez ulepšavanja — šta svaka od tih stvari radi tvom telu.
1) Glasna muzika u restoranu/klubu — razara sluh i nervni sistem.
Zvuk na visokim nivoima (već od neke jačine) oštećuje sitne ćelije u pužnici u unutrašnjem uhu. Kad su te ćelije polomljene — nema povratka. Rezultat: trajni gubitak sluha i tinitus (zujanje).
Glasna buka podiže kortizol i adrenalin → stalni stres, povišen krvni pritisak, loša probava, loš san.
Zaključak: muzika + ponavljanje = slom sluha i nervnog balasta.
2) Pušenje — bukvalno rušenje...
Ne postoji niko ko je suštinski zadovoljan svojim životnim stanjem.
Sve moje pogrešne ljubavi su bile moje. I nisu bile pogrešne.
Nema veze ako me nisu volele. Ja sam voleo njih.
Da su one volele mene možda ja ne bi bio zadovoljan.
Možda ja ne bi suštinski voleo njih.
Jer ne postoji niko ko je suštinski zadovoljan svojim životnim stanjem.
Odmanifestujte mi se ljubavi.
Fatamorgane mojih pustinja.
Nisam ja za brodolome više.
Moja su mora presušila..
Moje busole pokvarile.
Moje mape izbledele.
I sad nema više potrebe za navigacijom.
Na ovom pustom ostrvu..
na ovim dinama izboranim..
više nema potrebe.
Nekad je potrebno samo jedno ništa.
Obično neobična tišina
da svojim paunovim repom
pokrije noć pa da zasija rubin sreće.
Najveće su ljubavi one koje
razvijaju jedra visoko u katarkama sebe.
U meni je sve moguće.
Nema potrebe za manifestacijom.
Našao sam svoje zakopano blago
na mestu na kom sam oduvek stajao.
Moje vreme je stalo.
Moj peščani sat je pukao.
I iz njega izlio se sav pesak
Moje pustinje postadoše moja mora.
Moja mora nepregledna
U pustinji nema puteva.
U...
Cega vise da se prisecam kad ne reagujem ni na osnovna upozorenja nema tu vise ni z od zivota a ni zivljenja mamac je dobro poznat kao na udici varalica postavljena Sarena laza koja bi mogla da me obmanjuje za sva vremena standard Koji pruza nezavisnost I mogucnost realizacije porocnih misli na kraju se pokaze kao balast suvisni probudila me je mucnina bez mogucnosti da je se resim pokusao Sam samo toj ironiji da se nasmesim kiselim osmehom ljudi kojima do mene nije stalo ni najmanje simbolicno su svi poceli da mi odbrojavaju dane...do cega jer moje odbrojavanje nije odrednica nicemu kao ni moje rodjenje osim dvoje ljudi Koji su se spojili u trenu...starci su oni kazu prevazidjeni a sta Sam onda ja I svi Koji slede posle mene ..pravimo...
Gnev sunčeve svetlosti,
pršte solarne boje.
...magnetno heklanje...
Možda ako prestanem da bežim od sebe, mogla bih da se smirim u ovoj vremenskoj liniji.
Moje ruke su ukaljanje, obojene žaljenjem i išibane oprezom.
Duša moja predana strancu,
za koga se sećam da mi je bio ljubavnik.
Zaveštaj mi ovu tamu
kao podsetnik da sam još živa.
Prevara i izdaja u netaknutoj kamuflaži.
Misli se pretvaraju u propast.
Kako moja savest vapi
kroz crvene oči,
pitanja nadmašuju objašnjenje
a krivudavi put ostaje da se vidi.
Ja oklevam,
vreme galopira.
Blokirani receptori se raspliću,
posmatrajući nezasluženo porciju
nedovršenog romana.
Prave priče nikad ispričane.
One su samo posuđene i izložene,
odvodeći ćutanje u zaborav.
Moja želja umire...
Monika i ja u kuhinji.. belolučimo neke paprike i vodimo neformalne razgovore.. kad će meni kao grom iz vredra neba pa pravo pod rebra.. paf!
- Konju, zar ne misliš da je vreme da nađeš neku mlađu? Ipak sam ja žena u godinama... Dokle ćeš više da se mlatiš? Uozbilji se. - reče gospođa Beluči.
- A ne ne draga moja.. neke žene su kao dobro staro vino.. što su starije sve su bolje. - rekoh spremno..
- Hoćeš reći da sam mnogo matora? - podiže joj se jedna obrva..
- Ne darling.. Već da ti vreme ne može ništa!
- Praljvi laskavče... - na tren joj zablistaše oči.. - Ne stvarno.. Evo recimo Natali Portman.. Meni se ona baš dopada.
- Mršavo.. mršavo - kažem ja.
- Dženifer Lorens? - njena upornost nije imala granica.
- Odbojna.. ne me privatcči...
Vratila se. Ne sa cvećem. Ne sa izvinjenjem.
Vratila se kao tišina...
Samo stoji - na pragu koji je nekad bio njen.
I ne zna da li sme da uđe...
Ruke prazne. Pogled spušten.
Tišina između dvoje koji su bili jedno.
U kući - miris prošlih dana.
Stvari pomerene, ali ne zaboravljene.
Srce koje je naučilo da kuca bez nje,
ali nikad da je zaboravi.
Tuga drži kvaku kao svetinju,
ne pušta, ne viče, ne plače.
Samo stoji. Još je uvek tu...
Jer - ona je čuvala kuću
dok su drugi govorili da je prazna.
Ljubav ne zna šta da kaže...
Zaboravila je jezik kojim se ulazi.
Zaboravila je ključeve, pravila, ćutanja...
Ne zna da li je dobrodošla, da li je oprošteno.
A ti?
Ne tražiš izvinjenje... ne znaš da li da veruješ....
Ne znaš da li da pustiš da...
Krenimo od materijalnog i duhovnog blagostanja kao svrhe i smisla života.
Znamo da sematerijalno blagostanje najlakše ostvarije pomoču organizovane ekonomske zajednice, a duhovno, pomoću savršenih odnosa subjekata, unutar ekonomske zajednice, prilikom proizvodnje i raspodele materijalnih dobara . Koji mogu da budu robovlasnički, feudalni, kapitalistički i komunistićki. Ove komunističke bi radije nazvao "humanističkim", koji su najsavršeniji, jer komunistički, kakve poznajemo, to nisu bili.
Duhovni razvoj i duhovno blagostanje je mnogo važnije od materijalnog, tj. ekomomskog i tehnološkog. Zato što je čovek mogao da se održi u životu i u kamenom dobu, kada je ekonomski i tehnološki razvoj bio ma nuli. Ali ne može da opstane ako je...
Ljubomorno mi je uvo,
jer je čulo od oka,
da prst skreće sa puta,
i onda uvo knedlu guta,
jer mu dođe žuta minuta,
jer prst i dalje neprestano luta,
od nosa do usta,
pa prst uvetu ostane samo želja pusta. :)
Uputstvo za buvljak šoping
Ubedljivo “best selling” na ovom nesvakidašnjem marketu su lokalni crvi. To što prosečna dužina ovog endemskog monstruma iz bašti prelazi prosečnu dužinu riba iz obližnjih reka i kanala _i nije toliko važno. Prodavci se kunu da baš na ovog crva obavezno “udara” mrena. Ja bih rekao da pre mrenu udari infarkt kad naleti na ovakvog mini pitona.
Ovaj šoping centar nećete naći ni na bilbordima, ni na televiziji, ni na internetu. Radi samo dva puta nedeljno _ i to ako ne pada kiša. Neki ga zovu buvljak, redovni posetioci od milošte ga krste drugačije, ali ja ću ga ovde nazvati rom market, da zvuči politički korektno.
Odeljenja su posebna priča.
U delu za garderobu ima bogat izbor opranih stvari. Kako znamo da su...
"Zub vremena sve nagriza."
"Ništa ne može izbeći zubu vremena."
- Vreme je promena. Ništa ne može izbeći promeni od momenta nastanka nekog oblika do trenutka njegovog nestanka. Sve podleže usponu i padu. Rodjenjem se dolazi u fizičku sferu u kojoj se stalno menja po tačno utvrdjenim zakonitostima. Rodimo se kao bebe, rastemo kao deca i stasamo u zrele ljude. Kada se doživi kulminacija telesnog i mentalnog uspona nastupa pad i postepeno propadanje do smrti.
Činjenica da postoji takva regulacija ukazuje na viši smisao iza fizičkog univerzuma. Medjutim, dosta ljudi je ograničeno samo sa "ovde i sada" ili ovom dimenzijom. Platon je za to dao primer sa pećinom. Pomak ne može započeti bez razbudjenog uma koji postavlja pitanja i traži...
Ustvari, nekoliko puta sam pokušao da otvorim takvu temu na potforumu Muzika, ali tamo su mi rekli da tema već postoji. Tako da ću ovde da posadim jedan blog o pesmama koje sam lično prepoznao kao plagijat ili reminiscenciju, nebitno je.
Francuski romanopisac Emil Zola je jednom rekao da je umetnik ništa bez dara ali da je dar ništa bez truda i u toj rečenici leži paradoks koji ne važi samo za umetnost nego i za ono što nazivamo genijalnošću jer_ genije bez rada ostaje samo neiskorišćen potencijal _.
Senka mogućnosti koja nikada ne postaje stvarnost a naša opsesija inteligencijom kao urođenom oznakom često nas vodi u slepilo mi mislimo da je dovoljna svetlost ideje ,a zaboravljamo vatru koja mora stalno da gori da bi se od pepela rađalo novo delo ako genijalnost zamislimo kao tortu onda je Ajnštajn imao veću kuhinju ,ali bez pravih sastojaka i bez strasti da se peče ništa od toga ne bi imalo miris niti ukus. Ono što ga je oblikovalo nije bila samo snaga uma nego...
Nekada davno - što znači: danas - svet je prestao da se pita.
Ne zato što je našao odgovore, nego zato što je zaboravio da ga pitanje boli.
Ljudi su prestali da se bude u znoju misli, prestali da se tresu pred sopstvenom
nemoći, prestali da se stide pred ogledalom koje ne laže.
Svet je postao tišina.
Ali ne tišina mudraca.
Tišina degenerika.
Tišina onih koji gledaju kako se sve ruši,
a ne pomeraju ni prst - jer misle da je to normalno.
Ratovi se ne vode samo oružjem.
Vode se svakim klikom koji ignoriše patnju, svakom rečenicom koja kaže:
“To nije moj problem.”
Vode se u sobama gde se ćuti, dok se komšiji ruši kuća, dok se detetu briše
budućnost, dok se svet pretvara u simulaciju života.
I niko ne viče.
Jer, svi su naučeni da...
Peti jahač Apokalipse _Senka budućnosti
Četvorica su izašla u svoje vreme i na svojim konjima doneli znakove kraja:
_rat da razbije bratstvo,
_glad da satre plodove,
_bolest da poruši tela,
_smrt da zatvori krug.
Njihove senke prostirale su se kroz vekove, a čovek ih je oduvek osećao _ u krvi razlivenoj na zemlji, u žitnicama koje su presahle, u tišini kuća gde su svetla zauvek ugašena.
Ali negde između četvrtog i poslednjeg daha istorije, pojavio se i onaj koji u #_Knjizi_# nije zapisan.
Peti jahač.
Njegova pojava nije grom, niti mač koji siječe noć. On ulazi tiho, kao senka iza očiju, kao odraz na ekranu. Njegov konj nije od mesa i kosti, već od stakla, metala i svetlosti. Njegov hod ne odjekuje na zemlji, već u mreži...
Hteo sam da ostavim blog bez reči i svakom ostavim priliku da sam razlišlja o onom šta sam želeo da poručim. Ali, to se kosi sa Pravilnikom, pa mi je duplikat ovog bloga bez uvodne poruke legitimno obrisan. Zato sada u uvodnom postu dajem zaljučak koji sam planirao na kraju, tako da, ko želi, može da ostavi za kraj sledeći pasus.
Oliver Dragojević u Beogradu
Poštujem principijelnu odluku Olivera Dragojevića da ne peva u Srbiji. Zbog te odlučnosti on je za mene još veći umetnik. Na prvi pogled paradoksalno, njegov stav dokaz je velike, gotovo romantične ljubavi. To je umetnik kojeg su za Beograd vezivale mnoge veze, čovek koji je mnogo ljubavi dao i primio iz Beograda i čovek čija je osećanja krajem dvadesetog veka osujetila...
podmuklo siva zora krije
nekontrolisane ostarele težnje,
nekada držane u visini poput barjaka
oči skeniraju
pokolj unutar štampača...
reči postavljene na dvostruki razmak
kvadrafonsko snimanje urlika
u Diablovom podrumu...
polomljene merdevine,
odbačeni venecijaneri
kad su me slomili, odrubili su glavu zmiji
Svesna sam da će ovo što pišem izazvati negodovanje Ekartovih pristalica. Naročito onih kojima je to učenje dalo impresiju duhovne probudjenosti i uverenja da su postigli konačno, nepogrešivo, savršeno razumevanje. Iznošenje nepravilnosti u njegovim izjavama im može izgledati kao lični napad i skrnavljenje nečeg svetog i uzvišenog. Ali, nije mi stalo do pupularnosti nego optimalnijeg znanja.
Adekvatna procena, bilo kojeg shvatanja, se ne dobija jedostranim prikazom ili samo veličanjem pozitivne, svetle strane, već uključuje i senku propusta i nedostataka. Ko istinski traga za prosvetljenjem ne ustručava se da razmotri oboje.
Ekartovo učenje se munjevitom brzinom nametnulo kao značajan autoritet u duhovnosti. Tome je doprinelo i...
Oнo што је фасцинантно а ако га посматрамо са метафизичке стране и утешно, јесте да оно што нам судбина приређује у овом животу било то добро или лоше, јесте наша сопствена воља, ма како то парадоксално звучало.
Шопенхауер је то лепо и сликовито објаснио на овај начин. Пример је необичан па можда и смешан, али је веома поучан.
Дакле, наша сопствена воља, јер шта је оно што нам уређује снове него наша сопствена воља која изрежира сан тако да се њени циљеви на крају и остваре. То је јасно схватљиво и опште познато, она народна изрека "Што је баби мило, то јој се и снило" итд.
Међутим, шта ћемо са оним сновима који нам нису тако мили? Са онима у којима се наше жеље не остварују већ напротив, којима се сваки догађај у сну противи. Ко то...
Leonardo da Vinči_ Ogledalo beskonačnosti
Kada govorimo o Leonardu da Vinčiju, govorimo o čoveku koji nikada nije prestao da bude u potrazi. On nije bio zadovoljan ni odgovorom, ni formom, ni završetkom.
Njegovi rukopisi, puni nedovršenih skica, beleški i enigmatičnih crteža, nisu samo rezultat nesavršenog života, već i dokaz da je njegovo biće pripadalo_ procesu, a ne_ završetku.
Da Vinči je shvatio ono što malo ko u istoriji razume: _da je svet neiscrpna tajna.
Njegova radoznalost bila je glad koja nikada ne prestaje, ali nije bila glad za moći, niti za slavom _ već za vidom, za otkrivanjem unutrašnjih mehanizama postojanja. On je posmatrao pticu u letu ne kao umetnik koji traži inspiraciju
_već kao filozof koji želi da dokuči šta...
Antička Grčka nije poznata samo po vrsnim filozofima, već i sofistima. Sofisti su u početku smatrani mudracima i učiteljima s velikim ugledom. Medjutim, kasnije se uvidela njihova pritvornost i manipulativnost jer im je cilj bio postizanje materijalne koristi, a ne istinskog znanja i duhovnog napretka.
Dosta filozofa, kao npr. Platon, Aristotel, Sokrat itd. su se dinstacirali od sofista. S obzirom da su imali dublje, kompleksnije razumevanje ukazivali su na njihovu lažnu, prividnu mudrost. Filozofi iskreno tragaju za istinom, dok su sofisti vešti obmanjivači koji je žrtvuju ako je to u njihovom interesu.
Sofistima se treba odati priznanje što su zapazili moć reči i značaj elokventne prezentacije neke ideje da bi zvučala ubedljivo i...
John A. Wheeler: "Ni jedna teorija fizike koja se bavi samo fizikom nikada neće objasniti fiziku."
*
David Bohm: "...sve raspoložive interpretacije kvantne teorije, i zaista bilo koje teorije fizike, fundamentalno zavise od implicitne i eksplicitne filozofske pretpostavke, kao i od pretpostavki koje na bezbroj drugih načina izrastaju izvan polja fizike."
*
Charles Robert Richet, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu: "Današnja nauka je lagana... Zapanjujuće istine koje će naši potomci otkriti su čak i sada oko nas, gledaju nas u oči, da se tako kaže; ali mi ih ipak ne vidimo. Ali nije dovoljno reći da ih ne vidimo; ne želimo da ih vidimo – jer čim se neočekivana i nepoznata činjenica pojavi, pokušavamo je ugraditi u opštepoznato i...
Oklevam da prekinem
efemerni ples fotona,
dok mi dah boji svež jon leta
moje lažljive isprepletene ruke
beli miris iz sna nerođene bebe
diže stubove u nozdrvama
imam beskrajnu želju za predivnim ludilom
da dovršim svoju konačnu metamorfozu
pedantno ogoljena sebičnost
Ovo leto većinu vremena meditiram okrenuta ka pogrešnom zidu.
U sebi sam udavila mladu devojku, a nahranila staricu.
Psihologija boja je grana psihologije koja proučava kako različite boje utiču na ljudske emocije, percepciju i ponašanje. Boje su često povezane sa određenim emocijama i mogu imati snažan uticaj na naše raspoloženje.
Na primer:
Crvena se često povezuje sa strašću, energijom i ljubavlju, ali može izazvati i osećaj opasnosti ili agresije.
Plava se smatra umirujućom bojom koja može da donese osećaj smirenosti, poverenja i stabilnosti.
Žuta je boja koja često izaziva osećaj sreće, radosti i optimizma, ali preterana upotreba može dovesti do osećaja nervoze.
Zelena se često povezuje sa prirodom, harmonijom i svežinom, a može imati i umirujući efekat.
Ljubičasta se često smatra bojom kreativnosti, luksuza i misterije.
Ovi su samo neki...
Put između kapi i kiše
Ponekad je teško promeniti put kojim si krenula i koji si sama izabrala.
Koliko god da se trudiš, koliko god da se naprežeš _stvari jednostavno ne idu onako kako si zamislila. Kao da te guraju ka mestu gde nema nikoga, a opet ti su ti svi potrebni.
Ljubav prema stvarima koje nosiš u srcu je ogromna. A boli kada ne možeš da ostvariš svoj san, san života o kojem si maštala. U duši ponekad gori žar, bol od stvari koje se i plašiš da ostvariš. Izlaziš napolje na kišu, nadajući se da će ona isprati tvoje snove i nadanja, dok duša plače zajedno sa kapima što padaju, a vazduh koji udišeš te guši i zaustavlja da živiš misleći na ono što voliš.
Jednostavno je _ ne ide.
Noge idu sa razumom, srce vuče sa dušom. Te stvari...
Сјећате ли се свих мојих текстова у којима сам поменула Лелу? Е, 15.12.2024. смо Лелу сахранили. Буквално. Лела је умрла. Нећу да вам описујем комплетну причу, тешко је и запетљано је, али, у кратким цртама, нешто ју је бољело, није се усудила да тражи дан боловања да оде да се прегледа јер се плашила шефа, на послу је пала, реанимирали су је више од пола сата, вратили је довољно да буде у коми, а онда смо чекали само да се мозак опорави довољно да може да почне да гаси органе. Отприлике тако. Њена сестра ме је уредно обавјештавала. Није рођена сестра, него сестра по теткиној линији, али је ипак одлучила да ме позове чим је Јелени позлило, у име нашег пријатељства. Остала сам затечена. Да, надала сам се да ће у тренутку кад се мозак...
Mika Antić: “Ako je neko u mraku izgubio kapu, zar će ići na svetlost da je traži?”
- Neće je tražiti na svetlosti, već uz pomoć svetlosti. Nosiće je sobom u mrak da restera tminu. To će mu pomoći da nadje ono za čim traga.
--------
Eckhart Tolle: "Život nema suprotnost. Suprotnost smrti je rođenje. Život je večan."
- Smrt i rodjenje su suprotnosti unutar života. Bez interakcije suprotnosti život ne bi bio ono što jeste - kontinuitet smisla kroz večnu promenu/razvoj i transformaciju. Mada je "sada i ovde" dragoceno nije sve, već je pojava kompleksnije suštine iz koje sve nastaje i kojoj se vraća.
---------------
Harper Lee: "... pre nego što mogu da živim sa drugim ljudima, moram da živim sa samim sobom. Jedna stvar koja se ne...
Ne mogu biti ono sto tebi treba.
Ovako raspukla, naizgled cela.
Srca iscupanog pa zgazenog.
Duse izujedane vucijim ugrizima
koji da stede nevino stene nisu znali.
A tvoj obraz je tako mekan,
vreme po njemu crtalo nije.
Tvoje ruke saten zivi
sto dodirom vatre pali.
Iz oka ti iskra po mom telu klizi.
Sa usana med kaplje...
Med kao melem na moje:
Ne smem.
Ne mogu.
Ne budi dete.
Ne mogu da budem tvoj dzelat
iako dzelata trazis
dok srce na panj precutno stavljas.